Nacionalna arheologija

Da li treba da postoji predmet pod imenom Nacionalna arheologija na visokoobrazovnoj instanci

  • Da

  • Ne

  • Možda

  • Ne znam

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Pumpaj Dinstanović:
Pa ako je iskopano na tlu Srbije?
Kliknite za proširenje...
Mislim da to nije dovoljan kriterijum. Zar prefiks ''nacionalno'' ne podrazumeva nešto što bi bilo u neposrednoj vezi sa nacionalnom prošlošću, u ovom slučaju Srba (ili neke druge narodnosti)? Bojim se da upravo takav rezon, sa polazištem u tome da je baština jedne države nužno nacionalna samo usled topografije mesta nalaza, utire put itekako štetnim pseudonaučnim, tzv. autohtonističkim, kvazipostulatima.
 
Casual Observer:
Kako to da ti ne bode oči kad Hrvati predstavljaju Dioklecijanovu palatu kao “hrvatsko kulturno nasleđe”?
Kliknite za proširenje...
Ovo je stvar nesretne, ali ne i slučajne, formulacije. Nažalost, kod mnogih naših suseda u Albaniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini ili Mađarskoj, dokazano pseudonaučni pristupi nacionalnoj prošlosti se uzimaju za ''mainstream''. Dakle, Dioklecijanova palata je deo kulturnog nasleđa Republike Hrvatske (danas) i nikako se ne može (i ne sme) dovoditi u vezi sa etnogenezom Hrvata itd.
 
iskusni podrumar:
Mislim da to nije dovoljan kriterijum. Zar prefiks ''nacionalno'' ne podrazumeva nešto što bi bilo u neposrednoj vezi sa nacionalnom prošlošću, u ovom slučaju Srba (ili neke druge narodnosti)? Bojim se da upravo takav rezon, sa polazištem u tome da je baština jedne države nužno nacionalna sa usled topografije mesta nalaza, utire put itekako štetnim pseudonaučnim, tzv. autohtonističkim, kvazipostulatima.
Kliknite za proširenje...

To je specifična razlika između arheologija i istorija. Arheologija je, takoreći, više međunarodna. Ona je to i po određenim međunarodnim konvencijama, koje štite arheološko blago na nekoj zemlji. I kompletno arheološko blago na nekoj zemlji spada u nadležnost te zemlje, pa tako i njenu nacionalnu baštinu.

Celi koncept postojanja uopšte nečega kao što je nacionalna arheologija u smislu koji si naveo je predmet spora. U inostranstvu nešto kao nacionalna arheologija uglavom danas ne postoji. Godine 2014. i predmet Nacionalna arheologija dobio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu drugo ime, Srednjovekovna arheologija II. Međutim, staro ime mu je bilo vraćeno 2021. godine (čime je Beograd uopšteno jedan od retkih univerzitetskih centara gde se uopšte i izučava nešto pod tim imenom). Promena imena je bila urađena upravo između ostalog i da se ne bi loš utisak sticao. S druge strane, to je poslalo pogrešan utisak, jer je delovalo kao da je reč o nekakvom pomodarstvu koje se dovodi u vezu sa nečim drugosrbijanskim, autošovinističkim, etc. iako se o tome ne radi, jer se arheologija kao nauka u celosti značajno promenila u odnosu na XIX vek.

Arheologija danas, u 21. veku, mnogo više ima veze sa sociologijom i antropologijom, nego istorijom. Tzv. kulturno-istorijski model koji je postavila germanska škola XIX veka, uglavnom je u potpunosti prevaziđen i danas retko gde ima svojih pristalica. Danas se i kritikuju pojedinci koji pokušavaju da od arheologije naprave nešto što bi imalo nužnu i jasnu vezu sa nekom etničkom pripadnošću, uglavnom kao primer političke zloupotrebe arheologije (da ne kažem i zalazak u domen pseudoarheologije).
 
Pumpaj Dinstanović:
To je specifična razlika između arheologija i istorija. Arheologija je, takoreći, više međunarodna. Ona je to i po određenim međunarodnim konvencijama, koje štite arheološko blago na nekoj zemlji. I kompletno arheološko blago na nekoj zemlji spada u nadležnost te zemlje, pa tako i njenu nacionalnu baštinu.

Celi koncept postojanja uopšte nečega kao što je nacionalna arheologija u smislu koji si naveo je predmet spora. U inostranstvu nešto kao nacionalna arheologija uglavom danas ne postoji. Godine 2014. i predmet Nacionalna arheologija dobio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu drugo ime, Srednjovekovna arheologija II. Međutim, staro ime mu je bilo vraćeno 2021. godine (čime je Beograd uopšteno jedan od retkih univerzitetskih centara gde se uopšte i izučava nešto pod tim imenom). Promena imena je bila urađena upravo između ostalog i da se ne bi loš utisak sticao. S druge strane, to je poslalo pogrešan utisak, jer je delovalo kao da je reč o nekakvom pomodarstvu koje se dovodi u vezu sa nečim drugosrbijanskim, autošovinističkim, etc. iako se o tome ne radi, jer se arheologija kao nauka u celosti značajno promenila u odnosu na XIX vek.

Arheologija danas, u 21. veku, mnogo više ima veze sa sociologijom i antropologijom, nego istorijom. Tzv. kulturno-istorijski model koji je postavila germanska škola XIX veka, uglavnom je u potpunosti prevaziđen i danas retko gde ima svojih pristalica. Danas se i kritikuju pojedinci koji pokušavaju da od arheologije naprave nešto što bi imalo nužnu i jasnu vezu sa nekom etničkom pripadnošću, uglavnom kao primer političke zloupotrebe arheologije (da ne kažem i zalazak u domen pseudoarheologije).
Kliknite za proširenje...
Saglasan. Nadovezujući se na zadnji pasus ali i pomenute susede, u Mađarskoj se npr. održava, po mnogim kriterijuma, totalno pseudoistorijski festival Kurultaj, na kojem se otvoreno propagiraju odavno prevaziđene teorije kontinuiteta sa Hunima, Avarima, koje mađarska zvanična nauka kategorično odbacuje. Zabrinjavajuće je što se milioni slivaju iz budžeta za ovakve manifestacije, koje pritom ne manjkaju ni sa iredentističkim agendama poput paljenja tzv. ''trianonske vatre'' ili otvorenog, javnog zagovaranja particije Rumunije, autonomije Transilvanije itd.
 
Pumpaj Dinstanović:
To je specifična razlika između arheologija i istorija. Arheologija je, takoreći, više međunarodna. Ona je to i po određenim međunarodnim konvencijama, koje štite arheološko blago na nekoj zemlji. I kompletno arheološko blago na nekoj zemlji spada u nadležnost te zemlje, pa tako i njenu nacionalnu baštinu.

Celi koncept postojanja uopšte nečega kao što je nacionalna arheologija u smislu koji si naveo je predmet spora. U inostranstvu nešto kao nacionalna arheologija uglavom danas ne postoji. Godine 2014. i predmet Nacionalna arheologija dobio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu drugo ime, Srednjovekovna arheologija II. Međutim, staro ime mu je bilo vraćeno 2021. godine (čime je Beograd uopšteno jedan od retkih univerzitetskih centara gde se uopšte i izučava nešto pod tim imenom). Promena imena je bila urađena upravo između ostalog i da se ne bi loš utisak sticao. S druge strane, to je poslalo pogrešan utisak, jer je delovalo kao da je reč o nekakvom pomodarstvu koje se dovodi u vezu sa nečim drugosrbijanskim, autošovinističkim, etc. iako se o tome ne radi, jer se arheologija kao nauka u celosti značajno promenila u odnosu na XIX vek.

Arheologija danas, u 21. veku, mnogo više ima veze sa sociologijom i antropologijom, nego istorijom. Tzv. kulturno-istorijski model koji je postavila germanska škola XIX veka, uglavnom je u potpunosti prevaziđen i danas retko gde ima svojih pristalica. Danas se i kritikuju pojedinci koji pokušavaju da od arheologije naprave nešto što bi imalo nužnu i jasnu vezu sa nekom etničkom pripadnošću, uglavnom kao primer političke zloupotrebe arheologije (da ne kažem i zalazak u domen pseudoarheologije).
Kliknite za proširenje...
Nisam baš siguran, kod suseda je to norma, Hrvatska, Bugarska, Albanija, u tom i tom periodu, od mezozoika i dinosaurusa, preko paleolita pa sve do sada.
 
Pumpaj Dinstanović:
Celi koncept postojanja uopšte nečega kao što je nacionalna arheologija u smislu koji si naveo je predmet spora. U inostranstvu nešto kao nacionalna arheologija uglavom danas ne postoji. Godine 2014. i predmet Nacionalna arheologija dobio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu drugo ime, Srednjovekovna arheologija II. Međutim, staro ime mu je bilo vraćeno 2021. godine (čime je Beograd uopšteno jedan od retkih univerzitetskih centara gde se uopšte i izučava nešto pod tim imenom). Promena imena je bila urađena upravo između ostalog i da se ne bi loš utisak sticao. S druge strane, to je poslalo pogrešan utisak, jer je delovalo kao da je reč o nekakvom pomodarstvu koje se dovodi u vezu sa nečim drugosrbijanskim, autošovinističkim, etc. iako se o tome ne radi, jer se arheologija kao nauka u celosti značajno promenila u odnosu na XIX vek.

Arheologija danas, u 21. veku, mnogo više ima veze sa sociologijom i antropologijom, nego istorijom. Tzv. kulturno-istorijski model koji je postavila germanska škola XIX veka, uglavnom je u potpunosti prevaziđen i danas retko gde ima svojih pristalica. Danas se i kritikuju pojedinci koji pokušavaju da od arheologije naprave nešto što bi imalo nužnu i jasnu vezu sa nekom etničkom pripadnošću, uglavnom kao primer političke zloupotrebe arheologije (da ne kažem i zalazak u domen pseudoarheologije)
Kliknite za proširenje...
Činjenica je da je pomenuti pristup strogo ideološki, tj u pitanju je nametnuti neojugoslovensku antinacionalizam u funkciji promovisanja interesa okolnih nacionalizama.

Profesor Lompar ovakve moderne političke komesare jugoslovenstva naziva sekularnim sveštenstvom.
 
iskusni podrumar:
Mislim da to nije dovoljan kriterijum. Zar prefiks ''nacionalno'' ne podrazumeva nešto što bi bilo u neposrednoj vezi sa nacionalnom prošlošću, u ovom slučaju Srba (ili neke druge narodnosti)? Bojim se da upravo takav rezon, sa polazištem u tome da je baština jedne države nužno nacionalna samo usled topografije mesta nalaza, utire put itekako štetnim pseudonaučnim, tzv. autohtonističkim, kvazipostulatima.
Kliknite za proširenje...
Ono što se recimo u Srbiji naziva “štetnom pseudonaukom” i autohtonizmom je recimo u susednoj Bugarskoj i Albaniji službena istina i jedini dopušten narativ. Tako se u Bugarskoj Tračani smatraju precima Bugara, i pomoću pantrakizma dokazuju sanstefanske teritorijalne ambicije, u Albaniji se i Iliri, i Dardanci i Peonci smatraju za čiste Albance i to niko niti dovodi u pitanje, niti uopšte sme.

Samo se u Srbiji propoveda bezuslovno, automatsko i nadasve pokorno i pogruženo prihvatanje svih postulata okolnih nacionalnih mitologija.
 
Casual Observer:
Činjenica je da je pomenuti pristup strogo ideološki, tj u pitanju je nametnuti neojugoslovensku antinacionalizam u funkciji promovisanja interesa okolnih nacionalizama.

Profesor Lompar ovakve moderne političke komesare jugoslovenstva naziva sekularnim sveštenstvom.
Kliknite za proširenje...
Nema nikakve veze sa tim. Postoji jedna svest kod laika u javnosti, iz razloga što su ljudi iz naučne zajednice koji su u ideološkom smislu kompatibilni Latinki Perović oberučke prihvatili taj pristup, pa tako i među njima u arheologiji glasna već više puta pominjana Monika Milosavljević. Ali u tom grmu uopšte ne leži zec; cela postavka se postavlja na jedan potpuno pogrešan način. Da li neko iznenađen da ljudi koji prepoznaju i ideološku kompatibilnost, prihvataju nešto što je prilično sveopšti trend? A šta treba da rade, da ga kritikuju? Zašto bi radili, ako bi to, bukvalno, u potpunosti odgovara?

Naprotiv, suština je nema apsolutno nikakve veze ni sa kakvim jugoslavizmom, već sa promenama koje su arheologija i antropologija pretrpele u poslednjih 100 godina. Činjenica jeste da se kulturno-istorijski model, upravo suprotnom, predmetom masovnih zabluda i političkih zloupotreba (svoj vrhunac je doživeo u okrilju nemečkog nacizma i ideologiji krvi i tla) s jedne strane, ali i sa druge, da pati od, jednostavno, metodološke manjkavosti.

Veoma je lako optuživati nekoga da je nacionalista ili drugosrbijanac. Lako je svakoga optuživati za sve i svašta, kako kome odgovara i njegovoj ili njenoj perpcepciji sveta ili ideologiji. A sasvim drugo govoriti o onome šta su činjenice i šta kaže naučna metodologija, a u toj situaciji je jedino što je ispravno zauzeti stav koji može biti i u potpunoj koliziji sa nekim sopstvenim ideološkim narativom. Naprotiv, ljudi upravo koriste često (i to posebno kod) upravo optužbe za ideološku ostrašćenost da bi izbegli da razgovaraju o faktima, odnosno upravo da se ne bi došlo do istine.

To smo mogli da vidimo i na ovoj temi vezano za kritike upućene na račun Milosavljevićke. Ljudi su se bavili identifikovanjem njenih političkih stavova, da je uguraju u neki kalup Skerlićeve Srbije i slično, kako bi je na taj način ocrnili i kompromitovali u svetlu javnosti. Nisu se bavili kritikom njenon iskaza (niko, zapravo). Drugim rečima, to je samo određena forma ad hominem-a. Takav vid „kritike“ (namerno pišem navodnike, jer to zapravo i nije stvarna kritika) ne donosi zapravo ništa konstruktivno, već je samo manifestacija sopstvenog ideološkog stanovišta i slanje obaveštenja javnosti o sopstvenoj nekompatibilnosti sa rečenom. A od toga, kao što rekoh, nikakve (suštinske) koristi (sem ako se, naravno, osoba koja to napiše ne oseti do neke mere dobro, da se istrese, kao posle upotrebe ventila). Štaviše, može se reći i da naoružava onog ko se ne slaže sa njim vrlo moćnim (kontra)argumentom, tako da bi se moglo reći čak i da je kontraproduktivno.
 
Pumpaj Dinstanović:
Nema nikakve veze sa tim. Postoji jedna svest kod laika u javnosti, iz razloga što su ljudi iz naučne zajednice koji su u ideološkom smislu kompatibilni Latinki Perović oberučke prihvatili taj pristup, pa tako i među njima u arheologiji glasna već više puta pominjana Monika Milosavljević. Ali u tom grmu uopšte ne leži zec; cela postavka se postavlja na jedan potpuno pogrešan način. Da li neko iznenađen da ljudi koji prepoznaju i ideološku kompatibilnost, prihvataju nešto što je prilično sveopšti trend? A šta treba da rade, da ga kritikuju? Zašto bi radili, ako bi to, bukvalno, u potpunosti odgovara?

Naprotiv, suština je nema apsolutno nikakve veze ni sa kakvim jugoslavizmom, već sa promenama koje su arheologija i antropologija pretrpele u poslednjih 100 godina. Činjenica jeste da se kulturno-istorijski model, upravo suprotnom, predmetom masovnih zabluda i političkih zloupotreba (svoj vrhunac je doživeo u okrilju nemečkog nacizma i ideologiji krvi i tla) s jedne strane, ali i sa druge, da pati od, jednostavno, metodološke manjkavosti.

Veoma je lako optuživati nekoga da je nacionalista ili drugosrbijanac. Lako je svakoga optuživati za sve i svašta, kako kome odgovara i njegovoj ili njenoj perpcepciji sveta ili ideologiji. A sasvim drugo govoriti o onome šta su činjenice i šta kaže naučna metodologija, a u toj situaciji je jedino što je ispravno zauzeti stav koji može biti i u potpunoj koliziji sa nekim sopstvenim ideološkim narativom. Naprotiv, ljudi upravo koriste često (i to posebno kod) upravo optužbe za ideološku ostrašćenost da bi izbegli da razgovaraju o faktima, odnosno upravo da se ne bi došlo do istine.

To smo mogli da vidimo i na ovoj temi vezano za kritike upućene na račun Milosavljevićke. Ljudi su se bavili identifikovanjem njenih političkih stavova, da je uguraju u neki kalup Skerlićeve Srbije i slično, kako bi je na taj način ocrnili i kompromitovali u svetlu javnosti. Nisu se bavili kritikom njenon iskaza (niko, zapravo). Drugim rečima, to je samo određena forma ad hominem-a. Takav vid „kritike“ (namerno pišem navodnike, jer to zapravo i nije stvarna kritika) ne donosi zapravo ništa konstruktivno, već je samo manifestacija sopstvenog ideološkog stanovišta i slanje obaveštenja javnosti o sopstvenoj nekompatibilnosti sa rečenom. A od toga, kao što rekoh, nikakve (suštinske) koristi (sem ako se, naravno, osoba koja to napiše ne oseti do neke mere dobro, da se istrese, kao posle upotrebe ventila). Štaviše, može se reći i da naoružava onog ko se ne slaže sa njim vrlo moćnim (kontra)argumentom, tako da bi se moglo reći čak i da je kontraproduktivno.
Kliknite za proširenje...
Opet je u pitanju ideološki sukob: titoističko-jugoslovenski postulati predsednice AFŽ Latinke Perović suprotstavljeni onome što se naziva kalupom Skerlićeve Srbije.
 
Duboki koreni jugoslovenskog narativa:
4DAA4245-E2C6-445A-AF16-4A848E8E8160.jpeg
 
Arheologija se ne bavi samo praistorijom, nego i ranim i poznim Srednjim vekom, a i kasnijim periodom, i to je neminovno dovodi u zavisnost od ideologije, politike i raznih nacionalnih narativa.

Isto važi i za Antiku, i ne samo za pitanja da li je Aleksandar Veliki bio Grk ili Antički Makedonac, američka arheologija je toliko ideologizivana i ispolitizovana da uopšte nije moguće objektivno izučavanje tragova ne samo vikinsških naseobina nego i celih kultura koje su uništene u međusobnim obračunima naroda i grupa pretkolumbovske Amerike, baš svako pominjanje činjenica u vezi uništenja npr naroda Pueblo vodi pravo pred komesare zadužene za političku korektnost koji na licu mesta otpuštaju za svako pominjanje međusobnih ratova i sa tim povezanih išcezavanja i istrebljenja celih naroda - po vladajucoj akademskoj ideologiji toga u Severnoj Americi prosto nije moglo biti pre dolaska Evropljana.
 
Casual Observer:
Arheologija se ne bavi samo praistorijom, nego i ranim i poznim Srednjim vekom, a i kasnijim periodom, i to je neminovno dovodi u zavisnost od ideologije, politike i raznih nacionalnih narativa.
Kliknite za proširenje...

U Srbiji, ne. Ovde je sve to kasnije skroz zapostavljeno.

Suštinski ljudi ni ne uče o kasnom srednjem veku, izuzev nacionalnog. Zaustavljaju se oko 1000. godine, tj. samo antika i rani srednji vek.

O ranom modernom razdoblju, gotovo ništa.
 
Pumpaj Dinstanović:
U Srbiji, ne. Ovde je sve to kasnije skroz zapostavljeno.

Suštinski ljudi ni ne uče o kasnom srednjem veku, izuzev nacionalnog. Zaustavljaju se oko 1000. godine, tj. samo antika i rani srednji vek.

O ranom modernom razdoblju, gotovo ništa.
Kliknite za proširenje...
Možda na studijama, fakat je da sam letimično pročitao jedan arheološki članak o nalazu neke peći za topljenje metala u Srbiji u XIV i XV veku.

U Hrvatskoj, Bugarskoj i Albaniji se takve stvari ne objavljuju bez detaljnog objašnjenja da su tu nekada Hrvati, Bugari ili Albanci i radili to i to. A posebno kada je Bugarska u pitanju je apsolutno nemoguće u nekom takvom članku ne pročitati i obavešenje o tome da su tu i tu eto živeli Bugari, i tako dalje, i tako dalje, sve dok im zle sile to ne “oteše”. Posebno kada su u pitanju delovi Srbije koji su bili u državi Nemanjića još u vreme kad je Bugarska bila vizantijski posed bez ikakvog prava glasa. Isto važi za Hrvatsku, prosto nije moguće uzgred ne pročitati i nešto o nacionalnim Hrvatima na nekoj od teritorija koje su u Hrvatskoj tek od formiranja Trojedne kraljevine.
 
Poslednja izmena:
Casual Observer:
Isto važi i za Antiku, i ne samo za pitanja da li je Aleksandar Veliki bio Grk ili Antički Makedonac, američka arheologija je toliko ideologizivana i ispolitizovana da uopšte nije moguće objektivno izučavanje tragova ne samo vikinsških naseobina nego i celih kultura koje su uništene u međusobnim obračunima naroda i grupa pretkolumbovske Amerike, baš svako pominjanje činjenica u vezi uništenja npr naroda Pueblo vodi pravo pred komesare zadužene za političku korektnost koji na licu mesta otpuštaju za svako pominjanje međusobnih ratova i sa tim povezanih išcezavanja i istrebljenja celih naroda - po vladajucoj akademskoj ideologiji toga u Severnoj Americi prosto nije moglo biti pre dolaska Evropljana.
Kliknite za proširenje...

Arheologija nimalo ne pomaže pitanju da li je Aleksandar Veliki bio Grk ili Makedonac.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top