My Way

kami83

kami83

Legenda
Banovan
Poruka
62.443

Koliko ste uplaseni, pa ne smete da idete Your way? :think:

Ili ste toliko uceni strahu od malena, da je Your way postao sam strah?

Oslobodite se bre, ne tupite mnogo.
 
Ono sto je posebno retardirano je onaj kulturoloski model ponasanja, kada ljudi krenu da histerisu oko toga sta si uradio, ili sta treba da uradis. To je osnovni model kojim se ljudi jbu u mozak, pre svega deca, pa onda i ostali.
 
Evo, ja sam slobodna - jutros sam došla letnje zaneseno na posao u letnjoj suknji i sandalama bez čarapa, zadržavajući u sebi ostatke leta.
No džaba moja sloboda... usput sam kupila čarape i bila prinuđena da tražim rezervni kišobran u fioci, pritisnuta okolnostima.

Dakle, i u najbanalnijim stvarima je "my way" usko vezan makar za okolnosti - pod pretpostavkom da uopšte imaš u sebi letnje zanesenosti :p
"Oslobodite se, bez tupljenja" mi liči na tinejdžerski manifest i popularnu džepnu psihološku literaturu samopomoći.
 
kao cvet na kisi:
Evo, ja sam slobodna - jutros sam došla letnje zaneseno na posao u letnjoj suknji i sandalama bez čarapa, zadržavajući u sebi ostatke leta.
No džaba moja sloboda... usput sam kupila čarape i bila prinuđena da tražim rezervni kišobran u fioci, pritisnuta okolnostima.

Dakle, i u najbanalnijim stvarima je "my way" usko vezan makar za okolnosti - pod pretpostavkom da uopšte imaš u sebi letnje zanesenosti :p
"Oslobodite se, bez tupljenja" mi liči na tinejdžerski manifest i popularnu džepnu psihološku literaturu samopomoći.
Kliknite za proširenje...

A ti nisi zelela da uzmes kisobran?
 
kami83:
Ono sto je posebno retardirano je onaj kulturoloski model ponasanja, kada ljudi krenu da histerisu oko toga sta si uradio, ili sta treba da uradis. To je osnovni model kojim se ljudi jbu u mozak, pre svega deca, pa onda i ostali.
Kliknite za proširenje...

pa dobro
ko jos radi nesto sto drustvo smatra da treba da radi
kad su svi licemerni
dobro...vecina
 
Think tank Krstarice u još jednom pohodu na Sveti Gral egzistencije, tj. jedne izreke''to rule them all''... jednog životnog načela čija primena obezbeđuje dug i srećan život, novac, ljubav, zdravlje...
A ja drugi put u 24h o kognitivnom priklonu zbog kog životno pravilo, kada uspe, deluje kao vrhunska mudrost, a kada ne - kao notorna budalaština (ali na te slučajeve ćemo da zažmurimo).
 
kao cvet na kisi:
"Oslobodite se, bez tupljenja" mi liči na tinejdžerski manifest i popularnu džepnu psihološku literaturu samopomoći.
Kliknite za proširenje...

istina, ali kad bolje razmisliš, tupili ili ne, svodi se na to da moraš da učiniš nešto. sve te spoljne okolnosti, ako im se pridaje veliki značaj, postaju glavni izgovor a da toga čovek i ne bude svestan.
ponekad mi nedostaje upravo ovoga što je rekao kami, hrabrosti da uradim nešto i da me zabole za posledice kojih će sigurno biti...
odrastanje je smor :/
 
kami83:
Ono sto je posebno retardirano je onaj kulturoloski model ponasanja, kada ljudi krenu da histerisu oko toga sta si uradio, ili sta treba da uradis. To je osnovni model kojim se ljudi jbu u mozak, pre svega deca, pa onda i ostali.
Kliknite za proširenje...

da samo sto ti ovo izuzimas iz toga
po kom seletivnom modelu ko ce znati
 
kami83:
Pa sto si ga uzela, sigurno ne bi dobila smrtonosni rak od kise? :dontunderstand:
Kliknite za proširenje...
Upravo si sam ovom rečenicom pokazao da je "my way" koncept samo mrtvo slovo na papiru one džepne knjige iz popualrne psihologije - pored okolnosti kojima se "my way" mora prilagođavati, tu je i svrsishodan odustanak same osobe od "my way".

U mom banalnom slučaju, svrsishodno je uzeti kišobran i obući čarape, što znači da odustajem od my way.
Istovremeno, moj banalan primer je pokazao da je moj majvej u ovom slučaju bio prilično neracionalan i nije pratio okolnosti u vidu prilagođavanja vremenskoj prognozi.
A zamisli sada neki drugi, širi majvej koji se ne svodi na puko pitanje "šta obući" - pa zamisli koliko je tek tu svaki čovek sklon neracionalnosti i neobjektivnosti.

Poenta: želje se ne mogu puko slediti.
One su ograničene kako okolnostima, tako i sopstvenom procenom istih.
Mislim, mož` da ih slediš, ali ako ti okolnosti ili puka sreća ne idu na ruku, nećeš ispasti nikakva "slobodna duša", već samo budala.
 
Poslednja izmena:
mesechewa:
istina, ali kad bolje razmisliš, tupili ili ne, svodi se na to da moraš da učiniš nešto. sve te spoljne okolnosti, ako im se pridaje veliki značaj, postaju glavni izgovor a da toga čovek i ne bude svestan.
ponekad mi nedostaje upravo ovoga što je rekao kami, hrabrosti da uradim nešto i da me zabole za posledice kojih će sigurno biti...
odrastanje je smor :/
Kliknite za proširenje...
Tačno - no sve ovisi o konačnom ishodu.
Kao što rekoh već, ako ti okolnosti idu na ruku i ako si objektivan i racionalan u svojoj proceni, "my way" koncept i vetar u leđa, iliti taj moj dašak leta je dobra stvar.
No, ako je ishod negativan, onda si samo budala koja je pogrešno sledila svoje želje usled loše procene, lošeg biznis plana, zablude i iluzije u proceni drugih ljudi... čega god.

Summa summarum: uvek i uvek čovek ovisi o prethodnoj analizi okolnosti.
 
kao cvet na kisi:
Tačno - no sve ovisi o konačnom ishodu.
Kao što rekoh već, ako ti okolnosti idu na ruku i ako si objektivan i racionalan u svojoj proceni, "my way" koncept i vetar u leđa, iliti taj moj dašak leta je dobra stvar.
No, ako je ishod negativan, onda si samo budala koja je pogrešno sledila svoje želje usled loše procene, lošeg biznis plana, zablude i iluzije u proceni drugih ljudi... čega god.

Summa summarum: uvek i uvek čovek ovisi o prethodnoj analizi okolnosti.
Kliknite za proširenje...
surovo si racionalna :(
treba malo neracionalnosti za stvari koje nisu sasvim banalne. i ako ispadneš budala ponekad, veća ćeš biti ako potiskuješ svoje želje i čekaš pravo vreme koje možda nikada ni ne dođe. nekad prosto treba riziovati.

(danas sam romantično raspoložena, ignorisati)
 
mesechewa:
surovo si racionalna :(
treba malo neracionalnosti za stvari koje nisu sasvim banalne. i ako ispadneš budala ponekad, veća ćeš biti ako potiskuješ svoje želje i čekaš pravo vreme koje možda nikada ni ne dođe. nekad prosto treba riziovati.

(danas sam romantično raspoložena, ignorisati)
Kliknite za proširenje...
Ma nemoj; i ja sam romantična dušica, a ne samo ti :p

Ok je rizikovati kada su u pitanju manje važne stvari ili kada si u životnoj situaciji da bukvalno nemaš šta da izgubiš, pa ćeš krenuti grlom u jagode jer prosto nemaš kud.
No kada su u pitanju istinski važne stvari i njihova realizacija, jedino što garantuje koliko toliko izvestan uspeh je racionalan pristup - malo bi pogrešno bilo za te važne stvari koje istinski želimo da ostvarimo rukovoditi se instinktivnim, iracionalnim impulsima ili pukom srećom.
 
kami83:
Koliko ste uplaseni, pa ne smete da idete Your way? :think:
Kliknite za proširenje...
Prilično sam uplašen, ako se to može nazvati strahom. Na stranu to da li je ikad postojalo nešto što bih mogao nazvati mojim načinom ili mojim putem, a što bi bilo uobličeno u sazrele ideje formirane sopstvenom voljom.
Valjda je to normalno uz odrastanje. Kako čovek stari sve mu je teže da pravi promene. Da menja mišljenje, stavove, da menja život, da preduzima korake. Rizik je to, sa neizvesnim ishodom, jer ukoliko se odbaci pređašnje, a ne uspe u novom, postoji realna opasnost da se na kraju života osetiš sasvim promašenim, čovekom koji je sve radio i sve verovao uzalud. A to je veoma zaeban rezultat u trenutku kad ti se približava dedlajn za izveštaj Sv. Petru.
Beskompromisnost je posao za mlade ljude, za one koji imaju veru da mogu da utiču na svoje živote. Tako i treba da bude; parafraziraću izreku koja kaže da ko u mladosti nije bio buntovnik, liberal ili anarhista - taj nema srca, a ko u starosti nije postao konzervativac - taj nema pameti.

Dodao bih da uz tvoje pitanje mnogo bolje pristaje ovaj klip, ne samo zbog toga što je najbolja muzička obrada na zadatu temu:




kami83:
Ili ste toliko uceni strahu od malena, da je Your way postao sam strah?
Kliknite za proširenje...
Jesam učen od malena, verovatno kao svako od nas. Ali nisam siguran da je to presudno uticalo na mene. Moguće je da bi drugačije bilo da sam lik sa odgovarajućim karakterom, da sam znao šta i kako hoću i da imam volju i snagu da to isteram. Ali uglavnom to ne ide tako, makar kod ljudi koji su pristalog uzrasta za izbor svog puta.



kami83:
Oslobodite se bre, ne tupite mnogo.
Kliknite za proširenje...
Hvala, trudiću se.
 
kao cvet na kisi:
Ma nemoj; i ja sam romantična dušica, a ne samo ti :p

Ok je rizikovati kada su u pitanju manje važne stvari ili kada si u životnoj situaciji da bukvalno nemaš šta da izgubiš, pa ćeš krenuti grlom u jagode jer prosto nemaš kud.
No kada su u pitanju istinski važne stvari i njihova realizacija, jedino što garantuje koliko toliko izvestan uspeh je racionalan pristup - malo bi pogrešno bilo za te važne stvari koje istinski želimo da ostvarimo rukovoditi se instinktivnim, iracionalnim impulsima ili pukom srećom.
Kliknite za proširenje...

ma znam negde da si u pravu, ceo život se vodim tom filozofijom, školovana sam da osluškujem impuls društva, poslušno, činovički... samo eto nekad me uhvati kriza pa se zapitam koliko je pametno toliko polagati na racio i da li je u međuvremenu to preraslo u izgovor za sopstvenu inertnost kad su meni bitne stvari u pitanju.
odnosno, najispravnije je imati i jedno i drugo, i hrabrost i spremnost za prvi korak i koliko toliko racionalna ocena situacije, pri čemu je ovo drugo poprilično proizvoljno i stvar procene koja itekako može biti pogrešna (i najčešće jeste). pa ako uz to imaš i sreće (malo metafizike se ne može izbeći) eto uspeha . ako nemaš, ostaje satisfakcija pokušanog, naspam sigurne pozicije učmale inertnosti.
 
mesechewa:
ma znam negde da si u pravu, ceo život se vodim tom filozofijom, školovana sam da osluškujem impuls društva, poslušno, činovički... samo eto nekad me uhvati kriza pa se zapitam koliko je pametno toliko polagati na racio i da li je u međuvremenu to preraslo u izgovor za sopstvenu inertnost kad su meni bitne stvari u pitanju.
odnosno, najispravnije je imati i jedno i drugo, i hrabrost i spremnost za prvi korak i koliko toliko racionalna ocena situacije, pri čemu je ovo drugo poprilično proizvoljno i stvar procene koja itekako može biti pogrešna (i najčešće jeste). pa ako uz to imaš i sreće (malo metafizike se ne može izbeći) eto uspeha . ako nemaš, ostaje satisfakcija pokušanog, naspam sigurne pozicije učmale inertnosti.
Kliknite za proširenje...
U neophodnosti tog svega-po-malo i leži glavna problematika majvejeva.
Slažem se da, ako pokušaš, ostaje satisfakcija pokušanog naspram sigurne pozicije učmale inertnosti - osim u slučaju kada usled pokušanog sve ili dobar deo izgubiš... tada ostaje uglavnom kajanje.

Elem, za sutra najavljuju sunce, tako da ću samo tako majvejisati u suknjici, sandalama i golim nogama :p
 
kao cvet na kisi:
U neophodnosti tog svega-po-malo i leži glavna problematika majvejeva.
Slažem se da, ako pokušaš, ostaje satisfakcija pokušanog naspram sigurne pozicije učmale inertnosti - osim u slučaju kada usled pokušanog sve ili dobar deo izgubiš... tada ostaje uglavnom kajanje.

Elem, za sutra najavljuju sunce, tako da ću samo tako majvejisati u suknjici, sandalama i golim nogama :p
Kliknite za proširenje...
ti ćeš onda rešiti svoj problem :) a ja ću da do sutra skupljam hrabrost za svoj..možda sunce i meni donese potrebnu dozu majvejnosti :D
 
U pesmi se gleda restropektivno na zivot, nesto u smislu da sve treba da uradim ponovo da li bih uradio na isti nacin? Govori o onome za cim zali, o preprekama na koje je nailazio, ali ipak savladao, o ljubavi, sreci i nesreci u zivotu... I na kraju zakljucuje da sta god da je uradio, uradio je na njegov nacin, tacnije na njemu svojstven nacin. Mislim da svako ima svoj put i da to nije nista lose i da je nacin na koga smo ga prosli ono sto nas izdvaja od drugih.

And now, the end is near;
And so I face the final curtain.
My friend, I'll say it clear,
I'll state my case, of which I'm certain.

Regrets, I've had a few;
But then again, too few to mention.
I did what I had to do
And saw it through without exemption.

I planned each charted course;
Each careful step along the byway,
And more, much more than this,
I did it my way.

Yes, there were times, I'm sure you knew
When I bit off more than I could chew.
But through it all, when there was doubt,
I ate it up and spit it out.
I faced it all and I stood tall;
And did it my way.

I've loved, I've laughed and cried.
I've had my fill; my share of losing.
And now, as tears subside,
I find it all so amusing.

To think I did all that;
And may I say - not in a shy way,
"Oh no, oh no not me,
I did it my way".

For what is a man, what has he got?
If not himself, then he has naught.
To say the things he truly feels;
And not the words of one who kneels.
The record shows I took the blows -
And did it my way!
 
My way je moja omiljena pesma ali ne u izvodjenju metiljavog Sinatre vec Elvisa, kao poslednja koju je otpevao...

Medjutim, sto se teme tice, vazno je pokusati da shvatimo da nas put nije svaciji put. To je zamka u koju protagonisti my way neretko upadnu.
Vazno je izraziti sebe kroz put koji cemo hrabro preci na nas nacin a ne sakriti se ispod izgovora da nam nijedan put ne odgovara jer smo...odustali.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top