Može li evro zameniti dolar kao globalnu rezervnu valutu?

[Banovic_Strahinja]

Globalna rezervna valuta je ona koju strane centralne banke drže u značajnim količinama. Od sporazuma iz Bretton Vudsa iz 1944. godine, tu ulogu ima američki dolar, koji i dalje dominira – prema podacima MMF-a iz kraja 2024, dolar čini 54% globalnih zvaničnih rezervi, dok evro zauzima drugo mesto sa 19%.

Nekada je novac imao fizičku vrednost, ali danas koristimo fiducijarni novac – papir s pečatom vlasti. Ipak, ljudi mogu koristiti druge robe kao valutu. Na primer, tokom Drugog svetskog rata, cigarete su služile kao novac u zatvorskim kampovima.
Novac je svaki resurs koji funkcioniše kao skladište vrednosti, sredstvo razmene i merna jedinica, ali njegova vrednost zavisi od poverenja u njegovu upotrebu. Ako neko pokuša da plati kafu običnim papirom s potpisom, to neće biti prihvaćeno – osim ako taj potpis pripada nekoj poznatoj osobi.

Isto važi i za državne valute – službeni pečat ne garantuje da će se papir koristiti u transakcijama. Zato novac gubi vrednost u zemljama sa hiper inflacijom – ako danas kupite kafu za 100 pezosa, sutra ta ista novčanica može vredeti tek kesicu šećera.

Američki dolar je trenutno jedinstven- svako ko ga poseduje zna da će biti prihvaćen u većini zemalja, bilo za direktno plaćanje robe ili za razmenu u sekundarnim tržištima. Zbog široke upotrebe i poverenja, mnogi – kako investitori, tako i obični građani – radije čuvaju svoj novac u dolarima. Međutim, ovo će se nastaviti samo dok ljudi budu smatrali dolar najsigurnijom opcijom.

„Preterana privilegija“ dolara

Glavna prednost globalne rezervne valute je što investitori vide tu valutu, a samim tim i zemlju koja je izdaje, kao sigurnu. To znači da se i državna zaduženost percipira kao manje rizična, što smanjuje troškove pozajmljivanja i omogućava veće troškove i veću toleranciju na dug u poređenju s drugim zemljama.

Po svojoj prirodi, globalna rezervna valuta raste u vrednosti, stvarajući povratnu spregu – ljudi žele američke dolare, bez obzira da li nameravaju da kupuju američku robu, što povećava vrednost dolara i čini ga još poželjnijim. To znači da su strane robe i usluge (npr. turizam u Evropi) povoljniji za američke građane, ali istovremeno američki izvoz postaje skuplji za ostatak sveta.
Francuski ministar finansija Valeri Žiskar d'Esten opisao je ovaj fenomen 1960-ih terminom „pretjerana privilegija“.

Promena društvenih normi
Široke promene nisu lako ostvarive. Na primer, veliki broj korisnika koriste tastaturu sa rasporedom QWERTY- iako je ovaj sistem nastao slučajno. Promena svih tastatura u svetu bila bi skupa i teška, čak i ako bi rezultirala boljim rasporedom.

Isti princip navike važi i za valute, ali američki dolar nije oduvek bio dominantan. Do 1950-ih, britanska funta je bila glavna svetska valuta, ali je posleratna ekonomska snaga SAD-a dovela do toga da dolar postane globalna rezervna valuta. Kako poverenje u dolar opada, mnogi se pitaju da li bi evro, ili neka druga valuta, mogla preuzeti tu ulogu.

Američka politika ubrzava ovaj proces. Investitori trebaju dolare da bi kupovali američke obveznice i akcije, ali te transakcije doprinose američkom trgovinskom deficitu, koji Trampova administracija želi eliminisati. Neizvesnost oko američke trgovinske politike smanjuje privlačnost američkih investicija, što se jasno vidi u nestabilnosti tržišta obveznica.
Nedavni događaji pokazali su da su kontrolni mehanizmi američkog ustava slabiji nego što se ranije mislilo, a predsednik u nekim oblastima ima gotovo apsolutnu vlast. Poslednji potez Bajdena, kada je pomilovao svoju porodicu i potencijalne političke saveznike, dodatno je narušio poverenje u američku vlast.

Iako bi globalna upotreba evra morala značajno porasti da bi zamenila dolar, sada se čini mnogo verovatnijim nego pre tri meseca.

 

[Casual Observer]

Evro to ne može, tj ne a da se time ne izazove ozbiljna inflacija u Evrozoni.

 

[Casual Observer]

Globalna rezervna valuta je ona koju strane centralne banke drže u značajnim količinama. Od sporazuma iz Bretton Vudsa iz 1944. godine, tu ulogu ima američki dolar, koji i dalje dominira – prema podacima MMF-a iz kraja 2024, dolar čini 54% globalnih zvaničnih rezervi, dok evro zauzima drugo mesto sa 19%.

Nekada je novac imao fizičku vrednost, ali danas koristimo fiducijarni novac – papir s pečatom vlasti. Ipak, ljudi mogu koristiti druge robe kao valutu. Na primer, tokom Drugog svetskog rata, cigarete su služile kao novac u zatvorskim kampovima.
Novac je svaki resurs koji funkcioniše kao skladište vrednosti, sredstvo razmene i merna jedinica, ali njegova vrednost zavisi od poverenja u njegovu upotrebu. Ako neko pokuša da plati kafu običnim papirom s potpisom, to neće biti prihvaćeno – osim ako taj potpis pripada nekoj poznatoj osobi.

Isto važi i za državne valute – službeni pečat ne garantuje da će se papir koristiti u transakcijama. Zato novac gubi vrednost u zemljama sa hiper inflacijom – ako danas kupite kafu za 100 pezosa, sutra ta ista novčanica može vredeti tek kesicu šećera.

Američki dolar je trenutno jedinstven- svako ko ga poseduje zna da će biti prihvaćen u većini zemalja, bilo za direktno plaćanje robe ili za razmenu u sekundarnim tržištima. Zbog široke upotrebe i poverenja, mnogi – kako investitori, tako i obični građani – radije čuvaju svoj novac u dolarima. Međutim, ovo će se nastaviti samo dok ljudi budu smatrali dolar najsigurnijom opcijom.

„Preterana privilegija“ dolara

Glavna prednost globalne rezervne valute je što investitori vide tu valutu, a samim tim i zemlju koja je izdaje, kao sigurnu. To znači da se i državna zaduženost percipira kao manje rizična, što smanjuje troškove pozajmljivanja i omogućava veće troškove i veću toleranciju na dug u poređenju s drugim zemljama.

Po svojoj prirodi, globalna rezervna valuta raste u vrednosti, stvarajući povratnu spregu – ljudi žele američke dolare, bez obzira da li nameravaju da kupuju američku robu, što povećava vrednost dolara i čini ga još poželjnijim. To znači da su strane robe i usluge (npr. turizam u Evropi) povoljniji za američke građane, ali istovremeno američki izvoz postaje skuplji za ostatak sveta.
Francuski ministar finansija Valeri Žiskar d'Esten opisao je ovaj fenomen 1960-ih terminom „pretjerana privilegija“.

Promena društvenih normi
Široke promene nisu lako ostvarive. Na primer, veliki broj korisnika koriste tastaturu sa rasporedom QWERTY- iako je ovaj sistem nastao slučajno. Promena svih tastatura u svetu bila bi skupa i teška, čak i ako bi rezultirala boljim rasporedom.

Isti princip navike važi i za valute, ali američki dolar nije oduvek bio dominantan. Do 1950-ih, britanska funta je bila glavna svetska valuta, ali je posleratna ekonomska snaga SAD-a dovela do toga da dolar postane globalna rezervna valuta. Kako poverenje u dolar opada, mnogi se pitaju da li bi evro, ili neka druga valuta, mogla preuzeti tu ulogu.

Američka politika ubrzava ovaj proces. Investitori trebaju dolare da bi kupovali američke obveznice i akcije, ali te transakcije doprinose američkom trgovinskom deficitu, koji Trampova administracija želi eliminisati. Neizvesnost oko američke trgovinske politike smanjuje privlačnost američkih investicija, što se jasno vidi u nestabilnosti tržišta obveznica.
Nedavni događaji pokazali su da su kontrolni mehanizmi američkog ustava slabiji nego što se ranije mislilo, a predsednik u nekim oblastima ima gotovo apsolutnu vlast. Poslednji potez Bajdena, kada je pomilovao svoju porodicu i potencijalne političke saveznike, dodatno je narušio poverenje u američku vlast.

Iako bi globalna upotreba evra morala značajno porasti da bi zamenila dolar, sada se čini mnogo verovatnijim nego pre tri meseca.

Kako to izvesti a da se time ne izazove nezaustavljiva inflacija u Evrozoni? Ima dva globalna igrača sa daleko jačim privredama, Amerika i Kina, za potpunu propast pokušaja UK sa funtom je bila dovoljna Nemačka.

I to u situaciji kada nema američkog, ili kineskog, ili kombinovanog napada na evro. Šta li bi tada sve nastalo po manjim članicama Evrozone?

 

[Black_star]

bogami, ja i u novijim američkim filmovima vidim đe cura pominje evre i frapiram se, kao...

 

[AleksaJ]

Globalna rezervna valuta je ona koju strane centralne banke drže u značajnim količinama. Od sporazuma iz Bretton Vudsa iz 1944. godine, tu ulogu ima američki dolar, koji i dalje dominira – prema podacima MMF-a iz kraja 2024, dolar čini 54% globalnih zvaničnih rezervi, dok evro zauzima drugo mesto sa 19%.

Nekada je novac imao fizičku vrednost, ali danas koristimo fiducijarni novac – papir s pečatom vlasti. Ipak, ljudi mogu koristiti druge robe kao valutu. Na primer, tokom Drugog svetskog rata, cigarete su služile kao novac u zatvorskim kampovima.
Novac je svaki resurs koji funkcioniše kao skladište vrednosti, sredstvo razmene i merna jedinica, ali njegova vrednost zavisi od poverenja u njegovu upotrebu. Ako neko pokuša da plati kafu običnim papirom s potpisom, to neće biti prihvaćeno – osim ako taj potpis pripada nekoj poznatoj osobi.

Isto važi i za državne valute – službeni pečat ne garantuje da će se papir koristiti u transakcijama. Zato novac gubi vrednost u zemljama sa hiper inflacijom – ako danas kupite kafu za 100 pezosa, sutra ta ista novčanica može vredeti tek kesicu šećera.

Američki dolar je trenutno jedinstven- svako ko ga poseduje zna da će biti prihvaćen u većini zemalja, bilo za direktno plaćanje robe ili za razmenu u sekundarnim tržištima. Zbog široke upotrebe i poverenja, mnogi – kako investitori, tako i obični građani – radije čuvaju svoj novac u dolarima. Međutim, ovo će se nastaviti samo dok ljudi budu smatrali dolar najsigurnijom opcijom.

„Preterana privilegija“ dolara

Glavna prednost globalne rezervne valute je što investitori vide tu valutu, a samim tim i zemlju koja je izdaje, kao sigurnu. To znači da se i državna zaduženost percipira kao manje rizična, što smanjuje troškove pozajmljivanja i omogućava veće troškove i veću toleranciju na dug u poređenju s drugim zemljama.

Po svojoj prirodi, globalna rezervna valuta raste u vrednosti, stvarajući povratnu spregu – ljudi žele američke dolare, bez obzira da li nameravaju da kupuju američku robu, što povećava vrednost dolara i čini ga još poželjnijim. To znači da su strane robe i usluge (npr. turizam u Evropi) povoljniji za američke građane, ali istovremeno američki izvoz postaje skuplji za ostatak sveta.
Francuski ministar finansija Valeri Žiskar d'Esten opisao je ovaj fenomen 1960-ih terminom „pretjerana privilegija“.
ne
Promena društvenih normi
Široke promene nisu lako ostvarive. Na primer, veliki broj korisnika koriste tastaturu sa rasporedom QWERTY- iako je ovaj sistem nastao slučajno. Promena svih tastatura u svetu bila bi skupa i teška, čak i ako bi rezultirala boljim rasporedom.

Isti princip navike važi i za valute, ali američki dolar nije oduvek bio dominantan. Do 1950-ih, britanska funta je bila glavna svetska valuta, ali je posleratna ekonomska snaga SAD-a dovela do toga da dolar postane globalna rezervna valuta. Kako poverenje u dolar opada, mnogi se pitaju da li bi evro, ili neka druga valuta, mogla preuzeti tu ulogu.

Američka politika ubrzava ovaj proces. Investitori trebaju dolare da bi kupovali američke obveznice i akcije, ali te transakcije doprinose američkom trgovinskom deficitu, koji Trampova administracija želi eliminisati. Neizvesnost oko američke trgovinske politike smanjuje privlačnost američkih investicija, što se jasno vidi u nestabilnosti tržišta obveznica.
Nedavni događaji pokazali su da su kontrolni mehanizmi američkog ustava slabiji nego što se ranije mislilo, a predsednik u nekim oblastima ima gotovo apsolutnu vlast. Poslednji potez Bajdena, kada je pomilovao svoju porodicu i potencijalne političke saveznike, dodatno je narušio poverenje u američku vlast.

Iako bi globalna upotreba evra morala značajno porasti da bi zamenila dolar, sada se čini mnogo verovatnijim nego pre tri meseca.

Evro to ne može, tj ne a da se time ne izazove ozbiljna inflacija u Evrozoni.

bogami, ja i u novijim američkim filmovima vidim đe cura pominje evre i frapiram se, kao...

...кад уради криза све поскупи .. поевтино ....

 

[Banovic_Strahinja]

Kako to izvesti a da se time ne izazove nezaustavljiva inflacija u Evrozoni? Ima dva globalna igrača sa daleko jačim privredama, Amerika i Kina, za potpunu propast pokušaja UK sa funtom je bila dovoljna Nemačka.

Ne znam racno kako bi inflacija delovala na euro u slucaju da bi postala globalna rezervna valuta- ima vise mogucih scenarija, no npr dolar je imao mnogo manju inflaciju upravo iz tog razloga i zapravo je jaci nego sto bi bio da nije toliko trazen (jer je glavna globalna valuta).

Funta sterling je dozivio sudbinu istu kao francuska i holandska valuta pre toga- prestali su da budu dominantna ekonomska sila i UK je posle 2 svetska rata bila na rubu bankrota i odrzali su je krediti i marsalov plan.

Sto se evra tice njih je potkopala kriza u evrozoni, uzrokovana izmedju ostalog finansijskom krizom 2008- u tom trenutku je evro cino 25% svetskih rezervne valute no zbog krize je udeo opao ispod 20%, a trenutno je nesto iznad 20% (dolar je 58%),
no za ocekivati je da ce porasti, dolar ce jos barem neko vreme biti dominantan, a kineski reminbi ce takodje povecati udeo no tesko da ce postati globalna valuta zbog kineske monetarne politike, osim ako se ona ne promeni.

 

[Casual Observer]

Ne znam racno kako bi inflacija delovala na euro u slucaju da bi postala globalna rezervna valuta- ima vise mogucih scenarija, no npr dolar je imao mnogo manju inflaciju upravo iz tog razloga i zapravo je jaci nego sto bi bio da nije toliko trazen (jer je glavna globalna valuta).

Funta sterling je dozivio sudbinu istu kao francuska i holandska valuta pre toga- prestali su da budu dominantna ekonomska sila i UK je posle 2 svetska rata bila na rubu bankrota i odrzali su je krediti i marsalov plan.

Sto se evra tice njih je potkopala kriza u evrozoni, uzrokovana izmedju ostalog finansijskom krizom 2008- u tom trenutku je evro cino 25% svetskih rezervne valute no zbog krize je udeo opao ispod 20%, a trenutno je nesto iznad 20% (dolar je 58%),
no za ocekivati je da ce porasti, dolar ce jos barem neko vreme biti dominantan, a kineski reminbi ce takodje povecati udeo no tesko da ce postati globalna valuta zbog kineske monetarne politike, osim ako se ona ne promeni.

Pitanje je da li privreda EU ima dovoljnu težinu da izvozi inflaciju u ekonomije jače od sebe?

UK je to pokušala, i Nemačkoj je baš prijao taj period ubrzanog rasta.

 

[Banovic_Strahinja]

Pitanje je da li privreda EU ima dovoljnu težinu da izvozi inflaciju u ekonomije jače od sebe?

UK je to pokušala, i Nemačkoj je baš prijao taj period ubrzanog rasta.

Sto se tice “izvoza inflacije” radi se o vrlo kompleksnom problemu i ne znam kako bi se sve to moglo odigrsti.

Sto se tice UK i funte- funta je izgubila svoju moc jer je izgubila dominantnu ekonomsku poziciju iz vise razloga, najvise zbog cinjenice da je bila pred bankrotom posle 2 svetskog rata.
Ekonomija nije “zero sum game” (iako nekad jeste)- tj ako jedan dobija to ne znaci da drugi gubi- npr tokom 50tih i 60tih su se gotovo sve Evropske zemlje razvijale i imale ekonomski rast, tj ne radi se samo o redustribuciji (odredjene kolicine) bogatstva- vec ukupna kolicina bogatstva moze rasti.
Npr Kina je imala veliki rast i izvukla preko 800 miliona ljudi iz siromastva- ali nisu zapadne zemlje osiromasavale vec su i one imale rast u jstom periodu.