Književnost Najdraži stih

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Ti nisi ti vise
i sto mi je najbolnije
Nikom na svijetu kao meni nije
liju mi teske novembarske kise
A ti ne pitas kako mi je
jer ti nisi ti vise

Kazu da me varas
kazu da me ostavljas
Kazu mi da si zavoljela drugog
i da ti nista moje drago nije
A ti ne pitas kako mi je

Godine prolaze
laste mi ne dolaze
ne mirisu mi zumbuli
A i ti me iznevjeri
a i ti me iznevjeri.
 
Gdje da putujem?
Gdje da ostanem?
uz tebe ja sam sve vidio
stare mostove
mokre ulice
duge obale i more nemirno
svijet dok se rusio.
Nije istina
da zboravljam
sva tvoja nadanja
i stradanja
al' ne zaboravi
da sam najbolji
kog si ikada mogla imati
tek ces se kajati
kao ja.
Toliko sam lazi izreko
toliko sam zla sebi nanio
al' nesto se u meni slomilo
i dusu sam otvorio
koliko sam zora svanuo
toliko ti dusu ranio
i ne moze mi pomoci ni Bog
da nadjem put do srca tvog.
 
I ako podjes podji gorom
neka u lisju trepti dusa brujna
I ako podjes podji zorom
neka se svjetli staza jedva cujna
I ako brodis brodi valom
neka se kolijevka sretne s grobom
I ako hodas hodaj zalom
nek' progovori zemlja s tobom.
samo
Ne,brze od zivota,ne ako mislis bilo gdje
moras sporije...

ovo je za mog brata,koj je daleko! kiss ; )
 
Пролећна киша није као све друге.
пролећна киша растапа туге.
велике светле,не схватљиве уму,
радости има у њеном шуму.

Д.Цесарић
 
Otvorila si dveri
Z(orki)


Otvorila si dveri srca i duše sjajne
I primila me u raj ciste ljubavi tvoje,
Sa mrtvih pustolina bola i tuge tajne
Povratila me k nebu, gdje rajska milja stoje.

Ne lijem suze više, niti me misô bludi
Po nebu prošlosti davne, gdje pale nade stoje.
Snova se život rada, snova mi nebo rudi
I blista svetim žarom carobne slike tvoje.

Kô svježi poljski vjetric, kô bujna gorska vrela,
Sad mi se život krece kroz bokor mirisnih ruža;
Sve što sam željno cekô, sve što mi duša htjela -
U tebi, lijepi cvijete, blaga mi sudba pruža.

Pa neka letne pjesma krilu vjecnosti tajne,
U slavu onog žara u kom nam srca stoje,
Nek cuje srecu moju nebo i zvijezde sjajne,
Srecu što sad me zgrijeva vjerom ljubavi tvoje.

ALEKSA SANTIC
 
POVRATAK



Ko zna (ah, niko ništa ne zna.

Krhko je znanje!)

Možda je pao trak istine u me,

a možda su sanje.

Još bi nam mogla desiti se ljubav

desiti - velim,

ali ja ne znam da li da je želim,

ili ne želim.



U moru života što vječito kipi,

stvaraju se opet, sastaju se opet

možda iste kapi -

i kad prođe vječnost zvjezdanijem putem

jedna vječnost pusta,

mogla bi se opet u poljupcu naći

neka ista usta.



Možda ćeš se jednom uveče pojaviti

prekrasna, u plavom,

ne sluteći da si svoju svjetlost lila

mojom davnom javom.

I ja, koji pišem srcem punim tebe

ove čudne rime,

oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,

niti tvoje ime!



Pa ako i duša u tome trenutku

svoje uho napne,

sigurnim će glasom zaglušiti razum

sve što slutnja šapne;



Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom

pogledat ko stranci,

bez imalo svijesti koliko nas vežu

neki stari lanci.



No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće

ko sunce u krugu,

i nosi nam opet ono što je bilo:

I radost, i tugu.

I sinut će oči, naći će se ruke,

a srca se dići -

I slijepi za stope bivšeg života

njima ćemo ići.

D.Cesaric
 
Za lazi izgovorene iz milosrdja



Trazim pomilovanje

za one koji nemaju snage

zlome kazati da je zao

niti rdjavome da je rdjav,

za onoga kome je zao coveka

istinom unesreciti;

za ljude koji lazu iz milosrdja.

Za coveka koji ce ponizen biti,

radije nego da nekog ponizi,

za onoga koji i kad nazre

obrazinu kome na licu

nema srca da je zdere,

za ljude koji ne mogu da uvrede

ni coveka druge misli i vere,

za one koji nikada ne bi mogli

drugome presudu da izricu,

kojima se sve sudije cine stroge,

za svaku milosrdnu laznu pricu

i slicne njima slabosti mnoge.



Desanka Maksimovic
 
"Lukannon"


I met my mates in the morning (and oh, but I am old!)
Where roaring on the ledges the summer ground-swell rolled;
I heard them lift the chorus that dropped the breakers' song --
The beaches of Lukannon -- two million voices strong!

The song of pleasant stations beside the salt lagoons,
The song of blowing squadrons that shuffled down the dunes,
The song of midnight dances that churned the sea to flame --
The beaches of Lukannon -- before the sealers came!

I met my mates in the morning (I'll never meet them more!);
They came and went in legions that darkened all the shore.
And through the foam-flecked offing as far as voice could reach
We hailed the landing-parties and we sang them up the beach.

The beaches of Lukannon -- the winter-wheat so tall --
The dripping, crinkled lichens, and the sea-fog drenching all!
The platforms of our playground, all shining smooth and worn!
The beaches of Lukannon -- the home where we were born!

I meet my mates in the morning, a broken, scattered band.
Men shoot us in the water and club us on the land;
Men drive us to the Salt House like silly sheep and tame,
And still we sing Lukannon -- before the sealers came.

Wheel down, wheel down to southward; oh, Gooverooska go!
And tell the Deep-Sea Viceroys! the story of our woe;
Ere, empty as the shark's egg the tempest flings ashore,
The beaches of Lukannon shall know their sons no more!
:) , iz "Knjige o dzungli"...
 
Ti si me gledala svojim ocima cak do opustelih horizonata
Svojim ocima ispranim uspomenama
Gledala si me svojim ocima cistog zaborava
Gledala si me preko ramena secanja
Preko bludecih refrena
Preko uvelih ruža
Preko ismevane srece
Preko zaboravljenih dana
Gledala si me svojim ocima plavog zaborava
Ti se ne secaš više nicega što je bilo
O mnogo voljena
Ni ljudi ni pejzaža
Sve je nestalo u tebi kao u rukavici dima
Ti stojiš postojano
I prvi put prelaziš preko neba
Svojim ocima od lave i tromosti
Svet je pred tobom kao što si ga zamišljala pod svojim ocnim kapcima
I kao da je pocinjao sa tobom pred tobom
Vecno mlad od tvog spokojnog pogleda
A ja sam ljubomoran na njega zbog zbog njegove lepote
Sa mojim sirotim požutelim fotosima od kojih ti okreceš glavu
Da bi videla nova prostranstva
Obecao sam ti i necu više govoriti o prošlosti
Sve odlazi danas za tvojim stopama
Jedino što mi ostaje od života to je neki nabor tvoje haljine
A ništa još nije ni bilo Tek sad te nalazim
O ljubavi moja ja verujem samo u tebe


Louis Aragon
 
Ruke nam se obavijaju, oči nam se upijaju, tako počinje povest naših srca...

Noć je u martu, mesečina svetli;vetar nosi slatki miris žene;moja svirala leži na zemlji zanemarena, a tvoj je cvetni venac nedovršen.

Ljubav ova između tebe i mene jednostavna je kao pesma.

Tvoj preves boje šafrana opija mi oči. Venac jasminov, koji si isplela za me, opija mi srce drhatom kao hvala.

To je igra davanja i odricanja, otkrivanja i ponovnog skrivanja;nešto osmeha i sasvim malo stidljivosti i poneka tek, slatka, besmislena kavga.

ljubav ova između tebe i mene jednostavna je kao pesma.

Nikakve tajne izvan sadašnjice;nikakve borbe oko nemogućeg; nikakve senke iza ljupkosti; nikakvo pipanje u dubinama tame.

Ljubav ova između tebe i mene jednostavna je kao pesma.

Mi ne lutamo iz reči u večito ćutanje;ne podižemo ruke svoje u prazninu za stvarima izvan nade.

Zadovoljni smo onim što dajemo i onim što dobijamo.

Nismo iscedilii poslednju kap radosti da iz nje pravimo vino patnje svoje.

Ljubav ova između tebe i mene jednostavna je kao pesma.

RABINDRANAT TAGORE
 
za moje drugare iz srednje...kiss

Nekako s proljeca uvijek meni doluta
Neka ceznja tama, tiha mudrost davna
Spustam ja stare kofere na perone sudbine
To je miris zrelih godina
Moj kaput bas je tezak, najdraza

Nekako s proljeca ja se sjetim starih drugova
Probude se u meni svi derneci pijani
Tad nosim stare cipele, one znaju moje ulice
To je boja crna ponocna
Moji koraci bas su teski, najdraza

I opet taj osjecaj samoce
Kad nece nikog mene krene i hoce
I opet mrakom svoje pjesme bojim
Pijan od zelje za usnama tvojim

Sav sam tih od ludila
Nekako s proljeca
Sav sam tih od ludila
Nekako s proljeca

Nekako s proljeca sjeti mene nepravda
Na pobjede poraze i sve lazne obzire
Napravim racun prastanja, popijem pusta mastanja
To je ukus lijepog kajanja
Moji kapci bas su teski, najdraza

Nekako s proljeca noc mi oci otvara
Nemam san da uhvatim, nema dana da ne izludim
A hocu da te vodim ja tragom sunca, jugom maslina
To je dodir tvojih bedara
Moja dusa bas te voli, najdraza


Sav sam tih od ludila
Bez tebe s proljeca
 
***

Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre,
ti si mi tada reći mog'o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa reč i dve.

Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
beše drag,
pa iza svega što si mi rek'o
katkad surovo, kadkad meko,
ostao je trag.

Sad srce moje bije tiše:
već manje volim, a znam više
nego pre;
već sad mi ne bi reći mog'o
onako dosta, onako mnogo
sa reč i dve.

I kad bi danas prišao meni
i hteo reći davno rečeni'
buditi draž,
u srcu mome šaptao bi neko:
da sve što si mi ikada rek'o,
bila je laž.

Desanka Maksimovic
 
Usmrceni u sporednim ulicama sveta
promrzli pod zastavama
taoci svojih zena
odgajani u mraku za mrak
rigamo u zapusene solje
u bednim sobama prepunim bubasvaba i miseva
i pitate se zasto retko pevamo....
C.Buk.
 
Nejasna pesma

Hvala ti za ovaj čas bola prepun.
Pored mene usamljen cvet bele krune
i ulazi tiho u nebo mesec nepun.
O, ne treba sklopiti oči suza pune
kad mesec izlazi.

Sići treba na livade i put,
gde tišina leči bistra preko bilja
i spava mesečine široki skut,
pa zalutati u noći, bez cilja,
kao u snovima.

Jer večno je samo ono što je večno:
meseca i srca uzrok polazni.
i, ma koliko bilo protivrečno,
voleti treba što su polazni
lepote časovi,

što sa radošću bol dolazi,
što sa zaboravom se ne moče boriti.
Voleti treba što sve prolazi.
O, nikada ništa nemoj zboriti
kad mesec izlazi.

D.Maksimovic
 
Slovo o ljubavi

Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir moze da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete. Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge-
i osetimo se nesrećni i krivi.

D.Maksimovic
 
***

Trošnost, u kojoj dogorevam
Sa ćutanjem posmatraš kletim
Ti si - kamenit, a ja pevam.
Ti si - spomenik, a ja letim.

I najlepši je maj procvali -
Ništavan pred večnošću svakom.
Al ja sam ptica - i ne žali
Što podležem zakonu lakom.

Marina Cvetaeva
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

VranV
e.e. cummings - stihovi, pesme
Odgovora
3
Pregleda
295
VranV
VranV
VranV
Srđan Valjarević - stihovi, pesme, odlomci iz romana
Odgovora
17
Pregleda
403
Džudi S
Džudi S

Back
Top