Na sledećim izborima će biti glavna borba izmedju vlasti i studentske liste. Koja je vaša opcija?

Koja je vaša opcija?

  • Vladajuća koalicija

    glasova: 8 11,3%

  • Studentska lista

    glasova: 48 67,6%

  • Neka druga lista

    glasova: 5 7,0%

  • Ne izlazim na izbore

    glasova: 10 14,1%
  • Ukupno glasova
    71

Studenti objavili link za proveru biračkog spiska: „Ovde su sva imena i prezimena. Pokojnici obično nemaju pravo glasa“​


1717315578-1717315420981-750x500.jpg
Birački spisak Foto: Vesna Lalić/Nova.rs
Uprkos tome što se vlast i dalje ne oglašava po pitanju njihovog zahteva za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora, studenti se za njih očigledno uveliko pripremaju, a sada su objavili link na kojem građani mogu da provere ko je sve prijavljen na njihovom biračkom mestu.

„Ovde možete proveriti imena i prezimena svih birača na vašem biračkom mestu, ako živite u maloj MZ verovatno se svi poimence znate, na neko papirče zabeležite ako je nešto sumnjivo:

Pokojnici obično nemaju pravo glasa“, objavljeno je na nalogu Fakulteta tehničkih nauka na društvenoj mreži X.

https://twitter.com/x/status/1922227477499302393
 
crnizmaj0:
Zašto imaš preko 22 000 poruka na tako nevažnoj Krsti... gde si život proćerdao umesto nešto pametnije da si radio (ili si plaćen da piskaraš na tako bezveznom mediju)?
Kliknite za proširenje...
Mora čovek da ima neku zajebanciju, a ti analiziraj uspešnost anketa sa Krste. Možda su dobre one na temama o seksu.
 

Studenti novosadskog FTN-a objavili opštu mobilizaciju za vanredne izbore u Srbiji​

Betadanas 00:56
Studenti novosadskog FTN-a objavili opštu mobilizaciju za vanredne izbore u Srbiji 1
Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ

Studenti u blokadi Fakulteta tehničkih nauka (FTN) iz Novog Sada, koji je najveći fakultet Srbiji sa oko 17.000 studenata, objavili su poziv na „opštu mobilizaciju“ u svrhu priprema za vanredne parlamentarne izbore, što su zatražili studenti sa svih blokiranih fakulteta u zemlji.

Oni su za petak, 16. maj u 18 sati zakazali „veliki sastanak“ studenata FTN-a povodom izbora.

„Ulazimo u novu fazu borbe. Na osvom sastanku formiramo timove koji će organizovati, pratiti i braniti izborni proces. Ovo je poziv za zajedničku akciju – svako ima ulogu!“, poručili su studenti.

Poručili su kolegama da, ukoliko žele da njihov glas bude važan, dođu na sastanak.

„Studenti brane izbore, izbori brane studente“, naveli su studenti na društvenim mrežama.
 

Jovanović: Zahtev za izbore legitiman, ali svodi mnogo truda na mali zahtev​

Politika Autor: Beta 14. maj 202511:21
1740998490-2F3A2864_b-750x563.jpg
Miloš Jovanović Konferencija za novinare Poslaničke grupe Novi DSS - POKS Foto:FoNet/Milica Vučković
Predsednik Nove Demokratske stranke Srbije (Novi DSS) Miloš Jovanović ocenio je danas da studenti imaju legitimno pravo da traže hitno raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, ali da smatra da je svođenje šestomesečnih protesta na tu odluku - "mnogo truda za mali zahtev".

„Izbori ne mogu da se održe pre kraja juna, a dobra demokratska praksa nalaže da se ne raspisuju za period godišnjih odmora. Osim toga, Vučiću, koji se jedno vreme osećao ugroženim ovim zahtevom vraća se proaktivna uloga“, rekao je Jovanović za televiziju Blic, a preneo Novi DSS u saopštenju.
 

Несторовић: Ово је манипулација студентским протестима​

Шта се крије иза одласка у Стразбур и Брисел после чега је уследио захтева за расписивањем избора
677z381_677z381_NESTOROVIC--f-a-vas-nnn.jpg

Др Бранимир Несторовић (Фото / А. Васиљевић)

Народни посланик покрета Ми - снага народа Бранимир Несторовић захтев блокадера за расписивањем избора види као озбиљну манипулацију студентским протестима.

Несторовић је указао на чињеницу да одлазак блокадера у Стразбур и Брисел представља израз политичких ставова.

- Ово све што се сад догађа, прво је почело са оним одласком студената из Новог Сада - где су Динко и његова екипа, ишли су бициклима за Стразбур. И оно што је занимљиво, где год су били, дочекао их је неки градоначелник или је била нека манифестација. Делује прилично изрежирано. После тога, маратонци трче у Брисел. Зашто Брисел, зашто Стразбур, не разумем? Рекли су да немају политичке захтеве, ако идеш у Брисел где је седиште Европске уније, идеш у Европску комисију. То је најчистија политика која постоји - истакао је Несторовић.

Овај нагли обрт у ставовима Нестровић види као чудну и забрињавајућу манипулацију студентским протестима.

- Нико није дошао у америчку амбасаду, у неку другу, зашто, мислим, баш у Европску унију? Ако је то проевропски покрет, каква црна подршка? Наравно да нећемо да дамо подршку, то је потпуно бесмислено, али подржавамо аутохтоне студенске протесте. При чему, морам да кажем, они су само на почетку били студентски протести. Оно је био грађански протест после - рекао је Несторовић.
 

Da li su apstinenti na strani studenata i koliko ih je?​

S. Čongradindanas 18:13
Da li su apstinenti na strani studenata i koliko ih je? 1
Foto FoNet Marko Dragoslavić

Ono što je studentski protest obilazeći mesecima unazad „vrata do vrata“ širom Srbije učinio jeste da ne samo da je preobratio glasače režima Srpske napredne stranke već i one neopredeljene, takozvane apstinente.

O tome se množe brojni utisci i svedočenja sa terena.

Takav je utisak u javnosti, iako nema jasnih i preciznih istraživanja javnog mnjenja. Ona su utihnula vrlo brzo nakon što se ispostavilo da studenti mogu da izvuku više od 300.000 građanki i građana na ulice Beograda.

Kao što je bio slučaj 15. marta.

Očekivalo bi se da će objavljenih istraživanja javnog mnjenja tek tada da „buknu“, ali to se ne događa.

Jedno od onih koji se odnosi na apstinente, a objavljeno je, doduše, čak pre tri godine govori o prosečnom srpskom apstinentu. Opisan i po polu i po egzistencijalnoj situaciji ali, pogotovo, u vezi sa godištem, obuhvata upravo ono što je u ovom trenutku prepoznato i vodeće protiv režima Aleksandra Vučića i što izvodi revoluciju.

Muškarac mlađi od 30 godina, učenik ili student iz Vojvodine i iz najbogatijeg sloja građana koji ima više novca nego što je potrebno za pristojan život, tako izgleda prosečni izborni apstinent u Srbiji i zato akciju za povećanje izborne izlaznosti treba usmeriti ka najpogodnijim ciljnim grupama, a to su učenici i studenti, građani između 18 i 30 godina starosti i građani sa najmanje škole (osam godina i manje) uz moguće proširenje i na grupu koja imaju 9-11 godina škole, pokazalo je istraživanje Nacionalne koalicija za decentralizaciju.

Ako je nešto očigledno iz prethodnih šest meseci jeste da su „ustala naša deca“, kao i da je borba protiv režima najžešća upravo u Vojvodini.

Prema ovom istraživanju, rađenom na uzorku od 1.240 ispitanika, najviše apstinenata, tradicionalno, ima među mladima od 18 do 30 godina.

Na izbore najčešće ne izlaze punoletni učenici i studenti koji čine čak 63 odsto apstinenata.

Gotovo svaki drugi apstinent 42 odsto mlađi je od 30 godina, 37 odsto njih su građani sa više novca nego što je potrebno za život a 33 procenata njih je iz Vojvodine.

Sagovornici Danasa, istraživači javnog mnjenja, međutim, imaju izrazitu skeptičnost u vezi sa pitanjem da li studenti i njegova lista „izvlače“ na birališta apstinente.

Oni izražavaju sumnju u veliki broj apstinenata koji bi mogao da drastično utiče na rezultat mogućih prevremenih izbora u korist studentske liste.

Da li su apstinenti na strani studenata i koliko ih je? 2
foto FoNet Milica Vučković

„Izbegnimo mistifikacije“​

Možda jedna od najvažnijih posledica ovog studentskog protesta svakako jeste i animiranje jednog dela apstinentske populacije koji je, iz različitih razloga, do sada uglavnom propuštao izlazak na birališta, i tako godinama režimu omogućavao suštinsku i presudnu prednost – kaže za Danas Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli i politički analitičar.

No, s tim u vezi, kaže dalje, treba imati na umu nekoliko bitnih napomena, da bi se izbegle mistifikacije.

– Tih apstinenata nema „41 odsto“, kao što se ponekad provlači po medijima i kao što reče neko od studenata u poslednjem „Utisku nedelje“. Odnosno, zbog stanja biračkog spiska, a i iz drugih razloga, ne možete prosto od ukupnog broja upisanih birača oduzeti broj izašlih na izbore, pa ostatak računati kao „apstinente“ – objašnjava sagovornik Danasa.

Dakle, apstinenata, realno, ima negde oko 20 odsto, ističe, a možda tek polovina od njih su oni za koje ima smisla boriti se i koji bi, pod određenim uslovima, na izbore možda mogli izaći i poremetiti dosadašnji odnos snaga.

– A njih na izbore može izvesti pozitivna atmosfera i – pre svega – vera u to da izlazak nije besmislen i da može nešto promeniti. I to je ono čemu bi studenti, u optimalnoj varijanti, mogli pozitivno doprineti – prvenstveno unutar svoje i, uopšte, unutar sopstvene tj. mlađe generacije, koja je upravo ona koja je do ovih poslednjih događaja bila politički vrlo pasivna i na izbore izlazila u ubedljivo najmanjem procentu – zaključuje Đorđe Vukadinović.

Da li su apstinenti na strani studenata i koliko ih je? 3
foto (BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIĆ/MO)

„U suštini, dobrovoljnih apstinenata nema mnogo“​

Prema rečima Bojana Klačara, izvršnog direktora Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), nije zahvalno, a sigurno se ne može biti ni precizan, u tumačenju potencijalnih posledica kampanje na apstinente dok se sa sigurnošću ne zna ni da li će biti izbora, ni kada će biti, a još manje se zna kako bi ta lista izgledala.

– Ono što treba znati na početku da apstinenti mogu biti prinudni (oni koji se trenutno nalaze van zemlje ili ne mogu iz nekih administrativnih razloga) i dobrovoljni. U suštini, dobrvoljnih apstinenata nema mnogo i izlaznost je velika, ako se zna broj ljudi koji žive u dijaspori. Kada u Srbiji izađe preko 50 odsto na izbore, u realnosti je to preko 60 odsto, ako ne i više. Tako da su apstinenti kategorija koja je možda precenjenija nego što postoji njen potencijal u realnosti – ističe Klačar.

Kako dodaje, zato verujem da je glavno pitanje koliko će studentska lista biti uspešna u motivaciji, pod jedan svih protivnika vlade i vladinih politika i pod dva koliko će svi ti protivnici biti spremni da glasaju samo za jednu listu.

– Šanse za uspeh se smanjuju ako bude bilo više opcija za koje protivnici SNS mogu da glasaju. Tako da je za studente najvažnije da smanje broj opozicionih lista i da budu dovoljno uverljivi da su oni pravi izbor za sve nekadašnje opozicione birače. Zato je neophodna da opozicija bude na neki način uključena, kako studenti ne bi izgubili podršku nekog od nezadovoljnih pristalica opozicionih stranaka. Kampanja služi za mobilizaciju i motivaciju birača, ali je suviše rano da mi predvidimo kako će izgledati studentska kampanja – zaključuje Bojan Klačar.
 

Zašto u junu neće biti izbora?​

Danas Onlinedanas 16:14
Zašto u junu neće biti izbora? 1
foto (BETAPHOTO/DRAGAN KARADAREVIĆ)

Vanrednih parlamentarnih izbora, koje su tražili studenti, neće biti u junu, s obzirom na to da sutra, 15. maja, ističe rok za njihovo raspisivanje i održavanje 29. juna.

Prema člaanu 60 Zakona o izboru narodnih poslanika, od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proći manje od 45 ni više od 60 dana.

S obzirom na ove zakonske rokove, ukoliko bi izbori bili raspisani sutra, 15. maja, mogli bi da budu održani 29. juna, u najkraćem roku. Krajni rok za njihovo održavanje bi bi 13. jul.

Međutim, do danas, Narodna skupština, iako su studenti tražili njeno momentalno raspuštanje, nije raspušena niti se stekao ijedan uslov za njeno raspuštanje.

Malo je verovatno da će se uslovi steći već sutra i da će izbore zbog toga istog dana predsednik države, Aleksandar Vučić, raspisati.
 

Spasojević (FPN): Pobeda studenata na vanrednim izborima moguća, rejting SNS opada​

Betadanas 08:55
Spasojević (FPN): Pobeda studenata na vanrednim izborima moguća, rejting SNS opada 1
foto FoNet Božana Pavlica

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dušan Spasojević ocenio je danas da bi studentska lista mogla da pobedi na potencijalnim vanrednim izborima pošto je rejting vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) opao posle 1. novembra prošle godine, kada je u padu nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu poginulo 16 osoba.

On je za dnevni list Nova kazao da popularnost SNS ne može da se vrati na nivo koji je bio pre 1. novembra.

„Izborni uslovi se neće značajno poboljšati pred vanredne izbore. Uslediće verovatno scenario iz 1996. godine i treba da uslede napori da se svi predstavnici opozicije ujedine. To bi već mogli da gledamo u Kosjeriću i Zaječaru. Ne znam da li je pobeda studenata izvesna ili verovatna, ali je definitivno moguća“, rekao je Spasojević.

Po njegovim rečima, opozicija treba da bude složna po pitanju izlaska na izbore.

„Najveći rizik za opoziciju je da neki izađu, a neki ne. Njima ništa ne garantuje opstanak osim da naprave svoju listu“, smatra Spasojević.

Dodao je da je otežavajuća okolnost ta što postoji šansa da dođe do mimoilaženja u stavovima između opozicionih lidera i ;lokalnih odbora stranaka.

Studenti u blokadi, u ime svih studenata koji protestuju širom Srbije, objavili su 5. maja da traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će izbori u Srbiji biti u narednih godinu i po dana, kada nadležne institucije donesu odluku o tome.
 
Само промене, само студенти. Није ни ДОС био сјајан, али Милошевић је морао да оде и људи су гласали за било кога само да то зло оде.
После тих избора, када зло оде у прошлост, опет ћемо се делити на десне и леве итд.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

N
Program studentske liste i uslovi za kandidate
2 3 4
Odgovora
90
Pregleda
1.101
Ika2826
I
Тихи
Ko ce biti na vlasti kad sa vlasti padnu SNS i Vucic i u kom smeru ce ici Srbija?
2 3
Odgovora
63
Pregleda
1.012
snouden
S
K
Na sta sve treba da se obraca paznja na sledecim izborima (izborni spisak) ?
Odgovora
3
Pregleda
242
kapetanmark
K

Back
Top