Можда је дошло до тренутног засићења. То ми се десило са најбољом другарицом. Биле смо јако блиске, блиске смо и сада, бубрег бих јој дала. Али у једном периоду сам ухватила себе како јој налазим мане, како ме баш иритира. То је био период када је и она изигравала генерала након битке, када је била гуру за све, свима делила савете без да питају и свачији поступак коментарисала како би то она урадила. Нестала ми је потреба да са њом делим све што до тада јесам, то се осетило па смо се удаљиле, на неколико месеци. А онда као у филмовима- недостајеш ми, - и ти мени. И све као да се ништа није ни десило. И није. Нико ту никога није издао само нам је требао одмор. Онда смо о свему лепо, са дистанце попричале.