Moram ti reći koliko te volim...

mu%C5%A1karac-i-%C5%BEena-470x313.jpg
 
Kada mi upadne u sobu
I unese sneg na trepavicama
I miriše na napolje.
Kada kupi psa pa ovaj
Hteo, ne hteo ubrzo
Počne da liči na nju.
Kad se setim da je bila fetus
I takvu je volim
U stadijumu punoglavca
Na fotografijama iz detinjstva
Kao bebironu sa loknicama
A najvolim zato što se ona
Od tih fotki do danas
Uopšte ne menja
Kad noću piše
Baterijom po vazduhu
Šalje poruke vanzemaljcima
Kad me na Rilkeove
Stihove pita
- A je l’ ti se sviđa
Moja nova tašna?
Kada usisava tepih u ’aljinčetu
I kada je uštinem otpozadi
A ona vrisne –
Jesi li normalan
Mogla sam tako da poginem ovde
Kad slušamo muziku
A ona podigne kažiprst
Slušaj sad ovaj prelaz
Kako je dobar
Ram-tara-ram-tira-tam
Kad je pogledam na neko mesto
A ona stavi ruke preko tog mesta
Kaže – što si pokvaren,
Marš tamo!
Kada donese ćumur
Na poslužavniku
Evo, malo su mi
Izgorele kiflice – kaže
Dok čita ove beleške
Pa se iznervira
Što lažeš, za one kiflice!
Kada mi kaže
Bože, koliki ti je nos!
To je zato što me lažeš
Pa ti stalno raste
K’o Pinokiju…

Kad kaže
Ja bih te nešto pitala
Ako obećaš da
Nećeš da se smeješ
Kad izađe iz kupatila i
Kad joj kosa liči
Na dečiji crtež
Kad šmrca na ljubavni film
I kada opazi da se jedva
Uzdržavam da
Ne prasnem u smeh
Pa stane da me gađa
Korama od pomorandže
Kad mi kaže –
Ti mene kad bi ostavio
Ja bih samo legla
Na patos
I umrla…

Jovan Nikolić - Kad je sve volim...
original_kiss.gif
 
Voljena moja, našim otkucajima teče ljubav
kao što i njenim skladnim bićem tečemo mi.
Svaka pomisao na odustajanje ili popuštanje,
bila bi neprimjerena našim skromnim nadanjima.
Zato smo zasluženo dio njene nježne milosti.

Svaki puta kad se zagrlimo zanosnim osmjehom
naše obraze kupaju kapi njenih zrelih poljubaca
i povezani slatkom potrebom uzajamnog disanja
postajemo trenutak u njenom vječnom osjećaju.
Voljena moja, ušli smo u dragocjeno trajanje.

U nama su godine i tragovi bezbrojnih sjećanja,
Tvoj sam gde god da podjes, tvoj sam za uvek.
U obrisima čekanja zlatni su dodiri što dolaze
i s njima će naša strepnja za sva vremena nestati.
Ljubav je u nama, voljena moja, i mi smo u njoj.

Sa zadovoljstvom smo obukli njene tople boje
i tijela dostojanstveno prepuštamo početku jeseni,
jer nikada nismo ovako bezbrižno i mirno disali,
kao sada kada nas je zauvijek u sebe primila.
Naša ljubav, voljena moja, naša predivna ljubav.
wjiq1.jpg

Zal Kopp
 
ВЕЧНА ЉУБАВ
Мирис погажених цветова
у твојој коси
станује додир јесени

слутња топле јулске кише
у твојим очима
самује пахуља снега

дашак ветра кроз безнађе
на твојој усни
дрхти искра љубави

Анђелко Заблаћански
 
Ti to vidiš u mojim Očima. U kojima je, zbog svega nekadašnjeg, sa ovoJiko malo godina, ipak nekih godina sto. Zato te volim, volim, volim...Jer kada su svi drugi odlazili, ti si ostao. Kada sam slabo bila razumevana, ti si razumeo. Naprosto, si me Očima tim lepim smaragdnim "gutao". Kada su me mahom svi izneveravali, Ti mi nikada nisi dao razlog da sumnjam. Zato i jesi u mojem Životu.

"Kada sve moje Želje pobegnu..." - Ti i tada si bio tu.

Bio si moj Osmeh, kada ja nisam izdržala. Bio si moja Snaga, kada me je ista napuštala. Bio si moj Uzlet, kada sam sama sebi bila najgori Pad.

Prekrasni moj...mnogo te volim ja. :kiss:

:heart:


Vtp. :-****
 
ЉУБАВНО ПРОСТРАНСТВО

Волим те само толико колико могу да те прежалим
од тежине речи ваздух се сабија
и наша љубав се пуни екразитом

Што год си даље
то је већи простор што припада нама
и свет изгледа питом

Ако си крај мора
до мора све је наше

Ако си на врх планине
или на старом месту у алеји
или у прошлости с робљем у Мисиру
или у будућности на Касиопеји

Што год си даље
то је већи простор што припада нама

То пространство оправдава постојање моје душе
међу другим светињама.


- Душко Трифуновић
 
PONEKAD

Ponekad mi se učini
da si oblak koji prodje:
bio je i nestao.
bila si grana,bila si groždje
koje sam jedva,možda u snu
unesen usnom dotakao.

Ponekad osjetim,u osami,
da je sve tako brzo bilo
meteor koji je u tavno krilo
voda i trava pao;
ponekad zaželim da smo sami
opet i opet,da dodju snovi
koje sam ti nekad šaputao.

Dušan Kostić
 
Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, ko crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamirisao bagrem beo.

Slučajno se setih neveseo,
jer volim
da sklopim oči i ćutim.

Kad bagrem do godine zamiriše,
ko zna gde ću biti.

U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.

Milos Crnjanski
 
ВОДЕНИ ЦВЕТ

Нећемо се наћи. Отишла си. Куда...
Све што смо хтели негде тихо спава,
а дан нас теши и теши нас трава
у којој сунце прави с цвећем чуда.

Нећемо се наћи, а могли смо снити
бар још мало о свему што није
чак ни на мом столу где се лудо пије
у дане ткане од незнаних нити.

Измислили смо прозор, вазу, песме, сузе.
На скромном столу дневно малу јуху,
а сад већ ето и то нам се узе,
па смо к'о птице благе у ваздуху.

Гле, живе птице, живе снови, шуме,
ливаде мале што у око стану...
Звезде што гасну и звезде што плану
и пођу путем у тебе и у ме.

Нећемо се наћи, али нешто иде
поред нас тако нејасно, без тела
и све је само пустош, магла бела,
којој се нигде оазе не виде.

Ја пијем, али, не због расног света...
Ја певам гласно. Грожђе љубим. Горим.
Ја се туго стара неуморно борим,
а дани теку јесени и лета.

Нећемо се наћи, а јасна је она,
она што је хтела са мном да се плоди.
Ње нема више. Ни цвета на води,
који се због мрења сваког јутра роди.

Ње нема више. Ни цвета на води.

Нећемо се наћи, а раскршћа трају
друмови пуни трагова и руку.
Песме нема. Нестаде у муку.
Остао је само бршљан завичају.

Кога да зовем. Никог. Сви се крећу
у свој свет, у круг, ил' уз стубе
пењу се, ето, само да пољубе
облаке добре на шумном дрвећу.

Нећемо се наћи. Отишла си. Куда...
Све што смо хтели негде тихо спава,
а дан нас теши и теши нас трава
у којој сунце прави с цвећем чуда.

Слободан Марковић
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top