- Poruka
- 130.254
Ćao, ja sam muškarac koji je mislio da je žena. Početkom mojih 20-ih počeo sam sa tranzicijom da postanem žena, rečenica je kojom je ova osoba, pod pseudonimom Shapeshifter, započela vrlo emotivnu ispovest.
Pre toga je bio vrlo rodno fluidan muškarac, nosio je i takvu odeću. Pošto je odrastao u istočnoj Evropi, a fakultet je pohađao u Americi, tamo je napokon imao dovoljno hrabrosti da nosi odeću kakvu želi i da bolje ispita svoju žensku stranu.
Ubrzo nakon fakulteta ljudi su počeli da me pitaju koje su moje zamenice, što mi je bilo čudno jer sam znao da sam muškarac, gej muškarac. Nakon toga sam počeo više da istražujem i da se pitam da li sam ja zapravo žena zarobljena u telu muškarca i ubrzo sam postao opsednut tranzicijom.
Zatim sam uradio "feminizaciju lica" i odobrili su mi operaciju za promenu pola nakon svega 12 poseta lekaru. Bilo je vrlo lako, nisam imao nikakve probleme sa psiholozima koji su to odmah odobrili iako imam ADHD i internalizovanu homofobiju.
Danas se kaje što je ikada postao ženaFoto:youtube
Takođe, ukazao je da je problem u nekim zemljama ako psiholozi savetuju protiv tranzicije ili dovode u pitanje nečiju odluku da se podvrgne tranziciji - jer se to podrazumeva onda kao transfobija. Tako da psiholozi mahom odobravaju mnogima operaciju za promenu pola, iako možda nisu ispunili sve "uslove" potrebne.
- Odrastao sam u vrlo homofobičnoj porodici gde su me učili da je biti gej pogrešno i grešno. A, kako sam musliman, učen sam da je loše ako me privlače muškarci, tako da kada se pojavila opcija da sam možda žensko - čvrsto sam se uhvatio za tu ideju. Hteo sam da budem žena kako bih pobegao od svoje homoseksualnosti, jer su mi isprali mozak da je to ono što je loše.
Otkriva koji je to veliki problem trans zajednice u AmericiFoto:youtube
Kao dete je bio nizak i sitan u odnosu na druge dečake i mama ga je često zlostavljala jer se pitala zašto nije kao ostali. Čak je morao da ide na vežbe istezanja kako bi bio viši, i to mu je sve slalo poruku da nije pravi muškarac baš zbog toga kako izgleda.
- Nakon operacije sam upao u strašnu depresiju, a moja trans zajednica mi je rekla da je to normalno posle operacije, ali depresija nikada nije nestala. Imao sam i komplikacije posle operacije. Kako bi vaša vagina bila "otvorena" morate da stavljate razne objekte u nju u tu svrhu, dok je telo zapravo tretira kao ranu i pokušava da je "zaleči", što je izazvalo razne komplikacije.
- Godinu nakon što sam počeo da uzimam estrogen sam uradio silikone i operaciju promene pola, za čim žalim, to mi je najveća greška u životu. A, baš zato što sam se trudio da imam što je "više strejt" intimne odnose moguće, morao sam da imam još jednu operaciju što mi je još više uticalo na zdravlje i pojačalo depresiju.
Ceo proces mu nije pomogao da se oseća bolje u svojoj koži, nego baš naprotiv. Bilo mu je lakše dok je bio muško a igrao se sa rodnim ulogama, nosio žensku odeću, a kada je postao žena tada se osećao još gore.
Pre nego što je počeo da pije estrogen, njegove genitalije mu nisu smetale, međutim vremenom je počeo mrzi svoj penis i da veruje da ne pripada njegovom telu.
- Ali sad mi se sa testosteronom određene želje i potrebe vraćaju i čak mi je traumatično i ne znam šta da radim. Možda ću nekada biti primoran na hormonsku detranziciju, šta god to značilo u ovom trenutku.
On smatra da ljudi nemaju potrebnu psihološku pomoć kroz ceo ovaj proces, kao i da je veliki problem što se ljudi odlučuju na tranziciju i operacije kao vrlo mladi i nesigurni. Čak i pre puberteta neki roditelji svojoj deci daju hormone jer se dečak, na primer, iga sa barbikama i voli da nosi suknjicu, ali ne dozvoljavaju toj deci da ispitaju svoj rod do kraja. Danas pod pseudonimom Shapeshifter govori javno o ovom problemu i pokušava da skrene pažnju da probleme trans zajednice i zajednice uopšte.
https://zena.blic.rs/lifestyle/on-j...a-a-sada-zeli-ponovo-da-bude-muskarac/kwz04ct
Pre toga je bio vrlo rodno fluidan muškarac, nosio je i takvu odeću. Pošto je odrastao u istočnoj Evropi, a fakultet je pohađao u Americi, tamo je napokon imao dovoljno hrabrosti da nosi odeću kakvu želi i da bolje ispita svoju žensku stranu.
Ubrzo nakon fakulteta ljudi su počeli da me pitaju koje su moje zamenice, što mi je bilo čudno jer sam znao da sam muškarac, gej muškarac. Nakon toga sam počeo više da istražujem i da se pitam da li sam ja zapravo žena zarobljena u telu muškarca i ubrzo sam postao opsednut tranzicijom.
Počeo je da pije estrogen
Uspeo je da nabavi hormone i počeo je da ih uzima, ali efekat nije bio poželjan i postao je više depresivan, tužan i čak je imao i suicidalne misli. Verovao je da je to sve zato što živi u pogrešnom telu.Zatim sam uradio "feminizaciju lica" i odobrili su mi operaciju za promenu pola nakon svega 12 poseta lekaru. Bilo je vrlo lako, nisam imao nikakve probleme sa psiholozima koji su to odmah odobrili iako imam ADHD i internalizovanu homofobiju.
Takođe, ukazao je da je problem u nekim zemljama ako psiholozi savetuju protiv tranzicije ili dovode u pitanje nečiju odluku da se podvrgne tranziciji - jer se to podrazumeva onda kao transfobija. Tako da psiholozi mahom odobravaju mnogima operaciju za promenu pola, iako možda nisu ispunili sve "uslove" potrebne.
- Odrastao sam u vrlo homofobičnoj porodici gde su me učili da je biti gej pogrešno i grešno. A, kako sam musliman, učen sam da je loše ako me privlače muškarci, tako da kada se pojavila opcija da sam možda žensko - čvrsto sam se uhvatio za tu ideju. Hteo sam da budem žena kako bih pobegao od svoje homoseksualnosti, jer su mi isprali mozak da je to ono što je loše.
Kao dete je bio nizak i sitan u odnosu na druge dečake i mama ga je često zlostavljala jer se pitala zašto nije kao ostali. Čak je morao da ide na vežbe istezanja kako bi bio viši, i to mu je sve slalo poruku da nije pravi muškarac baš zbog toga kako izgleda.
- Nakon operacije sam upao u strašnu depresiju, a moja trans zajednica mi je rekla da je to normalno posle operacije, ali depresija nikada nije nestala. Imao sam i komplikacije posle operacije. Kako bi vaša vagina bila "otvorena" morate da stavljate razne objekte u nju u tu svrhu, dok je telo zapravo tretira kao ranu i pokušava da je "zaleči", što je izazvalo razne komplikacije.
"Ovo mi je najveća greška u životu"
Danas žali što se ikada deklarisao kao žena.- Godinu nakon što sam počeo da uzimam estrogen sam uradio silikone i operaciju promene pola, za čim žalim, to mi je najveća greška u životu. A, baš zato što sam se trudio da imam što je "više strejt" intimne odnose moguće, morao sam da imam još jednu operaciju što mi je još više uticalo na zdravlje i pojačalo depresiju.
Ceo proces mu nije pomogao da se oseća bolje u svojoj koži, nego baš naprotiv. Bilo mu je lakše dok je bio muško a igrao se sa rodnim ulogama, nosio žensku odeću, a kada je postao žena tada se osećao još gore.
"Osećam se kao žrtva eksperimenta"
- Sto posto se osećam kao da sam žrtva okrutnog medicinskog i društvenog eksperimenta. Voleo bih da me je neko zagrlio pre toliko godina i rekao mi, "okej je da se oblačiš kao žensko, možeš da nosiš štikle, dugu kosu, šta god da želiš..."Pre nego što je počeo da pije estrogen, njegove genitalije mu nisu smetale, međutim vremenom je počeo mrzi svoj penis i da veruje da ne pripada njegovom telu.
- Ali sad mi se sa testosteronom određene želje i potrebe vraćaju i čak mi je traumatično i ne znam šta da radim. Možda ću nekada biti primoran na hormonsku detranziciju, šta god to značilo u ovom trenutku.
On smatra da ljudi nemaju potrebnu psihološku pomoć kroz ceo ovaj proces, kao i da je veliki problem što se ljudi odlučuju na tranziciju i operacije kao vrlo mladi i nesigurni. Čak i pre puberteta neki roditelji svojoj deci daju hormone jer se dečak, na primer, iga sa barbikama i voli da nosi suknjicu, ali ne dozvoljavaju toj deci da ispitaju svoj rod do kraja. Danas pod pseudonimom Shapeshifter govori javno o ovom problemu i pokušava da skrene pažnju da probleme trans zajednice i zajednice uopšte.
https://zena.blic.rs/lifestyle/on-j...a-a-sada-zeli-ponovo-da-bude-muskarac/kwz04ct
nema više vraćke!
