Победоносцев - Atinjani su, pretpostavljam, verovali isto posle sloma carstva, dok su im Spartanci rusili pirejski zid i svirali frule - naravno, nisu mislili na Evropu kao takvu, ali na pad kulturnog jezgra i dolazak tame, to da. I Heleni su verovali isto posle rimskih osvajanja. I Rimljani su verovali isto posle pada republike, pa u decenijskoj krizi posle urusavanja principata, pa pred pad zapadnog carstva. I Vizantinci su verovali isto posle poraza od Persijanaca, Arapa, Turaka, i tako dalje. I bili su u pravu - donekle, u granicama. Medjutim, aticka, helenska, rimska, evropska kultura je prezivela, i mada bi Atinjaninu bilo neprepoznatljivo kulturno nasledje njegovog polisa u kontekstu neke srednjevekovne Ravene, recimo, i mada saksonski plemic ne bi video skoro nista sto je licno smatrao sustinski evropskim na ulicama nekog modernog Mancestera, to nasledje je tu. Etape se zavrsavaju, kultura traje.
Evropska kultura je sveprisutna i sveprozimajuca, i juce, danas, sutra jos nema premca.
, ponavljati uvek isto ne govori o zrelosti i pokusaju objektivnosti. Inat je jedan vid mazohizma, u drustvu se sve kaznjava sto se ne uklapa u zajednicki pogled na disciplinu
