Na zvanicnom sajtu vlade Srbije pripadnici OSPMB,nazvani extremistima !!!

  • Začetnik teme Začetnik teme Utah
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Utah

Elita
Banovan
Poruka
19.509
Na zvanicnom veb sajtu vlade Srbije, na temi Kriza na jugu Srbije 1999-2001. i njeno mirno rešenje
dr Nebojša Čović
Pripadnici OVPMB nazvani extremistima, nigde se u tekst ne pise teroristi.
Dame i gospodo,
poštovani i dragi prijatelji,

Znate li šta kažu radikalni Srbi? Kažu: "Čović nas je izdao, uvek je na strani Albanaca!" A znate li šta izjavljuju radikalni Albanci? Glasno i preglasno izjavljuju: "Nismo zadovoljni Čovićem!"

Reći ću kasnije nešto o ekstremizmu i srpskom i albanskom, o politici zasnovanoj na maksimalističkim zahtevima. Sada, dozvolite mi da vas podsetim na zbivanja koja su na jugu Srbije, u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa,prethodila našim mirovnim naporima. Posle povlačenja jugoslovenskih vojnih i policijskih snaga sa Kosova i Metohije, što se desilo u skladu sa kumanovskim Vojno-tehničkim sporazumom, granice prema Albaniji i Makedoniji - zbog tadašnjeg blagog gledanja KFOR-a na albanske ekstremiste - postadoše nezaštićene i propusne.

Preko tih granica na jug Srbije su nagrnuli kriminalci i ekstremisti, a sa njima prljavi novac, droga i ratna tehnika, minsko-eksplozivna sredstva,oružje i municija.

Sve je bilo pripremljeno za velike nevolje. Ekstremisti su zaposeli delove Kopnene zone bezbednosti, izvesna naselja u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa pretvorili u svoja utvrđenja, iskoristili besputne terene i homogenizaciju albanskog stanovništva. Od 21. juna 1999. do 21. novembra 2000. godine izveli su 296 napada, ubili pet policajaca i povredili trideset trojicu, lišili života šest civila i trojicu povredili, ranili dva člaia misije Ujedinjenih nacija, izveli dva kidnapovanja i uništili mnogo državne i privatne imovine. U 134 slučaja koristili su automatsko naoružanje, u 79 slučajeva mitraljeze, u 47 slučajava upotrebili su snajpere, u 62 slučaja minobacače... Postavili su na raznim mestima protivtenkoveke i ostale mine što je za posledicu imalo brojne pogibije i teška ranjavanja u dvadesetak sluččajeva.
U delovima dve opštine na jugu Srbije, u Preševu i Bujaiovcu - zastrašivanjem stanovništva, eskalacijom nasilja i oružanim zaposedanjem čitavih prostranstava, ograničavanjem kretanja građana i ukidanjem slobopa ekstremisti su narušili teritorijalni integritet i suverenitet Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije. Bili su krivi za ozbiljno kršenje Rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija i Vojno tehničkog sporazuma iz Kumanova.

Srpske i jugoslovenske demokratske vlasti su izabrale čvrstinu i odmerenost. Odlučile su da ništa ne učine bez dogovora i saradnje sa međunarodnim ustanovama. Zatražile su razumevanje mnogih razumnih i lojalnih građana albanske nacionalnosti. I znajući da je laganje u politici bilo znak i stil prethodnog režima, vlasti Jugoslavije i Srbije odlučile su da ništa ne obećaju što ne mogu ispuniti i da ništa ne ispune mimo obećanja i dogovora.

U ostvarivanju tih novih ciljeva i nove politike održani su važni policijski položaji i preduzete mere dozvoljene Vojno-tehničkim sporazumom. Sačuvane su saobraćajnice i saobraćaj, u prvoj fazi, učinjen koliko-toliko bezbednim.

U drugoj fazi već je funkcionisalo Koordinaciono telo Savezne vlade i Vlade Republike Srbije, bilo je mnogo diplomatske aktivnosti, mnogo pregovora sa prvacima albanskih partija. Veoma delotvorni kontakti uspostavljeni su sa predstavnicima NATO, OEBS-a, EUMM, UN, KFOR-a, UNMIK-a i drugih međunarodnih institucija uz veliku i iskrenu pomoć svih ambasadora u Beogradu. Pojačane su odbrambene aktivnosti vojske i policije sa formiranjem Združenih snaga bezbednosti, učvrščena je logistička podrška jedinicama na položaju, znatno je popravljen moral vojske i policije.
Poštujući dogovor iz Velikog Trnovca od 30. decembra 2000, postignut u prisustvu međunarodnih garanata, policija je uklonila svoj punkt iz tog sela i obustavila ofanzivna dejstva prema ekstremistima. Ekstremisti su, međutim, nastavili sa provokacijama da bi izazvali žustru reakciju i predstavili se kao žrtve "srpske represije". No, bilo je to nešto već viđeno, ponavljanje ponovljenog. Ogromni mirovni napori nisu mogli ostati bez dobrog ishoda. Srpska zvanična politika je, nizom iskrenih nastojanja i dobrih mera, uznastojala da razvije poverenje etničkih Albanaca u nove jugoslovenske i srpske vlasti. Na inicijativu Koordinacionog tela formirana je radna grupa za kontrolu zakonitosti u radu policije. Njene nalaze - koji su najčešće rezultat pomnog ispitivanja pojedinačnih slučajeva - dobijaju svi zainteresovani, a najpre oni koji su bili žrtne izvesnih nesavesnosti i nezakonitosti. I neka niko ne misli da su oni nesavesni državni zvaničnici koji su se na jugu Srbije nasmejali redu i zakonima, kao u Miloševićevom periodu, dobili prećutnu amnestiju i blagoslov. Dobili su otkaze, a protiv najvećih prekršilaca povedeni su krivični i sudski postupci. Mislim da je ovakvo shvatanje prava i dužnosti u obavljanju državnih poslova donelo uspeh na jugu Srbije.
Dosledno sprovodeći odluku o amnestiji prekinuli smo istražne postupke protiv 47 Albanaca koji su učestvonali u oružanoj pobuni. Sve to i što-šta drugo što je učinjeno ne može odmah i spektakularno da popravi prilike, ali može da pokaže nameru i dobru volju.
http://www.arhiva.srbija.gov.rs/vesti/2002-06/17/327252.html
Pored toga sto vlada Srbije pripadnike OVPMB naziva extremistima, ona je amnestirala 47 Albanca koja su ucestvala u oruzanoj pobuni, tj ucestvovala u sukobima protiv vojkse i policije Srbije.
Sta to znaci da je onaj spomenik u Presevu bio dignut amnestiranim extremistima,koji su posle amnestije ravnopravni gradjani Srbije ? Zivi amnestirani extremisti, zive i rade slobodno kao ravnopravni gradjani Srbije u Presevskoj dolini.
 
Na zvanicnom veb sajtu vlade Srbije, na temi Kriza na jugu Srbije 1999-2001. i njeno mirno rešenje
dr Nebojša Čović
Pripadnici OVPMB nazvani extremistima, nigde se u tekst ne pise teroristi.
Dame i gospodo,
poštovani i dragi prijatelji,

Znate li šta kažu radikalni Srbi? Kažu: "Čović nas je izdao, uvek je na strani Albanaca!" A znate li šta izjavljuju radikalni Albanci? Glasno i preglasno izjavljuju: "Nismo zadovoljni Čovićem!"

Reći ću kasnije nešto o ekstremizmu i srpskom i albanskom, o politici zasnovanoj na maksimalističkim zahtevima. Sada, dozvolite mi da vas podsetim na zbivanja koja su na jugu Srbije, u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa,prethodila našim mirovnim naporima. Posle povlačenja jugoslovenskih vojnih i policijskih snaga sa Kosova i Metohije, što se desilo u skladu sa kumanovskim Vojno-tehničkim sporazumom, granice prema Albaniji i Makedoniji - zbog tadašnjeg blagog gledanja KFOR-a na albanske ekstremiste - postadoše nezaštićene i propusne.

Preko tih granica na jug Srbije su nagrnuli kriminalci i ekstremisti, a sa njima prljavi novac, droga i ratna tehnika, minsko-eksplozivna sredstva,oružje i municija.

Sve je bilo pripremljeno za velike nevolje. Ekstremisti su zaposeli delove Kopnene zone bezbednosti, izvesna naselja u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa pretvorili u svoja utvrđenja, iskoristili besputne terene i homogenizaciju albanskog stanovništva. Od 21. juna 1999. do 21. novembra 2000. godine izveli su 296 napada, ubili pet policajaca i povredili trideset trojicu, lišili života šest civila i trojicu povredili, ranili dva člaia misije Ujedinjenih nacija, izveli dva kidnapovanja i uništili mnogo državne i privatne imovine. U 134 slučaja koristili su automatsko naoružanje, u 79 slučajeva mitraljeze, u 47 slučajava upotrebili su snajpere, u 62 slučaja minobacače... Postavili su na raznim mestima protivtenkoveke i ostale mine što je za posledicu imalo brojne pogibije i teška ranjavanja u dvadesetak sluččajeva.
U delovima dve opštine na jugu Srbije, u Preševu i Bujaiovcu - zastrašivanjem stanovništva, eskalacijom nasilja i oružanim zaposedanjem čitavih prostranstava, ograničavanjem kretanja građana i ukidanjem slobopa ekstremisti su narušili teritorijalni integritet i suverenitet Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije. Bili su krivi za ozbiljno kršenje Rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija i Vojno tehničkog sporazuma iz Kumanova.

Srpske i jugoslovenske demokratske vlasti su izabrale čvrstinu i odmerenost. Odlučile su da ništa ne učine bez dogovora i saradnje sa međunarodnim ustanovama. Zatražile su razumevanje mnogih razumnih i lojalnih građana albanske nacionalnosti. I znajući da je laganje u politici bilo znak i stil prethodnog režima, vlasti Jugoslavije i Srbije odlučile su da ništa ne obećaju što ne mogu ispuniti i da ništa ne ispune mimo obećanja i dogovora.

U ostvarivanju tih novih ciljeva i nove politike održani su važni policijski položaji i preduzete mere dozvoljene Vojno-tehničkim sporazumom. Sačuvane su saobraćajnice i saobraćaj, u prvoj fazi, učinjen koliko-toliko bezbednim.

U drugoj fazi već je funkcionisalo Koordinaciono telo Savezne vlade i Vlade Republike Srbije, bilo je mnogo diplomatske aktivnosti, mnogo pregovora sa prvacima albanskih partija. Veoma delotvorni kontakti uspostavljeni su sa predstavnicima NATO, OEBS-a, EUMM, UN, KFOR-a, UNMIK-a i drugih međunarodnih institucija uz veliku i iskrenu pomoć svih ambasadora u Beogradu. Pojačane su odbrambene aktivnosti vojske i policije sa formiranjem Združenih snaga bezbednosti, učvrščena je logistička podrška jedinicama na položaju, znatno je popravljen moral vojske i policije.
Poštujući dogovor iz Velikog Trnovca od 30. decembra 2000, postignut u prisustvu međunarodnih garanata, policija je uklonila svoj punkt iz tog sela i obustavila ofanzivna dejstva prema ekstremistima. Ekstremisti su, međutim, nastavili sa provokacijama da bi izazvali žustru reakciju i predstavili se kao žrtve "srpske represije". No, bilo je to nešto već viđeno, ponavljanje ponovljenog. Ogromni mirovni napori nisu mogli ostati bez dobrog ishoda. Srpska zvanična politika je, nizom iskrenih nastojanja i dobrih mera, uznastojala da razvije poverenje etničkih Albanaca u nove jugoslovenske i srpske vlasti. Na inicijativu Koordinacionog tela formirana je radna grupa za kontrolu zakonitosti u radu policije. Njene nalaze - koji su najčešće rezultat pomnog ispitivanja pojedinačnih slučajeva - dobijaju svi zainteresovani, a najpre oni koji su bili žrtne izvesnih nesavesnosti i nezakonitosti. I neka niko ne misli da su oni nesavesni državni zvaničnici koji su se na jugu Srbije nasmejali redu i zakonima, kao u Miloševićevom periodu, dobili prećutnu amnestiju i blagoslov. Dobili su otkaze, a protiv najvećih prekršilaca povedeni su krivični i sudski postupci. Mislim da je ovakvo shvatanje prava i dužnosti u obavljanju državnih poslova donelo uspeh na jugu Srbije.
Dosledno sprovodeći odluku o amnestiji prekinuli smo istražne postupke protiv 47 Albanaca koji su učestvonali u oružanoj pobuni. Sve to i što-šta drugo što je učinjeno ne može odmah i spektakularno da popravi prilike, ali može da pokaže nameru i dobru volju.
http://www.arhiva.srbija.gov.rs/vesti/2002-06/17/327252.html
Pored toga sto vlada Srbije pripadnike OVPMB naziva extremistima, ona je amnestirala 47 Albanca koja su ucestvala u oruzanoj pobuni, tj ucestvovala u sukobima protiv vojkse i policije Srbije.
Sta to znaci da je onaj spomenik u Presevu bio dignut amnestiranim extremistima,koji su posle amnestije ravnopravni gradjani Srbije ? Zivi amnestirani extremisti, zive i rade slobodno kao ravnopravni gradjani Srbije u Presevskoj dolini.

Dosadno u Utahu, zar ne ? :dosadno:
 
Ne zajebavaj. Da ste vi bili tada na vlasti odavno bi Dolina bila nezavisna.

U Zoranovo vreme Albanci iz Doline nisu smeli da prdnu. Da prdnu nisu smeli!

Greska je sto se blazenopocivsi svrstao na Kostunicinu stranu, jeste, treba priznati. I on je samo covek, i ljudski je gresiti.

Zato mi ne smemo gresiti, vec slediti njegovu Viziju. Ipak je Dolina jedna Evropska Regija, u kojoj ne treba da bude nekih islamista i terorista. Posebno ne na spomenicima.
 
I u Vukovaru danas postoje spomenici srpskim borcima(koji su za vlasti tamo smatrani teroristima),i u presevskoj dolini ima gomila siptarskih spomenika tako da yebiga to je tako,ali ne moze bas de im padne na pamet da ih dizu,ispred opstine u sred noci na divljaka itd.
evo tog spomenika u VU
1_-_sporan_tekst_na_spomeniku_soskocaninu.jpg
 
I u Vukovaru danas postoje spomenici srpskim borcima(koji su za vlasti tamo smatrani teroristima),i u presevskoj dolini ima gomila siptarskih spomenika tako da yebiga to je tako,ali ne moze bas de im padne na pamet da ih dizu,ispred opstine u sred noci na divljaka itd.
evo tog spomenika u VU
1_-_sporan_tekst_na_spomeniku_soskocaninu.jpg

Kakve to ima veze? Taj je saranjen na groblju, a de treba da bude!? Nije mu spomenik podignut u centru grada.
http://blog.vecernji.hr/sandra-sabl...-koji-velicaju-krvnika-a-omalovazavaju-zrtvu/


U Beogradu još uvek stoji spomenik kreatora današnjih hrvatskih, slovenačkih, makedonskih.... avnojevskih granica, za koje su uglavnom Srbi ratovali, i još je pretvoren u muzej. Šta Srbi da kažu? Em zavedeni od KP, em zahebani, em onaj zauzeo najlepši deo Dedinja.

http://www.tob.rs/sr-lat/see_in.php?id=7632
 
Poslednja izmena:

Back
Top