Muhamed Mehmedbašić i Mustafa Golubić

[krinka5]

Знам да га је аутор књиге "Београд вечити град" повезао, а наиђох на још неке текстове. Можда се ради о легенди, али чињеница је да је пар дана након експлозије ухапшен, сад да ли је зиаиста учествовао у експлозији, или је за њу неправедно оптужен је и даље мистерија. Најбоље је рећи да ако јесте учествовао у екплозији представља нечовека и смрад људски, а ако није учествовао, онда је као убица комунистичке тајне службе нечовек.

Autor knjige "Beograd večiti grad" nije istoričar , ispade da ni jedan istoričar ne povezuje Mustafu Golubića sa eksplozijom u Smederevu. Hvala.

 

[Вучићевић]

http://www.znaci.net/00001/4_12_1_2.pdf


Чуди ме да се Немци, који већ у првим извештајима након експлозије као највероватнији узрок наводе немар, нису досетили да све испитају, попут вас.

Ипак, с обзиром да је тога дана у Смедереву био задњи пијачни дан пред Свету Тројцу, било је необично живо и доста света из околних села.
А та села су планула само два месеца касније у устанку ( примера ради, Ландол,шумадијско село богатих домаћина из околине,од Немаца прозвано је Мала Москва).

Можда нисам добро прочитао, али колико видим, нема доказа о саботажи, а ни немар није искључен. Ви сте навели да је истрага утврдила да је узрок немар, што ја у овом тексту нисам пронашао. Доказа о саботажи није било, а тешко да ће их икада и бити, пошто је било довољно да неко подметне пожар, или на било који други начин експлозију изазове, а обзиром на сразмере експлозије тешко да би остало доказа било каквих, макар диверзант био и најаљкавији. Могуће је да је узрок немар, али и о томе нема доказа. Могуће да нећемо сазнати са сигурношћу шта је узрок смедеревске експлозије, или да ли је хапшење Голубића пар дана након експлозије случајност, али остајерм при тврдњи да ако је он задужен за изгинуће толиког српског народа, није човек, а камоли херој. Такође, било је толико часних људи који су учествовали и у балканским и у првом светском рату, који су однели медаље Обилића и правили херојске чинове, а нису касније постали убице комунистичке партије, да ми заиста није јасно због чега би баш овог појединца величали. Једино ако је поента ове теме да се докаже да су муслимани били некада српске патриоте, али то је општепознато.

 

[Вучићевић]

Autor knjige "Beograd večiti grad" nije istoričar , ispade da ni jedan istoričar ne povezuje Mustafu Golubića sa eksplozijom u Smederevu. Hvala.

Заиста нисам знао да аутор књиге није историчар, а често сам наилазио на помене Голубићевог имена када се прича о експлозији, не обраћајући превише пажње на имена аутора, односно њихове квалификације. Сво то оружје и муниција, као и бензин било је у тврђави ускладиштено привремено, како би се пребацило у Немачку и користило за даље борбе, те би таква диверзија била логична за немачке противнике. Тада је коминтерна још увек била у "добрим односима" са Немачком, па би акција ове врсте била препуштена тајним агентима, могуће да је управо то и разлог повезивања овог човека са догађајем. Све у свему, ако је немар, нек је на част Немцима, ако је диверзија нек је на част гадовима који су у њој учествовали. Исто важи за крагујевачку диверзију комуниста!
Иначе, чему захваљивање на крају реченице?

 

[вук са Авале]

Можда нисам добро прочитао, али колико видим, нема доказа о саботажи, а ни немар није искључен. Ви сте навели да је истрага утврдила да је узрок немар, што ја у овом тексту нисам пронашао.

Као прво, када се у извештају напише '' за сада нема знакова саботаже, немарност није искључена'', а онда најави посебна ''судска и контраобавештајна истрага'', при чему се налази те истраге не објаве онда то значи само једно.
А теза о саботажи би и те како пропагандно помогла Немцима.

Доказа о саботажи није било, а тешко да ће их икада и бити, пошто је било довољно да неко подметне пожар, или на било који други начин експлозију изазове, а обзиром на сразмере експлозије тешко да би остало доказа било каквих, макар диверзант био и најаљкавији.

Значи, нема доказа , али се зна извођач?
А '' аљкави диверзант'' свакако не би изабрао да акцију изводи у сред бела дана.
И да... сваки пиротехничар ће рећи да доказа има и када је таква експлозија у питању ( епицентар, начин ширења , услови)

Могуће је да је узрок немар, али и о томе нема доказа.

Вероватно се муниција и оружије складишти тако да је по могућству цео терен где се складишти прекривен барутом?
По сведочењу Тасе Огњеновића,железничког службеника ( при чему се искази осталих преживелих железничара подударају ) не само простор тврђаве, где је успео једном приликом да уђе, већ и железничка станица су биле прекривени барутом који је испадао из буради, коју су истоварали заробљени припадници ЈКВ, које су довлачени из Обилићева.
Уз то, немачки војници ( припадници 566. батаљона) су се, по сведочењима истих, доста опуштено понашали: пушили,пили и пуцали у тврђави на вране.

Могуће да нећемо сазнати са сигурношћу шта је узрок смедеревске експлозије, или да ли је хапшење Голубића пар дана након експлозије случајност, али остајерм при тврдњи да ако је он задужен за изгинуће толиког српског народа, није човек, а камоли херој. Такође, било је толико часних људи који су учествовали и у балканским и у првом светском рату, који су однели медаље Обилића и правили херојске чинове, а нису касније постали убице комунистичке партије, да ми заиста није јасно због чега би баш овог појединца величали. Једино ако је поента ове теме да се докаже да су муслимани били некада српске патриоте, али то је општепознато.

Аха...нема доказа, Голубића не саслушавају по питању експлозије у Смедереву, али су његово хапшење и експлозија у узрочно-последичној вези?
То значи, да није било експлозије не би га хапсили?

Да није можда Хитлер одлучио да нападне СССР због смедеревске ''саботаже''?

 

[вук са Авале]

Е сада да се позабавим оним текстом и позивањем на Дедијера, Тита, Копинича, Марковића... Дедијер у једној фусноти у првом издању Дневника 1941-1942 наводи да му је Тито у ослобођеном Ужицу признао да је експлозија у Смедереву била дело ''наших диверзаната''.Та фуснота ће, у каснијим, скраћеном издању књиге нестати, али ће Дедијер тезу о саботажи поменути још једаред, у фељтону у Политици поводом рада на четвртом тому Нових прилога за биографију Јосипа Броза Тита ( наводећи да историја још није открила починиоце ''саботаже'').

Броз је иначе, заиста, у писму, које је упућено као оштра критика, ЦК КП Хрватске , 17. јула 1941, навео да су ''другови'' у Србији преузели низ смелих акција, између којих и у Смедереву где су наши запалили и уништили нејвеће складиште бензина које Нијемци имају у Југославији,да би у Билтену ГШ НОВ , од 10. августа 1941. написао да у Смедереву је 7. јуна 1941. године избио пожар у близини монополског складишта...са претпоставком да су то учинили наши партизни.
Поред тога што он овде говори о складишту бензина, он ''претпоставља'' и не зна ни тачан датум.

Још веће одступање је у Копиничевој депеши Деду , коју је по речима биографу Вјенцеславу Ценчићу била пренесено Брозово писмо - паљење складишта бензина се датира 14. јуна.

Оно, што је квака 22, понављам, јесте да је Голубић био на челу војно-обавештајне мреже у Југославији. У систему моћи делегиране од Москве, он се налазио изнад Броза и Копинича ( и свакако, да није ухапшен, пирамида моћи у партизанском покрету би била другачија), те сигурно им није полагао рачуне, нити преко њих одржавао везу са Москвом ( приликом разбијања његове ћелије нађене су и две радио-станице).
У осталом, ево шта пише о том ''складном'' односу А. Тимофејев ( наведено дело, 222-223):

У првој половини 1941. и посебно након уласка Немаца у Југославију, контролно-обавештајни совјетски центри су почели да слабе. У досијеу М. Голубића у архиви Коминтерне сачувано је писмо начелника војне обавештајне службе РККА Ф. Голикова на име Г. Димитрова из марта 1941. Голиков је замолио Димитрова да утиче на Валтера, који се окомио на Голубића и омета његов рад. У досијеу Голубића нема одговора или коментара Димитрова у вези са овом нетипичном жалбом. Обично су представници ИК КИ и поготово руководство партија чланица Коминтерне на терену тежили да се не замерају представницима „суседа“ (жаргонски назив Коминтерне за представнике РУ РККА), јер би овакви конфликти могли да имају изузетно непријатне последице, осим ако се „неваљалац“ није ослањао на „подршку“ НКВД-а.

Тек ће Мома Марковић, у књизи Србија у рату и револуцији 1941-1945 године директно оптужити Голубића:

Узроци експлозије никада нису обелодањени , нити је ико преузео одговорност за ту саботажу. Све сам више склон веровању да је то починила група која је припадала посебној организацији , којом је руководио Мустафа Голубић. Група је радила одвојено и независно од КПЈ на организовању обавештајне службе и саботаже против Немаца

Ту Марковићеву склоност веровању су,затим, прихватили многи публицисти, чији се радови граниче са жутом штампом ( попут ''свезнајућег'' Миломира Марића, који ову ''тезу'' у књизи Деца комунизма додатно разрађује).

У самом Смедереву пак, а с обзиром да сам пореклом из Смедерева ( ту су рођени моја мајка, деда, прадеда, чукундеда...), чаршијска прича је била да је узрок несреће био авион, кога су неки сведоци видели над градом, и који је избацио неке чудне ''пакетиће'' ( фосфорне бомбе)

( што се тиче ове тезе о 26,6 целзијусових- то је била температура измерена у Београду тога дана , а не Смедереву, а ''теза'' да су узрок били оптички уређаји, који нису скинути са топова, није немачка, већ Милана Вулетића, историчара, вишег кустоса у Музеја у Смедереву, коју је изнео /као једну од могућих узрока/ у раду Експлозија муниције у Смедеревској тврђави 5. јуна 1941.)

 

[Вучићевић]

Е сада да се позабавим оним текстом и позивањем на Дедијера, Тита, Копинича, Марковића... Дедијер у једној фусноти у првом издању Дневника 1941-1942 наводи да му је Тито у ослобођеном Ужицу признао да је експлозија у Смедереву била дело ''наших диверзаната''.Та фуснота ће, у каснијим, скраћеном издању књиге нестати, али ће Дедијер тезу о саботажи поменути још једаред, у фељтону у Политици поводом рада на четвртом тому Нових прилога за биографију Јосипа Броза Тита ( наводећи да историја још није открила починиоце ''саботаже'').

Броз је иначе, заиста, у писму, које је упућено као оштра критика, ЦК КП Хрватске , 17. јула 1941, навео да су ''другови'' у Србији преузели низ смелих акција, између којих и у Смедереву где су наши запалили и уништили нејвеће складиште бензина које Нијемци имају у Југославији,да би у Билтену ГШ НОВ , од 10. августа 1941. написао да у Смедереву је 7. јуна 1941. године избио пожар у близини монополског складишта...са претпоставком да су то учинили наши партизни.
Поред тога што он овде говори о складишту бензина, он ''претпоставља'' и не зна ни тачан датум.

Још веће одступање је у Копиничевој депеши Деду , коју је по речима биографу Вјенцеславу Ценчићу била пренесено Брозово писмо - паљење складишта бензина се датира 14. јуна.

Оно, што је квака 22, понављам, јесте да је Голубић био на челу војно-обавештајне мреже у Југославији. У систему моћи делегиране од Москве, он се налазио изнад Броза и Копинича ( и свакако, да није ухапшен, пирамида моћи у партизанском покрету би била другачија), те сигурно им није полагао рачуне, нити преко њих одржавао везу са Москвом ( приликом разбијања његове ћелије нађене су и две радио-станице).
У осталом, ево шта пише о том ''складном'' односу А. Тимофејев ( наведено дело, 222-223):


Тек ће Мома Марковић, у књизи Србија у рату и револуцији 1941-1945 године директно оптужити Голубића:


Ту Марковићеву склоност веровању су,затим, прихватили многи публицисти, чији се радови граниче са жутом штампом ( попут ''свезнајућег'' Миломира Марића, који ову ''тезу'' у књизи Деца комунизма додатно разрађује).

У самом Смедереву пак, а с обзиром да сам пореклом из Смедерева ( ту су рођени моја мајка, деда, прадеда, чукундеда...), чаршијска прича је била да је узрок несреће био авион, кога су неки сведоци видели над градом, и који је избацио неке чудне ''пакетиће'' ( фосфорне бомбе)

( што се тиче ове тезе о 26,6 целзијусових- то је била температура измерена у Београду тога дана , а не Смедереву, а ''теза'' да су узрок били оптички уређаји, који нису скинути са топова, није немачка, већ Милана Вулетића, историчара, вишег кустоса у Музеја у Смедереву, коју је изнео /као једну од могућих узрока/ у раду Експлозија муниције у Смедеревској тврђави 5. јуна 1941.)

Очигледно сте озбиљно истражили ову тематику, и ја се надам да је заиста у питању био немар немачке војске, али и даље не искључујем могућност комунистичке диверзије, а то што пишете о баруту по целој тврђави још је бољи доказ да је било довољно да неко потпали пожар, да све оде у ваздух. Ноћу се и најмањи пламен одлично види, јер осветљава простор око себе, а по дану је и мања ватра тешко уочљива, те бих и ја, да ми је препуштена акција ове врсте, а да ми, пупут комуниста, људски животи нису важни у остваривању циљева партије, пре изабрао дан за подметање пожара и то дан када је што више људи на железничкој станици код тврђаве, како бих лако нестао у маси и како нико не би приметио нешто чудно. Пошто сте пореклом из Смедерева, знате одлично да у том граду ретко температура одступа од београдске, а и да је већа температура, смешна је прича о самозапаљивању барута и на нешто вишој температури. Истина није доказана, али мени је и даље најлогичнији сценарио да је неко намерно уништио оружје које су Немци отели од југословенске војске и планирали да пребаце у њихову земљу како би га користили за даље ратовање. А једини који су у том ратзу показали апсолутно подређивање српских живота наредбама из иностранства су управо комунисти, који су нешто слично и у крагујевцу одрадили. Могуће да комунисти, Мустафа Голубић или било ко са српске стране нема везе са тиме, али ме не би чудило да има.