napredak u sebičnosti

Borac za prava zivotinja:
Mr Hajd je samo ekstremna suprotnost Dr Džekila. Između Hajda i Džekila je minimum 40 nijansi sive :lol:

Elem, čovek dolazi na svet sa čarobnom žlezdom, amigdalom, zaduženom za emocionalnu inteligenciju. A jedna od suštinski bitnih stvari za dobrotu jeste sposobnost empatije. Ukoliko saosećajnost ne postoji, tj ako se čovek rodio kao sociopata ili psihopata, nema ni dobrote. Kažu da se svako zdravo ljudsko biće rađa sa altruizmom, ali da vremenom - što zbog genetskih predispozicija, što zbog uslova vaspitanja i odrastanja - altruizam kod mnogih zakržlja, pa i nestane.
Ovaj svet bi odavno nestao da svetom caruje zlo ... osim ako pod "zlo" ne svrstamo i nagon za samoodržanjem jer taj nagon, kao najjači, ne bira sredstva. U tom slučaju, zlo je glavni činilac u napretku ljudske vrste.
Kada bi čovek bio lišen potrebe da u svemu bude neprikosnoven, bilo bi manje zla. S druge strane, kada bi ta takmičarska potreba nestala, lišio bi se urođene, prirodne potrebe - radoznalosti, i svet bi ostao tamo gde je i počeo: u pećini.
Kliknite za proširenje...
Da,ali samo u teoriji...A kako to ide u praksi?
Stoka repata?
Gologuzija?
Glupava raja?
Za razliku od ajkula koje nisu artikulisano inteligentne,već su im instikti superinteligentni,čovek nije
manje nemilosrdan,samo je uz to još I cinićan I licemeran...
Moja teza o upitnosti opravdanja postojanja ljudske vrste visi još uvek bez odgovora...
Ima nešto veoma pogrešno u ljudskoj vrsti...
Rekao bih čak da oboženje nije za ljude već za neku bolju vrstu...Možda biljnu...
Još sam u fazi razočaranosti I tek prelazim u promišljanje slabljenjem emocija takve vrste...
Da...I nisam baš sebićan...Neka druga neka vrsta krene boljim putem...
 
Borac za prava zivotinja:
Mr Hajd je samo ekstremna suprotnost Dr Džekila. Između Hajda i Džekila je minimum 40 nijansi sive :lol:

Elem, čovek dolazi na svet sa čarobnom žlezdom, amigdalom, zaduženom za emocionalnu inteligenciju. A jedna od suštinski bitnih stvari za dobrotu jeste sposobnost empatije. Ukoliko saosećajnost ne postoji, tj ako se čovek rodio kao sociopata ili psihopata, nema ni dobrote. Kažu da se svako zdravo ljudsko biće rađa sa altruizmom, ali da vremenom - što zbog genetskih predispozicija, što zbog uslova vaspitanja i odrastanja - altruizam kod mnogih zakržlja, pa i nestane.
Ovaj svet bi odavno nestao da svetom caruje zlo ... osim ako pod "zlo" ne svrstamo i nagon za samoodržanjem jer taj nagon, kao najjači, ne bira sredstva. U tom slučaju, zlo je glavni činilac u napretku ljudske vrste.
Kada bi čovek bio lišen potrebe da u svemu bude neprikosnoven, bilo bi manje zla. S druge strane, kada bi ta takmičarska potreba nestala, lišio bi se urođene, prirodne potrebe - radoznalosti, i svet bi ostao tamo gde je i počeo: u pećini.
Kliknite za proširenje...

U suštini to je to

zlo kao pojam je projekcija straha

je li strah neophodan za napredak
da li bi napredovao onaj koji bi bio uvek obezbeđen, osiguran
 
Borac za prava zivotinja:
Mr Hajd je samo ekstremna suprotnost Dr Džekila. Između Hajda i Džekila je minimum 40 nijansi sive :lol:

Elem, čovek dolazi na svet sa čarobnom žlezdom, amigdalom, zaduženom za emocionalnu inteligenciju. A jedna od suštinski bitnih stvari za dobrotu jeste sposobnost empatije. Ukoliko saosećajnost ne postoji, tj ako se čovek rodio kao sociopata ili psihopata, nema ni dobrote. Kažu da se svako zdravo ljudsko biće rađa sa altruizmom, ali da vremenom - što zbog genetskih predispozicija, što zbog uslova vaspitanja i odrastanja - altruizam kod mnogih zakržlja, pa i nestane.
Ovaj svet bi odavno nestao da svetom caruje zlo ... osim ako pod "zlo" ne svrstamo i nagon za samoodržanjem jer taj nagon, kao najjači, ne bira sredstva. U tom slučaju, zlo je glavni činilac u napretku ljudske vrste.
Kada bi čovek bio lišen potrebe da u svemu bude neprikosnoven, bilo bi manje zla. S druge strane, kada bi ta takmičarska potreba nestala, lišio bi se urođene, prirodne potrebe - radoznalosti, i svet bi ostao tamo gde je i počeo: u pećini.
Kliknite za proširenje...

borka legendo....:ok:
 
kreptoman:
U suštini to je to

zlo kao pojam je projekcija straha

je li strah neophodan za napredak
da li bi napredovao onaj koji bi bio uvek obezbeđen, osiguran
Kliknite za proširenje...

Zlo je izmislio čovek-to je njegov autentični patent...Đavolsku zver nemaju druge biljke I
životinje...Đavolska zver u čoveku je iskrčila šume,zasula jalovinom,zagadila reke I mora,vodila strašne ratove...
Đavolska zver u čoveku će I aktivirati nekoliko hiljada H bojevih glava ! ! ! Hoćemo li I dalje da
pričamo o altruizmu ili o Pentagonu I Kremlju??? O zveri nezasitoj vlasti nad drugima,licemernoj
zveri prema kojoj je Ti Rex mala maca...
Nemam ja iluzija u pogledu ljudske vrste...Da se to popraviti,ali su mnoge šanse do sada proćerdane...
Plašim se da će I ono malo preostalih...
Mnogo je vise zla među ljudima nego dobra...
 
fisherman1:
Da,ali samo u teoriji...A kako to ide u praksi?
Stoka repata?
Gologuzija?
Glupava raja?
Za razliku od ajkula koje nisu artikulisano inteligentne,već su im instikti superinteligentni,čovek nije
manje nemilosrdan,samo je uz to još I cinićan I licemeran...
Moja teza o upitnosti opravdanja postojanja ljudske vrste visi još uvek bez odgovora...
Ima nešto veoma pogrešno u ljudskoj vrsti...
Rekao bih čak da oboženje nije za ljude već za neku bolju vrstu...Možda biljnu...
Još sam u fazi razočaranosti I tek prelazim u promišljanje slabljenjem emocija takve vrste...
Da...I nisam baš sebićan...Neka druga neka vrsta krene boljim putem...
Kliknite za proširenje...

Naravno da jesi. Sebičan si i kad udeliš prosjaku, ili prijatelju u nevolji pozajmiš 100 evra na neodređeno vreme ... pod uslovom da imaš još hiljadu-dve u šteku.
To nije uvreda na tvoj račun.

Viš, ja priznajem da sam sebični altruista.:)
Zvuči paradoksalno?
Mogu da se saživim sa drugima, mogu iskreno da saosećam, mogu da dajem, žalim, mogu da volim čak i svet koji ne poznajem ... ali polazeći od sopstvenih projekcija šta i ko je za žaljenje i voljenje, i tek nakon što sam i sama zadovoljna. Jbt, mogu i da se rasplačem nad dokumentarcem o krčenju amazonskih šuma. Međutim, mislim da ne bih imala snage i volje da saosećam sa drugima kada bih bila nesrećna. Ne znam, možda ... Jer - nadmeno ću se pohvaliti - nisam nikada bila u prilici da budem baš toliko nesrećna.U tom grmu čuči zec: prosto moramo zadovoljiti sopstvene potrebe, makar te potrebe bile one naizgled (ne)snovne – potrebu da nas neko voli, da budemo primećeni, da nam se Ego dobro nakrka. Zato čak i najiskreniji altruizam pobuđuje sumnju: čine li ljudi dobro zato da bi se lepše osećali, ili zato što žele da se drugi lepše osećaju. Postoji li altruista koji će dati SVE, ne razmišljajući prvo o podmirenju svojih potreba? Čak ni roditeljstvo nije lišeno sebičluka, zaodenuto u „metod vaspitanja“ i psihološka uputstva kako da od dece načinimo bolje ljude – ali na kraju uvek po uzoru na sebe ili ono što mi smatramo dobrim uzorom. Čovek se i u svesnom žrtvovanju poigrava svojom ulogom trunčice kosmičke prašine, želeći da postane veći, jači, upamćeniji .. pa samim tim i večan; možda je samožrtvovanje vrhunski sebičluk ... ekskluzivni dezert za precvali Ego kome više nije dovoljan svakodnevni krkanluk. Ali, ko haje za ono što oseća čovek koji je odabrao da se žrtvuje? Niko, jer je to učinio po svom slobodnom izboru, a ljudi su ionako sebični i rado vide tuđu slobodu kao svoje neprikosnoveno pravo da se u nju ne mešaju, ukoliko im taj tuđi izbor odgovara.
Nema štete kada čovek, zarad sopstvene žudnje (čitaj: sebične potrebe) da se oseća lepše, čini dobra dela. Ali, iz toga dalje proizlazi da altruista naveliko kupuje zahvalnost, a zahvalnost se očas pretvori u suprotnost, tj. zavist i mržnju. A ukoliko zahvalnosti ima previše, altruisti preti opasnost da mu se Ego izljigavi, uobrazi, navuče na stalne hvalospeve i zahvalnice, što rezultira nezdravom količinom sujete, toliko nezdravom da postaje zlo.
I kada tako iscepkaš stvari i uočiš dlačicu u jajetu, dođeš do zaključka da je čovek – kako god ga obrneš – svesno ili nesvesno licemeran. Zatim postaneš gorak, uplašiš se da si možda poludeo, uplašiš se života, uplašiš se da ćeš se razočarati, uplašiš se da ćeš biti izdat, da te neće dovoljno voleti ili da ćeš morati da se žrtvuješ kako bi dokazao da se ipak ne bojiš, a potom se uplašiš smrti i ostaneš negde na raskrsnici puteva, u večitoj dilemi jesi li izabrao nešto dobro ili nešto loše.
Ali, strah jeste pokretač. Čak i životinje iz straha postaju agresivne pa neretko prežive atak jače. Zašto onda ne bi i čovek, reagujući na strah, pokušao da ga preduhitri stalnim činjenjem stvari koje bi ga mogle ublažiti?
 
pa jeste sigurno osetio se da je bolji covek da je pomogao nekome itd......
Ljubi bliznjega svoga kao sebe samoga.....
dakle nije ego los EGO JE NORMALNA STVAR I TO SMO MI ..losa je sujeta.....i smatrati sebe celim svetom.....jer postoje milijardi takvih svetova oko nas.....to je zlo..bezobzirnost i odsustvo svake vrste empatije....biti NECOVEK..

- - - - - - - - - -

kreptoman:
Ova Borac retko odgovara al zato odgovara za sve pare
Kliknite za proširenje...

extremno inteligetna zena....al izbegavam da je hvalim da se ne pogordi.......:mrgreen:
 
Borac za prava zivotinja:
Naravno da jesi. Sebičan si i kad udeliš prosjaku, ili prijatelju u nevolji pozajmiš 100 evra na neodređeno vreme ... pod uslovom da imaš još hiljadu-dve u šteku.
To nije uvreda na tvoj račun.

Viš, ja priznajem da sam sebični altruista.:)
Zvuči paradoksalno?
Mogu da se saživim sa drugima, mogu iskreno da saosećam, mogu da dajem, žalim, mogu da volim čak i svet koji ne poznajem ... ali polazeći od sopstvenih projekcija šta i ko je za žaljenje i voljenje, i tek nakon što sam i sama zadovoljna. Jbt, mogu i da se rasplačem nad dokumentarcem o krčenju amazonskih šuma. Međutim, mislim da ne bih imala snage i volje da saosećam sa drugima kada bih bila nesrećna. Ne znam, možda ... Jer - nadmeno ću se pohvaliti - nisam nikada bila u prilici da budem baš toliko nesrećna.U tom grmu čuči zec: prosto moramo zadovoljiti sopstvene potrebe, makar te potrebe bile one naizgled (ne)snovne – potrebu da nas neko voli, da budemo primećeni, da nam se Ego dobro nakrka. Zato čak i najiskreniji altruizam pobuđuje sumnju: čine li ljudi dobro zato da bi se lepše osećali, ili zato što žele da se drugi lepše osećaju. Postoji li altruista koji će dati SVE, ne razmišljajući prvo o podmirenju svojih potreba? Čak ni roditeljstvo nije lišeno sebičluka, zaodenuto u „metod vaspitanja“ i psihološka uputstva kako da od dece načinimo bolje ljude – ali na kraju uvek po uzoru na sebe ili ono što mi smatramo dobrim uzorom. Čovek se i u svesnom žrtvovanju poigrava svojom ulogom trunčice kosmičke prašine, želeći da postane veći, jači, upamćeniji .. pa samim tim i večan; možda je samožrtvovanje vrhunski sebičluk ... ekskluzivni dezert za precvali Ego kome više nije dovoljan svakodnevni krkanluk. Ali, ko haje za ono što oseća čovek koji je odabrao da se žrtvuje? Niko, jer je to učinio po svom slobodnom izboru, a ljudi su ionako sebični i rado vide tuđu slobodu kao svoje neprikosnoveno pravo da se u nju ne mešaju, ukoliko im taj tuđi izbor odgovara.
Nema štete kada čovek, zarad sopstvene žudnje (čitaj: sebične potrebe) da se oseća lepše, čini dobra dela. Ali, iz toga dalje proizlazi da altruista naveliko kupuje zahvalnost, a zahvalnost se očas pretvori u suprotnost, tj. zavist i mržnju. A ukoliko zahvalnosti ima previše, altruisti preti opasnost da mu se Ego izljigavi, uobrazi, navuče na stalne hvalospeve i zahvalnice, što rezultira nezdravom količinom sujete, toliko nezdravom da postaje zlo.
I kada tako iscepkaš stvari i uočiš dlačicu u jajetu, dođeš do zaključka da je čovek – kako god ga obrneš – svesno ili nesvesno licemeran. Zatim postaneš gorak, uplašiš se da si možda poludeo, uplašiš se života, uplašiš se da ćeš se razočarati, uplašiš se da ćeš biti izdat, da te neće dovoljno voleti ili da ćeš morati da se žrtvuješ kako bi dokazao da se ipak ne bojiš, a potom se uplašiš smrti i ostaneš negde na raskrsnici puteva, u večitoj dilemi jesi li izabrao nešto dobro ili nešto loše.
Ali, strah jeste pokretač. Čak i životinje iz straha postaju agresivne pa neretko prežive atak jače. Zašto onda ne bi i čovek, reagujući na strah, pokušao da ga preduhitri stalnim činjenjem stvari koje bi ga mogle ublažiti?
Kliknite za proširenje...
Sem prve rečenice-nemam primedbi,a I prvu mogu preskočiti jer moji kosmički hirovi nikog se ne tiču do mene...
Ali ,vidi...Ništa ti ne govoriš drugo,niti ja...
Ma-I nemamo potrebe...
A ovaj tričavi ego...pa znam ga zanemariti,ali I to je nevažno pred cunamijem...
Važnije je podsmehnuti se I sebi...S razlogom...:mrgreen:
 
kreptoman:
Da li "dobar" čovek (u smislu koji se obično uzima), odista dobar čovek, može napredovati u ovom sistemu? Da li takav čovek, dobar čovek, filantrop i altruista, može ikad pripadati onom sloju najbogatijih, najuticajnijih i najmoćnijih? Ako ne može zašto ne može? Ako može, zašto se to ne dešava? Ako se dešava, gde se dešava? Je li čovek po prirodi dobar ili zao? Ako je dobar, zašto sistem favorizuje one koje dobri nisu? Ako nije ni dobar ni zao, zašto bira da bude zao? Ako je zao, zašto se dobrota smatra vrlinom? Zašto čovek ne organizuje sistem tako da onaj koji se smatra dobrim prolazi bolje od zlog?

Ajmo
Kliknite za proširenje...

preformulishi naslov...mnogo si praktichan u pisaniju temilice...
sebichnst krece iznutra, ispoljava se ili je mimikrija u drushtvu...
dobar zao? django puca prvi :lol:
ozb....neshto mi bash nejasno shta si hteo da pitash !
 
AAnakonda:
preformulishi naslov...mnogo si praktichan u pisaniju temilice...
sebichnst krece iznutra, ispoljava se ili je mimikrija u drushtvu...
dobar zao? django puca prvi :lol:
ozb....neshto mi bash nejasno shta si hteo da pitash !
Kliknite za proširenje...
Teo da pita de ćeš večeras,ali onda pitao nešto drugo...Ono o bogatim I dobrim I siromašnim I zlim I obrnuto-o
siromašnim I zlima I o bogatim I dobrima...:eek::cool::manikir:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Baci me Nabokov u razmišljanje
Odgovora
10
Pregleda
311
Jasna
Jasna
LBarbara
Underground
Odgovora
2
Pregleda
248
Steinadler
Steinadler

Back
Top