Zašto je lakše ujediniti ljude protiv "nekoga" nego za zajedničko dobro?
Zaato što postoje institucije i vođe koje ujedinjuju i pokreću ljude na zlo, a institucije i vođe koje pokreću ljude na dobro, ne postoje,
Doduše, postoje verske institucije i vođe koje kažu: "volite se ljudi", ali taj njihov apel na ljubav u praktičnom životu ni za koga ne znači ništa. Kad neko kaže "volite se ljudi", svi misle na osećanje ljubavi, ali i kad bi ljudi zaista počeli da osećaju ljubav jedni prema drugoma, niko od toga ne bi imao nikakve praktične koristi, ni oni koji vole, ni oni koji su voljeni.
Da bi ljubav prena drugom kao prema samome sebi imala praktično značenje, to bi moralo da se odrazi na materijalnom planu, a to bi trebalo da znači da oni koji imaju materijalnia dobra od kojih se živi, trebali da dele sa onima koji nemaju. Ali u praksi to ne može da se ostvari apelom "volite se ljudi", kao što to hrišćani misle, već iskljućivo stvaranjem potpuno pravednog društvenog i ekonomskog poretka, a to hrišćamske crkve i vođe nikada nisu ni zagovarale, ni pokušale. Zapravo, jesu. Prvobitni hrišćani su to pokušali, pa je zato odmah počeo progom jrišćana od strane Rimljana. Pa kada je hrišćanstvo postali drđavna religija RIma, hriščanima je bilo dozvoljeno da se bave samo verom u Isusa Hrista, a ne i da se bave državnom poslovima, a to je značilo da ne smeju da rade na uspostavljanju nikakve pracde, jer to je u domenu države. A kakav je poredak vladao u rimsko doba i kakav još uvek u svetu vlada, to znamo. Čak i danas čovečanstvo mrzi čak i samu reč "komunizam" i spremno je da ga ruši gde god se on pojabi. Prosto iz razloga jer pravi komunizam, a to nije bio onaj komunizam koji nam je bio poznat i koji je propao, podrazumeva samo državu kao ekonomsku pravednu zajednicu, bez državno-političkog sistema i bez ikakvog oblika elsploatacije, tj. bez prtivatnog vlasništam i bilo kakvog oblika eksploatacije i bogaćenja. A to je ono što je i danas zabranjeno, kao što je i u Rimsko doba. Države kao politički sistemi ni danas i ne pomišljaju da se skinu ljudima sa grvačei da ima kao takve nisu potrebne.
A nema razloga da državne političke institucije i dalje postoje, jer kad bi se ceo svet ujedinio i kad bi se ukinuli državno-politički sistemi i svi oni mehanizmi bez kojih država ne bi mogla da postoji, kao što su državna administracija, poreski sistem, vojska, proizvodnja ratnih tehnologija i vojne optene itd. i kad bi se taj rad na održanju dežava preusmerio samo na ona materijalna dobra od kojih se živi, svi ljudi sveta bi postali bogataši. Jer barem polovina čovelanstva se bavi održavanjem država kao političkih sistema koji, ne samo da žive lakše bolje od one polovine čovečanstva koja se bavi prouzvodnim, društveno opravdanim i korisnim radom, već ta neradnička, državno-politička polovina sveta, u svojim stalnim nadmetanjima i borbama za vlast , čak stalno i ruši i ugrožava državu kao ekonomsku zajdednicu, jer gura sve ljude u rat, ubijanje, palčjenje i rušenje.
Pravo je čudo, kako je moguće da ceo svet tako živi, strada i pati sem već hiljadama godina, a još uvek to niko ne primećuje ili čak i ne sme da se buni protiv toga. Izraelci ubijaju Palestince kao muvi niko ništa ne preduzima. Amerikancučak i šalju oružje Izraelu i pomažu taj veliki zločin. A ako se neko i pobuni idigne revoluciju i sruši državu, u svom neznanju, kao komunisti, na primer, ponovo naprave dežavu kao eksploatatora, samo sa drgačijim imenom, komunističku i tako na kraju sve bude kao i pre revolucije. Pa je onda potrebno praviti novu revoluciju i sa vlasti skidati revolucionare. I šta se time dobija? Ništa!. Ruši se jedna država eksploatator, da bi na leđa radnog sveta sela druga, ista takva ili još i gora. A ljudi i dalje ne mogu da se sete da im država kao politiki sisteem i eksploatator, uopšte ne treba.
