Muhamed Hevaji Uskjufi-prvi bosanski recnik

[psmaniac]

Понављам да је тема Хеваји и његов речник, сви остали коментари биће обрисани.

Погрешно је калупити ове наше балканске теме и одвајати их.
О чему год разговор био не могу се избећи језик, писмо, књижевност.
На пример овде се као треба причати о том фол речнику а нема се шта
пуно рећи. Појављују се два несрећника са благим назнакама да би 'дело'
могло бити Хрватско јер је наводно писано икавским дијалектом 'свачијег језика'.
То неминовно мора водити до Дубровника и 'нашијенске' књижевности,
Радована, Мелована, Словина...
Буде ту веома занимљивог и конструктивног разговора ако се то распарча
изгуби се суштина. То омогућава истим корисницима да већ утврђене и
прежвакане чињенице поново доводе у питање на неким новим темама.

 

[Gledston]

Ima li u turskim izvorima još primera bosanskog lingvonima?

Нема.

Наравно да има. Има добар пример Алајбегзаде Ибрахима - Печевије (иначе од Соколовића), који свој језик повремено назива босанским/бошњачким, а повремено и хрватским.

А шта су илахије?

Илахија је босански тип онога што се зове нашид у остатку исламског света, и песма је верске садржине. Приметићеш да јако мали број анашида призива на конверзију, јер је главна тема величање Бога (нити је крајњи циљ ислама да сви буду муслимани).

А чиме да се мири са римокатолицима? А да они су лојални.

Османски режим је сматрао православце далеко оданијима него римокатолике. Због тога (што је посебно евидентно на Леванту) је, у ретким моментима када се мешао, увек био против уније или преласка не-римокатолика на римокатоличку веру. Иако је вероватно у санџаку/ејалету Босна црквено стање било резултат неразумевања пре него артикулисане политике (бар у почетку), римокатолици су живели много теже, будући да су они своје порезе плаћали православном митрополиту (мада су се против тога борили).

Два су могућа разлога што се песник не мири са римокатолицима:

1. Римокатолици у Тузли и у Зворничком санџаку нису чинили толику масу становништва као православци.
2. Римокатолици су ретко где чинили компактну масу, често разбијени између урбаних насеља и пресечени слојевима православног или муслиманског руралног становништва. Између осталог, то је разлог зашто је мисионарска делатност Конгрегације за пропаганду вере била усмерена заправо на опстанак римокатоличких заједница, а не стварни мисионарски рад.

 

[Лекизан]

Погрешно је калупити ове наше балканске теме и одвајати их.
О чему год разговор био не могу се избећи језик, писмо, књижевност.
На пример овде се као треба причати о том фол речнику а нема се шта
пуно рећи. Појављују се два несрећника са благим назнакама да би 'дело'
могло бити Хрватско јер је наводно писано икавским дијалектом 'свачијег језика'.
То неминовно мора водити до Дубровника и 'нашијенске' књижевности,
Радована, Мелована, Словина...
Буде ту веома занимљивог и конструктивног разговора ако се то распарча
изгуби се суштина. То омогућава истим корисницима да већ утврђене и
прежвакане чињенице поново доводе у питање на неким новим темама.

Теме и постоје да би се на њима разговарало о различитим стварима, а поменути корисници су већ познати тролови, а њих је најлакше прескочити поготово када не пишу о самој теми.

 

[Urvan Hroboatos]

Наравно да има. Има добар пример Алајбегзаде Ибрахима - Печевије (иначе од Соколовића), који свој језик повремено назива босанским/бошњачким, а повремено и хрватским.


Илахија је босански тип онога што се зове нашид у остатку исламског света, и песма је верске садржине. Приметићеш да јако мали број анашида призива на конверзију, јер је главна тема величање Бога (нити је крајњи циљ ислама да сви буду муслимани).



Османски режим је сматрао православце далеко оданијима него римокатолике. Због тога (што је посебно евидентно на Леванту) је, у ретким моментима када се мешао, увек био против уније или преласка не-римокатолика на римокатоличку веру. Иако је вероватно у санџаку/ејалету Босна црквено стање било резултат неразумевања пре него артикулисане политике (бар у почетку), римокатолици су живели много теже, будући да су они своје порезе плаћали православном митрополиту (мада су се против тога борили).

Два су могућа разлога што се песник не мири са римокатолицима:

1. Римокатолици у Тузли и у Зворничком санџаку нису чинили толику масу становништва као православци.
2. Римокатолици су ретко где чинили компактну масу, често разбијени између урбаних насеља и пресечени слојевима православног или муслиманског руралног становништва. Између осталог, то је разлог зашто је мисионарска делатност Конгрегације за пропаганду вере била усмерена заправо на опстанак римокатоличких заједница, а не стварни мисионарски рад.

Odkud to da je:

a) Uskufijev jezični tip onakav kakvog nalazimo kod Hrvata- a ne Srba (koja li je to knjiga srpska u kojoj se nalazi ikavica?)

b) kako da u alhamijado književnosti, tu i tamo zaluta isto nazivlje, narodno, mjeseci kojeg ne nalazimo kod pravoslavaca?

http://izj.unsa.ba/files/1991-20-3-4/8-SenahidHalilovic189-197.PDF

PODACI O NAŠEM JEZIKU U LJETOPISU MULA MUSTAFE BAŠESKIJE

SENAHID HALILOVIĆ

I jezik, ime:

 

[Krishna]

Odkud to da je:

a) Uskufijev jezični tip onakav kakvog nalazimo kod Hrvata- a ne Srba (koja li je to knjiga srpska u kojoj se nalazi ikavica?)

b) kako da u alhamijado književnosti, tu i tamo zaluta isto nazivlje, narodno, mjeseci kojeg ne nalazimo kod pravoslavaca?

http://izj.unsa.ba/files/1991-20-3-4/8-SenahidHalilovic189-197.PDF

PODACI O NAŠEM JEZIKU U LJETOPISU MULA MUSTAFE BAŠESKIJE

SENAHID HALILOVIĆ

Pogledajte prilog 628793

I jezik, ime:

Pogledajte prilog 628800

Hrvatski je čakavica. Kod Uskufije nema ni traga od čakavice.
Štokavska ikavica je 100 puta bliža štokavskoj ijekavici i ekavici nego čakavskoj ikavici. Štokavska ikavica je srpski jezik i to najstariji oblik srpskog jezika.

Hrvatski jezik = čakavica (refleksi jata - ikavski i ekavski)

Srpski jezik = štokavica (refleksi jata - ekavski, ikavski i ijekavski)

 

[Mej bregami]

Za Bosnu se može reći po starim bosanskim ispravama i kasnije muslimanske književnosti da je tamo prevladavala ikavica.
Danas je ikavica u BiH samo na području gdje su većinom Hrvati i manjim dijelom Bošnjaci.
Na srpskim područjima se ikavica ne govori uz izuzetke koji potvrđuju pravilo.
Sad ili su Srbi zaboravili svoj stari jezik ili ga nisu nikada ni govorili.
Nije bilo školstva koje bi to napravilo, pa se može reći da Srbi nisu tako govorili i današnja karta govora u BiH prati povijesne procese koji su se dogodili pod Osmanlijama.

 

[Urvan Hroboatos]

Hrvatski je čakavica. Kod Uskufije nema ni traga od čakavice.
Štokavska ikavica je 100 puta bliža štokavskoj ijekavici i ekavici nego čakavskoj ikavici. Štokavska ikavica je srpski jezik i to najstariji oblik srpskog jezika.

Hrvatski jezik = čakavica (refleksi jata - ikavski i ekavski)

Srpski jezik = štokavica (refleksi jata - ekavski, ikavski i ijekavski)

https://forum.krstarica.com/threads/da-nam-srbi-vrate-bar-neke-rijeci.825145/page-3

 

[Gledston]

Odkud to da je:

a) Uskufijev jezični tip onakav kakvog nalazimo kod Hrvata- a ne Srba (koja li je to knjiga srpska u kojoj se nalazi ikavica?)

Да ли је икавска штокавица обележје хрватске књижевности у наведеном периоду?

b) kako da u alhamijado književnosti, tu i tamo zaluta isto nazivlje, narodno, mjeseci kojeg ne nalazimo kod pravoslavaca?


http://izj.unsa.ba/files/1991-20-3-4/8-SenahidHalilovic189-197.PDF

PODACI O NAŠEM JEZIKU U LJETOPISU MULA MUSTAFE BAŠESKIJE

SENAHID HALILOVIĆ

Бојим се да се и ти, попут својих српских националистичких колега, бориш против имагинарног противника. Нити су Срби у 16. и 17. веку у народу користили латинска имена месеци, нити је Башескија релевантан пример за тему о Ускуфији (једино ако не мислиш на то што језик такође не назива хрватским, нити види икакво јединство).

 

[Mrkalj]

Za Bosnu se može reći po starim bosanskim ispravama i kasnije muslimanske književnosti da je tamo prevladavala ikavica.

Koliko starim?

 

[Krishna]

Za Bosnu se može reći po starim bosanskim ispravama i kasnije muslimanske književnosti da je tamo prevladavala ikavica.
Danas je ikavica u BiH samo na području gdje su većinom Hrvati i manjim dijelom Bošnjaci.
Na srpskim područjima se ikavica ne govori uz izuzetke koji potvrđuju pravilo.
Sad ili su Srbi zaboravili svoj stari jezik ili ga nisu nikada ni govorili.
Nije bilo školstva koje bi to napravilo, pa se može reći da Srbi nisu tako govorili i današnja karta govora u BiH prati povijesne procese koji su se dogodili pod Osmanlijama.

Pogledajte prilog 628820

Старија жена Српкиња из Отишића на 1:27-5:32, 9:40-12:26, 18:27-19:16, 21:46-23:25 https://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=75793

Икавизми: мисеца, ди, живило, живит, нисам, негди, дви, увик, умрит, видили, окрићу

(И)јекавизми: прије, дјеца, дјете, сјећам

Екавизми: средње, послен, оде, срећа, двадест

"Оде" је технички екавизам скраћено од "овде", међутим многи икавци кажу "овде" а не "овди."

Отишић је био чисто српско село и наjвеће село у врличком крају https://sr.wikipedia.org/wiki/Отишић

Говор бабе са линка би био класификован као икавско-(и)јекавски.
Кад читамо ауторе из 19-ог и са почетка 20-ог в. видимо да су Срби из тог краја причали икавски. Што значи да је (и)јекавски елемент код бабе са линка резултат накнанде (и)јекавизације која је у њеном случају само дјеломична.

 

[Mej bregami]

Koliko starim?

Старија жена Српкиња из Отишића на 1:27-5:32, 9:40-12:26, 18:27-19:16, 21:46-23:25 https://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=75793

Икавизми: мисеца, ди, живило, живит, нисам, негди, дви, увик, умрит, видили, окрићу

(И)јекавизми: прије, дјеца, дјете, сјећам

Екавизми: средње, послен, оде, срећа, двадест

"Оде" је технички екавизам скраћено од "овде", међутим многи икавци кажу "овде" а не "овди."

Отишић је био чисто српско село и наjвеће село у врличком крају https://sr.wikipedia.org/wiki/Отишић

Говор бабе са линка би био класификован као икавско-(и)јекавски.
Кад читамо ауторе из 19-ог и са почетка 20-ог в. видимо да су Срби из тог краја причали икавски. Што значи да је (и)јекавски елемент код бабе са линка резултат накнанде (и)јекавизације која је у њеном случају само дјеломична.

Napisao sam izuzeci koji potvrđuju pravilo.
Srbi u Dalmaciji su bili pod većim utjecajem kulture iz gradova, pa su u govoru poprimili puno lokalnog dijalekta i talijanizama.

 

[psmaniac]

Napisao sam izuzeci koji potvrđuju pravilo.
Srbi u Dalmaciji su bili pod većim utjecajem kulture iz gradova, pa su u govoru poprimili puno lokalnog dijalekta i talijanizama.

Само Срби или сво становништво Далмације?

 

[Mrkalj]

Наравно да има. Има добар пример Алајбегзаде Ибрахима - Печевије (иначе од Соколовића), који свој језик повремено назива босанским/бошњачким, а повремено и хрватским.

To kao da je naš Slaven.

Napisao sam izuzeci koji potvrđuju pravilo.
Srbi u Dalmaciji su bili pod većim utjecajem kulture iz gradova, pa su u govoru poprimili puno lokalnog dijalekta i talijanizama.

Bez ikakvih emocija, ako pokušavaš da braniš hrvatstvo ikavice nemaš slučaj. Ikavci su Šokci (stari Bosanci) i Bunjevci (Humljani) - oba etnikuma potiču iz srpskih kneževina (Bosna i Hum).

 

[Mrkalj]

Hrvatski je čakavica.

"Hrvatski" je čakavica u srednjem veku kada je hrvatsko plemstvo tamo naleglo (na srpske Liburne i Japode). Posle, od 16. veka, nalegli su na kajkavce, pa je i kajkavica postala "hrvatski". Ima primera ikavske štokavice gde se jezik naziva hrvatskim, ali, što reče onaj arheolog - treba napisati da je to greška. Ko piše taj i greši. Tek krajem 20. veka prigrliše ijekavicu i tako nalegoše na vascelu Bosnu, Dubrovnik i Crnu Goru sa Srbijom do Valjeva i Čačka. E, sad, to je ono što mi danas od te kuge branimo. I još nam pritom zameraju političku nekorektnost. Slaven prvi.

 

[Mej bregami]

To kao da je naš Slaven.

Bez ikakvih emocija, ako pokušavaš da braniš hrvatstvo ikavice nemaš slučaj. Ikavci su Šokci (stari Bosanci) i Bunjevci (Humljani) - oba etnikuma potiču iz srpskih kneževina (Bosna i Hum).

Moraš to i dokazati.

 

[Mej bregami]

"Hrvatski" je čakavica u srednjem veku kada je hrvatsko plemstvo tamo naleglo (na srpske Liburne i Japode). Posle, od 16. veka, nalegli su na kajkavce, pa je i kajkavica postala "hrvatski". Ima primera ikavske štokavice gde se jezik naziva hrvatskim, ali, što reče onaj arheolog - treba napisati da je to greška. Ko piše taj i greši. Tek krajem 20. veka prigrliše ijekavicu i tako nalegoše na vascelu Bosnu, Dubrovnik i Crnu Goru sa Srbijom do Valjeva i Čačka. E, sad, to je ono što mi danas od te kuge branimo. I još nam pritom zameraju političku nekorektnost. Slaven prvi.

Priznajem imaš maštu, sipaš priče iz glave bez pardona i pauze.

 

[Mrkalj]

Moraš to i dokazati.

To je dokazano. E sad, uvek postoje oni koji se prave ludi. Kao oni, npr. koji govore da postoje četiri jezika, a ne jedan, srpski.

 

[Mej bregami]

To je dokazano. E sad, uvek postoje oni koji se prave ludi. Kao oni, npr. koji govore da postoje četiri jezika, a ne jedan, srpski.

Prije bih rekao četiri standarda knjizevnog, ispod toga je književnost na starim stsndardima, u Hrvatskoj tri.

 

[Mrkalj]

Priznajem imaš maštu, sipaš priče iz glave bez pardona i pauze.

Tomo Matasić: Karta hrvatskog jezika sa dodatkom srpskog, Dobar dan, Minhen 1984.
​

Trideset godina posle Novosadskog dogovora pojavila se u Minhenu (1984) Karta hrvatskog jezika s dodatkom srpskog u knjizi Dobar dan! čiji je autor Tomo Matasić. Ona je jasno grafički prikazala kako je srpskohrvatski odnosno hrvatskosrpski podeljen na dve polovine i to po liniji ijekavski-ekavski izgovor, tj. istočna i zapadna varijanta onog "jednog i jedinstvenog" jezika. Ova Karta, kao i ono što se poslednjih godina 20. veka dešavalo, potvrdila je opravdanost strahovanja Branka Mašića i drugih dobromislećih Srba da se na proglašavanju srpskog jezika za hrvatski radilo smišljeno i temeljno.


Matasićeva Karta je najjasnije obelodanila tu strategiju. Po njoj je "bivši" srpskohrvatski jezik podeljen tako da hrvatski jezik zauzima celo kajkavsko narečje, celo čakavsko narečje i dva dela štokavskog: ikavski i ijekavski dijalekat. Srpskom jeziku ostavljen je samo ekavski štokavski. Na žalost, oficijelna srpska lingvistika (decenijama pod kontrolom iz Zagreba) faktički, iako ne na rečima, prihvatala je ovakvu deobu. Nije je prihvatao samo srpski narod i nisu je prihvatali srpski književnici. Njima je, radi umirenja, povodom Deklaracije o nazivu i položaju hrvatskog književnog jezika (1967) ponuđen stav Miroslava Krleže u vidu formule koja je ovako glasila: Srbi i Hrvati imaju jedan jezik koji Hrvati zovu hrvatski, a Srbi srpski. Važno je, međutim, da se istakne da je taj stav parafraza Jagićevog stava o jezičkom zajedništvu Srba i Hrvata. On je sasvim suprotan stavu Vuka Karadžića po kome se jezici Srba i Hrvata razlikuju: Srbi imaju svoj jezik a Hrvati svoj.

 

[Mej bregami]

Tomo Matasić: Karta hrvatskog jezika sa dodatkom srpskog, Dobar dan, Minhen 1984.​

Sad ti vadis fantazije nekog nacionaliste kao dokaz. Svaki narod ima takve, važno je samo da im se ne da iz misliš rupa u kojima se skrivaju.

 

[sumljiv_tip]

Pa Beograd je govorio jednu vrstu ikavice.

 

[Pumpaj Dinstanović]

ne iščekujem. Ja ga znam.

Dolazimo do srži problema...

 

[Mrkalj]

Sad ti vadis fantazije nekog nacionaliste kao dokaz. Svaki narod ima takve, važno je samo da im se ne da iz misliš rupa u kojima se skrivaju.

To je stav tvog saborca na ovoj temi, Hrobija. Ne znam koliko puta je izjavio: "srpski je, povijesno, ekavski":

Hroboatos: "Srpski je povijesno "ekavski", tamo gdje je bilježen jat kao slovo. No, glavni je reformator srpskog jezika Vuk Karadžić ijekaviziarao, poglavito jer je radio na temelju hrvastke jekavske pisane baštine- a ne zbog govora čobana u svom selu. I onda ispada neugodno jednostavno "ratosiljati" se jekavice, premda ova prirodno odumire među Srbima. Zasijeca to u korijene."

Hroboatos: "Hrvatski jezik je povijesno ikavski i jekavski, a ne ekavski, pa se ispravljaju nametnuti ekavizmi koji su se "udomaćili" zahvaljujući političkim presijama: pogreška, strelica, grešnik, unapređenje, crepovi,...

To je stav nemalog broja jezikoslovaca iz Hrvatske:

...

Branko Franolic, The Development of Literary Croatian and Serbian, Language Reform: History and Future, Hamburg, 1983-4, p. 105.

Ljudevit Jonke je po povratku iz Noivog Sada 1954. u Zagrebu pobedonosno izjavio: "Drugovi, obranili smo jekavicu!"

 

[Mrkalj]

Dolazimo do srži problema...

Dobro, šta sad hoćeš? Na to si mi već sinoć replicirao, pa si prijavio, pa se brisalo, i sad opet proizvodiš trolspam da uvaženi kolega Lekizan ne bi bio dokon? Saberi se.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dobro, šta sad hoćeš? Na to si mi već sinoć replicirao, pa si prijavio, pa se brisalo, i sad opet proizvodiš trolspam da uvaženi kolega Lekizan ne bi bio dokon? Saberi se.

Mislim da si nešto pomešao; nisam ništa rekao ovim povodom.

Hoću da shvatiš gde je problem i sa tim prestaneš. I da ne bude u krug glupost, nakaradna logika, itd...sve sa premisom 'sve ja znam; mora da je nemoguće jer ne znam'.