"На западу се тако ради" је фраза квази-људи. Истина је да и на западу, као и у Србији (мислим на привреду, не на државни сектор), радници раде пуно, али имају боље услове, плату од које могу да живе, а не да, након 12-16 часова на послу смишљају како ће зарадити да плате рачуне и остале трошкове.
Проблем у Србији су послодавци, а према мом искуству, домаћи су гори од страних. Код странаца, нађе се и понеки који је дошао да ради по повољнијим условима, а не само да напуне касу субвенцијама из Србије, па то пребаце у своје матичне фирме и инострансту (Србија узме зајам од ЕУ, да од тих пара субвенције странцима у Србији, они те паре прелију у ЕУ, а Србија остане под диктатуром ЕУ - ово је била пракса предходних десетак и више година, нисма сигурна да и сада није тако). Домаћи привредници су, најчешће, највећи олош, те се они, чешће од странаца, иживљавају над радницима, јер нити су стекли своје богатство радом, тако ни рад не знају да цене, а гледају да се огребу о државу и радника на сваком кораку.
Да бисмо били "као запад" морали би да боље селектујемо странце који долазе у Србију и којима дајемо субвенције - ако држава има икаквих могућности и снаге за то (да не буде трошак већи од прихода), а домаће послодавце који су мутног порекла треба уклонити из привреде (не мислим на кривично гоњење, него само их треба "удаљити" ... кад не буду имали кога другог да упропаштавају - сами ће себе). Самим тим, у привреди ће се направити места за здраве односе, те ће нам и привреда оздравити, не одмах, али пар година је довољно.
Такође, треба реформисати школство, јер ово "штампање" неписмених "стручњака" води у пропаст. Оставити државне факултете да продукују довољан број стручњака који су потребни држави и привреди, по процени државе, али укинути деспотизам и непотизам, а за студенте бирати најбоље и најинтелигентније па им омогућити школовање на државном факултету, чиме ће, веома брзо, ова држава добити праву елиту, у сваком смислу речи.
Приватне факултете оставити да тамо стичу дипломе људи са комплексима, нижим интелектуалним способностима, жељнима да неки "папир" окаче у рам ... али их не пустити да се петљају у оно за шта нису способни. Као такав, сваки приватни факултет ће бити значајан извор прихода држави, јер и они су порески обвезници.
Да ли је држава довољно снажна да тако поступи, то је тешко рећи, али могла би пажљиво и то да изведе.
У таквим условима "запад" ће моћи само да нам завиди, а не да нас уцењује и разара.
Lepo je to, samo nedostaje par "sitnih" detalja, pogotovo kad treba zamisliti kako
tačno izvesti ove tvoje bajkovite zamisli
:
- Kako, tačno, treba da "selektujemo strance", i ko, tačno, to treba da radi? Ko lepše obeća da će da 'rani sirotinju, dobije više olakšica? Šta ako se ispostavi da lažu?
- Kako, tačno, ti misliš da "
послодавце који су мутног порекла треба уклонити из привредe". Ko, tačno treba onda da određuje ko je "mutan", "manje mutan", "polumutan", "mega-super mutan"...? Mislim, kako ti to zamišljaš da funkcioniše, tačno? Sud naroda? Glasanje na internetu o stepenu "mutnoće" svakog domaćeg gazde? Neki fantomski super-nekorumpirani svetac da se postavi da odlučuje? I kako se to oni "uklone" ili "udalje"? Motkom, pretnjom, oružjem, prebijanjem...? Mislim, "neprijatelje naroda" su razne bande crvenih i inih bašibozuka već ubijale, šta nam je taj metod i ta banda donela, to vidimo...
- Kako, tačno i detaljno, treba "
ukinuti despotizam i nepotizam"? Zakonom? Takvi zakoni već postoje, poodavno, samo ih lenji, nezainteresovani, korumpirani ne primenjuju. Zašto ih ne primenjuju, ili selektivno primenjuju? Tu se vraćamo na prethodnu tačku, gde naći desetine hiljada stručnjaka za tu novu, "jaku", bolju državnu administraciju koji su (naprasno) pošteni i nekorumpirani i generalno anđelčići? Ko će njih da nadgleda? Ko će da nadgleda ove što nadgledaju? I tako dalje...
- Pitanje državnih i privatnih fakulteta je, u zemlji Srbiji, takođe kombinacija korupcije, lenjosti, siromaštva i sličnog - kupovanje ispita je bilo moguće i na državnim fakultetima, moguće je i danas, dakle, ne samo na privatnim. U normalnim državama, oba modela (državni i privatni) su se pokazali kao veoma uspešni. Recimo, u normalnom delu Evrope preovlađuju državni fakulteti (Nemačka, Skandinavija, Francuska, Holandija, itd) i vrlo im lepo ide. U USA su elitni univerziteti uglavnom privatni, i njima takođe lepo ide. Dakle, ne radi se o pitanju da li je bolje imati državne ili privatne univerzitete, jer je očigledno da normalne države mogu da primenjuju oba modela koji savršeno funkcionišu, ili mix, po potrebi.
I, na kraju - neka fantomska "jaka država" se ne formira odlukom, željom ili vlažnim maštanjem o nastajanju iste.
Kao da ti koji bi trebali da čine administraciju te "jake države" nisu ti isti građani ove iste siromašne, zaluđene i očerupane Srbije, nego će se odjednom naći hiljade i hiljade super-školovanih stručnjaka, popuno nekompromitovanih ali sa dobranim radnim iskustvom, bez rođaka, prijatelja kučeta ili mačeta kojima bi mogli da "pomognu" (recimo, klasifikovanjem ujka Žike kao "totalno ne-mutnog domaćeg gazde"
), sa moralom na nivou, kojima ćemo naprasno da zamenimo hiljade i hiljade korumpiranih, lenjih, nestručnih, bezobraznih, neobrazovanih "kadrova" koji čine sadašnju administraciju...? Odakle oni treba da se stvore?
Jaka država nastaje tokom stotina godina zajedničkih napora i poštovanja osnovnih vrednosti, počevši od svetosti privatne svojine, preko pravnog sistema koji se sprovodi, do ljudskih prava. Ko će da investira u neku banana-crna-rupa državu tipa Srbije, da kupi ovde nekretninu, osnuje fabriku ili šta god, ako će postoji vrlo realna mogućnost da će već koliko sutra zadrigli, neobrazovani mamlaz sa kajlom, krstačom i džipom (istim džipom kao i njegov vladika, da se razumemo) da se proglasi za lokalnog kralja i da ti uzme sve, ili u boljem slučaju (!) da ti odrapi "novac za zaštitu", ili da se opet pojavi neka kvazikomunistička rulja i banda, i da odluči da tvoja svojina više nije tvoja, jer njima se, je*i ga, ne radi, ali bi hteli da imaju?
Upitaj se i sam, ako bi imao x miliona dolara/evra, i mogao da biraš da uložiš u identičan posao, akcije ili nekretnine za izdavanje, sa istom cenom i istom renditom samo u različitim državama, da li bi radije uložio u akcije / posao / kupio nekretninu u Nemačkoj, Švajcarskoj, USA, Norveškoj ili Japanu ili, sa druge strane, u Srbiji/Haitiju/DR Kongo/...?
