Музика коју слушам...


Nije im loša ova nova pesma, ali brate preteruju sa ovim navodnim "socijalnim angažmanom" u pesmama... kad pogledaš poslednje tri pesme koje su objavili, sve su u istom fazonu - ustani, bori se, ne predaj se, ne daj se, sistem te laže ali ti moraš da budeš jak, poštuj starije, treniraj, batali drogu, prave vrednosti bla bla... ma kad pogledaš zadnjih tri ili četiri albuma imaš isti utisak... nekad imam osećaj da su čitavu karijeru izgradili na jednoj istoj pesmi, besomučno replikovanoj stotinu puta. Ovo je i kod Marčela problem, ta neka socijalno angažovana umetnost gde se on kao "bori protiv proseka", kritikuje nasilje, nacionalizam i slično... to su zapravo dve strane iste medalje, i ova sindikalna koja sa nacionalističke pozicije kritikuje sistem i bori se za prave vrednosti, i ova Marčelova koja sa drugosrbijanske pozicije kritikuje isti taj sistem i bori se za prave vrednosti. Zato najviše cenim Ajzeu, to što on priča je toliko realna priča da nije normalno, u poredjenju sa ovom doživotnom reciklažom gradjanske neposlušnosti i životne borbenosti.
 
1DaL:
Meni kod njih najviše smeta to što im je taj angažman prilično trivijalan i površan, kao neki od onih banalnih motivacionih video klipova(što u suštini i jesu)... U poređenju sa Laibahom oni su zemlja...
Kliknite za proširenje...

Upravo tako, kao kod banalnih motivacionih video klipova, plus navijačko višeglasje i urlanje parola. A to koliko ih ljudi podržava ti zapravo i govori šta je naša zemlja, i naročito omladina. Ljudi slušaju to i misle da slušaju nešto naročito dubokoumno, a zapravo ne kapiraju koliko su prosečni i tupi. Sistem te laže, ne veruj šta ti kaže, živi zdravo, bori se, ustaj ne kloni, bla bla... ali nisu uvek bili ovakvi, prva dva albuma su im skroz drugačija. Oni su i jedini naš rep bend koji je uspeo da napuni Arenu, što govori o njihovoj popularnosti medju mladima. Meni smetaju i one pesme poput Balada Disidenta, ne volim nešto ni taj boemski fazon da ti pravo kažem, i u tome vidim nešto stoput vidjeno, stoput prikazano, nešto što udovoljava masama koje "radije biraju kafanu nego klub" i koje žale za "vremenima boema i pričama alasa kojih danas više nema". Poznajem dosta ovakvih ljudi koji se prave da su boemi, a zapravo nisu nikakvi boemi nego fejkeri koji hoće da budu nešto posebno u očima drugih.
 
Bože blagi koliko su užasni. Što su stariji to su gori. Ja prosto ne mogu da kapiram kako neko nije svestan da nešto treba da prestane da radi. Pored toga što su im semantički pesme površne i loše, i tehnički zaostaju daleeko, tipa ne samo da se nisu odmakli od svojih početaka, nego su i nazadovali. Likovi su zaglavljeni u vremenskoj kapsuli, a što je još gore, publika je takođe, zato im i šljaka ovo.
 
Direkt:
Bože blagi koliko su užasni. Što su stariji to su gori. Ja prosto ne mogu da kapiram kako neko nije svestan da nešto treba da prestane da radi. Pored toga što su im semantički pesme površne i loše, i tehnički zaostaju daleeko, tipa ne samo da se nisu odmakli od svojih početaka, nego su i nazadovali. Likovi su zaglavljeni u vremenskoj kapsuli, a što je još gore, publika je takođe, zato im i šljaka ovo.
Kliknite za proširenje...

Škabo je po tom pitanju posebno zloglasan, čovek repuje već petnaest godina a nije nijednom promenio flow. Bukvalno svaka pesma mu je na isti način odrepovana, da ne pričam o načinu pisanja tekstova koji isto nije promenio, plus uvek iste teme o njegovom psu, ženi, vaspitanju, porodičnim vrednostima, štetnosti drogiranja i slično.

Mene inače kako sam stariji mnogo počinju da smaraju politički obojene pesme bilo koje vrste, sem ako nisu nihilistički obojene ko što radi KMFDM recimo, znači neka brutala i pozivanje na uništenje i ubijanje svega i svakoga. Ovi što kao kritikuju sistem i popravljaju svet su mi se smučili, em se to nikad neće desiti em to nema veze s vezom, kad se setim koliko sam nekad gotivio Marčelova trabunjanja o pobuni protiv proseka, o tome kako nas sistem grize i sličnim sranjima, a sad kad sam sazreo ne mogu da verujem šta sam ja slušao i na šta se ložio. A to što se Marčelo nije pomerio sa te tačke evo već skoro petnaest godina više govori o njemu, čovek je ostao na istim infantilnim stavovima koje je imao sa 19, 20 godina. Nije ni čudo što ga samo deca slušaju, ja kad sam bio na njegovom koncertu nisam video osobu stariju od 16 godina, bio sam najstariji tamo, osetio sam se kao deda.

Da ne pričam o Sarsu, Dubiozi Kolektiv i sličnim pojavama, to je tek bolno za gledati i slušati. Ili recimo onaj Moral Kombat što peva "da te ne bih lemo, nemoj biti emo", brate to su kao neki matori metalci, klasični debili što vode obične živote i lože se na metal, i misle da su nešto bolji od tih emosa koje pljuju u pesmi. A kad sam im video publiku koja to peva sa njima, znači oni najgori buržuji i mamini i tatini sinovi što misle da su posebni ako pljuju emose, dodju na koncert i lože se nešto. Mislim ne volim ni ja emose, ali ovi nisu ništa bolji, a misle da jesu. Isto je i sa onima koji pljuju Džastina Bibera, svaki budak koji želi da bude poseban u očima drugih i superioran opljuje tog Bibera.

Većina ljudi su jad i beda, nema to veze sa Biberima i emosima. U ovoj zemlji pogotovu, znači kad čujem nekog da mi priča o pogubnosti rijalitija, o Biberu i emosima odmah znam sa kim imam posla.

 
Poslednja izmena:
http://hiphopdx.com/editorials/id.3516/title.in-defense-of-eminems-horrorcore-masterpiece-relapse

Izašla je sjajna odbrana Relapse, jednog od po meni najboljih i ujedno najpotcenjenijih Eminemovih albuma, koji je i on sam nepravedno otpisao na svojoj sledećoj ploči Recovery. U članku se sasvim argumentovano ovaj genijalni horrorcore masterpis poredi sa Eminemovim vrhuncima poput Slim Shady LP i Marshall Mathers LP i naziva jednim od njegovih najboljih uradaka, kao i jednim od najvećih albuma horrorcore žanra ikad. I zapravo se dolazi do zaključka da je jedini razlog potcenjivanja ovog remek dela to što na njemu postoje akcenti koji se publici iz nekog razloga nisu dopali, iako autor članka argumentovano obrazlaže zašto oni zapravo čine album boljim i potpunijim, kroz Eminemovu serial killer personu.

Ja sam lično ovim albumom bio oduševljen čim je izašao i smatram ga Eminemovim najboljim posle Eminem Show, a akcenti mi nikad nisu zasmetali, naprotiv. Skapirao sam odmah ko što neko reče u komentarima da je publika očekivala nastavak Eminem Show i Lose Yourself priče, a Em je uradio nešto sasvim drugačije, opsednut tematikom serijskih ubica, sveže skinut sa droge itd.
 

Kakav je ovo umetnik bio, nikad se više neće roditi takav. Šteta što je upao u loš trip, pa je odbio da mu pesme potpuno zasluženo završe u čitankama, i što briše sopstvene pesme kao pomahnitao sa jutjuba, umesto da pusti ljude da uživaju u plodovima njegovog besmrtnog genija. Poslednji balkanski plemić, čovek rodjen u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, kompozitor, pesnik, filozof, mistik, mislilac, prorok, besmrtnik.


iza prozora nemirnog sna
osjećam njihove sjene
gledam kako kroz zidove plešu

kurvini sinovi

zatvori gubicu nije vrijedna zanata
istresi gorčinu do kraja
na strateškim mjestima njihovi ljudi

kurvini sinovi

lutke od krvi bez trunke ideje
ubice na cesti
loša noć bježim iz grada
oni dolaze

kurvini sinovi

otišao sam daleko, do krajnjih granica
more je uzimalo od neba
na drugoj strani znaci oluje
vidio sam kako plaze u tami

hladna noć pred velike događaje
ne želim više da se sjećam
znali su gdje će me naći

kurvini sinovi
 

Najsavršeniji opis heroinskog fleša u istoriji poezije...

"Kako da se kontroliram kad me ubija osjećaj tako drukčiji od svega što razumijem, od svega što želim da vidim?
Nešto kao flash... Ako ikad dospijem tamo gdje prestaje strah, bit ću spreman da zaboravim

Neke poderane ulice
Bljesak mokrih tračnica
Prvi tramvaj preko Trešnjevke
Sjaj u tvojim očima"
 
Poslednja izmena:

Ova pesma me podseća na neke profesore sa mog fakulteta, i BG univerziteta uopšte, kao i neke druge ljude koje lično poznajem. Znači totalno ova priča. Ovo je i najgori život koji osoba može da vodi, po meni. Znači daj mi da budem krimos, zatvorenik, plaćenik, klošar, ovisnik, mrtav i pokopan na neobeleženom mestu, ma bilo šta samo ne neki tamo mild-mannered sredovečni profesor sa familijom koju treba izdržavati, koji čita novine, piše neke stručne knjige koje nikog ne interesuju, vodi dosadan i predvidljiv život i sanjari o svojoj mladosti i kako "vodi proletere mlade". I smrt je bolja od te i takve žabokrečine. Realno što kaže Štulić bolje im je da se bace u Savu, ako tako zaglave u rutinu i besmisao.
 

Prelepa kasida koju je pred pogubljenje u zatvoru napisao Sayyid Qutb, čuveni islamski filozof, teoretičar vere, revolucionar, pesnik i mučenik. Po meni jedna od najlepših ratničkih pesama u istoriji, paralelno ispevana od strane odraslog muškarca i deteta-dečaka, koji se zaklinje da će nastaviti borbu i biti ovenčan slavom kao šehid.
 
Direkt:
Step on my neck and get blood on your nike checks
I dont mind coz one day you'll respect - the good kid mAAd city :cool:

Najbolji rep album decenije, ako ne i veka
Kliknite za proširenje...

Brate možda sam ja gluv i glup, al' ja zaista ne vidim to što ti vidiš. :lol: Ovo mi je u najboljem slučaju osrednje, čuo sam mnogo boljih stvari, recimo Yelawolf mi je nekih trideset stepeni iznad ovog Kendrika Lamara. Da ne pričam o Pacovim i Emovim radovima, Nasovom Illmaticu, DMX-u, pa u sferi undergrounda Atmosphere mi je isto neuporedivo bolji. Ja kad bih birao rep album veka to bi sigurno bio Marshall Mathers LP, znači bez razmišljanja.
 
I Eminem i Pac se mogu već na prvu loptu zgotiviti (ili ne zgotiviti), nisu oni površni al vrlo direktno guraju svoju poruku, Em puca na ekscentričnost, krajnosti i banalnosti, dok je kod Paka jaka emocija u prvom planu. Kendrik je neka sredina, on ume da napravi album, i tu zaista mislim na umeće, techne.
Moraš se dosta udubiti u album i da ga posmatraš kao jednu celinu, postoji priča koja se gradi kroz svaku pesmu, narativ na makro i mikro-planu, sijaset živih likova i scena koje lebde pred očima dok teče naracija. Eminemovi albumi su retko kada celoviti, često labavo povezani nekim skitovima, al uglavnom, on je haotičan i to mu šljaka. Kendrik je smislio čitav mehanizam za svoj album, i tu je svaki stih, svaka strofa, poput šrafa u tom mehanizmu, i sve ide ko podmazano.
Ne znam da li slušaš album u celosti od početka do kraja, al ovaj se tako mora slušati. Čak iako mi neke pesme ne leže (ova sa Drejkom npr) ipak preslušam i nju jer se uvezuje u veću celinu. Ne bih da ti spoilujem ništa, deluje mi tako, ako bih prepričavao događaje, ali udubi se u album na taj način i videćeš nešto mnogo veće nego što to zvuči na prvo slušanje.
 
Od svih poznatih ličnosti koje su umrle ove godine, Koenova smrt me je najviše užasnula i potresla. Nisam ispratio njegov obiman opus u potpunosti, ali vezalo nas je višegodišnje druženje, uz povremene melanholične ispade kad sam mu se osvrtao, i kad me je smirivao njegov glas. Još nisam uspeo da se bacim na novi album, ali uskoro... Oh goodnight, goodnight, my night after night...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top