Јел ти седиш на ушима, читаш ли шта сам написао.Како нема када га је Србија послала да ревидира постојећи извештај комисије, како мислиш да је то требао да уради ако код себе није имао доказе да поткрепи захтев, а које су му дали!Говорим о комисијама које је свака балканска земља спровела посебно и независно од Карнегијеве.Нисам ни написао да није имао право да уређује извештаје својих колега, опет убацујеш нешто што нико не тврди, већ да те извештаје није мењао и прихватио их је онакве какве јесу, нити шта знаш нити читаш оно што је постављено.Па на основу тих исказа сведока, што је амерички члан комисије и оспорио, је и састављен главни део извештаја, већ сам ти рекао да чланови комисије на самим местима и нису били, остало су новинарски чланци, и опет брабоњање о изворима које не разумеш.Не 1914 него у време балканских ратова у време настанка Карнегијевог извештаја, како би се захтеви великих сила оправдали, а циљеви словенских земаља Балкана редуковали.Говоримо о масовним злочинима над цивилима и заробљеницима и уништавању градова и села а ти то крсти како хоћеш.Прогласи имају своје место у историји, и види се да намере балканских савезника нису биле злочиначке него ослободилачке према свом народу тамо.
Рајс никада није истраживао ништа о Балканским ратовима, нити га је Србија ангажовала у ту сврху. Једини разлог због којег је ангажован био је да истражи злочине Централних сила током Првог светског рата.
Ти си човек који нема појма о стварима, није ништа прочитао, ни зна шта било. Његов први извештај о злочинима објављен је 1918. године на француском језику. Ово је његов први наслов уопште, који обухвата истрагу бугарских, аустријских и немачких злочина, наравно. Да си прочитаo бар једну или две странице тога, би схватио да тај извештај нема апсолутно никакве везе са било каквом истрагом о балканским ратовима.
Амерички члан комисије није одбио па нити оспорио извештај. Он је једноставно посумњао у неке од исказа сведока. Шта то значи? Да стотине сведока лажу јер се Лекизану то не свиђа?
Oпет тешка балканска индоктринација о неком лошем Западу, како је хтео да узме земљу Словена и их уништи, дакле, то су неке реторике које су можда биле релевантне после Берлинског уговора, ако онда може да се говори о славенофилству и некој јединственој држави за Словене, те ствари више нису релевантне почетком 20. века, овде долази до изражаја чисто национални фактор, а не словенски фактор. Не знам, звучиш као особа која размишља као што су људи размишљали пре 150 година. Ти управо и тамо живиш, шабане.
Покушао сам да ти објасним да је геноцид термин који се углавном користи после Другог светског рата и није примећено да је коришћен пре тога, тако да је то једноставно злочин против човечности, чиниле су их апсолутно све балканске војске, чинили су их и Немци и Аустријанци, тако да нема сумње у то. Да ли је Балкански рат имао ослободилачки карактер, веома је дискутабилно, него је рат био освајачки рат, много локалног становништва је протерано. Заправо, говори се о неке 500 хиљада људи који су протерани у прва два месеца рата, овај број се потом једноставно повећао. Дакле, не знам како Балкански рат називаш ослободилачким, с обзиром на то да је преко пола милиона људи напустило своје домовине.
Јесте тако да се догађаји у Сребреници и околини током рата могу пратити скоро из дана у дан, и не одговарају твом митоманисању, зато се држи теме довољно си се обрукао и без тога.
За 20 година је толико фотографског материјала и доказа проверено - све је сасвим јасно, а ако томе додамо неколико десетина видео снимака, посебно онај са паравојним припадницима који су стрељали ових шест младих Бошњака. Заправо, овде нема шта да се каже, већ треба ћутати, нешто што нис научиo.
Да пажљиво читаш не би испадао будала у сваком коментару.Нисам тако написао већ сам јасно навео да се ради о балканским земљама, дакле не само Србија и Бугарска, а Црна Гора је објавила рат прва па се знало да ће после ње у рат ући и остали.
"Црна Гора објавила је прва рат по бугарском предлогу. Савезници су хтели видети како ће та објава рата деловати на велике силе, а посебно на Аустро-Угарску. Ако оне рат енергично спрече, онда ће се остали савезници уздржати од даље акције.....Пре рата, 1. октобра балкански савезници, сем Црне Горе, затражили су од Порте административну обласну аутономију по начелу етничке поделе, с гувернерима из неутралних држава, Белгије и Швајцарске. Надзор над реформама вршили би претставници великих сила и балканских држава. Турска је на тај захтев одговорила прекидом дипломатских односа с балканским државама, пошто је идућег дана са савезничке стране дошла објава рата."
https://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_20_l.html
Владимир Ћоровић - Историја Срба.
Дакле као што си навео, само што ниси довољно способан да то схватиш, пошто су балкански савезници упутили Турској ултиматум, и пошто Турска није хтела да га прихвати већ је прекинула дипломатске односе, Србија и Бугарска, а дан касније и Грчка су јој објавили рат, и придружили се Црној Гори која је већ у рату.Прекид димломатских односа није објава рата, и то пренеси и турским колегама које си спомињао.
Коме веровати једном "пристрасном" Ћоровићу или погубљеном Борису.
Pogledajte prilog 1718541
https://medjunarodnapolitika.rs/wp-content/uploads/MO/2012/1148/MO-2012-1148-article-14.pdf
Уговори о миру којима су окончани балкански ратови.
Па наш разговор овде је само о Србији и Бугарској, а не о Црној Гори. Ти сам говориш о уговору. Ево, ставио сам га овде да видиш шта си написао.
Сада, да ли су знали или не, није битно. Ти си тврдио нешто сасвим друго, да су Бугарска и Црна Гора имале неки споразум, да Црна Гора би прва ушла у рат, на захтев Бугарске - нешто што апсолутно није поткрепљено изворима. Уопште, као што сам већ написао, бугарски амбасадор у Црној Гори је дао сасвим другачију изјаву.


Тумачење је у складу са члановима уговора, постоје они који предвиђају одбрану ако савезнице буду нападнуте, и они који предвиђају рат са Турском који ће оне прве објавити.
Сада глупо покушаваш да оповргнеш савремене истраживаче попут Маркова и Токаја о Балканским ратовима и дипломатским архивама Турске и Бугарске књигом написаном 1940. године, а објављеном тек крајем 1980-их, у којој нема апсолутно никаквих поменутих извора, не зато што Ћоровић није користио изворе, већ зато што библиографија није пронађена у његовим нацртима.
Ово само још једном показује колико си очајан, колик си смешан у својим покушајима да урадиш нешто што је толико глупо да није ни смешно, већ је једноставно трагично јер покушаваш да оповргнеш два најозбиљнија истраживача дипломатске преписке балканских земаља за овај период кроз Чоровићеву књигу, за кога се са апсолутном сигурношћу може рећи да није имао приступ изворима које су Марков и Токај обрадили у последњих 20-30 година.
Друга глупост која је патентирана на твоје име јесте то што настављаш да користиш неке цитате који апсолутно не потврђују оно што желиш да кажеш. Нигде у Ћоровићевом тексту се не помиње да ли је Турска објавила рат или не. Аутор се не бави овом ситуацијом, он се бави ситуацијом у којој су Бугарска и Србија објавиле рат Турској.
Дипломатска нота од 30. септембра није званични ултиматум. Можда су Турци ово тако протумачили, али ово није званични ултиматум. Турска је, као што сам већ доказао, предала вербалну ноту којом је де факто прва објавила рат Бугарској. Ово је валидан дипломатски документ у којем је објављено да се мир не може одржати и да се ова колективна нота сматра поводом за рат.
Сада, ако мислиш да би султан свечано објавио рат Бугарској и Србији у неком римском стилу, веома грешиш, јер је Турска у то време била под притиском великих сила, као и балканских земаља, тако да нико није размишљао о било каквим свечаним објавама рата.
Управо о овој вербалној ноти говори Токај, коју ти називаш „колегом“ – она не може бити твоја колегиница јер је професорка историје која се бави периодом Балканских ратова и Првог светског рата, као и дипломатском преписком Османског царства. Јер ми (то јест, сви који су прочитали ову тему) знамo да си учио само до 8. разреда.
Дакле, да преформулишем твоје питање: коме треба да верујемо, најугледнијих истраживача дипломатске архиве из времена Балканских ратова и Првог светског рат или књизи Ћоровића која је састављена тек 1987. године, и у којој нема списка коришћених извора? Дакле, то мора бити питање овде.