NADAHNUCE (razum ili htenje) ... by divlja

[Buntovnik_Bez_Razloga]

U sjećanje ja se krijem,
živjet ću od uspomene.
Nestanem li, tražite me
u praznini historije.

Život se kroz bolest javlja
i umirem živeć bolan.
U pustoš sam ići voljan
gdjeno smrt me zaboravlja.

I vas nosim, svoju braću,
da mi pustoš naselite.
Kad me mrtvim zamislite,
u ruci vam zadrhtat ću.

Dušu svoju — knjigu — sada
ostavljam vam, taj svijet pravi.
Štioče, kad iznenada
u tebi se drhtaj javi,
ja u tebi drhtim tada.

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

SVET TO SAM JA

Hocu srce univerzuma
u njemu se nalaze
reci moje drage
poezija moje duse
u njemu se smeje ceznja
dugo lomljena
i misao dugo kaljena.

Da li ti je danas
vec neko rekao
da mirises istinom
i zracis stvarnoscu
i da nabubrele
podocnjake lazi
skrivas pod svetle
pramenove slobode
iz cijih se pupoljaka
izleze zelja za
dodirom moga bica

Da li ti je danas
vec neko rekao
da smisljena poznanstva
polomljenih sujeta
poticu jos
iz antickog doba
Vavilonskog razjedinjenja

A ti i dalje kopnis
zelenkastim idejama
sopstvenih listova zrelosti
razlikujuci se od zvezda
po velicini moje potrebe
za tobom - a ja te zelim

Zelim te mnogo
ne zato sto si ti - Ti
vec zato sto si Ti - Ja
I ja vidim svoj pravi lik
samo kada gledajuci tvoje suze
zaronim u dubinu tvoga bola
koji slatkim jaukom
prozima svu atmosferu
obojenog sveta spoznaje

Rumenis od saznanja
da se u tvome Ja
prostire ogromno
polje procvalih mudrosti
cije plodove
sebicno cuvas
i po potrebi darivas
samo onima koji
po tvome misljenju
to zasluzuju

Da li ti je danas
vec neko rekao
da reci svoje izgovaras
jezikom mojim
i da svakom slovu
zidas grobnicu
od ljudske ljubavi
A zarobljenu
podivljalu misao
ukrocujes
tisinom moje duse

Hoces da me posedujes
ali ne kao coveka
vec kao svetinju
da ispijas i da
se hranis mojom
beskonacnoscu
kao svemirska noc
sto se hrani
svetloscu moje strasti

Da li ti je danas
vec neko rekao
da Te zeli
i da Te treba
a ako nije
neka moja rec bude
prva cigla u kuli ovoga dana
i prva zelja
u gradnji ovoga trena
da zelim te
i to je sve sto ti mogu reci
a ostali deo price
ces naci
u poluotvorenoj fijoci
svojih snova

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Nemoj da mi uputiš više
nijedan pogled,
cak i ako bi smela.
Svaki tvoj pogled samo nove uspomene piše
i tiho, necujno urezuje tvoje ime
u neke moje još nerodjene rime
Ne budi moje orkane snene
da se neki ne zakovitla iz pene,
ponašaj se i dalje kao da ne postojim,
i kao što si do sada umela
nastavi da gledaš kroz mene
u nedogled
iako tu ispred tebe stojim.

Nemoj da mi uputiš više
nijedan osmeh.
Jedan je dosta.
Pomislicu da u tom novom još nešto piše
i bojim se, izazvacu podsmeh
kod onih kojih se sve tice...
U meni se rodi i osta
želja koja klija i raste,
i izvija se i trudi
da izleti u nebo
i nemoguce preraste.
I zato nemoj, nemoj nikada više
da mi poklonis nijednog smeška.
Zamisli da me nema,
da ne postojim, tako je bolje.
Moram to da te molim jer se bojim,
strašno se bojim
da je tvoj osmeh samo greška.

Nemoj da mi uputis vise
nijednu rec,
cak i ako to želiš.
Sve reci mogu da imaju i drugo lice,
i šta ako ti to prekasno shvatiš
i poželiš da ih vratiš
i pricuvaš za neku drugu zgodu
kad vidiš šta u mojim ocima piše,
pa se sneveseliš,
a vec je kasno, vec si ih pustila da odu?
Ne, nemoj mi reci ni jednu rec više,
bojim se da ce i moje reci da poteku
izazvane tvojim
pa ce da se sliju u mocnu reku
i da teku i teku...
Tako se bojim
da ce iz mene bujica da provali,
da mi nece biti dovoljno sve vreme u našem veku
da iskažem sve što smo do sad otcutali.

Bojim se, strašno se bojim
ako me nadješ
da cemo zajedno da potecemo istom snagom,
istom silinom,
istom žestinom,
i da cu poceti da postojim,
stvarno postojim
od tada pa sve do svog kraja.
Probudiceš moje orkane
i bujice i reke,
moji snovi ce da dobiju lice
i da ostvare želje daleke.
Ali, šta je sve to?
Sve ce to jednom morati da stane
jer kad tad stane sve što jednom krene,
jer kratak je ovaj ljudski vek
i prolazan poput lepote maja.
A ako me ne nadješ,
ako me nikada ne nadješ,
ja cu imati tebe i ti ceš imati mene
odavde pa do vecnosti, zauvek,
bez pocetka i bez kraja.

 

[zainteresovana]

Lome me vali, nose me struje
Oseka sreće, a tuge plima
Šiba me nebo bičem oluje,
Al' još se ne dam i još me ima...

 

[$Mina]

Ostavila si me i otsla svojim putem.
Misljah da cu tuziti za tobom i postaviti u
svome srcu svoju usamljenu sliku,
protkanu u
zlatnoj pesmi.
Ali,avaj,moje zle sudbe,vreme je kratko.
Mladost prolazi godina za godinom;
proletnji dani lete; jedno golo nista
ubija nezni
cvet,a mudrac me opominje da je zivot
samo kap rose na lotosovom cvetu.
Treba li sve to da propustim,i da samo
blenem za onom jednom sto mi okrenu
ledja?
To bi bilo i grubo i ludo; jer je vreme
kratko.
Hodite,moje kisne noci,pljuskajuci
nogama; osmehni se,moja zlatna jeseni;
hodi,bezbrizni aprile,prospi po zemlji
poljupce tvoje.
Hodi i ti,i ti,i ti!
Dragi moji,znate da smo smrtni. Pa je li
mudro kidati srce zbog jedne,koja je
odnela svoje? Jer je vreme kratko.
Slatko je sedeti u uglu i razmisljati da ste
mi vi ceo svet.
Hrabro je pozeleti srecu svome bolu,i
biti resen,ne dopustiti nikome da te tesi.
Ali jedan novi lik gleda kroz moja vrata i
podize svoje oci k mojima.
Ja mogu samo svoje suze da utrem i
izmenim melodiju svoje pesme.
Jer je vreme kratko.

Rabindranat Tagore

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Neznam sta da radim sa sobom
na sta misli da bacim
i da stvaram polako istinu o tebi.
Gledam tvoje telo
ludujem za njim
i ponavljam u sebi
SAMO JEDNOM
Poljubi me,poljubi me
pa mi prste u kosu uvuci
i zagrli me
poljubi me, poljubi me
pa se privi ti uz mene
i zapevaj ako znas...
Bilo sta....!

Zelim da se stisnem uz tebe
da te milujem
da ti sapucem na uvo bisere
da pricam o slobodi
da se glupiram
da ti kazem ludo te volim ja..

 

[zainteresovana]

Kad spusti se noć i padne mrak
Na laganim stopama izlazim van
Sa nama se smije svjetlosti krug
Mjesec je večeras lud.

Tvoje sunčane naočale blješte u mraku
Dim iz cigarete, praviš krugove u zraku
Nudiš mi prašak za smijanje u cokoladnom zlatu
Oh, hvala ti čovječe za sreću iz staniola
Večeras trebam nešto mnogo jače od čarobnih bombona.

U noći kao ova snažno me zove ljubav
Jača od refrena pjesme zvečečeg novca
Mogu ti gledati u oči i reći volim te.

Mjesec je večeras lud
Mjesec je potpuno lud
Mjesec je večeras lud
Mjesec je potpuno lud.

 

[$Mina]

Što šapću tvoje oči brzim
pticama s dalekih obala?
Nevidljiva u djetelini
na tvojim usnama treperi večer zvjezdana.

Pitaš me zašto rukom pokazujem na zapad.
Ja drhtim prozirna u ljepoti sumraka
i samo jasnim odronom koraka na nizbrdici
prikrivam tjeskobu golog cvijeta.

Ti me tješiš osmjehom
što blješteći baca tamnozelenu sjenku
na ostavljeno jezero.

Večer je crvenozlatna
i tako bliska javi.
Ptice prelijeću nad nama zamišljeno.
Dan se blagim žalima produljuje u nepoznato.

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Mastam da sam zvezda.....
Cele noci bi promatrao Tvoje prekrasno lice
i milovao Tvoje snove.....
Jedino cega bih se bojao bila bi zora
koja bi me na celu vecnost jednog dana odvojila od Tebe!

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Znam da kroz noc me cujes...

Reci nešto! bilo šta...priroda je mrtva...ne osecam te!
Tama me sve više guta...reci nešto...reci nešto...
Veceras ne postoje granice...još uvek nije kasno...pokazi mi znak!

Želim te udahnuti!

Znam to, noc udišem...al, u njoj tebe OSECAM!
Polako vidim svet, život u lice mi se vraca...
Boje se vracaju...zvukovi se vracaju...
Mirisi se vracaju...dodiri se vracaju...
Priroda nije više nema.

Znam da veceraš razumeceš svaku moju misao,
dok zajedno izranjajuci vidimo svetlost na povrsini...
Osetitceš me u vetru, ...u talasu,...u mirisu prolecnog cveca...
Uhvaticeš osicu u šaku i osetiti moje srce...
Dodirnuceš pesak i cuti moj smeh...
Veceras ceš u mesecevom odrazu prepoznati moje lice...

Zagrli me usred tišine...

Znam da osetiti cu te veceras...

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Trazim te medju zvezdama i izvorima sna,
trazim te u magli samoce i u ocima prolaznika,
trazim te u oku koje suzom vlazim, znam da je to uzalud, ali ja te ipak trazim!

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Znas da sam odavno
prestao da osecam
jos se prikradas
meni u snovima.

I sada si opet tu
sa istim pogledom,
a znas da nas dvoje
vise nismo zajedno.

Ti me pratis kao senka
vreme tece kao reka
nekada bili smo par.
A ja sam ona ista skitnica
moj je zivot dnevnik putnika
bez karte za povratak...

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Odlazis opet,
naviknuta erozijo moje duse,
svaki,
pa i ovaj put otkines,
komad,
plodnog osjeta,
nosenog,
velikim brzacima Lete.
Odlazis opet,
od savane mi pravis stepe,
umanjujes mi,
odlicja kulture,
prestajem citati,
proucavam sebe,
poducavam sebe kaznama.
Odlazis opet,
helleborus u cajniku vrije,
ispranom glavom,
misliti necu,
nikada,
mislila nisam prije.
Odlazis opet...


(odlazis opet kao i uvek...bez povratka)

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Što šapću tvoje oči brzim
pticama s dalekih obala?
Nevidljiva u djetelini
na tvojim usnama treperi večer zvjezdana.

Pitaš me zašto rukom pokazujem na zapad.
Ja drhtim prozirna u ljepoti sumraka
i samo jasnim odronom koraka na nizbrdici
prikrivam tjeskobu golog cvijeta.

Ti me tješiš osmjehom
što blješteći baca tamnozelenu sjenku
na ostavljeno jezero.

Večer je crvenozlatna
i tako bliska javi.
Ptice prelijeću nad nama zamišljeno.
Dan se blagim žalima produljuje u nepoznato.

Znam da kroz noc me cujes...

Reci nešto! bilo šta...priroda je mrtva...ne osecam te!
Tama me sve više guta...reci nešto...reci nešto...
Veceras ne postoje granice...još uvek nije kasno...pokazi mi znak!

Želim te udahnuti!

Znam to, noc udišem...al, u njoj tebe OSECAM!
Polako vidim svet, život u lice mi se vraca...
Boje se vracaju...zvukovi se vracaju...
Mirisi se vracaju...dodiri se vracaju...
Priroda nije više nema.

Znam da veceraš razumeceš svaku moju misao,
dok zajedno izranjajuci vidimo svetlost na povrsini...
Osetitceš me u vetru, ...u talasu,...u mirisu prolecnog cveca...
Uhvaticeš osicu u šaku i osetiti moje srce...
Dodirnuceš pesak i cuti moj smeh...
Veceras ceš u mesecevom odrazu prepoznati moje lice...

Zagrli me usred tišine...

Znam da osetiti cu te veceras...

p.s.
cista replika na proslost koja se nece vratiti nikada.

iskreno, niko je i ne zove da se vrati ali je prisutna, potpuno tupo i duboko unutar nas.