Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.589
Narodna zaštita ili kako su Hrvati izbegavali da idu da se bore za NDH
U tkz NDH je bilo tri struje, prva u kojoj su bili Hrvati koji su za partizane, druga struja koji su bili za ustase, i treca struja Hrvati koji se nisu stavili ni na jednu stranu.
Od starijeg sam dobio zahvalnicu iz Gospica, od bojnika Sudara, vas sin je pao na braniku Nezavisne drzave Hrvatske, raznela ga bomba na komade, ni sastavit ga nisu mogli da ispadne pristrojan mrtvac
Odmah na pocetku rata veliki ceo Hrvata je mobilisan u domobranstvo i poslat u borbu protiv partizana.....mnogi su hteli da izbegnu moblilzaciju i borbu da ne poginuli, a resenje je bila Narodna zastita
Tako da je veliki broj Hrvata hteo da ide u Narodnu zastitu, jer na taj nacin ne bi morali da idu da se bore, nego je u svom mestu, i radi posao kao civilna zastita. Vremenom u NZ vecina pripadnika je antifasticko orijentisana koja pomaze komunistima, da bi i stala na njihovu stranu.
NZ je služila i kao mesto za izbegavanje aktivne vojne službe, jer se služba u NZ smatrala ispunjavanjem vojne obveze.
Narodna zaštita NDH, osnovana je 15. jula 1941. godine, za "sprečavanje i uklanjanje svih neposrednih i posrednih opasnosti, ratnih i prirodnih nedaća i nesreća, te uklapanje njihovih štetnih zajednica za narodne životinje, gospodarstvo i promet pod cjelokupnim narodom.
Народна заштита у Бањалуци
Надзорничтво Народне заштите за град и котар Бањалуку основано је 1941. и преузело је послове Мјесног одбора за одбрану из ваздуха. Организовало је само заштиту и проширену самозаштиту (кућну заштиту, заштиту сусједства, заштиту установа), заштиту велеобртних предузећа и јавне службе сигурности и помоћи.
У току напада партизана на Бањалуку, у септембру 1944. оштећена је архива Надзорничтва, па се о раду цивилне заштите у Бањалуци од 1941. до 1945. мало зна.
Према сачуваним извјештајима, најобимније активности припадници Народне заштите извршили су након савезничких бомбардовања града 29. и 31. маја 1944. године, када је смртно страдало око тристо људи. Припадници Народне заштите су из зграде у Филипа Чондрића (данас Пелагићева) извукли 26 мртвих и једног теже рањеног, из зграде у Кватерниковој (данас Милана Тепића), извукли су мртве Катицу Мандровић, Катарину Гутић (мајку злогласног стожерника Виктора Гутића), гђу Бабић и Сафета Куленовића, а у Крешевљаковићевој (ова улица више не постоји) Малкић Меху.
У Чаушевића улици (данас Браће Мажар и мајке Марејје), у згради Жупске редарствене области испод рушевина су пронађени један домобран и једна жена, а у Павелићевој (Краља Петра И Карађорђевића), испред Градске штедионице, у порушеном бункеру пронађени су један мртав и један рањени усташа.
У рушевинама зграде на Тргу 10. травња (данас Трг српских владара), гдје је данас зграда "Електрокрајине", пронађено је 11 мртвих, од којих пет чланова породице проф. Хусеина Алића, бившег великог жупана, два чувара и четири домобрана.
У то вријеме је Народна заштита остварила добру сарадњу са војним властима, док је полиција потпуно заказала, због чега је јавна и приватна имовина масовно пљачкана.
Приликом напада партизана на Бањалуку у септембру 1944. Надзорничтву је однесен сав медицински материјал и алат техничке службе, оштећена ватрогасна и хемоопрема, једна ручна и једна електрична сирена и архива, а нестало је 40 обвезника Народне заштите. У граду је избило више пожара, који се нису могли гасити због борби.
У току партизанског напада град су седам пута напали њемачки и усташки авиони, а једном енглески. Много зграда је оштећено или уништено, потргани су сви електрични водови. Било је и много људских жртава. Један број мртвих закопали су партизани, а други припадници Народне заштите по доласку њемачких и усташких јединица. Сви улази и излази из града били су затворени, што је отежавало спровођење мјера заштите и спасавања.
У децембру 1944. припадници Народне заштите су утврђивали град. У Кастелу су планирали поставити електричну сирену за давање знакова опасности. Потпуно је обновљена и организована заштита у Творници дувана и Државном руднику Лауш. Због напада партизана, обнова у Делибашином селу (Траписти) је отежана.
Уређиване су таванске и подрумске просторије и јавна склоништа, а Жупска редарствена област је појачала надзор. Мјера замрачења у граду је слабо спровођена, а у томе су предњачиле војне установе. Због недостатка љекара, које су одвели партизани, Надзорничтво је са Хрватским Црвеним крижом договорило да се све жене које су завршиле здравствени течај укључе у здравствену службу, док су дојавну службу вршили припадници Усташке младежи.
Проширена самозаштита канцеларија и завода је стављена на виши ниво. Организовање кућне заштите било је отежано због помањкања мушких особа.
У јануару 1945. службу припреме вршило је само 10 одсто обвезника (40 лица). За њих је одржан течај на којем су предавачи били надзорник Данило Удович, заповједник НЗ Драгутин Тамболани, извјестилац за ватро службу Мешић Абдулах, заповједник првог Едхем Бекић и заповједник другог вода НЗ Мирко Лошић. Обвезници су чистили снијег са улица, прегледали јавна склоништа и провођење мјера самозаштите у великим предузећима.
Строге наредбе и одржана предавања утицале су на побољшање замрачења у граду, а поново је успостављена и ватрогасна служба. У истом мјесецу изведено је неколико мањих ваздушних напада на град. Град је посјетио изасланик Народне заштите из Загреба Јосип Црнобори, који је до 1944. био заповједник бањалучке сати Народне заштите.
При ваздушном нападу на Бањалуку 16.3.1945. погинуло је 14 цивила. Примијећено је избјегавање дужности, немарно одржавање опреме и алата, као и невојничко понашање припадника Народне заштите. Народна заштита је функционисала до ослобођења Бањалуке 22. априла 1945.
Народна заштита у Бањалуци - Glas Srpske
Pripadnici Narodne zastite u Zagrebu
Narodna zaštita
Kako je dobar dio nacističkih i kvislinških snaga napustio Zagreb tijekom 6. svibnja, tako je već spomenuti Kumičić proglasio Zagreb otvorenim gradom. Javni red u gradu do predaje grada jugoslavenskim armijama trebala je osiguravati Narodna zaštita (NZ) koja je “kao organizacija sa golemom većinom antifašistički orijentiranih ljudi (razumljivo, osim pojedinih izuzetaka za koje se znalo i od kojih su se svi čuvali) bila jako privlačna za nas [ilegalnu gradsku organizaciju NOP-a, op. Jagić], da nam u posljednjim danima rata, budući da je iz Zagreba do tada otišao na slobodni teritorij velik broj aktivista, bude od pomoći u očuvanju javnih objekata i održavanju kakvog-takvog reda u gradu u vrijeme moralnog i vojnog rasula neprijatelja, da ne dođe do neželjenih pljački i ubojstava do dolaska jedinica naše Armije”. Jedinice NZ-a tijekom sljedećeg dana i noći sa 7. na 8. svibnja sukobljavale su se s raznim ustaškim jedinicama koje su ostale u gradu i pljačkale i vršile likvidacije. S obzirom na to da se jedinice NZ-a i partijskih aktivista ipak nisu mogle nositi s preostalim ustašama u gradu, iz zagrebačkog štaba koji je rukovodio aktivistima u gradu poslana je depeša da se jedinice jugoslavenskih armija požure u grad kako bi spriječile dodatne ljudske žrtve i uništavanje imovine jer je lokalna procjena bila da NZ do 10. svibnja, kada se predviđao dolazak JA u grad, neće moći održati javni red i mir jer je broj preostalih ustaša i nacista u gradu i njegovoj okolici bio prevelik. Očito je da se bijeg iz Zagreba dogodio zaista iznenadno te se situacija na vojnom planu izmijenila rapidno te je postalo jasno da se Zagreb, usprkos ustaškoj propagandi, ne misli braniti. Takav je razvoj događaja zatekao i jugoslavenske armije na terenu iako situacija i nije bila toliko jednostavna koliko se mogla činiti na prvi pogled.
Pripadnik Narodne zastite sa sirenom za vazdusnu opasnost
Oslobođen Zagreb 08.05.1945 - Antifašistički VJESNIK (antifasisticki-vjesnik.org)
"Naoružana Narodna zaštita na više je mjesta čuvala određene objekte i građani su im posebno zahvaljivali što su od pljačke očuvali određene objekte."
BBCCroatian.com
Oslobođenje Zagreba, dokumentarni film (1985.)
Takodje se spominje narodna zastita i njen doprinost
U tkz NDH je bilo tri struje, prva u kojoj su bili Hrvati koji su za partizane, druga struja koji su bili za ustase, i treca struja Hrvati koji se nisu stavili ni na jednu stranu.
Od starijeg sam dobio zahvalnicu iz Gospica, od bojnika Sudara, vas sin je pao na braniku Nezavisne drzave Hrvatske, raznela ga bomba na komade, ni sastavit ga nisu mogli da ispadne pristrojan mrtvac
Odmah na pocetku rata veliki ceo Hrvata je mobilisan u domobranstvo i poslat u borbu protiv partizana.....mnogi su hteli da izbegnu moblilzaciju i borbu da ne poginuli, a resenje je bila Narodna zastita
Tako da je veliki broj Hrvata hteo da ide u Narodnu zastitu, jer na taj nacin ne bi morali da idu da se bore, nego je u svom mestu, i radi posao kao civilna zastita. Vremenom u NZ vecina pripadnika je antifasticko orijentisana koja pomaze komunistima, da bi i stala na njihovu stranu.
NZ je služila i kao mesto za izbegavanje aktivne vojne službe, jer se služba u NZ smatrala ispunjavanjem vojne obveze.
Narodna zaštita NDH, osnovana je 15. jula 1941. godine, za "sprečavanje i uklanjanje svih neposrednih i posrednih opasnosti, ratnih i prirodnih nedaća i nesreća, te uklapanje njihovih štetnih zajednica za narodne životinje, gospodarstvo i promet pod cjelokupnim narodom.
Народна заштита у Бањалуци
Надзорничтво Народне заштите за град и котар Бањалуку основано је 1941. и преузело је послове Мјесног одбора за одбрану из ваздуха. Организовало је само заштиту и проширену самозаштиту (кућну заштиту, заштиту сусједства, заштиту установа), заштиту велеобртних предузећа и јавне службе сигурности и помоћи.
У току напада партизана на Бањалуку, у септембру 1944. оштећена је архива Надзорничтва, па се о раду цивилне заштите у Бањалуци од 1941. до 1945. мало зна.
Према сачуваним извјештајима, најобимније активности припадници Народне заштите извршили су након савезничких бомбардовања града 29. и 31. маја 1944. године, када је смртно страдало око тристо људи. Припадници Народне заштите су из зграде у Филипа Чондрића (данас Пелагићева) извукли 26 мртвих и једног теже рањеног, из зграде у Кватерниковој (данас Милана Тепића), извукли су мртве Катицу Мандровић, Катарину Гутић (мајку злогласног стожерника Виктора Гутића), гђу Бабић и Сафета Куленовића, а у Крешевљаковићевој (ова улица више не постоји) Малкић Меху.
У Чаушевића улици (данас Браће Мажар и мајке Марејје), у згради Жупске редарствене области испод рушевина су пронађени један домобран и једна жена, а у Павелићевој (Краља Петра И Карађорђевића), испред Градске штедионице, у порушеном бункеру пронађени су један мртав и један рањени усташа.
У рушевинама зграде на Тргу 10. травња (данас Трг српских владара), гдје је данас зграда "Електрокрајине", пронађено је 11 мртвих, од којих пет чланова породице проф. Хусеина Алића, бившег великог жупана, два чувара и четири домобрана.
У то вријеме је Народна заштита остварила добру сарадњу са војним властима, док је полиција потпуно заказала, због чега је јавна и приватна имовина масовно пљачкана.
Приликом напада партизана на Бањалуку у септембру 1944. Надзорничтву је однесен сав медицински материјал и алат техничке службе, оштећена ватрогасна и хемоопрема, једна ручна и једна електрична сирена и архива, а нестало је 40 обвезника Народне заштите. У граду је избило више пожара, који се нису могли гасити због борби.
У току партизанског напада град су седам пута напали њемачки и усташки авиони, а једном енглески. Много зграда је оштећено или уништено, потргани су сви електрични водови. Било је и много људских жртава. Један број мртвих закопали су партизани, а други припадници Народне заштите по доласку њемачких и усташких јединица. Сви улази и излази из града били су затворени, што је отежавало спровођење мјера заштите и спасавања.
У децембру 1944. припадници Народне заштите су утврђивали град. У Кастелу су планирали поставити електричну сирену за давање знакова опасности. Потпуно је обновљена и организована заштита у Творници дувана и Државном руднику Лауш. Због напада партизана, обнова у Делибашином селу (Траписти) је отежана.
Уређиване су таванске и подрумске просторије и јавна склоништа, а Жупска редарствена област је појачала надзор. Мјера замрачења у граду је слабо спровођена, а у томе су предњачиле војне установе. Због недостатка љекара, које су одвели партизани, Надзорничтво је са Хрватским Црвеним крижом договорило да се све жене које су завршиле здравствени течај укључе у здравствену службу, док су дојавну службу вршили припадници Усташке младежи.
Проширена самозаштита канцеларија и завода је стављена на виши ниво. Организовање кућне заштите било је отежано због помањкања мушких особа.
У јануару 1945. службу припреме вршило је само 10 одсто обвезника (40 лица). За њих је одржан течај на којем су предавачи били надзорник Данило Удович, заповједник НЗ Драгутин Тамболани, извјестилац за ватро службу Мешић Абдулах, заповједник првог Едхем Бекић и заповједник другог вода НЗ Мирко Лошић. Обвезници су чистили снијег са улица, прегледали јавна склоништа и провођење мјера самозаштите у великим предузећима.
Строге наредбе и одржана предавања утицале су на побољшање замрачења у граду, а поново је успостављена и ватрогасна служба. У истом мјесецу изведено је неколико мањих ваздушних напада на град. Град је посјетио изасланик Народне заштите из Загреба Јосип Црнобори, који је до 1944. био заповједник бањалучке сати Народне заштите.
При ваздушном нападу на Бањалуку 16.3.1945. погинуло је 14 цивила. Примијећено је избјегавање дужности, немарно одржавање опреме и алата, као и невојничко понашање припадника Народне заштите. Народна заштита је функционисала до ослобођења Бањалуке 22. априла 1945.
Народна заштита у Бањалуци - Glas Srpske
Pripadnici Narodne zastite u Zagrebu
Narodna zaštita
Kako je dobar dio nacističkih i kvislinških snaga napustio Zagreb tijekom 6. svibnja, tako je već spomenuti Kumičić proglasio Zagreb otvorenim gradom. Javni red u gradu do predaje grada jugoslavenskim armijama trebala je osiguravati Narodna zaštita (NZ) koja je “kao organizacija sa golemom većinom antifašistički orijentiranih ljudi (razumljivo, osim pojedinih izuzetaka za koje se znalo i od kojih su se svi čuvali) bila jako privlačna za nas [ilegalnu gradsku organizaciju NOP-a, op. Jagić], da nam u posljednjim danima rata, budući da je iz Zagreba do tada otišao na slobodni teritorij velik broj aktivista, bude od pomoći u očuvanju javnih objekata i održavanju kakvog-takvog reda u gradu u vrijeme moralnog i vojnog rasula neprijatelja, da ne dođe do neželjenih pljački i ubojstava do dolaska jedinica naše Armije”. Jedinice NZ-a tijekom sljedećeg dana i noći sa 7. na 8. svibnja sukobljavale su se s raznim ustaškim jedinicama koje su ostale u gradu i pljačkale i vršile likvidacije. S obzirom na to da se jedinice NZ-a i partijskih aktivista ipak nisu mogle nositi s preostalim ustašama u gradu, iz zagrebačkog štaba koji je rukovodio aktivistima u gradu poslana je depeša da se jedinice jugoslavenskih armija požure u grad kako bi spriječile dodatne ljudske žrtve i uništavanje imovine jer je lokalna procjena bila da NZ do 10. svibnja, kada se predviđao dolazak JA u grad, neće moći održati javni red i mir jer je broj preostalih ustaša i nacista u gradu i njegovoj okolici bio prevelik. Očito je da se bijeg iz Zagreba dogodio zaista iznenadno te se situacija na vojnom planu izmijenila rapidno te je postalo jasno da se Zagreb, usprkos ustaškoj propagandi, ne misli braniti. Takav je razvoj događaja zatekao i jugoslavenske armije na terenu iako situacija i nije bila toliko jednostavna koliko se mogla činiti na prvi pogled.
Pripadnik Narodne zastite sa sirenom za vazdusnu opasnost
Oslobođen Zagreb 08.05.1945 - Antifašistički VJESNIK (antifasisticki-vjesnik.org)
"Naoružana Narodna zaštita na više je mjesta čuvala određene objekte i građani su im posebno zahvaljivali što su od pljačke očuvali određene objekte."
BBCCroatian.com
Oslobođenje Zagreba, dokumentarni film (1985.)
Takodje se spominje narodna zastita i njen doprinost
