Da li ste znali da su ljudi koji su najjači obično najviše osetljivi?Da li ste znali da su ljudi koji su najjači obično najviše osetljivi? Da li ste znali da su ljudi koji ispoljavaju najviše dobrote prvi doživeli maltretiranje? Da li ste znali da su oni koji brinu o drugima sve vreme zapravo oni kojima treba najviše brige? Da li znate 3 stvari koje je najteže reći - “Ja te volim”, - “Žao mi je” - i - “Pomozi mi”. Ponekad, samo zato što osoba izgleda srećno, treba videti prošlost njenog osmeha, i spoznati koliko bola može biti unutra.
nabacao si toliku količinu poluistina i neosnovanih i nejasno definisanih uverenja da je teško sa time izaći na kraj u jednom dahu...
zato ću odgovoriti sa svojim mišljenjem prolazeći tvoje pisanije tvrđenje po tvrđenje
Da li ste znali da su ljudi koji su najjači obično najviše osetljivi?
osetljviiji obično znači više krhki, lakše uvredljivi, skloniji povredama...
verovatno si hteo da kažeš osećajniji tj. sa više empatije iliti razumevanja za poziciju drugih....
međutim da li je to što tvrdiš tačno?
ljudi koji su najjači su kažeš najviše osetljivi...najjači u pogledu moći ili snage ili finansijski ili po uticaju ili psihološki...na šta si tačno mislio?
najviše smisla tvrđenje ima za fizičku snagu...
valjda si hteo da kažeš da su oni koji su fizički jaki često i najosećajniji....
pa možda to ima veze ...oni koji su fizički slabiji su po prirodi stvari više uplašeni, a oni koji su uplašeniji su skloniji da nemaju dovoljno razumevanja za druge....
fizička snaga je na neki način dakle telesni preduslov, kroz obezbeđivanje veće slobode od straha, za to da čovek ima više razumevanja za druge...
to ne znači da slabi ne mogu da imaju empatije...niti da jaki ne mogu da budu bez nje...
stvari su mnogo kompleksnije i personalnije od takvih uopštavanja...
Da li ste znali da su ljudi koji ispoljavaju najviše dobrote prvi doživeli maltretiranje?
varaš se...
oni koji su sami najviše maltretirani su skloni da nesvesno i sami maltretiraju druge....
kako uopše definišeš to ispoljavati dobrotu?...a kako to doživeti maltretiranje?
svako je nekad bio dobar i nekad bio maltretiran...
ali postoje i ljudi koji su u detinjstvu redovno tj. sistematski zlostavljani od strane porodice ili okruženja...
to ostavlja teške posledice i neretko takvi ljudi i sami kad odrastu maltretiraju druge...
ne zato što su zli ili nesposobni da budu dobri..nego zato što ne umeju da funkcionišu drugačije...jer je model realnosti prema kome su formatirani njihovi umovi uspostavio takva pravila ponašanja... to maltretiranje je često nesposobnost da se uvidi i kontroliše sopstvena agresija...
to su naprimer osobe koje će i najmanju kritiku njihovog ponašanja videti kao napad na sebe...jer imaju potrebu da brane svoju savršenost....naprimer osobe koje moraju da budu u pravu...retki su ljudi koji su svesno zli prema drugima...uglavnom se oni osećaju napadnuto...e sad ako roditelji ne umeju da kontrolišu agresiju i ako su isuviše osetljivi na kritiku, ni dete neće imati od koga da nauči bolje modele ponašanja pa će i samo biti sklono da "maltretira" tj. da eksplozijom nekontrolisanog besa reaguje na mogućnost da nije u pravu ili da je negde pogrešilo..manjak empatije ide zajedno sa ovakvim obrazcima ponašanja jer ovi obrazci ponašanja su nedovoljna sloboda od egoizma pa osoba nije dovoljno sposobna da vidi i oseća ni sebe ni druge...
Da li ste znali da su oni koji brinu o drugima sve vreme zapravo oni kojima treba najviše brige?
ne...najviše brige treba onima koji uopšte ne brinu o drugima....
primer su ti bebe... one uopšte ne brinu o drugima...i treba im najviše brige...
mnogi ljudi odrastu fizički i intelektualno a emotivno ostanu na nivou bebe
i ko to brine o drugima sve vreme...
možda misliš na brigu da se nekome nešto ne desi...
to je već pokazatelj na presvučenu agresiju koja se ispoljava tako da fantazija proizvodi scenario u kome se objektu takve opsesije nešto događa a onda se takva nedozvoljena agresija poništava kroz brigu...
Da li znate 3 stvari koje je najteže reći - “Ja te volim”, - “Žao mi je” - i - “Pomozi mi”.
a "hvala"?...
"ja te volim" se ne govori...to se pokazuje...
tako]e "žao mi je" nije sasvim isto što i "izvini"...prvo je saosećanje, drugo je saosećanje plus prihvatanje sopstvene krivice za uzrok lošeg razvoja događaja...
[Ponekad, samo zato što osoba izgleda srećno, treba videti prošlost njenog osmeha, i spoznati koliko bola može biti unutra.
iza svake osobe ima izvesna doza bola....
zamena teza je fokusirati se na to da srećne osobe pate, a nesrećne ne....
uostalom svako je najvećim delom odgovoran za sopstvenu patnju...
to što neko pati ne znači da mora da pati...najčešće je uzrok patnje najviše u glavi te osobe, u iskrivljenom modelu realnosti...
naročito kada je patnji uzrok uvreda, gruba reč, nerealna očekivanja itd.
