Najstarije književno delo - Ep o Gilgamešu

[Neprilagođena]

https://beleske.com/ep-o-gilgamesu-prepricano-i-analiza-dela/

​

Ep o Gilgamešu ima neprevaziđen značaj uzimajući u obzir da je ovo, prema dosadašnjim podacima,
najstarije književno delo za koje znamo.
Predstavlja sumersko-akadsko delo o petom vladaru prve poslepotopske dinastije iz Uruka
čiji život vezujemo za period između 2700. i 2650. godine pre nove ere.
Ep o Gilgamešu se negde može pominjati i kao priča ili epopeja, a delo se smatra praizvorom sve epske poezije.
Samo mesto nastanka epa o Gilgamešu se vezuje za prostore Mesopotamije,
odnosno za međurečje oblasti reka Tigra i Eufrata.
Ipak, kada je reč o vremenu nastanka dela, ono se ne može sa sigurnošću tvrditi.
Određen broj stručnjaka smatra da je poema nastala u periodu između XIII i XXI veka p.n.e.
Za sada je najmlađe pomenuto datiranje 1800. godina p.n.e., ali se većina istoričara sa tim ne usaglašava.

Delo Ep o Gilgamešu je ispričano na dvanaest ploča, odnosno u dvanaest pevanja.
Možemo (gotovo jasno) razlikovati tri celine.
Prva celina sadrži uvod ili ekspoziciju (prva ploča),
druga se odnosi na poznanstvo Gilgameša i Enkidua (od druge sedme ploče)
dok je sadržaj treće celine usmeren na potragu za večnim životom (od osme do dvanaeste ploče).

U trećem delu epa je umetnuta Utnapištimova priča o velikom potopu,
za koju se veruje da je isprva nastala kao zasebna pesma,
a koja je naknadno umetnuta u delo. Ep o Gilgamešu.

Ep o Gilgamešu – I ploča​

Na prvoj ploči ovog epa, u kratkom uvodu, opisuje se Gilgameš kao glavni junak dela,
koji je upoznat sa svačijim znanjem i delom. On je mnogo toga video i dosta proputovao za života
i zbog toga se sada za njega može reći da je mudar.
Odmah zatim je opisan i njegov utvrđeni grad Uruk u kom se nalaze velelepna kraljevska palata, visoki bedemi i bogata riznica.
U portertu junaka koji sledi, opisuje se njegova lepota i snaga, ali i njegova samovolja.
Gilgameš vlada kao silnik, a zbog toga narod od bogova zahteva da stvore junaka koji će ga savladati.
Želju naroda je čuo bog neba, Anu, koji se obratio boginji oblikovanja, Aruri, da načini junaka koji će ličiti na Gilgameša,
ali koji će imati moć da da ga i savlada.
Ona po naredbi, stvori junaka od blata, ovlaženog pljuvačkom,
prekrivenog dlakama po celom telu i nazva ga – Enkidu.
On je živeo sa životinjama u stepi, a kada bi dolazio na pojilo, zatrpavao bi lovcima zamke.
Zbog ovoga su se lovci požalili Gilgamešu koji ih je posavetovao da povedu sa sobom
mladu ženu koja bi ga opčinila, odvojila od stoke i odvela iz stepe.
Kada je mlada žena ispričala Enkiduu o junaku Gilgamešu, on je poželeo da ga izazove na borbu u Uruku.
Tada se narod obradovao u nadi da će neko najzad stati Gilgamešu na put vladavine tako što će ga u borbi savldati.
Gilgameš je imao san o sukobu sa ratnikom, a njegova majka je taj san i rastumačila: taj junak će postati njegov prijatelj.
Gilgameš je opevan kao patnik i čovek bola i radosti.


” … Jednom trećinom čovjek rodi se Gilgameš,

druge dvije trećine on je bog.

Liku njegovu sa strahom se dive građani Uruka,

jer po snazi i ljepoti ne bijaše mu ravna.

Lava on uplaši s ležaja,

uhvati ga za grivu i probode kopljem!

Krilata strelica njegova luka dostiže divljega bika.

U Uruku je njegova riječ glavna, a odluka zakon.

… Mladići, tek što dostignu zrelost postaju sluge velikog pastira,

ko vojnikom, ko lovcem, ko pastirom kraljevskih stada,

ko služiteljem svetog hrama.

umor ne zna Gilgameš, dan i noć on bedem zida.

Za njega radi staro i mlado, jaki i nejaki.

Gilgameš ne pušta sina k ocu,

on, pastir Uruka, čvrsto zidanog!

On, pastir i štit naroda!

Silan, velik i mudrošću ispunjen,

Gilgameš ne pušta svome mužu ženu,

ni kneževsku kćer, izabranicu junaka! …”

(Ep o Gilgamešu, I. pločica asirske verzije, 3-17)

Ep o Gilgamešu – II ploča​

U drugom pevanju se opisuje dvoboj i Gilgamešova pobeda,
ali i njihovo ubrzo pomirenje. Junak epa poziva Enkidua da pođu na pustolovine,
od kojih će prva biti ubistvo Humbabe, čuvara Kedrove šume bogova, koji je uvredio Šamaša, boga sunca.
Ovde se Humbaba spominje kao oličenje zla, a Gilgameš i njegov pobratim kao borci dobra.

​

 

[Neprilagođena]

Ep o Gilgamešu – III ploča​

-opisuje Enkiduovu nostalgiju za stepom, zbog koje će vrlo brzo i napustiti grad.
Zbog ovoga Gilgameš dugo tuguje, a za njim i ceo grad.
Uz pomoć boga Šamaša, Gilgameš uspeva da da nagovori Enkidua da se vrati u grad.

Ep o Gilgamešu – IV ploča​

- bog Šamaš je naredio Gilgamešu da ubije Humbabu.​

Dvojica junaka dolaze do Kedrove šume i ubijaju Humbabinog čuvara.​

Tada Enkidu klone i želi da se vrati, ali Gilgameš i dalje insistira da traže Humbabu.​

Ep o Gilgamešu – V ploča​

-dolazak junaka u Kedrovu šumu i njihova potraga za Humbabom.
Prve noći, Enkidu je imao san koji je Gilgameš shvatio kao dobar znak. I zaista, u borbi sa Humbabom,
Gilgameš je uspeo da mu odseče glavu, da je stavi na koplje i donese u utvrđeni grad.

Ep o Gilgamešu – VI ploča​

-glavni junak je obukao novo odelo i zasijao izgledom i stavom.
Tada, Ištar, boginja ljubavi, njega pozva da joj bude muž.
Međutim, Gilgameš ovu ponudu odbija pod izgovorom da ona svojim ljubavnicima donosi nesreću.
Ovo je naljutilo Ištar koja od oca Anua zatraži da stvori čarobnog bika
koji će ga ubiti. Anu stvori bika, ali su ga Enkidu i Gilgameš vešto savladali.

Ep o Gilgamešu – VII ploča​

Enkidu ima san koji je Gilgameš ovoga puta protumačio kao loš znak.
Enkidu pada u groznicu i od nje boluje dvanaest dana.
Tada Gilgameš kreće sa jadikovanjem jer uviđa da se sudbina ne može zaustaviti.

Ep o Gilgamešu – VIII ploča​

-Enkiduova bolest, ali i Gilgamešov očaj.
Tada se junak počinje prisećati svih lepih dana koje je proveo sa svojim prijateljem.
Kada je Enkidu umro, Gilgameš ga je oplakivao čitavih šest dana i šest noći, da bi ga tek sedmi dan sahranio.
Ovde se na vrlo upečatljiv i realan način prikazuje bol za prijateljem:
Gilgamešovi obrazi su bili bledi i upali, lice pogruženo, duša ojađena, stas pogrbljen.
U osmom pevanju se ujedno dešava i prelom jer se ovde završava period Gilgamešovog srećnog života
u kom je uživao vlast, uspeh i bratsku ljubav.
Ovde počinje život koji je prožiman tugom, bolom i strahom od smrti.
Najlepši deo epa, sa najintenzivnijom opisima, nalazi se u ovom pevanju.
Gilgameš uspeva da priča sa Enkiduovom senom, ali on nailazi na njegov veoma mračan odgovor:

Ako bih ti otkrio zakon zemlje koju sam video,
ti bi seo i zaplakao.

Krajnje saznanje govori da u životu, kao ni u smrti, nema svetlosti ni nade.
Tu dolazi do apsolutnog pesimizma koji zatvara delo: on odlazi u Uruk, leže da spava i umire.

Ep o Gilgamešu – IX ploča​

U devetom pevanju, opisuje se Gilgameš i njegov strah od neizbežnog – smrti.
On želi da ode do Utnapištima, svog praoca, kako bi doznao tajnu za večni život.
Prošavši kroz razne prepreke, on uspeva da stigne do boga sunca, Šamaša,
koji ga uputi do Vrta bogova iza kog se nalaze Vode smrti, Svetsko more i gde na jednom ostrvu živi Utnapištim.
Ipak, Šamaš, prvo pokuša da junaka odvrati od njegove potrage za eliksirom mladosti.
Kako je Gilgameš bio uporan, bog ga prvo uputi do Sidure Sabitu,
mudre žene, čija je dužnost bila da čuva stablo života.

Ep o Gilgamešu – X ploča​

- susret Gilgameša i Sidure Sabitu.
On joj govori svoje patnje i objašnjava kuda je krenuo, na šta ona pokušava da ga odvrati.
Ona mu daje iskren savet da treba da se veseli uz harfu, frulu i igru, kao i da se raduje u naručju žene.
Ovde se dešava snažan kontrast u odnosu na prethodnu, mračnu sliku ljudske sudbine,
što će na Gilgameša uticati još ubitačnije po njegov moral.
Junak nastavlja sa svojom upornošću, zbog čega ga ona na kraju upućuje na Utnapištima.
Tada, Gilgameša još jednom dočekuju reči beznađa.
Utnapištim Gilgamešu otkriva da su njega roditelji srvorili kao čoveka,
a da čoveku nije predodređen večni život.
Junak tada uviđa da ništa nije večito što je opisano kao izuzetno onespokojavajuća
istina o životu, prolaznosti i krhkosti.

​

 

[Neprilagođena]

​

​

​

Ep o Gilgamešu – XI ploča​

Jedanaesta ploča sadrži priču o velikom potopu koju Gilgamešu kazuje Utnapištim.
U ovoj priči su krucijalna dva momenta: deo o Utnapištimovoj sebičnosti i deo preplašenosti bogova od potopa.
Kada Utnapištimu bog dubina, Ea, saopštava odluku o potopu koju su bogovi doneli,
on počinje sa obmanom naroda i spašava samo svoju porodicu.
Nasuprot ovome, junak Gilgameš kada dođe do čudotvorne trave koja donosi večni život, poželi da je podeli sa svima.
U jedanaestom pevanju se može naslutiti želja za osvetom narodnog pevača koji krivi bogove za sva proživljena zla.
On ih ovde opisuje kao šćućurene pse koji se guraju, uzmičući od potopa.
Utnapištim je tada posavetovao Gilgameša da se vrati u Uruk i odaje mu tajnu tajne koja obezbeđuje večni život.
U ovom delu pevanja, Gilgameš je predstavljen kao nesebičan čovek koji ima želju da pomogne svima.
Tada on postaje simbol čoveka koji je u večnoj potrazi sa smislom života.
Ironično, u trenutku kada se junak kupa u jezeru, nailazi zmija koja uzima travu i odnosi je sa sobom.
Zmija, odnosno otelotvorenja zla, pobeđuje čoveka zbog čega se on vraća na sam početak:
iznova je smrtan i preplašen.

Ep o Gilgamešu – XII ploča​

Dvanaesto pevanje opisuje Gilgamešov nespokoj, s obzirom da nije pronašao tajnu života.
Kada shvata da mu smrt neminovno kuca na vrata, on doziva Enkiduov duh
kako bi doznao sudbinu mrtvih.

Naime, večni život je tema koja je pratila čitavu ljudsku civilizaciju.
Čovek se još u milenijumima pre nove ere osećao malim i irelevantnim u odnosu
na nepregledne daljine svemira i sve sila koje nadmašuju njegovo postojanje.
U delu Ep o Gilgamešu analiza dela se može prvenstveno zasnovati na glavnom junaku
čija je muka i neprestana borba sa vetrenjačama savršeno prijemčivo predstavljena.
On tu borbu, nažalost, mora izgubiti, baš kao i svi smrtnici ovog sveta.

Gilgameš se na svoj pohod za eliksirom mladosti odlučio onog momenta
kada je izgubio najznačajniju osobu u svom životu.
Pre toga, on je okarakterisan kao silni vladar, koji nije nikada zalazio u filozofske dubine postojanja.
Čak i u momentima kada ga čuvarka drveta života, Siduri, obasipa hedonističkim mantrama života
, junaka to čini dodatno nesrećnim jer uviđa da vodi bitku sa neizvesnošću.

Celu radnju, junaka prate sukobi, borbe, neuspesi, razočaranja.
Sve ono čemu je Gilgameš težio, nije mu uspelo: predstavljen je na kraju kao čovek poraza.
U epu postoji mnogo rezignacije, sete, bola i patnje, a cela slika sveta je zbog toga pesimistička.
Neoporecivo je da u delu ima i srećnijih, svetlijih momenata u kojima se opisuju prijateljstvo
i pozitivne crte ličnosti glavnog junaka, ali je činjenica da je u ovom delu pobedio gorak kraj.

Pitanje o o smislu života i neprestanom pokušaju da se izbegne čovečja smrt je tema
koja nikad neće izgubiti na svojoj aktuelnosti.
Delo je napisano, tako da i danas čovek može da se poveže sa radnjom,
ujedno diveći se umetnosti narodnog pesnika koji je na ovako jedinstven i prijemčiv način,
uspeo da nam dočara čovekovu borbu koja će postojati dok je sveta.

 

[Neprilagođena]

Danas nam je Ep o Gilgamešu dostupan zahvaljujući engleskom putniku Ostinu Henriju Lajardu,
koji je iskopao preko 25 000 glinenih ploča iz ruševina Ninive.
Dvadeset pet godina kasnije, 1874., glinene ploče je krenuo da sređuje i čita Džordž Smit
koji je tada utvrdio da se pred njim nalazi, do tada, nepoznati ep.
S obzirom na to da su postojale izvesne praznine, a da je u međuvremenu ovo postalo popularna tema koja je intrigirala mnoge,
Dejli Telegraf je raspisao nagradu za one koji pronađu delove koji nedostaju.

Ostin Henri Lajard


Ploče koje fale u delu Ep o Gilgamešu je pronašao, niko drugi do Smita, koji je imao tu sreću da ih otrkije u ruševinama Ninive.
Samo uklapanje tekstova i praznina nije bio nimalo jednostavan zadatak.
Naime, Giglameša su kao junaka koji poseduje natrpirodne moći opisivali i slavili i pre VII veka, iz kojeg potiče verzija iz Ninive.
Poznato je bilo pet kratkih poema koja su bila na sumerskom jeziku, koje su bile zapisane na tablicama,
a koje datiraju iz II milenijuma pre nove ere.

Nazivi sumerskih pesama koje su poslužile kao osnova akadskog Epa o Gilgamešu su:
Gilgameš i Agga od Kiša, Gilgameš i zemlja života, Gilgameš i Nebeski bik, Gilgameš i vrba, Gilgamešova smrt.
Čitaoci i javnost treba da imaju na umu da je Ninivska verzija u prvi mah imala
preko 3000 stihova, a do nas je doprlo svega 1200 čitavih i isto toliko oštećenih.

 

[The Graeat Gatsby]

https://beleske.com/ep-o-gilgamesu-prepricano-i-analiza-dela/

​

Ep o Gilgamešu ima neprevaziđen značaj uzimajući u obzir da je ovo, prema dosadašnjim podacima,
najstarije književno delo za koje znamo.
Predstavlja sumersko-akadsko delo o petom vladaru prve poslepotopske dinastije iz Uruka
čiji život vezujemo za period između 2700. i 2650. godine pre nove ere.
Ep o Gilgamešu se negde može pominjati i kao priča ili epopeja, a delo se smatra praizvorom sve epske poezije.
Samo mesto nastanka epa o Gilgamešu se vezuje za prostore Mesopotamije,
odnosno za međurečje oblasti reka Tigra i Eufrata.
Ipak, kada je reč o vremenu nastanka dela, ono se ne može sa sigurnošću tvrditi.
Određen broj stručnjaka smatra da je poema nastala u periodu između XIII i XXI veka p.n.e.
Za sada je najmlađe pomenuto datiranje 1800. godina p.n.e., ali se većina istoričara sa tim ne usaglašava.

Pogledajte prilog 1111788


Delo Ep o Gilgamešu je ispričano na dvanaest ploča, odnosno u dvanaest pevanja.
Možemo (gotovo jasno) razlikovati tri celine.
Prva celina sadrži uvod ili ekspoziciju (prva ploča),
druga se odnosi na poznanstvo Gilgameša i Enkidua (od druge sedme ploče)
dok je sadržaj treće celine usmeren na potragu za večnim životom (od osme do dvanaeste ploče).

U trećem delu epa je umetnuta Utnapištimova priča o velikom potopu,
za koju se veruje da je isprva nastala kao zasebna pesma,
a koja je naknadno umetnuta u delo. Ep o Gilgamešu.


Pogledajte prilog 1111789

Ep o Gilgamešu – I ploča​

Na prvoj ploči ovog epa, u kratkom uvodu, opisuje se Gilgameš kao glavni junak dela,
koji je upoznat sa svačijim znanjem i delom. On je mnogo toga video i dosta proputovao za života
i zbog toga se sada za njega može reći da je mudar.
Odmah zatim je opisan i njegov utvrđeni grad Uruk u kom se nalaze velelepna kraljevska palata, visoki bedemi i bogata riznica.
U portertu junaka koji sledi, opisuje se njegova lepota i snaga, ali i njegova samovolja.
Gilgameš vlada kao silnik, a zbog toga narod od bogova zahteva da stvore junaka koji će ga savladati.
Želju naroda je čuo bog neba, Anu, koji se obratio boginji oblikovanja, Aruri, da načini junaka koji će ličiti na Gilgameša,
ali koji će imati moć da da ga i savlada.
Ona po naredbi, stvori junaka od blata, ovlaženog pljuvačkom,
prekrivenog dlakama po celom telu i nazva ga – Enkidu.
On je živeo sa životinjama u stepi, a kada bi dolazio na pojilo, zatrpavao bi lovcima zamke.
Zbog ovoga su se lovci požalili Gilgamešu koji ih je posavetovao da povedu sa sobom
mladu ženu koja bi ga opčinila, odvojila od stoke i odvela iz stepe.
Kada je mlada žena ispričala Enkiduu o junaku Gilgamešu, on je poželeo da ga izazove na borbu u Uruku.
Tada se narod obradovao u nadi da će neko najzad stati Gilgamešu na put vladavine tako što će ga u borbi savldati.
Gilgameš je imao san o sukobu sa ratnikom, a njegova majka je taj san i rastumačila: taj junak će postati njegov prijatelj.
Gilgameš je opevan kao patnik i čovek bola i radosti.


” … Jednom trećinom čovjek rodi se Gilgameš,

druge dvije trećine on je bog.

Liku njegovu sa strahom se dive građani Uruka,

jer po snazi i ljepoti ne bijaše mu ravna.

Lava on uplaši s ležaja,

uhvati ga za grivu i probode kopljem!

Krilata strelica njegova luka dostiže divljega bika.

U Uruku je njegova riječ glavna, a odluka zakon.

… Mladići, tek što dostignu zrelost postaju sluge velikog pastira,

ko vojnikom, ko lovcem, ko pastirom kraljevskih stada,

ko služiteljem svetog hrama.

umor ne zna Gilgameš, dan i noć on bedem zida.

Za njega radi staro i mlado, jaki i nejaki.

Gilgameš ne pušta sina k ocu,

on, pastir Uruka, čvrsto zidanog!

On, pastir i štit naroda!

Silan, velik i mudrošću ispunjen,

Gilgameš ne pušta svome mužu ženu,

ni kneževsku kćer, izabranicu junaka! …”

(Ep o Gilgamešu, I. pločica asirske verzije, 3-17)


Pogledajte prilog 1111790

Ep o Gilgamešu – II ploča​

U drugom pevanju se opisuje dvoboj i Gilgamešova pobeda,
ali i njihovo ubrzo pomirenje. Junak epa poziva Enkidua da pođu na pustolovine,
od kojih će prva biti ubistvo Humbabe, čuvara Kedrove šume bogova, koji je uvredio Šamaša, boga sunca.
Ovde se Humbaba spominje kao oličenje zla, a Gilgameš i njegov pobratim kao borci dobra.

​

brate to je nelravizidjenk.
i ne znajem kln je napisao tu knjigu?
dostojevski?

 

[Neprilagođena]

Ne..Franc Kafka.

 

[Khal Drogo]