Književnost Najdraži stih

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Volim te

Volim te za sve žene koje nisam upoznao
Volim te za sva vremena u kojima nisam živio
Zbog mirisa velike pučine i mirisa topla kruha
Zbog snijega što se topi i prvih cvjetova
Zbog žednih životinja kojih se čovjek ne plaši
Volim te zbog voljenja
Volim te zbog svih žena koje ne volim

Jedino u tebi ja se dobro vidim
Bez tebe ne vidim ništa nego široku pustoš
Između nekad i danas
Postojale su sve te smrti što sam ih
ostavio za plotom
Nisam mogao probiti zid svog ogledala
Morao sam učiti život slovo po slovo
Kako se zaboravlja

Volim te zbog tvoje mudrosti koja nije moja
Zbog zdravlja
Volim te unatoč svim obmanama
Zbog tog besmrtna srca što ga ne zadržavam
Ti misliš da si sumnja a nisi nego razum
Ti si veliko sunce što mi na glavu sjeda
Kad sam siguran u sebe sama.

Paul Eluard
 
Nije stih...ali moram postaviti....

***
Ljubav nema drugih želja nego da se ispuni. Ali, ako volite a morate još i da želite, neka vam ovo budu želje: Da se istopite i budete kao potok razigrani što peva svoj milozvuk noći. Da spoznate bol prevelike nežnosti. Da vas rani sopsvtveno poimanje ljubavi; I da krvarite drage volje i radosno. Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i uputite zahvalnicu za još jedan dan ljubavi; Da otpočnete u poslepodnevnom času i razmišljate o ljubavnom zanosu; Da se s večeri vratite kući sa zahvalnošću, A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu i pesmom slavljeničkom na usnama?


Halil Džubran - Prorok
 
Pola zivota bili su mi geslo ovi stihovi ,sad vise nisu ali su mi ostali u memoriji iako se vise ne secam ko ih je napisao :Sve ulice nas vredjaju uvek istim licima a nase duse zedjaju za beskrajnim vidicima.O mi smo toga presiti!Pobeci!Pobeci nekamo,mi cudo jedno cekamo a nece nam se desiti.
 
Без наслова

Кад се мени плакало,

вас није нигде било,

ни гласа вашег ни писане речи

која за нужду теши.



Данас, кад ви плачете,

Мени се болно смеје,

Уколико ми није отужно и досадно,

Као пред глупом сценом.



Ето, то вам је све

Што људи једно другом

могу у овом кратком животу да дају:

Потпуно неразумевање.

Иво Андрић,
 
2.

Ljubavi, koliko puteva do jednog poljupca,
kakva lutajuca samoca do tebe!
Usamljeni vlakovi kotrljaju se s kišom.
U Taltalu još nije svanulo proljece.

Ali ti i ja, ljubavi, mi smo sjedinjeni,
sjedinjeni od odjece do korijenja,
sjedinjeni od jeseni, vode i bokova,
sve dok ti i ja ne budemo zajedno.

Misliti da je stajalo toliko kamenja
koje nosi rijeka, ušce vode Boroa,
misliti da smo se, odijeljeni vlakovima i narodima,

ti i ja jednostavno morali voljeti,
izmiješani sa svima, s muškarcima i ženama,
sa zemljom koja sadi i gaji karanfile.

Neruda
 
17.

Ne volim te kao da si ruža od soli, topaz
ili strijela karanfila koji pronose oganj:
volim te ko što se vole neke mracne stvari,
potajno, izmedu sjene i duše.

Volim te kao biljku koja ne cvjeta i nosi
u sebi, skriveno, svjetlo onih cvjetova,
i hvala tvojoj ljubavi u tjelu mi taman živi
gusti miris koji se uzdigao iz zemlje.

Volim te ne znajuci kako, ni kada, ni odakle,
volim te izravno bez problema i gordosti:
tako te volim jer ne znam voljeti drukcije,

nego na taj nacin na koji nisam i nisi,
blizu, da ti je ruka na mojim grudima moja
blizu da ti se oci sklapaju s mojim snom.

Neruda
 
25.

Prije no što sam te ljubio ništa ne bijaše moje:
teturao sam ulicama i stvarima:
ništa ne bijaše važno, a sve bez imena:
svijet je bio od zraka koji je cekao.

Upoznao sam salone pepeljaste,
tunele nastanjene mjesecinom,
hangare okrutne koji su se opraštali,
pitanja što su ustrajala u pijesku.

Sve bijaše prazno, mrtvo i nijemo,
palo, napušteno i propalo,
sve bijaše neotudjivo strano,

sve bijaše tude i nicije,
dok tvoja ljepota i tvoje siromaštvo
ne ispuniše jesen darovima.

Neruda
 
70.

Možda sam ranjen, a da ne krvarim
jednom od zraka tvoga života
i posred šume zaustavlja me voda:
kiša koja je pala sa svojim nebom.

Zatim dodirujem prokislo srce:
tamo znam da tvoje oci prodiru
u prostrano podrucije mog bola
i šapat sjene sam se podiže:

Tko je? Tko je? Ali bijaše bez imena
list ili tamna voda što drhti
posred šume, gluha, i na putu,

i tako, ljubavi, doznah da sam bio ranjen
i nitko nije govorio, jedino sjena,
noc koja je lutala, jedino poljubac kiše.

Neruda
 
80.

S putovanja i bola vratih se, ljubavi moja,
tvom glasu, tvojoj ruci što dira žice gitare,
vatri koja prekida jesen poljupcima
i kruženju noci na nebu sumracnom.

Za sve ljude svijeta tražim kruh i carstvo,
tražim zemlju za sve ratare bez srece,
i da se ne nada nitko miru moje krvi i pjeva.
Ali bez tvoje ljubavi ne mogu a da ne umrem.

Za sve to svira valcer jasnog mjeseca,
i pjesma gondolijera u bodi gitare
sve dok mi umorna glava ne klone sanjajuci:

jer sve su nesanice mog života zamrsile
ovu sjenicu gdje ti ruka živi i leti
cuvajuci tu noc putnika usnuloga.

Neruda
 
"Empty spaces - what are we living for?
Abandoned places - I guess we know the score..
On and on!
Does anybody know what we are looking for?

Another hero - another mindless crime.
Behind the curtain, in the pantomime.
Hold the line!
Does anybody want to take it anymore?

The show must go on!
The show must go on!
Inside my heart is breaking,
My make-up may be flaking,
But my smile, still, stays on!

Whatever happens, I'll leave it all to chance.
Another heartache - another failed romance.
On and on!
Does anybody know what we are living for?
I guess i'm learning
I must be warmer now..
I'll soon be turning round the corner now.
Outside the dawn is breaking,
But inside in the dark I'm aching to be free!

The show must go on!
The show must go on! Yeah!
Ooh! Inside my heart is breaking!
My make-up may be flaking!
But my smile, still, stays on!
Yeah! oh oh oh

My soul is painted like the wings of butterflies,
Fairy tales of yesterday, will grow but never die,
I can fly, my friends!

The show must go on! Yeah!
The show must go on!
I'll face it with a grin!
I'm never giving in!
On with the show!

I'll top the bill!
I'll overkill!
I have to find the will to carry on!
On with the,
On with the show!

The show must go on."
 
Ko pecat sam te metnuo na srce,

I kao pecat na misicu svoju;

I sve sam dao,i po ljutom boju

Hladnokrvno sam pokopao mrce.


I dusa moja nije htela znati

Za tajnu grizu i osecaj stida,

Ni da l’ces biti dobra kao mati,

Ili si stara ,vecita Dalida.


Vladaj nad mojom dusom,mocno dete,

Sa rascvetanim ruzama u kosi,

I vlast nek tvoju nista ne omete,

Ni bol,ni plac,ni rec sto milost prosi.


U mojoj dusi uvek mesta ima

Za pun zaborav, za sve sto ce redom

Navaliti na mene kao plima

I sve ,zbog tebe ,zameniti bedom.


Pa sto se plasis i ustezes?Znam te!

Caruj ko uvek,caruj prema sebi,

Ti,despotice,sto te vecno pamte;

Da nisi takva-voleo te ne bi’!



Milan Rakic
 
Amphetamine annie-dog
Has her leash and a face
Her velvet spleen her shackle spine
Her dimond curse
It comes with mine

A vessel she
For violent I
Confession arms a wake
Mine, mine you were always mine
Possessed by my taste

And below the angel dog
Combs her hair and sings her psalms
The bombs go off
She doesn't notice
It all goes wrong
She sets things tragic
She is venus
She is mars
She's electric
And the struggle of

Upon my face we leave no trace
But in her stomach mercury aged

She holds the blood
She carves the knives
She digs the wives in our babies

Amphetamine annie-dog
Pulls her trash
And her stories
From place to place
And bed to bed
Gives of herself and the magnet head

Another floor another ceiling
Counting stairs with double meanings

Is it wrong to be swallowed whole
To disappear in her
To give her the priceless peace
Of giving up control

We tumble out into the streets
And annie-dog she drags her leash
Pretty face
Ugly mouth
Bitter bred and so released

And by the no
And by the yes
Annie goes if you couldn't guess

A simple man
A sycophant
Her elephant with the laughing call
She wants clean sheets
And fresh flowers
And dental shots
And the hong kong glue

Amphetamine annie-dog
Has her leash and a face
 
pikax:
...... Even flow, thoughts arrive like butterflies
Oh, he dont know, so he chases them away, yeah...ooh...
Oh, someday yet, hell begin his life again...life again...life again..
Kliknite za proširenje...
a025.gif
 
***
Tugujem... Tegobno breme
U srcu od jeda i leda.
Dosadno glasa se vreme
Što mi ni predaha ne da.
Legnem, a čemerne misli
Drže me, mozak mi stisli
Zvuci, u glavi se vrti.
O, šta ću? Dušu će strti
Život, da jadna mi klone.
Niotkud utehe zrak.
Dah mi se gasi i tone
U tu divljinu, u mrak.
Sudbino, zašto nas snađe?
Život je gorak i siv.
Gde glava spokoj da nađe?
Teško je biti živ.

S.Jesenjin
 
Sa mnom je gotovo bilo onoga trena
kad sam rekao
Nemoj

A ti si htela i htela

A ja sam pitao
Zašto

A ti si rekla
Zato i zato
jer tako čini žena

Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi

Suviše znam o sebi i o svemu
već sam prešao granicu grešnu
gde ništa nije sveto
i ništa nije sramota
Sav sam na drugoj strani
a iza mene gori ko večni plamen
jedino tvoja lepota

Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi

Al sad je kasno
ovo su zadnje vesti
Više se nećemo sresti
osim u nekom teškom snu.

D. T.
 
???

Neces jos dugo biti zedno, plameno srce!
Obecanje je u zraku, sapucu mi ga nepoznata usta:
- velika svezini dolazi ...
U podne je moje sunce peklo nada mnom:
pozdravljam vas sto dolazite,
vi - iznenadni vetrovi,
vi - svezi duhovi popodneva!
Nailazi zrak tudj i cist.
Ne merka li me,
zavodnicki,
preteci pogled noci?
Ostani jako, srce moje neustrasivo!
I ne pitaj: zasto?

Nice
 
Pođem, klecam...

Pođem, klecam, idem, zastajavam,
Šetalicu satu zadržavam,
Jurim, bežim, ka' očajnik kleti,
Zborim reči, reči bez pameti:
"Ne, ne sme umreti!"
Vičem Bogu: Ona je još mlada!
Vičem pravdi: Ona se još nada!
Anđelima: Vi joj srca znate!
Vičem zemlji: Ona nije za te!
Ni otuda nema mi odjeka...
Vičem sebi: Zar joj nemaš leka?...
Idem, stanem, ka' očajnik kleti,
Opet zborim reči bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"
Idem, stanem, pa mi klone glava
Nad kolevkom gde nam čedo spava.
Čedo s' budi, pa me gleda nemo;
Gledamo se, pa se zaplačemo;
Pa i njemu, ka' očajnik kleti,
Zborim reči, reči bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"

J.J.Zmaj
 
Чуди ме да се нико није сетио народних песама. Мени су најјача наредна два стиха, мада их, наравно, има далеко више, који заслужују да се помену овде:
"Да се јадна за зелен бор ухватим
и он би се зелен осушио." (Косовка девојка)

А шта кажете на Еx ponto Иве Андрића? Јест да је то песма у прози, али верујем да многи знају ове речи напамет:
" Дани ми пролазе узалуд. Најљепши извори душини пресахнуше. Изгубио сам додир са свима који ме воле и разумију, тај спасоносни додир који вас кријепи и држи, који дјелима нашим даје потицај и снагу, а живљењу нашем смисао..."
или
"Много самујеш и дуго ћутиш, сине мој, затрављен си сновима, изморен путевима духа. Лик ти је погнут, лице блиједо, дубоко спуштене вијеђе, а глас као шкрипа тамничких врата. Изиђи у љетњи дан, сине мој!
-Шта си видио у љетњи дан, сине мој?
-Видио сам да је земља јака и небо вјечно, а човјек слаб и кратковјек.
-Шта си видио, сине мој, у љетњи дан?
-Видио сам да је љубав кратка, а глад вјечна.
-Шта си видио, сине мој, у љетњи дан?
-Видио сам да је овај живот ствар мучна, која се састоји од неправилне измјене гријеха и несреће, да живјети значи слагати варку на варку.
-Хоћеш да усниш, сине мој!
Не, оче, идем да ЖИВИМ."
 
Jedan od mojih najdrazih pesnika Dzalaludin Rumi (1207-1273).

I died from minerality and became vegetable;

And From vegetativeness I died and became animal.

I died from animality and became man.

Then why fear disappearance through death?

Next time I shall die

Bringing forth wings and feathers like angels;

After that, soaring higher than angels -

What you cannot imagine,

I shall be that.
 
"Elegija"

Zasto se meni javljas tajno
Kada mi dusa tiho sniva?
I zasto tvoje oko sjajno
Golemu tugu i jad skriva?

Zasto me kroz noc stanes zvati,
I sta ti jadno srce iste?
Ta ja ti nemam nista dati,
O, ja sam pusto pepeliste.

Sve sto sam imo ja sam dao,
Nevjerno hladna ljubavi moje, -
Sve sto sam svojim blagom zvao:
Mladost i oganj duse svoje.

Pa zasto meni stupas snova,
Sta trazis ovdje u mrtvaca?
Hladna je, hladna ruka ova
Sto nekad na te ruze baca.

Pusti me! Pusti i ne mori!
Nek sam ovako trajem dane,
Sve dok mi srce ne izgori,
Sve dok mi dusa ne izda'ne.


Aleksa Santic
 
Dijamant
(Odlomak)

Jedna je zvezda svojim dijamantom
ozarila sve dubine nebesa:
ptica svetlosti koja pokusava
da pobegne iz svemira
i da napusti
ogromno gnezdo svog zatocenistva,
ne znajuci da u ludom bekstvu
lanac za sobom vuce preko svoda.

F.G.Lorka;-)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

VranV
e.e. cummings - stihovi, pesme
Odgovora
3
Pregleda
296
VranV
VranV
VranV
Srđan Valjarević - stihovi, pesme, odlomci iz romana
Odgovora
17
Pregleda
403
Džudi S
Džudi S

Back
Top