je onaj u kom sam odrasla..
Imam ulicu kojom ne prolazim vise..Mala..tiha..asfaltirana sa drvoredom, lepim kucama i bastama..
U jednoj od tih kuca sam se rodila a u toj ulici sam se igrala..pravila kucice za patuljke i crtala im
putokaze do njih..u krosnjama hortenzija trazila vile i vilenjake..naucila u mojoj ulici da vozim bicikl..
okrecem hulahop..igram skolice..zmurke i preskacem lastis...sa ponosom sam noslila modrice
i odrana kolena..i gorke suze zbog nepravde...sticala najbolja drugarstva uverena da su za ceo zivot. .
radovala se..ljutila.svadjala..smejala..u njoj sam jedne letnje veceri saznala sta je prvi poljubac..
Moja ulica je bila moje odrtastanje..kao i moje dvoriste.. sa simsirima duz ulazne staze ..jorgovanom..
jelkom i cvecem koje se u slapovima spustalo niz kameni zid....sitne roze i bele ruze na ogradi od kamena
i gvozdja..takve ruze ne vidjam vise..I sada kad zatvorim oci vidim klupu ispod velike stare tresnje u dnu dvorista
na koju sam se pela pokusavajuci da dohvatim oblak..Tesku ulaznu kapiju koja je znala da zaskripi kada se ne podmaze.
kamenom poplocanu stazu do sirokih stepenice sa dva stuba na kojima su bile izlivene kamene lopte..
velika dupla staklena ulazna vrata..vratne i prozorske zaluzine..okrugao prozor u potkrovlju ..Zazmurim tako po nekada
i zamislim a znam da ce me boleti.. moja ulica..koja to vise nije..a i promenila se..neki novi ljudi su tamo...starosedeoci se razisli
po belom svetu..oni koji su ostali..secaju se kao i ja ..nase ulice i nasih odrastanja..Vi ne znate moju ulicu..Bila je moje malo carstvo..
Danas..kao odrasla ja ne idem tamo..
