Монах и ВУК - пријатељи

Walburga:
Вукови присутни и у Горском вијенцу:

Мрки Буче, подигни бркове
да ти виђу токе на прсима,
да пребројим зрна од пушаках
колика ти токе изломише!
Мртву главу не диже из гроба
ни прекова бистра џефердара.
Здраво твоја глава на рамена,
ти ћеш пушку другу набавити,
а у руке Мандушића Вука
биће свака пушка убојита!
Kliknite za proširenje...

Ma to su Vuk Mandusic i Vuk Micunovic ;)
 
Како мислиш: давана. Свом првом сину планирам да дам име Вук.
-----------------------------------------

Између вука и нашега народа постоје извесне везе; наш се народ – и то не у фигуративном говору, него у веровањима и религијској пракси – идентификује се са вуком. Кад се роди мушко дете за које се сумња да је изложено уроцима, изиђе бабица на врата па објави:„Роди вучица вука целоме свету на знање, а вучићу на здравље!”

Србин се често назива вуком, нпр. у пословици „Оклен ти вука видио? Овако рекну кад се виде изненада особито у туђем мјесту.” (према Вуку Караџићу )

„У Срба је, пак, распрострањено и општепознато веровање да вучји пастир, који предводи вукове, такође храмље на једну ногу. Овоме вуку, највећем од свих вукова, приносе се жртве, а у зимској сезони прослављају се његови празници, звани Мратинци. Овај је вучји пастир добро познат и међу Бугарима (”куцулан„...) и другим словенским народима (... Влчи пастyр...) Овај вук у старој религији Срба није био нико други до највиши Бог доњег света.


Када се вук убије, онда се и данас са њим врши измирење на тај начин што се за њега мртвога, за његове мане, скупљају дарови од куће до куће. Према веровању нашег народа, вук, по божјем наређењу, има право на оно што закоље;према једној легенди из Призрена, чак је нико мањи него Свети Сава благословио вукове да „вазда у плену избирају најбоље овце”.
 
Zmaj Ognjeni Vuk:
Како мислиш: давана. Свом првом сину планирам да дам име Вук.
-----------------------------------------

Између вука и нашега народа постоје извесне везе; наш се народ – и то не у фигуративном говору, него у веровањима и религијској пракси – идентификује се са вуком. Кад се роди мушко дете за које се сумња да је изложено уроцима, изиђе бабица на врата па објави:„Роди вучица вука целоме свету на знање, а вучићу на здравље!”

Србин се често назива вуком, нпр. у пословици „Оклен ти вука видио? Овако рекну кад се виде изненада особито у туђем мјесту.” (према Вуку Караџићу )

„У Срба је, пак, распрострањено и општепознато веровање да вучји пастир, који предводи вукове, такође храмље на једну ногу. Овоме вуку, највећем од свих вукова, приносе се жртве, а у зимској сезони прослављају се његови празници, звани Мратинци. Овај је вучји пастир добро познат и међу Бугарима (”куцулан„...) и другим словенским народима (... Влчи пастyр...) Овај вук у старој религији Срба није био нико други до највиши Бог доњег света.


Када се вук убије, онда се и данас са њим врши измирење на тај начин што се за њега мртвога, за његове мане, скупљају дарови од куће до куће. Према веровању нашег народа, вук, по божјем наређењу, има право на оно што закоље;према једној легенди из Призрена, чак је нико мањи него Свети Сава благословио вукове да „вазда у плену избирају најбоље овце”.
Kliknite za proširenje...

Оћеш ја да ти помогнем? :lol:
 
Prostro sam se pred tobom

Prostro sam se pred tobom
Hromi vuče

Ležim između tvojih kipova
Unakaženih i zapaljenih
I preodevenih u blato

Pao sam između njih
Licem u tvoje svete koprive
I zajedno sa njima gorim

Puna si mi usta
Njihovog drvenog mesa
I zlatnih obrva

Prostro sam se pred tobom
Daj mi režanjem znak da se dignem
Hromi vuče

Vasko Popa
 
Vrati se u svoju jazbinu

Vrati se u svoju jazbinu
Osramoćeni hromi vuče

I tamo spavaj
Dok se ne zaledi lavež
I zarđaju psovke i crknu baklje
Sveopšte hajke

I dok se svi ne skljokaju
Praznih ruku u sebe
I pregrizu sebi jezik od muke

I silnici psoglavci s nožem za uvom
I hajkači sa polnim udom na ramenu
I lovački zmajevi vukožderi

Četvoronoške puzim pred tobom
I urlam u tvoju slavu
Kao u velika
Zelena tvoja vremena

I molim ti se stari moj hromi Bože
Vrati se u svoju jazbinu

Vasko Popa
 
Daj da ti priđem

Daj da ti priđem
Hromi vuče

Daj da ti iščupam
Tri čudotvorne dlake
Iz trouglaste glave

Daj da ti štapom dodirnem
Zvezdu na čelu i kamen na srcu
I levo i desno uvo

I daj da ti poljubim
Ranjenu božansku šapu
Naslonjenu na oblak

Daj da ti priđem
I ne plaši me svetim zevanjem
Hromi vuče

Васко Попа
 
Podigni kamen sa svoga srca

Podigni kamen sa svoga srca
Hromi vuče

I pokaži mi kako pretvaraš
Kamen u sunconosni oblak
I kako oblak u jelena zlatoroga

I ako te to ne zamara pokaži mi
Kako pretvaraš jelena u beli bosiljak
I kako bosiljak u šestokrilnu lastu

I pokaži mi ako se još sećaš
Kako pretvaraš lastu u žar-zmiju
I kako zmiju u alem kamen

Podigni kamen sa svoga srca
I na moje ga položi
Hromi vuče
 
Црква би требало да призна да је једна компонента српског православља у ствари древна српска религија (оно што неки зову: паганизам) јер одатле потичу и Видовдан и крсне славе и задушнице, и света дрвећа - записи...

Нажалост, црква се ограђује од вукова, вила, змаје, Вида, Перуна (Громовник Илије) и држи се догматског хришћанства. Како екуменисти, тако исто и противници екуменизма, залажу се за истребљивање српског паганизма или празноверја како га називају, иако је то "празноверје" сачувало Србе кроз векове..

Нажалост црквени врх више личи на скакавце него на вукове.
 
Обично процењујем да ли саговорник стварно жели одговор или пита тек онако.

Под претпоставком да стварно жели (мммда :confused:) онда ево га:

Ја сам Србин, Србенда по националности Србин и по вероисповести Србин.

Свети Сава је рођен у 12. веку, он није могао да бира време у коме ће живети, нити је могао да мења друштвени систем. Али у тим наметнутим околностима, Сава се одлично снашао, основао је СПЦ, националну цркву, независну од Грка.
Омогућио је да се канонизује велики део паганског наслеђа, крсне славе итд. И сам Свети Сава се јавља у пратњи вукова у многим легендама.

Е сад, твој проблем је што мислиш да би Свети Сава у 21. веку радио исто што и у 12-том, вратио феудализам, рестаурисао монархију, државне саборе, градио манастире....

Да је Сава рођен у 18. веку највероватније би био налик Петру Великом - топио би црквена звона и производио топове.

Да је рођен у 7. веку он би бранио Сварогов и Перунов храм од ромејских, аварских и германских агресора.

У 21. веку Свети Сава би радио ово што ја радим, будио националну свест свим средствима.
 
”Nama je iz stare književnosti sačuvan jedan katalog naroda, u kome je svaki narod vezan za po neku životinju, izjednačen s njom. /.../ U katalogu su spomenuti bliži i dalji narodi. Bližim, poznatijim narodima uvek je tražen životinjski ekvivalent po kakvoj unutrašnjoj vezi. Za Srbina se npr. kaže da je vuk /.../, dalje za Alemanina se kaže da je orao, za Grka da je lisica, za Bugarina da je bik, za Sirjanina da je riba, za Tatarina da je hrt /.../ za Turčina da je zmija” (Čajkanović, 1985: 95-96).
 
ово је Јаша Томић написао пре 100 година и још увек је актуелно:
--------------------------------

" Наша црква овде или мора остати народна, или је за сто година неће више бити. Да су наши калуђери иоле родољубиви и да им црква иоле лежи на срцу, они никад не би тражили да управа и главна власт пређе у њихове руке. Та њих неколико људи лако би било изиграти, застрашити, обманути... Та како ли би они могли ма чему да се одупру? Али није њима ни до чега, није им до будућности, цркве и народа, него они грабе власт само себи, а после, кад њих нестане, било како било. То се најбоље види из данашњег њиховог понашања. "

jasasrbin-1.jpg


jasa_t3-1.jpg


" О ширењу хришћанства међу Србима, говори писац на два три места по неколико реди. Прича, како су (по прилици у IX. веку) долазили у српске земље хришћански мисионари, прво из Рима, па онда из Византије, да тамо проповедају нову веру. И прича, како су неки пристајали уз њих из уверења, неки што је то било нешто ново, неки из рачуна. Али је маса бранила старе традиције, и сматрала хришћанство као знамење ропства.
Још и у XII. веку не иде са хришћанством како треба. А писац нам то тумачи с тим: "Јер о српске земље и превласт у њима од увек се борила римска и цариградска црква, а хришћанство је у ово доба још увек, можда баш због тога или бар и с тога, код Срба било врло слабо утврђено".
Не, не, зацело није због тога. Да је писац изнео пред читаоце, како је било онда са хришћанством, читаоци би и сами, без његовог тумачења видели у чему је ствар. Хришћанство у оно доба није излазило пред Србе као чисто верско питање. Нова вера, коју су ширили из Рима и Цариграда, била је испреплетана са новим редом, и то са новим економским и политичким редом. Филозофија оног хришћанства била је - ропство. Прве присталице хришћанства, живели су у заједници имања, а власти су их се плашиле, те их прикивале о крст и бацале у воду. Но после неколико векова преобразили су вука у јагње. Они, који су међу Србима ширили хришћансгво, нису причалн о једнакости, о братству, о милосрђу. Него су причали страдање, а награда за страдање је на оном свету. А на овом свету треба бити покоран, треба у првом реду поштовати и световне и црквене власти, јер је свака власт од Бога. Зато су то хришћанство и ширили у српском народу - од горе. Властели српској годила је нова култура и нови ред, јер је она под тим новим редом постајала силна, моћна и богата. Сјајно материјално стање римских и византијских великана бљеснуло јој је у очи.

Са старом српском вером био је везан стари српски економски и политички ред. Србин у старој својој постојбини није научио да буде на земљи спахијски роб и да даје кулук, и да му одсецају уши и нос. Он је имао своје задруге, своје поротне судове, а имао је гласа, када се што закључивало или се бирали главари. По новоме, бајаги хришћанском реду, владар је постајао не по вољи народа, него "по милости божијој", а по милости божијој постајала су и сва ситнија господа, јер је свака власт од Бога. Какво верско питање? Оно је било само на површини. На дну тога питања ухватио се у коштац стари и нови економски ред. На једној страни борило се старо српско задругарство, а на другој страни економско ропство - феудализам. На једној страни борио се стари српски демократизам, а на другој страни: самовласт светских и црквених великана.
Ово је језгро спора. Само је то језгро било увијено с једне стране у стару српску многобожачку веру, а с друге стране у изопачено хришћанство.И кад је стара српска вера, стари српски ред почео да поклеца, тада се јавља богомилство. Јавља се као протест противу феудализма, као протест противу новог реда.

Такозвана борба између старе српске вере и хришћанства била је ужасна и трајала је вековима. Маса српскога народа није хтела да пристане на ропство, него се очајно борила против тога, и зато није могла тако дуго да постане српска држава. Хрвати су много брже створили државу, јер су лакше пристали на нови ред. Кад је српска самостална држава постала, Хрватска је већ била и - прошла. Види се дакле: шта су били узроци ономе трењу. То није, што је Србин проклет, па није могао да се сложи, него што није хтео у својој кући да буде роб."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Тихи
Monah Kalist
Odgovora
12
Pregleda
227
Dobro situirani gospodin
Dobro situirani gospodin
Nina
Monah Simeon Atonski:Čuvaj se najsmirenijeg izgleda.
Odgovora
3
Pregleda
216
Masno-TkivoInViVo
M
Nina
Starac i vuk – prijateljstvo u tišini pustinje
Odgovora
2
Pregleda
184
Nina
Nina

Back
Top