Па, добро, ето, није лоше имати мало логичког размишљања.
1) Ја коментаришем неписмени пост Casual-а, који је, као и ти пре две године, тврдио да је Бугарска Србији гарантовала излаз на Јадранско море.
2) На мој коментар одговараш провокацијом да сам то измислио.
3) Као одговор најављујем наш разговор од пре 2 године, у коме је свим нормалним читаоцима јасно да ни у уговору, ни у дипломатској преписци нико није дао гаранцију Србији да ће добити приступ јадранској обали као део своје сопствену државну територију.
4) Одговараш апсолутно безсмисленим коментаром који нема никакве везе са овим о чему разговарамо, јер потписана Bојна конвенција не дефинише никакве територијалне услове ни гаранције, већ војним оперативним планом и величином трупа. Шта да више мислим о теби? Ти си непоправљив.
Није лоше али када га ти немаш онда настаје проблем.
1)Коментаришеш и помињеш мене.
2)Одговарам ти на изречену неистину.
3)Тај разговор си први поменуо ти а не ја, а последњи си који треба да одлучује овде ко је нормалан а ко није.
4)Војна конвенција као и тајни додатак су део тог уговора о савезу.
Уговор између владе Бугарске и Краљевине Србије о савезу
Члан 1.
Краљевина Србија и Краљевина Бугарска гарантују једну другу државну независност и целокупност државне територије, обавештавајући се апсолутно и без икакве ограде да притекну једну другој целокупном својом снагом у помоћ у сваком случају кад би један од њих напала једна или више других држава.
Члан 2.
Обе се Уговоренице такође обавежу да једна друга притекну целокупном својом снагом у помоћ у случају да која велика сила покуша анектовати, окупирати или својом војском посести, макар то само и привремено било, ма који део балканске територије, који стоји данас под влашћу Турске, ако и једна од њих буде то сматрала као противно својим животним интересима и као casus belli.
Члан 4.
Ради потпуног и најцелисходнијег извршења овога Уговора закључује се Војна конвенција, у којој ће се исцрпно предвидети како све што се с једне и с друге стране имало буде предузимати на случају рата, тако и све што би у погледу војне организације, дислокације и мобилизације трупа, као и односа међу врховним командама, имало да се утврди за време мира, ради спреме за ратно стање и успешно вођење рата.
Војна конвенција ће се сматрати као саставни део овога Уговора. Њеној ће се изради приступити најдаље петнаест дана после потписа овога Уговора, а за израду њеног оставља се рок од највише два месеца.
Тајни додатак.
Члан 2.
Све територијалне тековине, које би се задобиле заједничким радом у смислу чл.1. и 2. Уговора као и чл. 1. овога тајног Додатка, падају под заједничку власт (кондоминијум) обеју савезницу и њихова ликвидација извршиће се одмах, а најдаље у року од три месеца пошто мир буде успостављен, и то на следећим основама:
Србија признаје Бугарској право на територију источно од Родопе и реке Струме, а Бугарска Србија на територији северно и западно од Шаре планине;
Војна конвенција.
Члан 1.
Краљевина Србија и Краљевина Бугарска обавезују се, да у случајевима које предвиђају чл. 1. и 2. Уговора о савезу, као и чл. 1. Тајног додатка тога Уговора, притекну једну другу у помоћ, и то Бугарској снагом од најмање (200.000) две стотине хиљада бораца, а Србија снагом од најмање (150.000) сто педесет хиљада бораца, спремном како за рат на граници, тако и за ратне операције изван граница своје територије.
Члан 14.
Ова Конвенција вреди од дана кад буде потписана и траје све док буде у снази Уговор о савезу и пријатељству, коме се као саставни део додаје.
Поред тога потписани су и споразуму између Генералштабова Србије и Бугарске у случају рата са Турском, све је то део споразума који је Бугарска једнострано одбацила када је напала Србију без објаве рата.
