Турци прелазе у Европу 1359. године
Понекад, од разних филозофа, говорника илити "инфлуенсера" може да се чује како је најезда турака на Хелм (Балкан) на неки начин била милост према Србима и генерално Православљу јер да се то није десило тврди се да би римокатоличка Европа прогутала све Србе и Православље. Поставља се питање да ли је то заиста тако.
Као прво ми све до најезде турака имамо вишевековне безуспешне покушаје источног и западног Римског царства да остваре своје зацртане планове на Хелму.
Као друго такозвана замишљена "византија" што је у ствари Ромејско илити Источно римско царство ни након убиства цара Душана није успела да оствари своје планове на источном Балкану, чак штавише Ромејско царство је пало недуго затим управо од стране османлија, а након његовог убиства наступила је подела међу Србима унутар саме царевине. Великаши проклете им душе, на комате раздробише царство
Ни Западно римско царство није било срећније руке да оствари свој наум и то говоре сви историјски факти те су се и након убиства Цара Душана наставили безуспешни покушаји масовне католизације западног Хелма......све до најезде турака.
Најезда турака је била преломна тачка у Српској историји која је допринела да западни бедем према римокатолицизму попусти и управо је то допринело да католички Рим оствари своје планове на западу Хелма које никад не би остварио да се није десила најезда турака, при том ни Ислам не би био присутан на Хелму. Завади па владај
Посебна је прича та шта би се десило да Цар Душан није отрован и да је он са неразједињеном силом "дочекао" турке пред Цариградом уместо килавих ромеја који су у цару Душану видели освајача-узурпатора уместо спаситеља што би им он и био. Такође је посебна прича како би изгледала историја римокатоличке Европе у ситуацији када је искључена опасност од продирућег Ислама и када се Православље кроз Душаново царство истиче као главни фактор на Хелму и Малој Азији.
Тако да свако ко османлијска харања на Хелму доживљава као неку Божију милост или пак казну треба да буде свестан да је његов ум упао у класичан стокхолмски синдром и да је дошло време да се у овој ери незадрживог протока велике количине информација суочи са истином уместо да робује догмама које га стављају у положај несвесно прихваћеног ропства.
meni kroz glavu prvo prođe naslov " Lude iz Helma i njihova historija", ali to je grad u Poljskoj
