NADVLADAVAJ ZLO DOBRIM

Mišolovka
Jednog dana, miš je gledao, kroz pukotinu na zidu, farmera i njegovu ženu kako otvaraju neki paket. ''Kakvu hranu bi paket mogao sadržati?'', pitao se. Ali kad je otkrio da je u pitanju mišolovka, bio je užasnut.
Trčeći kroz dvorište farme upozoravao je ostale vičući: "U kući je mišolovka! U kući je mišolovka!"
Kokoška, kvocajući i čeprkajući, podiže glavu i kaže: "Gospodine Mišo, to je ozbiljan problem za tebe, ali nema ama baš nikakve posledice po mene. Ja zbog toga ne treba da se uzrujavam."
Miš se okrene prascu i vikne: "Mišolovka je u kući! Mišolovka je u kući!" Prase je saosećalo, ali reče: "Vrlo mi je žao, gospodine Mišo, ali ja tu ne mogu ništa učiniti osim da se molim. Budi siguran da si u mojim molitvama."
Miš tada krene prema kravi: "Mišolovka je u kući! Mišolovka je u kući!"
Krava reče: "Oh, gospodine Mišo, žao mi je zbog tebe, ali s mog nosa neće faliti koža."
Tako se miš vratio odbijen pognute glave u kuću kako bi se sam suočio s farmerovom mišolovkom.
Te se noći začuo čudan zvuk u kući - kao zvuk kad mišolovka uhvati svoj plen. Farmerova žena požurila je da vidi što se uhvatilo. U mraku nije videla da je mišolovka uhvatila rep otrovne zmije. Zmija je ugrizla ženu. Farmer ju je brzo odvezao u bolnicu. Nedugo zatim se kući vratila s visokom temperaturom.
Znamo da se visoka temperatura lečila svežom kokošijom supom, pa je farmer zaklao kokošku.
Ali bolest njegove žene se nastavila pa su došli da je posete prijatelji i susedi. Da bi ih nahranio, farmer je zaklao prase.
Farmerova se žena, nažalost, nije oporavila, umrla je.
Došlo je toliko ljudi na njenu sahranu, da je farmer morao zaklati kravu kako bi nahranio sve njih.
Miš je to sve gledao s velikom tugom kroz svoju pukotinu na zidu.
 
Ne odlaži
Vernici su bili iznenađeni kad su tog jutra saznali da mladi čovek, koji ih je uvek oduševljavao svojom muzikom, danas poslednji put svira u crkvi. Bio je odličan muzičar, ali pošto je bio slep nije mogao videti kakvo zadovoljstvo njegova muzika donosi slušaocima. Sva njegova muzika bila je zapravo pesma koja je dolazila iz dubine njegove duše. Vernici su često govorili jedan drugome o lepoti muzike i kako im je njome podizao duh. Neretko se događalo da je svojom muzikom dirnuo srca pa bi ljudima potekle suze. Ali to nikad niko nije rekao organisti koji je čeznuo za nekom rečju ohrabrenja.
Kad je objavljeno da poslednji put svira na bogosluženju, vernici su se uznemirili. Posle bogosluženja jedna žena, koja je posebno uživala u njegovoj muzici, prišla mu je i vrlo ozbiljno rekla: ''Žao nam je što više nećete svirati. Jako sam uživala u Vašem sviranju. Puno ste mi pomogli: kad sam bila tužna tešili ste me i smirivali. Mnogo puta sam razmišljala da bih trebalo da Vam kažem kolike blagoslove primamo vašim sviranjem. Hvala Vam!''
Obraze mladog čovjeka ovlažile su suze kad je prošaptao: ''Zašto mi to niste ranije rekli? I meni su bili potrebni uteha i nadahnuće.''
 
Ne odlaži (2. deo)
Jedan uspešan lekar seo je jednog dana i napisao pismo svojoj bivšoj učiteljici. Nedelju dana nakon toga primio je pismo napisano drhtavom rukom. U pismu je stajalo: ''Moj dragi Willi! Htela bih da znaš šta mi je tvoje pismo značilo. Stara sam žena, u osamdesetim godinama. Živim sama u maloj sobici, sama sebi kuvam, usamljena sam i osećam se kao poslednji list na stablu. Možda te bude zanimalo da sam pedeset godina bila učiteljica i za sve to vreme tvoje je pismo jedino ‘hvala’ koje sam dobila. Stiglo je jednog hladnog, plavog jutra i obradovalo moje usamljeno, staro srce, kao što me ništa tokom mnogih godina nije toliko obradovalo.''
 
Počnite od sebe
Na grobu anglikanskog biskupa u kriptama Vestminsterske opatije bile su ispisane sledeće reči:

Dok sam bio mlad i beskrajno maštovit, sanjao sam o tome da promenim svet. Kada sam odrastao i postao mudriji, otkrio sam da se svet neće promeniti, pa sam donekle suzio svoj vidik i odlučio da promenim samo svoju zemlju.
Ali, i to je, izgleda, bilo neizvodljivo.
Kada sam ušao u godine duboke starosti, u poslednjem beznadežnom pokušaju, odlučio sam da promenim samo svoju porodicu, one koji su mi bili najbliži. Ali, gle, nisam uspeo da promenim bilo koga od njih.
I sada, dok ležim na samrtnoj postelji, odjednom shvatam: Da sam samo sebe najpre izmenio, onda bih promenio i svoju porodicu.
Njihova inspiracija i ohrabrenje pomogli bi mi da poboljšam svoju zemlju, a, ko zna, možda i čitav svet.
 
ovo iznad je i sustina hriscanstva....

i ono sto rade Jehovini Svedoci

proucavajuci sveto pismo menjaju sebe ...

i tu pouku nude i drugima... besplatno...

i to je uspesno...

trenutno ima na svetu 7 miliona ljudi koji su svoje zivote doveli u sklad sa Biblijom...

:heart:
 
Jedna po jedna
Jedan naš prijatelj je šetao u predvečerje po praznoj plaži u Meksiku. Dok je hodao, primetio je jednu osobu na velikoj udaljenosti. Kada je prišao nešto bliže, video je kako se neki čovek, očito iz tog kraja, saginje, nešto podiže i baca u vodu. Svaki čas bacao je nešto u okean.
Kada je naš prijatelj prišao još bliže, video je da taj čovek podiže jednu po jednu morsku zvezdu, koje je voda izbacila na obalu, i da ih vraća u vodu.
Naš prijatelj se zbunio. Prišao je tom čoveku i obratio mu se: „Dobro veče, prijatelju. Pitao sam se šta to radite.“
„Vraćam ove zvezde natrag u okean. Znate, sada je velika oseka, i sve ove zvezde su ostale na suvom. Ako ih ne vratim u more, uginuće.“
„Shvatam“ – odgovorio je moj prijatelj – „ali na plaži leže hiljade morskih zvezda. Ne možete sve da ih vratite u vodu. Previše ih je. Sem toga, to se dešava na stotinama plaža duž obale. Zar ne vidite da jednostavno ne možete ništa da učinite?“
Čovek se nasmešio. Sagnuo se i podigao još jednu morsku zvezdu. Dok ju je vraćao u okean, odgovorio je: „Učinio sam nešto bar za ovu.“
 
Jednostavan gest
Svako može da bude veliki čovek... zato što svako može da bude koristan. Ne morate da imate diplomu da biste bili od koristi. Da biste bili korisni nije neophodno da se pravilno izražavate. Jedino je potrebno da imate dobro srce i dušu punu ljubavi.
Martin Luter King

Jednoga dana, dok se vraćao iz škole, Mark je primetio da su dečaku ispred njega ispale iz ruku i rasule se knjige koje je nosio, zatim dva džempera, palica za bezbol, rukavice i mali magnetofon. Mark je čučnuo i pomogao dečaku da pokupi sve što mu je ispalo. Pošto su išli u istom smeru, pomogao mu je da ponese stvari. Dok su išli zajedno, Mark je saznao da se dečak zove Bil, da voli video igre, bezbol i istoriju, da ima mnogo problema sa ostalim predmetima i da je upravo raskinuo sa devojkom,
Kad su stigli do Bilove kuće, Bil je pozvao Marka da svrati na sok i da malo gledaju televiziju. Popodne im je proteklo u veoma prijatnom raspoloženju. Šalili su se i porazgovarali, a onda je Mark otišao kući. Nastavili su i dalje da se viđaju u školi, jednom ili dvaput su ručali zajedno, a zatim su obojica završili srednju školu. Upisali su se u istu višu školu, u kojoj su se redovno viđali. Na kraju je došla i očekivana druga, završna godina, pa je tri dana pred kraj Bil zamolio Marka da sednu i porazgovaraju.
Bil ga je podsetio na dan kada su se prvi put sreli. „Da li si se ikada upitao zašto sam toga dana nosio kući toliko mnogo stvari?“ – upitao je Bil. „Vidiš, ispraznio sam svoju kasetu u garderobi jer nisam hteo da ostavim nered za sobom. Sakrio sam majčine pilule za spavanje, i upravo sam išao kući da ih popijem i da se više ne probudim. Ali, pošto smo ti i ja proveli izvesno vreme zajedno u priči i smehu, shvatio sam da bi mi, kad bih se ubio, nedostajalo vreme koje provodimo zajedno, kao i sve ono što nas tek čeka. Prema tome, Mark, kada si pokupio moje knjige onoga dana, nisi mi samo pomogao da pokupim stvari, već si učinio mnogo, mnogo više. Spasao si mi život.“
 


:heart:

Uvijek činimo dobro!

“Činite dobro” (LUKA 6:35).


ČINITI dobro drugima često nije nimalo lako. Oni kojima pokažemo ljubav možda nam ne uzvraćaju na isti način. Premda nam je stalo do duhovne dobrobiti ljudi i zato im prenosimo “slavnu dobru vijest sretnog Boga” i njegovog Sina, oni su možda ravnodušni i uopće ne cijene naš trud (1. Tim. 1:11). Drugi su ispunjeni mržnjom jer su “neprijatelji Kristova mučeničkog stupa” (Filip. 3:18). Kako se kršćani trebaju ophoditi s takvim osobama?

2 Isus Krist je rekao svojim učenicima: “Ljubite neprijatelje svoje, činite dobro” (Luka 6:35). Razmotrimo detaljnije taj poticaj, kao i druge korisne savjete koje je Isus dao o činjenju dobra drugima.


“Ljubite neprijatelje svoje”

3 U poznatoj Propovijedi na gori Isus je rekao svojim slušateljima da ljube svoje neprijatelje i da se mole za one koji ih progone. (Pročitaj Mateja 5:43-45.) Isusa su tom prilikom slušali Židovi, koji su znali da je Bog zapovjedio: “Ne osvećuj se i ne gaji srdžbe prema sinovima svoga naroda. Ljubi svoga bližnjeg kao samoga sebe” (3. Mojs. 19:18). Židovski vjerski vođe u prvom stoljeću smatrali su da “sinove njihovog naroda” i “njihove bližnje” čine samo Židovi. Mojsijev je zakon zahtijevao da Izraelci budu odijeljeni od drugih naroda, no među Židovima se proširio stav da su svi ne-Židovi njihovi neprijatelji i da svakog od njih treba mrziti.

4 Za razliku od toga, Isus je rekao: “Ljubite neprijatelje svoje i molite se za one koji vas progone” (Mat. 5:44). Njegovi su učenici trebali pokazivati ljubav svima koji su bili neprijateljski raspoloženi prema njima. Luka je u svom evanđelju zapisao slične Isusove riječi: “Vama koji slušate kažem: Ljubite neprijatelje svoje, činite dobro onima koji vas mrze, blagoslivljajte one koji vas proklinju, molite se za one koji vas vrijeđaju” (Luka 6:27, 28). Poput pojedinaca u prvom stoljeću koji su poslušali Isusa, i mi “činimo dobro onima koji nas mrze” jer na njihovu mržnju reagiramo dobrostivo. Mi “blagoslivljamo one koji nas proklinju” time što s njima razgovaramo ljubazno. Mi se “molimo za one koji nas progone” tako što nas fizički napadaju ili nas “vrijeđaju” na druge načine. Te molitve pokazuju da ljubimo svoje neprijatelje jer molimo Jehovu da oni koji nas progone promijene svoj stav i poduzmu korake koji će im omogućiti da steknu njegovu naklonost.

5 Zašto trebamo ljubiti svoje neprijatelje? “Da biste bili sinovi Oca svojega koji je na nebesima”, rekao je Isus (Mat. 5:45). Ako poslušamo taj savjet, postajemo “sinovi” Božji u tom smislu što oponašamo Jehovu, koji “daje da sunce njegovo izlazi zlima i dobrima i da kiša pada pravednima i nepravednima”. Kao što Luka kaže, Bog je “dobrostiv prema nezahvalnima i zlima” (Luka 6:35).

6 Ističući koliko je važno da njegovi učenici “ljube neprijatelje svoje”, Isus je rekao: “Ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je plaća? Zar to isto ne čine i poreznici? I ako pozdravljate samo braću svoju, što osobito činite? Zar to isto ne čine i neznabošci?” (Mat. 5:46, 47). Kad bismo ljubav pokazivali samo onima koji ljube nas, ne bismo zaslužili nikakvu “plaću”, odnosno Božju naklonost. Čak su i poreznici, koje su gotovo svi prezirali, pokazivali ljubav onima koji su njih ljubili (Luka 5:30; 7:34).

7 Uobičajeni židovski pozdrav uključivao je riječ “mir” (Suci 19:20; Ivan 20:19). Time bi se osobi koju se pozdravljalo zaželjelo dobro zdravlje, sreću i blagostanje. Ako bismo pozdravljali samo one koje smatramo svojom braćom, to ne bi bilo ‘ništa osobito’. Kao što je Isus istaknuo, tako su postupali i neznabošci.

8 Zbog naslijeđenog grijeha Kristovi učenici ne mogu biti savršeni i bez ijedne mane (Rim. 5:12). Međutim, Isus je ovaj dio propovijedi zaključio riječima: “Budite dakle savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski” (Mat. 5:48). Tim je riječima potaknuo svoje slušatelje da oponašaju svog ‘nebeskog Oca’, Jehovu, tako da svoju ljubav učine savršenom, odnosno potpunom, a to su mogli postići iskazujući ljubav svojim neprijateljima. Isto se očekuje i od nas.


Zašto trebamo opraštati drugima?

9 Mi činimo dobro kad milosrdno opraštamo onima koji nam zgriješe. Ustvari, dio Isusove uzorne molitve glasi: “Oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima svojim!” (Mat. 6:12). Naravno, tu nije riječ o otpisivanju novčanih dugova. Lukino evanđelje pokazuje da je Isus pod izrazom “dugovi” mislio na grijehe, jer u njemu stoji: “Oprosti nam grijehe naše, jer i mi opraštamo svakom dužniku svojem!” (Luka 11:4).

10 Mi trebamo oponašati Boga, koji spremno oprašta grešnicima koji pokažu da se kaju. Apostol Pavao je napisao: “Budite dobrostivi jedni prema drugima, samilosni, spremno opraštajući jedni drugima kao što je i Bog preko Krista spremno oprostio vama” (Efež. 4:32). Psalmist David je u pjesmi rekao: “Jehova je milosrdan i dobrostiv, spor na gnjev i pun milosti. (...) Ne postupa s nama po grijesima našim, niti nam po prijestupima našim vraća ono što zaslužujemo. (...) Koliko je istok daleko od zapada, toliko od nas udaljuje prijestupe naše. Kao što je otac milosrdan sinovima svojim, tako je Jehova milosrdan onima koji ga se boje. Jer on dobro poznaje građu našu, sjeća se da smo prah” (Psal. 103:8-14).

11 Ljudi mogu dobiti Božje oproštenje samo ako su i oni već oprostili onima koji su zgriješili protiv njih (Mar. 11:25). Ističući tu misao, Isus je rekao: “Ako vi oprostite ljudima njihove prijestupe, i vaš će Otac nebeski oprostiti vama. Ali ako vi ne oprostite ljudima njihove prijestupe, ni Otac vaš neće vama oprostiti vaše prijestupe” (Mat. 6:14, 15). Da, Bog oprašta samo onima koji spremno opraštaju drugima. Jedan od načina kako možemo činiti dobro jest da poslušamo Pavlov savjet: “Kao što je Jehova spremno oprostio vama, tako činite i vi” (Kol. 3:13).

 
Poslednja izmena:


“Ne sudite”


12 Isus je u Propovijedi na gori naveo još jedan način kako možemo činiti dobro kad je svojim slušateljima rekao da ne sude drugima, a potom je tu misao naglasio jednom dojmljivom usporedbom. (Pročitaj Mateja 7:1-5.) Pogledajmo na što je Isus mislio kad je rekao: “Ne sudite.”

13 Prema Matejevom evanđelju, Isus je rekao: “Ne sudite, da vam se ne sudi” (Mat. 7:1). A prema Lukinom evanđelju, rekao je: “Ne sudite, i nećete biti suđeni. Ne osuđujte, i nećete biti osuđeni. Opraštajte, i bit će vam oprošteno” (Luka 6:37). U prvom stoljeću farizeji su kruto sudili drugima držeći se predaja koje se nisu temeljile na Pismima. Isus je svojim slušateljima rekao da trebaju prestati suditi drugima ako su to činili. Umjesto toga, trebali su “opraštati” drugima. Apostol Pavao je dao sličan savjet o opraštanju, kao što smo već naveli.

14 Time što bi opraštali drugima, Isusovi su ih učenici mogli potaknuti da i oni postupaju na isti način. Isus je rekao: “Kakvim sudom sudite, takvim će vam se suditi. I kakvom mjerom mjerite, takvom će vam se mjeriti” (Mat. 7:2). Kad je u pitanju naše ophođenje s drugima, kako sijemo, tako ćemo i žeti (Gal. 6:7).

15 Sjeti se da je Isus, kad je želio ukazati na to da ne bismo smjeli kritizirati druge, upitao: “Zašto onda vidiš trun u oku brata svojega, a ne obazireš se na gredu u svojem oku? Ili kako možeš reći bratu svojemu: ‘Dopusti da ti izvadim trun iz oka’, kad sam imaš gredu u oku?” (Mat. 7:3, 4). Onaj tko je sklon kritizirati druge zapaža nevažne nedostatke u “oku” svog brata. Time zapravo želi reći da njegov brat ne vidi stvari dovoljno jasno i da stoga ima slabu moć zapažanja i prosuđivanja. Iako je riječ o nevažnom propustu — koji nalikuje malom trunu — kritički nastrojena osoba nudi svom bratu da mu “izvadi trun iz oka”. Ona mu licemjerno želi pomoći da stekne jasniji pogled na stvari.

16 Židovski vjerski vođe bili su naročito skloni tome da nepotrebno kritiziraju ljude. Navest ćemo jedan primjer. Kad je jedan slijepi čovjek rekao da Isus, koji ga je izliječio, sigurno dolazi od Boga, farizeji su mu oštro odgovorili: “Sav si se u grijesima rodio, i ti da nas učiš?” (Ivan 9:30-34). Što se tiče jasnog duhovnog pogleda na stvari i sposobnosti da donose ispravan sud o drugima, farizeji su imali “gredu” u oku i bili su posve slijepi. Isus je zato rekao: “Licemjeru! Izvadi najprije gredu iz svojeg oka, pa ćeš onda dobro vidjeti kako izvaditi trun iz oka brata svojega” (Mat. 7:5; Luka 6:42). Ako uistinu želimo činiti dobro i lijepo se ophoditi s drugima, nećemo oštro kritizirati svoju braću tražeći uvijek “trun” u njihovom oku. Umjesto toga, imat ćemo na umu da smo nesavršeni i stoga ih nećemo kritizirati ni osuđivati.


Kako se trebamo ophoditi s drugima

17 U Propovijedi na gori Isus je istaknuo da Bog postupa sa svojim slugama poput oca tako što uslišava njihove molitve. (Pročitaj Mateja 7:7-12.) Zanimljivo je zapaziti da je Isus iznio sljedeće načelo o tome kako se ophoditi s drugima: “Sve, dakle, što želite da ljudi čine vama, činite i vi njima” (Mat. 7:12). Samo ako se tako odnosimo prema drugima, možemo dokazati da smo pravi sljedbenici Isusa Krista.

18 Nakon što je rekao da se prema drugima trebamo odnositi onako kako bismo željeli da se oni odnose prema nama, Isus je dodao: “To je smisao Zakona i Prorokâ.” Kad se s drugima ophodimo onako kako je Isus rekao, postupamo u skladu s duhom “Zakona” — spisa koji tvore biblijske knjige od 1. Mojsijeve do 5. Mojsijeve. Osim što te knjige otkrivaju Jehovin naum o dolasku potomka koji će iskorijeniti zlo, u njima je zapisan Zakon koji je Bog 1513. pr. n. e. dao Izraelcima preko Mojsija (1. Mojs. 3:15). Između ostalog, Zakon je jasno govorio da Izraelci moraju biti pravedni, da ne smiju biti pristrani i da moraju činiti dobro ljudima u nevolji i došljacima (3. Mojs. 19:9, 10, 15, 34).

19 Kad je spomenuo “Proroke”, Isus je imao na umu proročanske knjige iz hebrejskog dijela Biblije. One sadrže mesijanska proročanstva koja su se ispunila na Kristu. Te knjige također pokazuju da Bog blagoslivlja svoje sluge kad čine ono što je dobro u njegovim očima i kad se s drugima ophode onako kako on traži od njih. Naprimjer, u Izaijinom proročanstvu Izraelci su dobili sljedeći savjet: ‘Ovako kaže Jehova: “Držite se pravde i činite što je pravedno! Sretan je čovjek smrtni koji tako čini i sin čovječji koji se toga pridržava, koji čuva ruku svoju da ne učini nikakvo zlo”’ (Iza. 56:1, 2). Da, Bog očekuje od svog naroda da uvijek čini dobro.


Uvijek činimo dobro drugima

20 Razmotrili smo samo neke od mnogih važnih misli iz Isusove Propovijedi na gori kojoj doista nema premca. No već i to nam je dovoljno da razumijemo zašto su ljudi koji su slušali Isusa bili zadivljeni. Biblija o tome kaže: “Kad je Isus završio svoj govor, narod je bio zadivljen njegovim učenjem, jer ih je učio kao onaj iza čijih riječi stoji Bog, a ne kao njihovi pismoznanci” (Mat. 7:28, 29).

21 Isus Krist je neosporno dokazao da je prorečeni “Savjetnik Divni” (Iza. 9:6). Propovijed na gori snažan je dokaz da Isus zna kako njegov nebeski Otac razmišlja. Osim misli koje smo obradili u ovim člancima, u toj propovijedi navedeni su i mnogi savjeti o tome kako postići pravu sreću, kako se kloniti nemorala, kako postupati pravedno, kako ostvariti sigurnu i sretnu budućnost te o mnogim drugim životnim pitanjima. Zašto ne bi ponovno pažljivo i uz molitvu pročitao 5-7. poglavlje Mateja? Razmišljaj o Isusovim divnim savjetima koji su ondje zapisani. Primjenjuj ono što je Krist rekao u Propovijedi na gori. To će ti pomoći da još potpunije ugodiš Jehovi, da se s drugima ispravno ophodiš i da uvijek činiš dobro.


:heart:
 
Ајронмен триатлон

(истинита прича)

Син пита свога оца једног дана:

- Тата, да ли хоћеш да трчиш са мном маратон?

Отац је био срчани болесник, али је ипак одговорио Да.

И трчали су маратон. Заједно.

Трчали су и друге маратоне, јер је отац увек одговорао са Да, кад га је син питао.

Једног дана је син питао оца шта мисли о томе да учествују у Ајронмену.

Отац је одговорио Да.

(Ironman – годишње првенство света, које се одржава октобра месеца у Америци, на Хавајима; то је најтежи триатлон на свету: учесници најпре пливају 3,86 километара, затим 180, 2 километара возе бицикл, а на послетку је маратон од 43, 19 километара.)

Отац и син су завршили трку заједно. Ово је видео снимак те трке:

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top