Citam malo o muskom egu danas i kaze muskarci se ne govore "izvini" ne zele da priznaju da grese, da su slabi, krhi, potrebno im je da ih neko vrednuje, hvali, posebno u kreveru
jer ako toga nema oseca se kao manje musko.
E sad da li smo mi muskarci zaista takvi egoisti i treba neko da nam hrani ego ili smo takvi jer se od nas ocekuje da budemo ljudine, muskarcine, a ne kukavice, mekusci, beskicmenjaci?
Sada mi na pamet pada primer muskarca koji nema samopouzdanja i onda se tu sepuri nesto, dokazuje kako moze sve, samo da ne pokaze da mu fali samopouzdanja i da je nesiguran u sebe, jer sta vise odbija zene nego nesiguran i tunjav muskarac?
I koliko smo puta culi da muskarac kaze "bojim se, ne mogu" da se otvori o svojim problemima, pokaze svoje slabosti pred nekim, a posebno pred voljenom osobom? Negde u glavi mislim da postoji strah da ce ispasti manje musko i onda cuti, trpi, glumi muskarcinu jer se to ocekuje od tebe. I ne bih bas rekao da je ovo skroz neracionalan strah, jer zene od muskaraca ocekuju oslonac, partnera koji zna sta hoce, muskarca, a ne uplasenog momcica koji ne zna ni sebe ni sta zeli u zivotu cije ce nesigurnosti i komplekse da lece, tj. trpe.
