Trandaiflko
Aktivan član
- Poruka
- 1.562
Расо, кисели купус, рибанац,краставци, не знам колико би ми било доста. И фафарони..Ако не смем да их једем, онда отворим теглу и миришем. Допинг.
Онда месо: До пре пар година нисам био неки посебни месојед, мада нисам ни избегавао. Онако, средње. Међутим, од пре пар година, могао бих месо јести уместо хлеба. Чак и шницле, које су ки биле на крају листе. Или пршуту, сланину. Занимљиво, пилетину једем "под морање", нема ми снагу. Једино бубац. Онда сир, слан и јак, зрели, а ужасавам се меког, младог, благог сира. Па јогурт, што киселији.
Кувана јаја што тврђе кувана, па посољена. Да смем, да поједем рецимо 20-ак. Када видим јаја на око, а жуманце течно - згрозим се.
Слактише могу да једем, али бих могао годинама без њих. И увек, дословце увек, када поједем нешто слатко, после одмах морам и нешто слано и јако.
Да ли ми фали електролита, ко зна. Имам благи мањак витамина Д, прописан Вигантол (варијанта рибљег уља) али не смем да пијем због калцификације.
Доктори немају појма. њихов одговор: па једи оно што ти се тражи. Али докторе, како да поједем 3 главице киселог купуса, или да попијем 5 л расола? Или пар кг неког меса, рецимо чајне, сремске и сл, пошто су ове шунке сувише благе и бљутаве за мене.
Наравно, консултовао сам доктора Гугла, негде пише да је могуће да има везе са бубрезима. Јесам склон песку и камичку, али не видим везу.
Негде помињу јетру. Немам неки проблем са њом, никад је нисам алкохолом оптерећивао.
Мањак киселине се помиње, а ионако мислим да ми недостаје. А он увек иде у пакету са мањком жучи. Од свих ствари "задртог" укуса, само ми кафа не прија, а један доктор ми рече да је то знак мањка жучи.
Па велим, ако је неко чуо за слично искуство, али без Гугл - савета, него из живота..
Онда месо: До пре пар година нисам био неки посебни месојед, мада нисам ни избегавао. Онако, средње. Међутим, од пре пар година, могао бих месо јести уместо хлеба. Чак и шницле, које су ки биле на крају листе. Или пршуту, сланину. Занимљиво, пилетину једем "под морање", нема ми снагу. Једино бубац. Онда сир, слан и јак, зрели, а ужасавам се меког, младог, благог сира. Па јогурт, што киселији.
Кувана јаја што тврђе кувана, па посољена. Да смем, да поједем рецимо 20-ак. Када видим јаја на око, а жуманце течно - згрозим се.
Слактише могу да једем, али бих могао годинама без њих. И увек, дословце увек, када поједем нешто слатко, после одмах морам и нешто слано и јако.
Да ли ми фали електролита, ко зна. Имам благи мањак витамина Д, прописан Вигантол (варијанта рибљег уља) али не смем да пијем због калцификације.
Доктори немају појма. њихов одговор: па једи оно што ти се тражи. Али докторе, како да поједем 3 главице киселог купуса, или да попијем 5 л расола? Или пар кг неког меса, рецимо чајне, сремске и сл, пошто су ове шунке сувише благе и бљутаве за мене.
Наравно, консултовао сам доктора Гугла, негде пише да је могуће да има везе са бубрезима. Јесам склон песку и камичку, али не видим везу.
Негде помињу јетру. Немам неки проблем са њом, никад је нисам алкохолом оптерећивао.
Мањак киселине се помиње, а ионако мислим да ми недостаје. А он увек иде у пакету са мањком жучи. Од свих ствари "задртог" укуса, само ми кафа не прија, а један доктор ми рече да је то знак мањка жучи.
Па велим, ако је неко чуо за слично искуство, али без Гугл - савета, него из живота..
