Ja slavim Svetog Nikolu i na stolu imam pecen svinjski but. Moj otac je za svetog Nikolu pekao prase i njegov otac i otac njegovog oca... nikad niko nije pravio pitanje zasto prase na slavi? Svi koji su dolazili (a bogami mnogo ih je dolazilo) su mrsili posteno... Pre desetak godina, dolazio nam je u kucu jedan stari pop i pitala sam ga za to posno i mrsno, rekao mi je da je slava Sv. Nikola posna iskljucivo zbog toga sto pada u posne dane, ali, prava slava je kolac, sveca i zito, a cime cete vi posluziti svoje goste je na vama.... Bozicni post traje 40 dana i svih 40 dana moraju da ispostuju svestena lica, obicni vernici bi trebalo da poste 1 do 7 dana bar... ko misli da je toliko gresan moze da posti i svih 40 dana. Onda je dosao pop koji je izbegao sa Kosova pa nam rekao da je smrtni greh mrsiti svetog Nikolu a sledeci pop koji je dosao nam je rekao da je jos veci greh promeniti... dakle, dragi moji, svakog 19.decembra, ja upalim svecu, spremim kolac i zito... i jos poneke sitnice za goste... a vi postite i mrsite... radite sta god hocete uopste me ne zanima, tako slavim svetog Nikolu jer su tako slavili moji preci... ajd cao
grudvaaaaaaaaaaaaaaaaaaa 
Sadasnju duzinu Bozicnog posta nije propisala Crkva, te mrsna slava o sv. Nikoli nije protiv odluke Crkve, nije grijeh, nego postivanje odluka Sedam Vaseljenskih sabora o nepromjenljivosti vjere nakon Sedmog vaseljenskog sabora:
ПОСТ ПРЕД ПРАЗНИКОМ РОЖДЕСТВА ХРИСТОВОГ
У првим вековима Божићни пост није код свих хришћана имао исто време трајања. Неки су постили седам дана, неки и више.
Да би се провела једнообразност међу хришћанима, на Пoмjecном cабору, држаном у време патр. Луке и императора Мануила 1166. године, наложено је да сви хришћани пост пред Рождеством Христовим држе четрдесет дана.
----------------------------
Uporedite li tu odluku carigradskog Pomjesnog sabora 1166. god. sa odlukom Sedmog vaseljenskog sabora 787.god., vidjecete da tom odlukom carigradski Pomjesni sabor narusio zapovijest Sedmog vaseljenskog sabora o nepromjenljivosti u ucenju Crkve nakon Sedmog vaseljenskog sabora:
”Оне пак који ишта додају учењу Католичанске (= Васељенске = Саборне) Цркве, или ишта одузимају од њега, ми анатемишемо." (Iz Orosa VII Vaseljenskog Sabora)
Vaseljenski Sabor zapovijedio jedno:
ne dodavati ista ucenju Crkve (Grci su dodali odluke o duzini Bozicnog, Apostolskog i Gospojinskog posta).
U vrijeme Vaseljenskih sabora vidimo da je samo bio propis za post srijedom i petkom, Veliki (Casni) post i propis je bio: postiti cetrdeset dana i post Strasne sedmice. Za apostolski post (druga sedmica nakon Pedesetnice) postiti sedam dana, a za Bozic nije bilo pravila i postilo se obicno sedam dana pred Bozic
Dakle postovi nisu bili ujednaceni nikakvim pravilima sve do 1166. godine kada je carigradski patrijah Luka svojom voljom i voljom ondasnjeg cara nalozio da se posti ovako kako je danas uslo u obicaj.To je bio Pomjesni sabor, a odluke bilo kog pomjesnog sabora nisu obavezujuce za druge pomjesne Crkve. Kod Srba to se udomacilo tek u vrijeme turskog ropstva kad su vlast u SPC preuzeli grcke episkopi, dok u vrijeme sve do Kosova to u SPC nije bilo.
-----------------------------------------
Citirani tekst u gornjem prilogu prenio sam iz knjige
ГРИГОРИЈЕ С. ДЕБОЉСКИ:
ДАНИ БОГОСЛУЖЕЊА (КЊИГА О ПОСТУ)
ПРАВОСЛАВНЕ САБОРНЕ ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ
) obično ide na početku, a ne na kraju. )
