Butterflies And Hurricane:
Svi mi dodjemo u nekom momentu zivota u period velikih preokreta, gde smo primorani da menjamo i preispitujemo sopstveni sistem vrednosti.
Kada zivimo pod roditeljskim krovom, dovoljno smo zashticeni, ushushkani i bezbedni shto nam daje mogucnost "buntovnichkog" razmishljanja i buntovnichkih stavova. Tada nije bitno ko se kako oblachi, kako se ponashamo, koliko para imamo...
Medjutim kada dodjemo u fazu da razmishljamo o svojoj buducoj porodici, javlja se koflikt. Za buducu porodicu potrebne su pare, koje svaka normalna i sposobna zena zeli da stvori, ukoliko je iole pametna da shvata da treba da bude materijalno nezavisna (bez obzira na status mushkarca sa kojim je u datom momentu...jer mushkrace smatram promenljivom kategorijom...a decu ne ..)
Da bi u danashnjem drushtvu stvorio pare, potrebno je biti poprilichno zver u svakom smislu...gde je sistem vrednosti podlozan korenitim promenama...
Da li je bolje biti poshten , siromashan, i chist pred sobom,verovatno trajno nesrecan i nezadovoljan, ili se treba boriti na sve moguce nachine za pare, za dobrobit svoje buduce ili sadashnje dece i porodice?
Da li cilj opravdava sredstvo?
Ps. molim vas da ozbiljno odgovorite na ovu temu...ovo nije tema o sponzorushama...lakom zaradjivanju kesha...itd...
hm... ozbiljno... Pa, evo ovako, ja bih između te dve varijante koje si navela izabrala sredinu, kao što i jeste slučaj sa mnom. e sad, to je vrlo teško znati napraviti i izbalasnirat, ali trudim se. znači, naučiš da budeš fleksibilna. recimo, ako dobiješ posao u firmi preko neke vezice, onda to prihvatiš, iako, složićeš se, to i nije sasvim moralno (ali, naučiš da gledaš na to jednostavno kao na šansu koju treba iskoristiti). zatim, naučiš da gledaš šire od onog naučenog. dakle, ako imaš neku svoju struku, to ne znači da ne možeš da radiš i neke druge poslove, možda još bolje plaćene. sve se da naučiti. a ti se samo predstavljaj sposobno i kompetentno i vremenom se trudi da to i postaneš (ovo opet dovodi moral u pitanje, jer je neka vrsta obmane, zar ne? = ali, naučiš da gledaš na to ne kao na obmanu, već dobar marketing samog sebe). ako u firmi neki posao radi neki kolega ili koleginica, ali traljavo, a ti umeš bolje, onda to i pokažeš (iako je to možda nefer prema njemu = nije nefer, to je zdrava konkurencija), ne biti skroman, reklamirati sebe u svakoj pogodnoj situaciji, praviti kontakte i van firme, stvarati mrežu potencijalnih prilika (iako je to možda nelojalnost prema firmi? =nije)... i tako dalje. znači, ne biti nemoralan u nekom zaista ozbiljnom smislu te reči, ali opet i malo modifikovati tu definiciju morala koja nam je usađena u toku školovanja. naravno, ne raditi nikom iza leđa, ne praviti zvrčke, ne dolaziti do posla preko leđa, ne vršiti nikakve malverzacije,...
eto, to je moje viđenje, znači, ono što bih mogla da podnesem da (mi) neko drugi uradi, to je ok da i ja uradim.
tako sam se i ja osećala u početku. ali, posle sam shvatila da to i nije baš tako strašno kao što izgleda, i da ja umem više nego što sam imislila, i da se odrasti ne mora na smor način,... skontaćeš
