Може ли без туђица?

па нисам баш сигуран. Американци то зову Џомба на путу (Road Bump). Сврха му јесте да те натера да успориш али те он не успорава већ ти одвали амортизере или цео предњи трамп ако се залетиш. По мени је правилније да га зовем Одваљивач.

Nema ni u nemackom nekog specijalnog izraza, kaze se prag (Schwelle).
 
Oni su me i ismejavali nego zarezivanje za moje pojmove nije isto sto i ostrenje
tako da ja njihovo misljenje dibiduz ne zarezujem.
Наравно да зарезивање и оштрење није исто, али прије него је смишљена та справица, оловка се заиста зарезивала ножићем. Јесте да се она тако заправо оштрила, али се оштрила зарезивањем са свих страна па није необично да се та ријеч, кад се појавила справица, пренијела и на њу. Но, да више не тупим с оштрењем. :D
 
није. У Србији оштримо косу а зарезујемо оловку
Знам приличан број Србијанаца који шиље оловку да би била шиљша. ;)
(Не шалим се, тараба вишља, а оловка шиљша, чуо властитим ушима, много пута.)
 
Ево примера за надахнуће уместо инспирације:

Васа Пелагић, један од најзначајнијих српских народних просветитеља умро је 6. фебруара 1899. године у Пожаревцу. Први је поборник идеја социјализма у Србији и на Балкану, којима се инпирисао за време боравка у Русији од 1864. до 1866. године.
https://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/1039960/kod-dva-bela-goluba.html

Васа Пелагић, један од најзначајнијих српских народних просветитеља умро је 6. фебруара 1899. године у Пожаревцу. Први је поборник идеја социјализма у Србији и на Балкану, којима је надахнут за време боравка у Русији од 1864. до 1866. године.
Знам да сам се хтио осврнути на још нешто и ево једва нађох да је то на самом почетку теме – Пелагић.
Елем, захваљујући управо њему, свијест о значају домаћих ријечи сам стекао још као сасвим мало дијете. Писао сам и читао и прије поласка у школу, али у школским данима сам почео читати још више него дотад. Знало се десити да немам у кући књигу коју нисам прочитао па сам већ прочитане читао поново. Кад ми се нису поново читале већ прочитане књиге, превртао сам по „кућној библиотеци опћег типа” не бих ли нашао нешто непрочитано. Тако су ми под руку доспијевале разне енциклопедије, рјечници, монографије и сл. Једном наиђох и на неку која се звала „Кућни љекар” или „Љекар у кући”, тако некако. Наравно, медицинска књига претрпана латинским, а ја дијете од неких 7-8 година, ништа нисам разумио. Помислио сам да је то свакако књига за велике и да ја ништа не разумијем јер сам још мали, да ћу то моћи разумјети тек кад порастем и још много тога научим... Е, онда ми се деси да ми, који мјесец након тога, дође под руку „Пелагићев народни учитељ” у ком је обилат дио такође био медицински. Међутим! Стари добри чика Васа је писао српским језиком (тек ту и тамо додајући у заградама понеки латински израз) и ја сам то читао разумијевајући шта пише! Какво откровење! Метаноја!
Ево, и дан-данас се сјећам поднаслова „Затвор cpaћкe” који је почињао реченицом: „Кад ко не може по два-три дана да cepe, онда је човек затворен.” Сјећам се и поднаслова „Бљување и литање” и многих других.

Нешто касније, као мало одраслији, схватио сам и зашто је нпр. cpaћкa лијепа ријеч у српском језику, а дијареја ружна. Но, о томе ћу опширније у посебном упису.
 
Зашто је cpaћкa лијепа ријеч у српском језику, а дијареја ружна?
Многима би се чинило сасвим супротно, јер дијареју могу изговорити и за свечаном трпезом, а да се нико не згрози, док cpaћкa... па барем пола стола би се згадило. Е баш зато је cpaћкa лијепа ријеч! Наиме, ријеч која означава неку појаву је то боља што боље означава појаву коју именује. Кад се изговори дијареја – ништа. Гола ријеч, туђа, празна. Дупло голо. А cpaћкa? Чим се изговори, ето белаја! Брзо почетно СР „зачињено” завршним ЋКА савршено описује појаву коју именује, неизоставно призива слику (непријатну), па чак и мирис (још непријатнији). Сама ријеч изазива, дакле, непријатност јер именује и појаву која је непријатна, таман како и треба код добре ријечи. Савршен склад. Зато то и јесте лијепа ријеч (као ријеч усклађена са оним што означава). Била би ружна кад би у нама изазивала пријатан осјећај, а именује непријатну појаву. За разлику од ње, дијареја је у српском језику стерилна, безлична, именује непријатну појаву а не доноси никакву непријатност и зато је ружна.
 
За разлику од ње, дијареја је у српском језику стерилна, безлична, именује непријатну појаву а не доноси никакву непријатност и зато је ружна.
Подсети ме сад на Б. Нушића када је као клинац увредио тетку назвавши је "хипотенузом":)
 
Зашто је cpaћкa лијепа ријеч у српском језику, а дијареја ружна?
Многима би се чинило сасвим супротно, јер дијареју могу изговорити и за свечаном трпезом, а да се нико не згрози, док cpaћкa... па барем пола стола би се згадило. Е баш зато је cpaћкa лијепа ријеч! Наиме, ријеч која означава неку појаву је то боља што боље означава појаву коју именује. Кад се изговори дијареја – ништа. Гола ријеч, туђа, празна. Дупло голо. А cpaћкa? Чим се изговори, ето белаја! Брзо почетно СР „зачињено” завршним ЋКА савршено описује појаву коју именује, неизоставно призива слику (непријатну), па чак и мирис (још непријатнији). Сама ријеч изазива, дакле, непријатност јер именује и појаву која је непријатна, таман како и треба код добре ријечи. Савршен склад. Зато то и јесте лијепа ријеч (као ријеч усклађена са оним што означава). Била би ружна кад би у нама изазивала пријатан осјећај, а именује непријатну појаву. За разлику од ње, дијареја је у српском језику стерилна, безлична, именује непријатну појаву а не доноси никакву непријатност и зато је ружна.

U svim jezicima je shit, Scheisse ili merde bas taj jak izraz koji dal je lep ili nije, nije ni vazno ali ga svako koristi
jer ziv covek ( izuzimajuci nas nekoliko zamlata ovde) dijareju ne bi razumeo niti ga to zanima.

Mene jedba druga rec buni i mnogo mi smeta, a direktno je doslovce prevedena na srpski pri cemu na srpskom
ne znaci nista.

Deep state = srpski duboka drzava:D
I sad svako ko misli da zna sta je to mrtav ladan deep u ovom kontekstu prevodi sa dubok.
Taj se izraz nigde ne prevpdi jer je i sam pojava dosla iz Amerike i znacila bi "drzava u drzavi"
ato sve mi imamo i kod kuce.
 
U svim jezicima je shit, Scheisse ili merde bas taj jak izraz koji dal je lep ili nije, nije ni vazno ali ga svako koristi
jer ziv covek ( izuzimajuci nas nekoliko zamlata ovde) dijareju ne bi razumeo niti ga to zanima.

Mene jedba druga rec buni i mnogo mi smeta, a direktno je doslovce prevedena na srpski pri cemu na srpskom
ne znaci nista.

Deep state = srpski duboka drzava:D
I sad svako ko misli da zna sta je to mrtav ladan deep u ovom kontekstu prevodi sa dubok.
Taj se izraz nigde ne prevpdi jer je i sam pojava dosla iz Amerike i znacila bi "drzava u drzavi"
ato sve mi imamo i kod kuce.
Израз „држава у држави” се код нас помињао у вријеме оног плана З4 (што су једни читали као Зе-4, а други као број 34 :().
 

Back
Top