Muskarcu - divljenje, Zeni - razuveravanje

A, da, ovo sam bio zapoceo. :D

Pa, gle, razmisli koliko puta u zivotu je neko trebao da te razuverava iz neke pretpostavke u koju si bila apsolutno sigurna da je tacna? :whistling:

Licno, kad sam prvi put naleteo na ovu definiciju, naravno sam pomislio kako bas ja nisam takav ( :mrgreen: ), ali sam zato sto posto razjasnio jedan od delica u razumevanju zena prepoznavsi upravo onu situaciju koja ume da izludi. :cool:

Sad, mislim da je to pre negde situacija u nekom bliskom odnosu, a ne da sad zene moraju da idu okolo da hvalospevaju muskarce a oni ih razuveravaju kako je to nepotrebno. :mrgreen:
 
zadovoljavajuc:
Da li je to stvarno tako?
Muskarcu je potrebno divljenje?
Zeni je potrebno razuveravanje?
Kliknite za proširenje...

Samo nesigurnima trebaju ovakve "potvrde vrednosti".
Ne vidim razlog da se nekome diže samopouzdanje, osim ako se to ne radi sa nekim ciljem.
Uvek sam bila skeptična kada su komlimenti u pitanju. Reči su poslednje što je ovakvim slučajevima potrebno, nemaju trajni efekat... druga je priča kada vidiš u tuđem pogledu, ili postupku, ili sopstvenom koliko si postigao, ili koliko vrediš.
Sve ostalo... prazne priče.
 
Niko nije rekao da se radi samo o recima (mada, dobra poenta, da se prosiri i na neverbalno).

Sto se tice skepticnosti na komplimente (ili pokude). To je donekle posledica drustvenog nametanja ego-sebicnih zivotnih nazora gde se ne pika nista sem sopstvenih tripova (sto jeste zdravo u pravoj meri, ali je tanka linija izmedju prave mere, nasuprot previse ili premalo).

Zato sam i rekao da se to verovatno ne odnosi na opsteprihvaceni model ponasanja, nego na neku manju grupu, da nazovem tako, ljudi od poverenja.
 
Kompliment i kritika su dva različita pojma, obično prihvatanje jednog drastično odudara od sposobnosti za prihvatanje drugog. Postoje neke stvari (nazovi ih tripovima, ja bih pre rekla subjektivan, samim tim i nerealna doživljaj) koje su neophodne za kreiranje identiteta, karaktera... bez stava, iliti tripova si ljiga, polučovek... sa previše stava i principa si stena, ograničeni duduk. Teško da bi se mogla naći neka realna sredina, stoga je poželjno prihvatiti i kritiku, usvojiti je kao neku vrstu komplimenta. U svakom slučaju, najjači efekat i najteži daje posledica... mada, nekima ni to nije dovoljno da se opamete.
Opšteprihvaćeni model ponašanja je poslenja stavka u nizu koja će ti pomoći da kreiraš svoj život, i uopšte svest o sebi i svojim vrednostima, ali i manama, jedno bez drugog ne ide.
Ponekad je daleko objektivniji slučajni prolaznik, koji može da ti da pravi savet jer ništa ne utiče na njegov rezon, vidi jasno i čisto, nego osoba od poverenja, koja ne može da bude nepristrasna. U svakom slučaju, i dalje stojim pri tome da su rezultati jedino merilo vrednosti, ako izuzmemo faktor sreće. :)
 
Upotrebio sam pojam kritika pogresno. Kritika moze biti pozitivna (pohvala), ili negativna (zamerka). Sustinski je to isto (necije misljenje o nasem postupku, nama kao osobi (cesto je predmet konflikta nerazlikovanje sta je od ta dva u pitanju). A drasticna razlika u prihvatanju jednog ili drugog zavisi samo od faze u kojoj se nalazi osoba kojoj je upuceno (sto svakako ide u prilog onog sto si rekla, da je samo(ne)svest presudna).
Potpuno je tacno da je slucajni prolaznik prihvacen kao objektivniji, iz proste same nase percepcije tog nekoga od koga ni ne ocekujemo da pazi na nasa osecanja kada nam saopstava sta god da nam saopstava.
A faktor (ne)srece je samo rupa u jasnoci svega sto je dovelo do (ne)uspeha kao rezultata.

Vraticu se kasnije opet na svoju tvrdnju da je to ipak nesto sto je neophodno za intimniju relaciju (iako se u danasnje vreme (ih, ala sam kriticar sadasnjeg trenutka :mrgreen: ) poseze cesto za nekim instant varijantama, pa se svi nesto hvale na sva zvona, dive i razuveravaju na povrsnoj bazi - objektivno prolaznicki).
 
zadovoljavajuc:
Da li je to stvarno tako?
Muskarcu je potrebno divljenje?
Zeni je potrebno razuveravanje?
Kliknite za proširenje...

samo debilu
samo debilki

moze i finije...

samo kompleksan muskrac moze da bude zadovoljan sosptvenom duhovnoscu a njoj nije potreban sudija sa strane...lazno filantropski ali je tako
samo nesigurna zena nema potrebu da slusa glas sa obronka svog razuma.... a posto su sve zene nesigurne zakljucak se sam namece
 
Samo da razjasnim da je pojam potrebno, a ne neophodno.

Znaci, radi se o onom malo sto devojci/momku fali, i srecu kvari (ako ga nema).

Ponavljam da mislim da je nekakva kompenzacija ako se to trazi naokolo, i od svih, za sta mi se cini da se svako po inerciji uhvati (a i ja sam tako pre nego sam razmislio), ali u nekom jedan-na-jedan, intimnom odnosu su presudne.
Realno, ako bi se pogledalo koliko je veza/brakova puklo zbog toga sto muskarac nije slusao i razuverio zenu, ili gde zena nije povremeno pohvalila muskarca u nizu zamerki (naravno, oba kontinuirano, i sa sve "on/a je pocela"), mislim da bi se doslo do vrlo zanimljivog zakljucka.

Na kraju krajeva, najlakse je biti sebican.
 
Naravno, to se podrazumeva. Nijanse su u pitanju. Recimo da je razlika upravo u tome sto zenska potreba za verbalnijim pristupom upravo izdvaja razuveravanje kao njoj potrebnije (naravno, ima i neverbalnih razuveravanja), dok muskarcu zenski pogled divljenja moze i bez ikakve reci da prija (a opet, nekad nije zgoreg i cuti neku rec na tu temu).

Mozda bi to moglo da se podvede pod nefizicko milovanje. :think:
 
tgdanijela:
A ko kuha ručak?
Kliknite za proširenje...

Ono koje je blize sporetu.
Nije taj banalni primer.

besmrtna:
Razuveravanje???

Divljenje da... al zeni...
Kliknite za proširenje...

Naravno, zena bi oba da pokupi.
Cak bi i izvinjenje sto musko sme da pomisli da bude pohlepnije.

~~~

Hajd' ovako.
Kad ste nesigurne, odlazite kod vaseg srca izabranika po sta - casicu razuveravanja.
Uostalom, i ne mora meni ovde da se prizna to, a svakako se nece priznati tom nekom.
Verovatno je najveci gubitak u tome sto se ni samoj sebi nece priznati.
A to bi bio onda idealan rucak.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top