Transcendental
Buduća legenda
- Poruka
- 29.502
Prosek je negacija individualnog, izjednačavanje sa ostatkom, prosečna masa koja prosečno misli i prosečno živi, koja je prosečno buntovna i prosečno poslušna. Jede prosečnu hranu, prosečnog je rasta i težine. Pije prosečno skupo pivo na slobodan dan. On podržava liberale ali ipak smatra su neke konzervativne vrednosti dobre, moralan je dok ne naiđe situacija koja zahteva suprotno, ćutaće dok ostali ćute i vikaće kad ostali viču. ima dvoje dece i ženu jer tako treba i prosečno je dobar muž i roditelj. Najviši stupanj umetnosti koji ga je dirnuo je prosečan holivudski film. Ima prosečan posao sa prosečnom platom, štedi pare cele godine da bi išao na more. Vozi prosečna kola i mrzi samog sebe ali ne može tačno da definiše zbog čega. Oseća se na nekom polju neispunjeno, kao da je promašio život.
Jer nema ništa gore nego biti prosek. Predaje se u maštanje ponekad, hteo bi da bude junak, onaj iznad mase, za kojim se čuju povici oduševljenja, o kome pišu novine, za kojim se okreću na ulici, na koga žene bacaju željne poglede. Utapa svoj prezir u fantaziji dok živi po automatizmu jer oseća da je suviše slab da bi bilo šta promenio. Svoju slabost označava sintagmom "prekasno je" ili "gotovo je sad". Hteo bi da bude junak, ali prihvatio bi da bude i najgori ljudski gad, ološ koji se valja u blatu svoje stvarnosti i uživa u nasladi toga što jeste, u mržnji koju dobija od ljubomorne okoline. Jer mržnja prema gadu je ljubomora i strah. Gad prevazilazi inhibicije i skače u prljavi talog svog bića sa uživanjem, biva ispunjen u svojoj izopačenosti, a mentalna bolest proseka, njegova mentalna boleština udara u veštačku ogradu društvene stvarnosti, skuplja se na jednom mestu do tačke pucanja, posle čega se ograda nanovo gradi i pritešnjuje bolesno neindividualnu individuu.
Jer nema ništa gore nego biti prosek. Predaje se u maštanje ponekad, hteo bi da bude junak, onaj iznad mase, za kojim se čuju povici oduševljenja, o kome pišu novine, za kojim se okreću na ulici, na koga žene bacaju željne poglede. Utapa svoj prezir u fantaziji dok živi po automatizmu jer oseća da je suviše slab da bi bilo šta promenio. Svoju slabost označava sintagmom "prekasno je" ili "gotovo je sad". Hteo bi da bude junak, ali prihvatio bi da bude i najgori ljudski gad, ološ koji se valja u blatu svoje stvarnosti i uživa u nasladi toga što jeste, u mržnji koju dobija od ljubomorne okoline. Jer mržnja prema gadu je ljubomora i strah. Gad prevazilazi inhibicije i skače u prljavi talog svog bića sa uživanjem, biva ispunjen u svojoj izopačenosti, a mentalna bolest proseka, njegova mentalna boleština udara u veštačku ogradu društvene stvarnosti, skuplja se na jednom mestu do tačke pucanja, posle čega se ograda nanovo gradi i pritešnjuje bolesno neindividualnu individuu.
