Уз оно што каже Славен за Црну Гору, овде бих још додао и територију јужне Угарске са неодређеном границом на северу... рецимо, јужни и средњи део данашње Војводине.
Ovdje nisu granice toliko važne, ionako su te stvari rubnih područja problematične. Realno, nije "normalno" što su Elsass i Lotharingien (Alasce i Lorraine) izgubljeni za Nijemce i pofrancuženi. No, tako je ispalo. O ovim slučajevima ex- Yu naroda tih rubova (Koruška, Istra, dio Vojvodine, cijela Makedonija,..) ima ko šodera.
Само, овде постоји и још нешто што је битно. Арбанаси. Њихов степен интеграције у српско друштво је био висок, а узимали су словенску културу као своје обележје... мислим да би њихова судбина била једна судбини Влаха и Цинцара и да би се могло рећи да би се осим Косова и Метохије народ Срба простирао и према Албанији.
Na ovo je nemoguće odgovoriti. Kao ni na, npr., zašto su Velšani šaptom pali, a još 1840. ih je preko 50% govorilo velški jezik. Ili zašto se stari narod kao Katalonci nije izborio da bude "prava" nacija ? Ili zašto se dandanas Bjelorusi tako kolebaju oko svog identiteta ? Ili zašto nije došlo do prirodnog stapanja Makedonaca i Bugara ? Ili ...
...
Међутим... има ту још нешто. У средњовековној Србији постојао је значајан проценат католичког становништва. Ако би континуитет такве државе постојао до 19. века, католички и православни грађани Србије би формирали једну нацију, као што су то учинили и католици и протестанти Немачке... А опет, природна блискост тих католика са католицима Хрватске, уз Босну која би се нашла између, мислим да би дали много квалитетнију основу за удруживање и укрупњавање овог простора у савез држава или конфедерацију. Једино ако не би дошло до неког одвајања по православно-католичком афинитету по питању сврставања Русија-Европа или неком сличном.
Primjer Njemačke nije adekvatan jer se radi o zapadnom kršćanstvu. Nijemci imaju zajedničku baštinu do reformacije, tj. do 1500, a i poslije su u istom kulturnom krugu. Slavia orthodoxa je imala svoj put, a Slavia romana- svoj. Nije problem ni sa Slavenima koji imaju katolike i protestante (Slovaci, Česi,...). No, ono malo pravoslavnih Slovaka (ili Finaca) ne mijenja ništa na tom da nema naroda u kojem bi istočni i zapadni kršćani bili dobro zastupljeni (npr. da jednih ili drugih ima 30% +).
Istočnih kršćana ima u većoj mejri samo u novim nacijama kao što je američka, dok je armenski slučaj toliko specifičan da se iz njega ne može praktički ništa izvući. Realno- klasične pravoslavne crkve su nacionalne crkve tako da je stapanje istočnjaka i zapadnjaka u jednu naciju vrlo teško zamislivo.
Такође, да ли би, без присуства Турака, дошло и до утицаја реформације у католичкој... па можда чак и православној цркви? И то су интересантни моменти. У Војводини постоји приличан број адвентиста и назарена пореклом од православаца... по мало мање напредним православним срединама цент. Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе тако нешто није успело да ухвати икаквог корена.
Prvo da, no pitanje s pravoslavnom je zanimljivije (ne nužno oko reformacije). Zapravo, dvojbeno je postoji li pravoslavna civilizacija (Huntington misli da postoji, no...
). Činjenica je da ako i postoji, to nije civilizacija u smislu u kojem je to islam. Sve su pravoslavne zemlje vesternizirane od 18. st. nadalje, a proces bi se vjerojatno zbio i prije da nije bilo Mongola i Turaka i islama.
Možda se sve svodi na: bi li trajnije opstali istočno i zapadno kršćanstvo kao relativno jasno odijeljeni entiteti- da nije bilo islama ? Ili bi ipak tako jako interferirali, kao npr, katolici i protestanti u 19. i 20. st. u Švicarskoj ili Francuskoj ili Njemačkoj.. tako da bi kulturalni mozaik Europe bio posve drugačiji od sadašnjega ?
Ignoramus et ignoramibus.
)