My Way

kao cvet na kisi:
Upravo si sam ovom rečenicom pokazao da je "my way" koncept samo mrtvo slovo na papiru one džepne knjige iz popualrne psihologije - pored okolnosti kojima se "my way" mora prilagođavati, tu je i svrsishodan odustanak same osobe od "my way".

U mom banalnom slučaju, svrsishodno je uzeti kišobran i obući čarape, što znači da odustajem od my way.
Istovremeno, moj banalan primer je pokazao da je moj majvej u ovom slučaju bio prilično neracionalan i nije pratio okolnosti u vidu prilagođavanja vremenskoj prognozi.
A zamisli sada neki drugi, širi majvej koji se ne svodi na puko pitanje "šta obući" - pa zamisli koliko je tek tu svaki čovek sklon neracionalnosti i neobjektivnosti.

Poenta: želje se ne mogu puko slediti.
One su ograničene kako okolnostima, tako i sopstvenom procenom istih.
Mislim, mož` da ih slediš, ali ako ti okolnosti ili puka sreća ne idu na ruku, nećeš ispasti nikakva "slobodna duša", već samo budala.
Kliknite za proširenje...

To samo ako My way shvatis kao apsolutnu slobodu, sto skoro pa nikad i nigde nije kontekst onih koji pricaju i pisu o tome. Mislim, ovo sto ti radis su klasicne retoricke fore, hvatanja za formu recenice, a potpuno ignorisanje konteksta, tj. sustine. Naravno da nisam mislio na apsolutnu slobodu.

Ako ti prija da se setas po kisi bez kisobrana, uradi to. Ok, mozda se razbolis, ali ako ti taj osecaj kise po telu mnogo vise prija od par dana pijenja cajeva, onda treba da uradis to. Ako ti ne prija, onda uzmi kisobran. I u jednom i u drugom slucaju si uradila stvar po Your way-u. Naravno da nemas apsolutnu slobodu i da nisi Bog, ovo nije filozofska rasprava.

Misli se na ostvarivanje zelja u okviru tvojih fizickih i psihickih mogucnosti kao ljudskog bica, uz postovanje tudjeg fizickog i psihickog integriteta, naravno. I ja zelim da letim, pa ne mogu, ali ovde nije rec o tome.

Ja sam pojam za budalu, bas zato sto mi ne smeta da ispadnem budala. Tesko da postoji veca budala od mene, ali zabole me ona stvar.
 
kao cvet na kisi:
Tačno - no sve ovisi o konačnom ishodu.
Kao što rekoh već, ako ti okolnosti idu na ruku i ako si objektivan i racionalan u svojoj proceni, "my way" koncept i vetar u leđa, iliti taj moj dašak leta je dobra stvar.
No, ako je ishod negativan, onda si samo budala koja je pogrešno sledila svoje želje usled loše procene, lošeg biznis plana, zablude i iluzije u proceni drugih ljudi... čega god.

Summa summarum: uvek i uvek čovek ovisi o prethodnoj analizi okolnosti.
Kliknite za proširenje...

Po toj logici ne treba uopste ulaziti u ozbiljne veze, jer postoji 95% sanse ne samo da se iste raspadnu posle odredjenog broja godina, nego i da izadjes sjebaniji i sa vise tereta iz njih.

- - - - - - - - - -

kao cvet na kisi:
Ma nemoj; i ja sam romantična dušica, a ne samo ti :p

Ok je rizikovati kada su u pitanju manje važne stvari ili kada si u životnoj situaciji da bukvalno nemaš šta da izgubiš, pa ćeš krenuti grlom u jagode jer prosto nemaš kud.
No kada su u pitanju istinski važne stvari i njihova realizacija, jedino što garantuje koliko toliko izvestan uspeh je racionalan pristup - malo bi pogrešno bilo za te važne stvari koje istinski želimo da ostvarimo rukovoditi se instinktivnim, iracionalnim impulsima ili pukom srećom.
Kliknite za proširenje...

Strah kao osnovni zivotni pokretac nije nikakava zivotna mudrost. To je i kukavicluk, a i nasilno ogranicavanje celokupnog svog bica.
 
Julian:
Prilično sam uplašen, ako se to može nazvati strahom. Na stranu to da li je ikad postojalo nešto što bih mogao nazvati mojim načinom ili mojim putem, a što bi bilo uobličeno u sazrele ideje formirane sopstvenom voljom.
Valjda je to normalno uz odrastanje. Kako čovek stari sve mu je teže da pravi promene. Da menja mišljenje, stavove, da menja život, da preduzima korake. Rizik je to, sa neizvesnim ishodom, jer ukoliko se odbaci pređašnje, a ne uspe u novom, postoji realna opasnost da se na kraju života osetiš sasvim promašenim, čovekom koji je sve radio i sve verovao uzalud. A to je veoma zaeban rezultat u trenutku kad ti se približava dedlajn za izveštaj Sv. Petru.
Beskompromisnost je posao za mlade ljude, za one koji imaju veru da mogu da utiču na svoje živote. Tako i treba da bude; parafraziraću izreku koja kaže da ko u mladosti nije bio buntovnik, liberal ili anarhista - taj nema srca, a ko u starosti nije postao konzervativac - taj nema pameti.

Dodao bih da uz tvoje pitanje mnogo bolje pristaje ovaj klip, ne samo zbog toga što je najbolja muzička obrada na zadatu temu:
Kliknite za proširenje...

Da, to je jedan od osnovnih razloga zasto su mladji ljudi lepsi od starijih. Tu ne mislim na fizicku lepotu, naravno.

Sto se tice kajanja, da li se ljudi na samrtnoj postelji vise kaju zato sto su rizikovali i potpuno ispusili, ili zato sto su igrali na mediokritetsku siguricu, to vec zavisi od karaktera licnosti, pre svega. Ima i jednih i drugih.
 
**Freya**:
My way je moja omiljena pesma ali ne u izvodjenju metiljavog Sinatre vec Elvisa, kao poslednja koju je otpevao...

Medjutim, sto se teme tice, vazno je pokusati da shvatimo da nas put nije svaciji put. To je zamka u koju protagonisti my way neretko upadnu.
Vazno je izraziti sebe kroz put koji cemo hrabro preci na nas nacin a ne sakriti se ispod izgovora da nam nijedan put ne odgovara jer smo...odustali.
Kliknite za proširenje...

To nije tacno, to rade protivnici tog stava, pre svega. Oni su ti koji pokusavaju da nametnu svoje puteve drugima, jer su oni ti koji su posli tudjim putem, a svoj su negde davno zaboravili.

Naravno, posto takvi u zivotu znaju za samo tih par puteva, njima je verovatno sve drugo patologija i odustajanje.
 
kami83:
Koliko ste uplaseni, pa ne smete da idete Your way? :think:

Ili ste toliko uceni strahu od malena, da je Your way postao sam strah?

Oslobodite se bre, ne tupite mnogo.
Kliknite za proširenje...
ljudima je u prirodi da se boje nepoznatog, neke strahove upornoscu i istrajnoscu mozes da pobedis, druge tesko....lepo je kad mozes da se suocis sa samim sobom i radis na sebi da bi promenio nesto, nazalost ne mislim da postoji osoba koja je svoje strahove 100% resila. ali da, redimo da to veoma doprinosi slobodi, makar duhovnoj ako ne onoj fizickoj. sto ne znaci da se na putu nakon jednog pobedjenog straha nece pojaviti neki novi nicim izazvani sto bi reko vojislav :)))))
 
Ériu:
ljudima je u prirodi da se boje nepoznatog, neke strahove upornoscu i istrajnoscu mozes da pobedis, druge tesko....lepo je kad mozes da se suocis sa samim sobom i radis na sebi da bi promenio nesto, nazalost ne mislim da postoji osoba koja je svoje strahove 100% resila. ali da, redimo da to veoma doprinosi slobodi, makar duhovnoj ako ne onoj fizickoj. sto ne znaci da se na putu nakon jednog pobedjenog straha nece pojaviti neki novi nicim izazvani sto bi reko vojislav :)))))
Kliknite za proširenje...

Ne postoji osoba bez strahova, naravno.
 
kami83:
Po toj logici ne treba uopste ulaziti u ozbiljne veze, jer postoji 95% sanse ne samo da se iste raspadnu posle odredjenog broja godina, nego i da izadjes sjebaniji i sa vise tereta iz njih.

Strah kao osnovni zivotni pokretac nije nikakava zivotna mudrost. To je i kukavicluk, a i nasilno ogranicavanje celokupnog svog bica.
Kliknite za proširenje...

Stvar je ugla gledanja; što se tiče veza, pozitivan ishod veze je valjda zadovoljstvo i ispunjenje u određenom vremenskom periodu, a ne zadovoljstvo i ispunjenje kao trajno stanje stvari - tako da si ti taj koji upravo koristi (lošu) retoriku, pokušavajući na neadekvatnom primeru da potvrdiš svoj stav da uvek treba ići na myway način i da je sve ostalo samo strah, povinovanje društvu i linija manjeg otpora.

Takođe, racionalno promišljanje i strah nisu istoznačnice, a ti ih stavljaš u istu ravan - što samo govori da (po mom mišljenju) idealizuješ majvej koncept posmatrajući ga prilično rigidno, jednoznačno i aposlutno: sa jedne strane majvej, sa druge strah, kukavičluk itd. To je u najmanju ruku, pa, površno.
 
Iako nece biti uvek po nasem, kroz zivot se treba truditi da bar na kraju ostanes dosledan sebi i da zaokruzis celinu na svoj nacin. Uvek se, makar u starosti moze nesto uraditi sto smo propustili a sto ce nam obogatiti dusu i zaokruziti nas kao licnosti.
 
kami83:
Koliko ste uplaseni, pa ne smete da idete Your way? :think:

Ili ste toliko uceni strahu od malena, da je Your way postao sam strah?

Oslobodite se bre, ne tupite mnogo.
Kliknite za proširenje...
Ja bas u poslednje vreme cesto nailazim na te ''oslobodjene'', obavezno su to ujendo i oni koji sve znaju, uvek i o svemu imaju stav i ne libe se da ga izgovore glasno, i koji su posto poto ''svoji'' i drugaciji, sto ih je obavezno puno kostalo, i tako to.... :(
 
kami83:
Ne postoji osoba bez strahova, naravno.
Kliknite za proširenje...
Ma toga sam savrseno dobro svestan
medjutim moji su strahovi nesto posebno
Na primer kada je pored mene neko u odnosu na koga sam u svim segmentima apsolutno inferioran,ja nekako pocnem da mucam i natucam,kako da kazem,jednostavno reci same iz usta izlaze ne mogu da ih zaustavim,ko da nemam kontrolu nad time,samo pocnem da naricem nesto nerazgovetno,cak imam poteskoca sam sebe da razumem ponekad....meni najcesce zvuci nesto kao : " koto koto koto' ili jos gore 'kakote kakote kakote'...pojma nemam sta to znaci,evo ako ima ovde neko ko se razume u reci,mogao bi da mi pomogne da savladam te svoje strahove ili ako to vec nije moguce da bar shvatim sta je to sto natucam :(
hvala :cry:
 
mada mislim da je glavni razlog moje totalne inferiornosti to sto sam kilav,niko od mene nije kilaviji,pa sam shodno mojoj nistavnosti razvio adekvatne mehanizme odbrane......da ne objasnjavam sad sta je sve to,medjutim najvise poteskoca imam kada treba da ubedim nekoga da sam pametan,to bi kao trebalo da bude moje najubojitije oruzje...e to mi niko neveruje ,cak mislim da ispadam teska budala po tom pitanju ali ne odustajem lako
kad sam vec kilava pomija pa jos i glup kakav stvarno jesam ,nemam nikakvih sansi
:(
 
Ériu:
ljudima je u prirodi da se boje nepoznatog, neke strahove upornoscu i istrajnoscu mozes da pobedis, druge tesko...
Kliknite za proširenje...
kod mene je bas suprotno
ja se bojim onog sto veoma dobro znam
zato se i bojim pa se maskiram i sminkam
neki kazu da sam klovn budala ali bas me briga za sada je cini mi se koliko mogu da vidim manje vise u redu.
 
Julian:
Prilično sam uplašen, ako se to može nazvati strahom.
Kliknite za proširenje...

naravno .
svi smo mi preplaseni
zato se i krijemo znamo da smo inferiorni
evo na primer koliko nam razvoj tehnologije pomaze u tome,zar ne ?
kad bolje razmislim mahom svim inovacijijama kao direktan podsticaj,( da ne kazem inspiracija,posto to zvuci jadno),sluze strahovi.
da nije bilo inferiornih i preplasenih sonja ja iskreno verujem da ne bi postojao ni delic svega sto vidis oko sebe
uglavnom sve ti je da se sonja zastiti i opstane
slab njonjav nepokretan kilav..pa zar imamo drugaciji izbor :sad2:
da su postojali samo superiorni ljudi,danas bi ziveli u sasvim drugacijem okruzenju zar ne,kakvi kompovi ,kakva srranja,to je sve da se mi inferiorni zastitimo :sad2:
neki to nazivaju imaginacija i pamet ali ja mislim da su to sve strahovi :(
 
nisam jos naucila da verujem sebi a i da sebe pratim
valjda sam predugo lavitirala
uglavnom je bilo gde me put nanese i kako drugi zele pa se ja po tome postavljala, ali ne da nemam svoje ja vec sta znam...pustala sam vreme da se desavaju svari a ja bila posmatrac
moj put je za mene uvek ispravan, nekako u odnosu na druge zelim uvek da budem fer
sto se licnih stvari tice mislim da sam mnogo zbog straha koji imam u sebi izgubila mnogo
najvise sam zaboravila sta sam sebi zacrtala i kojim putem idem
i sad i to resavam
bog mi dao zdravlje :lol:
 
kao cvet na kisi:
Stvar je ugla gledanja; što se tiče veza, pozitivan ishod veze je valjda zadovoljstvo i ispunjenje u određenom vremenskom periodu, a ne zadovoljstvo i ispunjenje kao trajno stanje stvari - tako da si ti taj koji upravo koristi (lošu) retoriku, pokušavajući na neadekvatnom primeru da potvrdiš svoj stav da uvek treba ići na myway način i da je sve ostalo samo strah, povinovanje društvu i linija manjeg otpora.

Takođe, racionalno promišljanje i strah nisu istoznačnice, a ti ih stavljaš u istu ravan - što samo govori da (po mom mišljenju) idealizuješ majvej koncept posmatrajući ga prilično rigidno, jednoznačno i aposlutno: sa jedne strane majvej, sa druge strah, kukavičluk itd. To je u najmanju ruku, pa, površno.
Kliknite za proširenje...

Pa ok, tu istu logiku primeni i na svaki opsti primer. Da, mozda ces da se razbolis ako pokisnes, mozda ces da dobijes i upalu pluca kasnije, ali ako uzivas da te kapi kise kvase, go for it.

Sto se tice toga da je sve suprotno od my way-a to sto ti kazes- pa, uzmi u racunicu i to da je masi ljudi kompromis sa drustvom 'njihov nacin', i to je ok. Tako da-da, sve suprotno od tvog nacina znaci da je strah pobedio. Apsolutno ne postoji nista racionalnije od my way stava.

Inace, taj koncept nosi u sebi izrazito naglasenu crtu preuzimanja odgovornosti za sve svoje odluke, i protivi se izgovorima. To je jedan izrazito otvoreni stav, bez foliranja i odbrambenih mehanizama.
 
kami83:
Pa ok, tu istu logiku primeni i na svaki opsti primer. Da, mozda ces da se razbolis ako pokisnes, mozda ces da dobijes i upalu pluca kasnije, ali ako uzivas da te kapi kise kvase, go for it.

Sto se tice toga da je sve suprotno od my way-a to sto ti kazes- pa, uzmi u racunicu i to da je masi ljudi kompromis sa drustvom 'njihov nacin', i to je ok. Tako da-da, sve suprotno od tvog nacina znaci da je strah pobedio. Apsolutno ne postoji nista racionalnije od my way stava.

Inace, taj koncept nosi u sebi izrazito naglasenu crtu preuzimanja odgovornosti za sve svoje odluke, i protivi se izgovorima. To je jedan izrazito otvoreni stav, bez foliranja i odbrambenih mehanizama.
Kliknite za proširenje...
Jao kami, mani se uprošćavanja - namerno sam uzela jednostavan i banalan primer sa kišobranom i čarapama, da bih pokazala da čak i na takvom jednostavnom primeru ne važi tvoja mantra "go for it".

Tvoja mantra suviše je crno-bela i isključiva, a život, htenja i odlučivanja su mnogo kompleksniji od toga.
 
kao cvet na kisi:
Jao kami, mani se uprošćavanja - namerno sam uzela jednostavan i banalan primer sa kišobranom i čarapama, da bih pokazala da čak i na takvom jednostavnom primeru ne važi tvoja mantra "go for it".

Tvoja mantra suviše je crno-bela i isključiva, a život, htenja i odlučivanja su mnogo kompleksniji od toga.
Kliknite za proširenje...

Ne, mnogo je prostije i jednostavnije. My way jeste suprotnost od izbegavanja my way-a.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top