Muške knjige

[Don Hose Fuentas]

Čitao sam podjednako duge knjige kao i Mahabharata. Pa mi ni te dve knjige ne bi bilo teško pročitati da u svom integralnom obliku u Srbiji Mahabharata i Ramajana postoje. Ali postoje skraćena izdanja i prepričane verzije. Dovoljno da čovek može da izvuče zaključke.

Ali ti bi odmah u germanske vode. Saga o Nibelunzima i đene đene, ali kad sam prvi put otvorio Kalevalu i pokušao da čitam pomislio sam u sebi - da čudne li knjige! (Tačnije , koji je ovo *****?) Ukratko nije mi legla pa je nisam pročitao. Tako da o njoj ne mogu suditi.
Epose sam naveo kao mogući pravac razmišljanja u razmatranju muške knjige (koja postoji.) Poneki umetnici su bili velikodušni pa su u nekim epovima dali malo prostora i ženi ali epska književnost je na prvom mestu muškog karaktera.

Ono što sam primetio kod ženskih likova u epici, jeste njihovo instrumentalizovanje.
Ako je trebalo spomenuti izdaju, ženski lik je bio zadužen za nju.
Primera ima mnogo u našoj narodnoj epici, s izuzetkom da su likovi majki glorifikovani.

S druge strane, ukoliko je neki od ženskih likova pokazao poštenje, hrabrost i razboritost, to je učinjeno da bi se pokudio postupak muškaraca koji su se i izvesnim situacijama ponašali nedolično svom polu, kao u pesmi "Dioba Jakšića".

 

[loš đak Boža]

Ne bih stavljao u isti koš sakralnu i svetovnu književnost.
Preporučio bih tekstove i knjige Marka Višića, možda i najvećeg stručnjaka na ovim prostorima po pitanju književnosti drevnog bliskog istoka.On se veoma temeljno pozabavio metamorfozama Epa o Gilgamešu od perioda drevnog Sumera nadalje ka Vavilonu. Ep o Gilgamešu može biti i jedno i drugo i duhovno i svetovno delo zavisno od perioda u kojem je pisan. Starija verzija je religiozno delo.
Otprilike kao razlika između drevnih grčkih mitova i Ovidijevih Metamorfoza.

Izvini, ali ne razumem što si hteo da kažeš

Muškost i drugi idealni kvaliteti koje prate muškarca često su predmet bilo religije bilo magijskih radnji. Hrišćanstvo ih slavi bilo kroz one koji su umrli za veru (svece) bilo kroz one koji su ubijali za nju (vitezove). čak i u ovo bezbožno vreme postoji kult muškosti u drštvu, najčešće u politici, ekonomiji ili sportu. Ili na forumu. Toliko je jak da čak i žene teramo da se ponašaju kao muškarci.

 

[Dragoljub69]

Ama bre...Književnost je I inače velika gomila lagarija...
Zar I Đezuz nije rekao da književnika neće biti poslednja!
A odakle toliko lagarija I izmišljanja?!
Nemam ja drugi odgovor do da impresioniraju žemske sve većim junaštvom I herojstvima te
neverovatnim izmišljotinama!
Eto taj ep o Gilgamešu!
Kakva izmišljotina da se žemske smrznu I da se lakše dođe do ptičke!
Ma nema knjižurine koja nije s tim ciljem pisana!
Da se ne lažemo!
Što je mačo popularniji-može da bira koju će!
A kad ne voli da izlaže život opasnostima,onda svašta nalaže samo da bi to izgledalo kako je on ovo ono...
A kad tamo-ono međutim!
No ženama to ne smeta...Čak I te naivne lagarije...Znaju one da muški kenjaju,ali bar se trude da dođu do NJE!

A KAD ŽEMSKE PIŠU?!
E,dragi muški-tu treba da se zabrinete jer ste u tom slučaju vi lovina!
No,daleko je manje književnica,nego vas lagatora...
Neko je negde rekao:da su najbolji književnici ujedno I najbolji lažovi...
Ma šta lažovi-lažovčine!

 

[loš đak Boža]

Ama bre...Književnost je I inače velika gomila lagarija...
Zar I Đezuz nije rekao da književnika neće biti poslednja!
A odakle toliko lagarija I izmišljanja?!
Nemam ja drugi odgovor do da impresioniraju žemske sve većim junaštvom I herojstvima te
neverovatnim izmišljotinama!
Eto taj ep o Gilgamešu!
Kakva izmišljotina da se žemske smrznu I da se lakše dođe do ptičke!
Ma nema knjižurine koja nije s tim ciljem pisana!
Da se ne lažemo!
Što je mačo popularniji-može da bira koju će!
A kad ne voli da izlaže život opasnostima,onda svašta nalaže samo da bi to izgledalo kako je on ovo ono...
A kad tamo-ono međutim!
No ženama to ne smeta...Čak I te naivne lagarije...Znaju one da muški kenjaju,ali bar se trude da dođu do NJE!

A KAD ŽEMSKE PIŠU?!
E,dragi muški-tu treba da se zabrinete jer ste u tom slučaju vi lovina!
No,daleko je manje književnica,nego vas lagatora...
Neko je negde rekao:da su najbolji književnici ujedno I najbolji lažovi...
Ma šta lažovi-lažovčine!

U pravu si Drakče. Književnici su samo muškarci koji su ono što se priča u muškom društvu stavili na papir. Hvala bogu da zbog čudoređa nije dozvoljeno pisati o dužini penisa jer bi ispalo da pisci imaju najveći

 

[Rayela]

U pravu si Drakče. Književnici su samo muškarci koji su ono što se priča u muškom društvu stavili na papir. Hvala bogu da zbog čudoređa nije dozvoljeno pisati o dužini penisa jer bi ispalo da pisci imaju najveći

Valjda zene o tome pisu.

Nego je u dansnje vreme ( mislim, ono , dvajesprvi vek) politicki nekorektno drviti o polovima jer su najbolje romane, price,
epove ( za ovo zadnje nisam sigurna, al ajde mozda je tako) pisali homoseksualci, Za koga su pisali? Koja je bila njihova ciljna grupa?
A bilo je i nekih zena koje su bile lezbejke, nisu to ni krile, a savrsene su spisateljice, pesnikinje.

Za moj ukus postoje samo knjige za decake i devojcice, kasnije ni oni sami vise ne znaju tacno kojoj grupaciji pripadaju, ali sa osam-.devet godina
misle da su devojcice ili decaci.
Znaci da postoji knjiga Hajdi i Haklberi Fin i tu se i zavrsava cela prica oko musko-zenske knjzevnosti.

 

[loš đak Boža]

Valjda zene o tome pisu.

Nego je u dansnje vreme ( mislim, ono , dvajesprvi vek) politicki nekorektno drviti o polovima jer su najbolje romane, price,
epove ( za ovo zadnje nisam sigurna, al ajde mozda je tako) pisali homoseksualci, Za koga su pisali? Koja je bila njihova ciljna grupa?
A bilo je i nekih zena koje su bile lezbejke, nisu to ni krile, a savrsene su spisateljice, pesnikinje.

Za moj ukus postoje samo knjige za decake i devojcice, kasnije ni oni sami vise ne znaju tacno kojoj grupaciji pripadaju, ali sa osam-.devet godina
misle da su devojcice ili decaci.
Znaci da postoji knjiga Hajdi i Haklberi Fin i tu se i zavrsava cela prica oko musko-zenske knjzevnosti.

Znači ako dlo nije napisao homoseksualac delo nije kvalitetno?

Dosta tog uniseksualizma u kulturi. Vreme je da slavimo sopstvene polove i njihove kvalitete. Muškarci i žene su evoluirali da budu komplementarni jedni drugima, da se slažu kao prst i nokat, a ne da imitiraju jedno drugo u slavu ljudskih prava.

 

[Rayela]

Znači ako dlo nije napisao homoseksualac delo nije kvalitetno?

Dosta tog uniseksualizma u kulturi. Vreme je da slavimo sopstvene polove i njihove kvalitete. Muškarci i žene su evoluirali da budu komplementarni jedni drugima, da se slažu kao prst i nokat, a ne da imitiraju jedno drugo u slavu ljudskih prava.

Ako delo nije napisao Prust ili Zid ( Andre), Vajld i jos kojekakvi Francuzi, Englezi, Nemci ( Rusi kriju svoje sklonosti ko zmija noge, a nisu ni Ameri bolji,
onda to meni nije bas zanimljivo.
Danas, kada svako moze da pise kako mu nadodje, takve literature i tema kao da vise nema, ali danas vise i ne znamo kako stvari stoje sa muskima i zenskinjama.

 

[loš đak Boža]

Ako delo nije napisao Prust ili Zid ( Andre), Vajld i jos kojekakvi Francuzi, Englezi, Nemci ( Rusi kriju svoje sklonosti ko zmija noge, a nisu ni Ameri bolji,
onda to meni nije bas zanimljivo.
Danas, kada svako moze da pise kako mu nadodje, takve literature i tema kao da vise nema, ali danas vise i ne znamo kako stvari stoje sa muskima i zenskinjama.

Pa ne znam... možemo otvoriti temu "Homoseksualna književnost" ali ja sam tu nešto neobrazovan

 

[gost 349237]

Ono što sam primetio kod ženskih likova u epici, jeste njihovo instrumentalizovanje.
Ako je trebalo spomenuti izdaju, ženski lik je bio zadužen za nju.
Primera ima mnogo u našoj narodnoj epici, s izuzetkom da su likovi majki glorifikovani.

S druge strane, ukoliko je neki od ženskih likova pokazao poštenje, hrabrost i razboritost, to je učinjeno da bi se pokudio postupak muškaraca koji su se i izvesnim situacijama ponašali nedolično svom polu, kao u pesmi "Dioba Jakšića".

Što mi se dopada razmišljanje. Pogotovu ovo poslednje boldovano, nisam ranije uočavao to.
(Sama misli, a sama govori:
„“Što će ova sinja kukavica!
„“Da otrujem mojega đevera,)

Ima tu još dosta primera, ali ovaj ti je odličan.
Da, tipično za mušku knjigu, žena može biti izdajnica kao Helena Trojanska ili zla žena kao prokleta Jerina, ali ne diraj u majku devet Jugovića.
Sestra je blaža, "light" varijanta neprikosnovene majke, i sestrinsko srce se lomi ili je sestra u ulozi savetodavca, nekad pomoćnika, samo njeni saveti nemaju tu težinu kao majčinski niti njene kritike a ni ženine kao majčinska kletva.

 

[gost 349237]

Izvini, ali ne razumem što si hteo da kažeš

Muškost i drugi idealni kvaliteti koje prate muškarca često su predmet bilo religije bilo magijskih radnji. Hrišćanstvo ih slavi bilo kroz one koji su umrli za veru (svece) bilo kroz one koji su ubijali za nju (vitezove). čak i u ovo bezbožno vreme postoji kult muškosti u drštvu, najčešće u politici, ekonomiji ili sportu. Ili na forumu. Toliko je jak da čak i žene teramo da se ponašaju kao muškarci.

Mislio sam na razliku između samih svetih knjiga ili predanja o svetim stvarima, ako nije zabeleženo u pisanoj formi, koja su često iznad muško ženskih i drugih podela i knjiga koje su naknadno tumačenje ili neke nove priče koje veze nemaju sa izvornom knjigom, kao spomenuti Đorđe koji ubija aždaju ili priče o Svetom Savi itd.

 

[Urvan Hroboatos]

Ja bih to prizemljio, bez uplitanja homosa.
Naime, u literaturi u kojoj se zbiva radnja (ep, roman, drama,...) postoje ženski likovi. Novija istraživanja mozga- koja, naravno, nisu bila moguća kod tih velikana odprije- ukazuju da neki tipovi muškoga mozga imaju više empatije (ne mora biti simpatije) za ženski usud. Bez teških fraza- nekim su autorima ženski likovi uspjeli i uvjerljivi (Shakespeare, Stendhal, Tolstoj, Lawrence,..), neki ih skoro i nemaju i ne interesiraju ih (Melville, Conrad,...), dok su kod trećih uvjerljivi, no prikazani kroz "muške oči", da tako kažemo ( Dostojevski, Faulkner,...).

Problematičan je Proust, s vrlo uvjerljivim ženskim likovima koji su, za pažljivoga čitatelja tu nema dvojbe, prikazani očima muškarce (koje god bio "orijentacije").

 

[AristotelSRB]

Ama bre...Književnost je I inače velika gomila lagarija...
Zar I Đezuz nije rekao da književnika neće biti poslednja!
A odakle toliko lagarija I izmišljanja?!
Nemam ja drugi odgovor do da impresioniraju žemske sve većim junaštvom I herojstvima te
neverovatnim izmišljotinama!
Eto taj ep o Gilgamešu!
Kakva izmišljotina da se žemske smrznu I da se lakše dođe do ptičke!
Ma nema knjižurine koja nije s tim ciljem pisana!
Da se ne lažemo!
Što je mačo popularniji-može da bira koju će!
A kad ne voli da izlaže život opasnostima,onda svašta nalaže samo da bi to izgledalo kako je on ovo ono...
A kad tamo-ono međutim!
No ženama to ne smeta...Čak I te naivne lagarije...Znaju one da muški kenjaju,ali bar se trude da dođu do NJE!

A KAD ŽEMSKE PIŠU?!
E,dragi muški-tu treba da se zabrinete jer ste u tom slučaju vi lovina!
No,daleko je manje književnica,nego vas lagatora...
Neko je negde rekao:da su najbolji književnici ujedno I najbolji lažovi...
Ma šta lažovi-lažovčine!

Sartr je govorio da je pisao samo da bi očarao žene...Iz memoara njegove prijateljice sam toliku odbojnost stekao prema njemu da i kad ima pravo u nekim stvarima, ja to ne mogu da svarim, prosto mi je toliko antipatičan lik i knjiški antiheroj, da sam uvjerenja, da nije živio u tom gradu i u tom vremenu da od njega ne bi ostao pišljiv bob.

 

[Don Hose Fuentas]

Što mi se dopada razmišljanje. Pogotovu ovo poslednje boldovano, nisam ranije uočavao to.
(Sama misli, a sama govori:
„“Što će ova sinja kukavica!
„“Da otrujem mojega đevera,)

Ima tu još dosta primera, ali ovaj ti je odličan.
Da, tipično za mušku knjigu, žena može biti izdajnica kao Helena Trojanska ili zla žena kao prokleta Jerina, ali ne diraj u majku devet Jugovića.
Sestra je blaža, "light" varijanta neprikosnovene majke, i sestrinsko srce se lomi ili je sestra u ulozi savetodavca, nekad pomoćnika, samo njeni saveti nemaju tu težinu kao majčinski niti njene kritike a ni ženine kao majčinska kletva.

Budući da je u postkosovskom periodu srpska vlastela bila u stalnim sukobima, narodni pevač pokušava da joj se obrati i putem primera braće Jakšić ukaže na štetne posledice koje mogu da se izrode iz razjedinjenosti. Predmet svađe između dva vlastelina iz porodice Jakšić, postaje sporedan kad na vrednost očuvanja porodice i sloge u svakom pogledu, ukaže ljuba Anđelija. Putem njenih postupaka i izjava autor pesme šalje poruku da se muški rod ponaša nedolično, neprimereno datoj situaciji, te da je ženska pamet, u čije se kvalitete sumnja, postala dokaz da je muškarac kao promišljeno biće, izgubio svoje kvalitete.

Sličan postupak nalazimo kod grčkog tragediografa, Sofokla, koji svojoj heroini, Antigoni, daje ulogu kritičara novih tendencija u razvoju gračke misli koja je počela da se razvija pod uticajem sofista. Kako je Sofokle bio tradicionalista i zalagao se za očuvanje „božjih zakona“ koji su u interesu čoveka, a protiv volje autokrata, filozofski sistem sofista je doživljavao kao razornu pojavu po moral i po čitav sistem na kome je počivalo grčko društvo. Sofisti, koji su se oslanjali na razum koji traba da odbaci okove tradicionalizma i sačuva samo ono što je pogodno za progres i demoktariju, bili su za Sofokla pretnja društvu. Zato im se putem Antigoninih reči sa pozornice obraća Sofokle i upućuje im poruku da je čovek počeo da širi opseg svojih moći nad prirodom i time se konfrontira sa bogovima.

Tragediograf uzima junakinju, ženu, da progovori o apsolutnim vrednostima na koje je muški rod zaboravio. Antigona sebe žrtvuje u ime „božjih zakona“ što ne čini nijedan muškarac u ovoj drami, pa je ona instrument, sredstvo kojim se želi pokazati do koje mere je muški rod sebe ukaljao. Da bi imao dokaz o ispravnosti Antigonine dobrovoljne žrtve, Sofokle prikazuje božje kazne koje sustižu Kreonta koji je svoje naredbe stavio iznad volje bogova.

 

[loš đak Boža]

Iskreno, i kod mene je prva asocijacija na sintagmu muška književnost dječačka, avanturistička književnost, trileri, krimići i naučna fantastika. Možda je to zato što devojčice zaobilaze takvu literaturu.
Postoje knjige koje su po suštini jako slične, kao "Gospodar muha" i "Robinson Kruso" ali su po atmosferi sasvim različite. Za Robinsona verovatno nije sporno da pripada muškoj književnosti, ali zbog opisa odnosa u Gospodaru muha taj roman ne bih svrstao u tipično muške romane. Tvrd, mučan da ali muški... Fali mu neka doza optimizma, nada u dobar završetak, herojski ideali, slavljenje prijateljstva. Jedan od emtivno mučnijih romana koje sam čitao.

 

[Don Hose Fuentas]

Sartr je govorio da je pisao samo da bi očarao žene...Iz memoara njegove prijateljice sam toliku odbojnost stekao prema njemu da i kad ima pravo u nekim stvarima, ja to ne mogu da svarim, prosto mi je toliko antipatičan lik i knjiški antiheroj, da sam uvjerenja, da nije živio u tom gradu i u tom vremenu da od njega ne bi ostao pišljiv bob.

Kad spominješ njegovu prijateljicu, misliš li na Simon de Bovoar?


I kad smo već kod odbojnih figura u književnom svetu, ne mogu da se uzdržim a da ne pljunem Žan Žak Rusoa koji je pisao dela iz oblasti pedagogije, trućao o religioznosti i moralu, a svojoj služavki napravio petoro dece i svu tu decu smestio u sirotište.

Ogavan čovek, krajnje ogavan.

To nisam znao, pa sam čitao njegov epistolarni roman "Nova Eloiza".
Dobro je to delo, ali da sam znao da je licemer, ne bih uzeo tu knjigu u ruke. Preterujem malo.

 

[gost 349237]

Ja bih to prizemljio, bez uplitanja homosa.
Naime, u literaturi u kojoj se zbiva radnja (ep, roman, drama,...) postoje ženski likovi. Novija istraživanja mozga- koja, naravno, nisu bila moguća kod tih velikana odprije- ukazuju da neki tipovi muškoga mozga imaju više empatije (ne mora biti simpatije) za ženski usud. Bez teških fraza- nekim su autorima ženski likovi uspjeli i uvjerljivi (Shakespeare, Stendhal, Tolstoj, Lawrence,..), neki ih skoro i nemaju i ne interesiraju ih (Melville, Conrad,...), dok su kod trećih uvjerljivi, no prikazani kroz "muške oči", da tako kažemo ( Dostojevski, Faulkner,...).

Problematičan je Proust, s vrlo uvjerljivim ženskim likovima koji su, za pažljivoga čitatelja tu nema dvojbe, prikazani očima muškarce (koje god bio "orijentacije").

Kod Šekspira me to ne čudi. U delima tog čoveka ima nekog duhovnog zdravlja i vedrine koji oplemenjuju čitaoca. Čak i kad su tragedije ne zamračuju um čitaoca. Čak i kada prikazuje Jevrejina Šajloka i njegovu monstrouznu zamisao, opet staje i u njegovu odbranu objašnjavajući motiv osvete. Ili kada se podsmeva na račun jogunaste žene u Ukroćena goropad ne radi to na podrugljiv, ciničan način, nego sa mnogo dobrog humora, koji karakteriše njegove komedije. On je naprosto umeo da ublaži razna zla.

 

[loš đak Boža]

Malo Džeka Londona i mačo idealizma. Mačo književnost. Zvuči dobro.

 

[gost 243178]

Iskreno, i kod mene je prva asocijacija na sintagmu muška književnost dječačka, avanturistička književnost, trileri, krimići i naučna fantastika. Možda je to zato što devojčice zaobilaze takvu literaturu.

Ne zaobilaze, odakle ti ta ideja?
+ Zaboravio si da spomeneš da takve knjige zaobilaze i muškarci - jer velika većina muškaraca uopšte ništa ne čita.

Većinu dobrih knjiga su napisali muškarci, prosto je svet bio tako uređen.
Ko želi da čita dobru književnost u suštini mora da čita uglavnom muškarce...
Uopšte me ne bi iznenadilo kada bi se ispostavilo da te "muške knjige" čita više žena nego muškaraca, iz prostog razloga što mi žene više čitamo.

Vi te knjige i vrline možete da zovete i smatrate muškim, ali to naravno nema nikakve veze sa životom : )

 

[loš đak Boža]

Ne zaobilaze, odakle ti ta ideja?
+ Zaboravio si da spomeneš da takve knjige zaobilaze i muškarci - jer velika većina muškaraca uopšte ništa ne čita.

Većinu dobrih knjiga su napisali muškarci, prosto je svet bio tako uređen.
Ko želi da čita dobru književnost u suštini mora da čita uglavnom muškarce...
Uopšte me ne bi iznenadilo kada bi se ispostavilo da te "muške knjige" čita više žena nego muškaraca, iz prostog razloga što mi žene više čitamo.

Vi te knjige i vrline možete da zovete i smatrate muškim, ali to naravno nema nikakve veze sa životom : )

Uglavnom čitajući komentare. Žene preferiraju, koliko sam video, dramatiku, atmosferu, odnos između likova. Kod muškaraca je nešto drugačije. Odnos među likovima je ili slaganje ili suprotstavljanje. Moguće su i lažno prijateljstvo i nemogućnost prepoznavanja drugih ljudi da li su prijatelji ili neprijatelji ali muškarci (bar ja) nisam neki ljubitelj dela sa takvom atmosferom. Sa druge strane, muškarci vole i romane u kojima je junak usamljenik koji se bori sa prirodom što često imaš kod Londona. Radnja treba da bude živa, bez prevelikog razmišljanja, osim ako se ne radi o planiranju. Što je dobro ili loše uglavnom je apriorno poznato jer muški likovi imaju čvrst kodeks vrednosti po kojima je moguće odmah odrediti ispravno ponašanje u svakoj prilici. Nema Hamletovskih nedoumica i premišljanja.

Što se tiče čitanja, ja se često iznenadim ko i šta čita, a čitaju gotovo svi. Neki muškarci u delima traže inspiraciju, savet, uputstvo, socijalni hak kojim mogu rešiti neku situaciju. Drugi to rade radi estetskog zadovoljstva, radi zabave. Mada najčešćesu motivi pomešani.

Što se tiče vrlina, i danas postoje neka očekivanja od muškarca. Da bi ih ispunio treba da ima određeno ponašanje koje, da bi bilo uspešno, treba da bude podržano dređenim kvalitetima. I te vrline smatramo muškima. Da li će neka riba to da prizna ili ne za mušku vrlinu, nama mnogo ne znači. Od nas se ona traži, bilo izričito ili prećutno.

 

[gost 243178]

Što se tiče vrlina, i danas postoje neka očekivanja od muškarca. Da bi ih ispunio treba da ima određeno ponašanje koje, da bi bilo uspešno, treba da bude podržano dređenim kvalitetima. I te vrline smatramo muškima. Da li će neka riba to da prizna ili ne za mušku vrlinu, nama mnogo ne znači. Od nas se ona traži, bilo izričito ili prećutno.

Pa traži se/očekuje se i od žena, prećutno i podmuklo, i još treba svi da se pravimo da su samo muškarci hrabri i karakterni : )

Staromodno do bola.

Pozdrav!

 

[loš đak Boža]

Pa traži se/očekuje se i od žena, prećutno i podmuklo, i još treba svi da se pravimo da su samo muškarci hrabri i karakterni : )

Staromodno do bola.

Pozdrav!

Mi i govorimo o starovremenskim kvalitetima. Ženska hrabrost se više isticala kroz brigu o porodici, materinstvu, vernosti mužu. Kod žena postoji podela na žene svetice i žene *urve. (možda to nije lepo, ali tako je. i većina muškaraca i dan danas tako razmišlja. imaš žene za brak i žene za zezanje. nešto slično ženskoj podeli na muškarce za brak i muškarce za prijatelje)
Muški ideal žene je Penelopa, žena koja čuva dom, porodicu i čast svog muškarca dok se on zeza po celom Mediteranu. koji je ženski ideal muškarca zaista ne znam (Tarzan?)

 

[gost 243178]

Mi i govorimo o starovremenskim kvalitetima. Ženska hrabrost se više isticala kroz brigu o porodici, materinstvu, vernosti mužu. Kod žena postoji podela na žene svetice i žene *urve. (možda to nije lepo, ali tako je. i većina muškaraca i dan danas tako razmišlja. imaš žene za brak i žene za zezanje. nešto slično ženskoj podeli na muškarce za brak i muškarce za prijatelje)
Muški ideal žene je Penelopa, žena koja čuva dom, porodicu i čast svog muškarca dok se on zeza po celom Mediteranu. koji je ženski ideal muškarca zaista ne znam (Tarzan?)

Slošilo mi se od ovolike količine starovremenskih kvaliteta, u kojima sve vrline ima žena, a svu zaslugu muškarac : )

A inače što se tiče tih kičerskih ideala, mejnstrim ideal je možda gospodin Darsi iz Gordosti i predrasuda.
Iako ja ne poznajem ni jednu ženu koja se loži na njega, ali on je nekako najprisutniji. Sigurno postoji još neko, napisaću ako se setim.

 

[iamaphoney]

http://www.delfi.rs/knjige/4265_sicilijanac_knjiga_delfi_knjizare.html

 

[loš đak Boža]

Liste knjiga su uvek popularne, bilo da izazivaju slaganje, bilo polemiku. Ovde je lista 75 knjiga koje preporučuje Horhe Luis Borhes. Lista je veoma "muška", što je i razlog zašto sam ju postavio u ovu temu.

http://www.openculture.com/2015/03/jorge-luis-borges-personal-library.html

1. Stories by Julio Cortázar (not sure if this refers to Hopscotch, Blow-Up and Other Stories, or neither)
2. & 3. The Apocryphal Gospels
4. Amerika and The Complete Stories by Franz Kafka
5. The Blue Cross: A Father Brown Mystery by G.K. Chesterton
6. & 7. The Moonstone by Wilkie Collins
8. The Intelligence of Flowers by Maurice Maeterlinck
9. The Desert of the Tartars by Dino Buzzati
10. Peer Gynt and Hedda Gabler by Henrik Ibsen
11. The Mandarin: And Other Stories by Eça de Queirós
12. The Jesuit Empire by Leopoldo Lugones
13. The Counterfeiters by André Gide
14. The Time Machine and The Invisible Man by H.G. Wells
15. The Greek Myths by Robert Graves
16. & 17. Demons by Fyodor Dostoyevsky
18. Mathematics and the Imagination by Edward Kasner
19. The Great God Brown and Other Plays, Strange Interlude, and Mourning Becomes Electra by Eugene O’Neill
20. Tales of Ise by Ariwara no Narihara
21. Benito Cereno, Billy Budd, and Bartleby, the Scrivener by Herman Melville
22. The Tragic Everyday, The Blind Pilot, and Words and Blood by Giovanni Papini
23. The Three Impostors
24. Songs of Songs tr. by Fray Luis de León
25. An Explanation of the Book of Job tr. by Fray Luis de León
26. The End of the Tether and Heart of Darkness by Joseph Conrad
27. The Decline and Fall of the Roman Empire by Edward Gibbon
28. Essays & Dialogues by Oscar Wilde
29. Barbarian in Asia by Henri Michaux
30. The Glass Bead Game by Hermann Hesse
31. Buried Alive by Arnold Bennett
32. On the Nature of Animals by Claudius Elianus
33. The Theory of the Leisure Class by Thorstein Veblen
34. The Temptation of St. Antony by Gustave Flaubert
35. Travels by Marco Polo
36. Imaginary lives by Marcel Schwob
37. Caesar and Cleopatra, Major Barbara, and Candide by George Bernard Shaw
38. Macus Brutus and The Hour of All by Francisco de Quevedo
39. The Red Redmaynes by Eden Phillpotts
40. Fear and Trembling by Søren Kierkegaard
41. The Golem by Gustav Meyrink
42. The Lesson of the Master, The Figure in the Carpet, and The Private Life by Henry James
43. & 44. The Nine Books of the History of Herodotus by Herdotus
45. Pedro Páramo by Juan Rulfo
46. Tales by Rudyard Kipling
47. Vathek by William Beckford
48. Moll Flanders by Daniel Defoe
49. The Professional Secret & Other Texts by Jean Cocteau
50. The Last Days of Emmanuel Kant and Other Stories by Thomas de Quincey
51. Prologue to the Work of Silverio Lanza by Ramon Gomez de la Serna
52. The Thousand and One Nights
53. New Arabian Nights and Markheim by Robert Louis Stevenson
54. Salvation of the Jews, The Blood of the Poor, and In the Darkness by Léon Bloy
55. The Bhagavad Gita and The Epic of Gilgamesh
56. Fantastic Stories by Juan José Arreola
57. Lady into Fox, A Man in the Zoo, and The Sailor’s Return by David Garnett
58. Gulliver’s Travels by Jonathan Swift
59. Literary Criticism by Paul Groussac
60. The Idols by Manuel Mujica Láinez
61. The Book of Good Love by Juan Ruiz
62. Complete Poetry by William Blake
63. Above the Dark Circus by Hugh Walpole
64. Poetical Works by Ezequiel Martinez Estrada
65. Tales by Edgar Allan Poe
66. The Aeneid by Virgil
67. Stories by Voltaire
68. An Experiment with Time by J.W. Dunne
69. An Essay on Orlando Furioso by Atilio Momigliano
70. & 71. The Varieties of Religious Experience and The Study of Human Nature by William James
72. Egil’s Saga by Snorri Sturluson
73. The Book of the Dead
74. & 75. The Problem of Time by J. Alexander Gunn

 

[gost 243178]

Zanimljiv spisak, uopšte nema Rusa : )