Momo Kapor - kratke priče

Umetnost trotoara (1)

Za čoveka iz grada, asfalt je predeo pun lepote i tajni. Ako gleda pred sebe, pažljivi šetač će otkriti na njemu istoriju grada; siva okamenjena jezera posuta sitno istucanim svetlucavim kvarcom, mekana ulegnuća novog asfalta (koji čarobno miriše dok je nov, tek naliven), tragove stopala i ornamentiku šahtova za vodu, kanalizaciju i telefonsku mrežu (šaht-art), imena već zaboravljenih firmi i organizacija izlivena su u okruglim, elipsastim i kvadratnim gvozdenim poklopcima, ispod kojih se prostiru zapleteni lavirinti podzemne varoši.

Momo Kapor, OD ISTOG PISCA
 
1486797_702126576478585_681136029_n.jpg
 
Postanemo svesni vrednosti nekih sporednih stvari tek onda kad ih privremeno izgubimo.

Živim mesecima na drugom kraju sveta, i taman kad pomislim da sam se konačno oslobodio svega što me je tištalo, slobodan i nesputan navikama,
poznatim licima i onim što znam o njima, počinje da mi nedostaje nešto za šta sam mislio da je najmanje važno – podnevna šetnja Knez Mihailovom!

Momo Kapor, OD ISTOG PISCA
 
Hleb
Čitam u novinama: dosadio narodu beogradskom beli hleb, hoće crnog! Pekari se našli u čudu: da im je ovo neko kazao pre tridesetak godina, strpali bi ga pravo u ludnicu. Kroz čitavu istoriju bili smo gladni hleba, a beli nam je bio nedostižni, vekovni ideal. Čovek je nekako lakše odlazio u smrt, znajući da će poslednjeg dana biti stavljen „na beli hleb“ i da će ga se, makar jednom, najesti dosita!
Niko me neće uveriti da je iznenadna želja za crnim hlebom nastala usled toga što u njemu ima više vitamina „E“ i kompleks vitamina „B“ – nisu valjda postali svi tako medicinski obrazovani, tako osetljivi i zabrinuti za svoje zdravlje? Radije verujem da je reč o podsvesnom povratku korenima i skromnosti, o vraćanju suštini, u čijem se samom srcu, na nožem izbrazdanoj dasci, nalazi vekna pošteno zaradjenog crnog hleba.

Momo Kapor, SKITAM I PRIČAM
 
O ostavljanju pića

Nisam pio devet punih godina. Jedan prijatelj, bivši pijanac, savetovao me je da, kada me pitaju, da ne bih ličio na lečenog alkoholičara, kažem da pijem samo šampanja, jer toga u Srbiji nema. I tako, posle devet godina, ja dodjem u grad Njujork i počnem svima da govorim da pijem samo šampanjac. Oni kažu „Nema problema“, jer tamo svako u kući, u frižideru, ima razne šampanjce. Pijem ja tako nedeljama šampanjac i onda se zapitam: Kad već pijem nešto što mi, u stvari, ne prija, što se ne bih vratio onom što volim – belom vinu? I vratim se.

Momo Kapor, OD ISTOG PISCA
 
Čudan je posao romansijera. Roman se obično piše nekoliko godina; pisac živi sa svojim likovima osećajući se kao Gospod Bog prilikom stvaranja sveta. Onda ta knjiga, najzad, izadje iz štampe, i njen stvaralac se nadje u zastrasujućoj praznini – njegov život iznenada gubi svaki smisao. Tada obično zapada u duboku potištenost, tumara kroz dane bez smisla, pokušava da zjapeću prazninu zatrpa alkoholom, kockom, putovanjima ili seksom; traži izlaz u ljubavi, zaljubljuje se ili razvodi, ukratko, traži djavola.

Momo Kapor, OD ISTOG PISCA
 
Čudan je posao romansijera. Roman se obično piše nekoliko godina; pisac živi sa svojim likovima osećajući se kao Gospod Bog prilikom stvaranja sveta. Onda ta knjiga, najzad, izadje iz štampe, i njen stvaralac se nadje u zastrasujućoj praznini – njegov život iznenada gubi svaki smisao. Tada obično zapada u duboku potištenost, tumara kroz dane bez smisla, pokušava da zjapeću prazninu zatrpa alkoholom, kockom, putovanjima ili seksom; traži izlaz u ljubavi, zaljubljuje se ili razvodi, ukratko, traži djavola.
Momo Kapor, OD ISTOG PISCA
 
„Baviti se slikarstvom, zaista je velika privilegija. Suština te privilegije sastoji se u tome da čovek radi ono što najviše voli, moglo bi se gotovo reći da se bavi hobijem, a da mu drugi za to još i plaćaju. Život to, naravno, ne dozvoljava.“

„Ne govore li često roditelji svojoj deci koja se odluče da studiraju umetnost, da završe najpre nešto praktično i korisno, a ako zaista to žele, neka slikaju u slobodno vreme. To me podseća na slučaj mladog činovnika koji je pustio bradu. “Puštajte bradu koliko god hoćete u slobodno vreme, ali na posao morate dolaziti uredno obrijani”.

USPOMENE JEDNOG CRTAČA, Momo Kapor
 
Kad god bih i suviše poverovao u svoj uspeh kod kuće, pakovao bi torbe i bežao bilo gde, najčešće u Njujork. Kakva terapija! Muvaš se po ulicama i niko te ne poznaje, niti će te ikada upoznati. Niko nije čuo za tvoje knjige, intervjue, nikome ništa ne znači tvoje lice, sem ako mu nije simpatično samo po sebi. U malim sredinama, čovek se nekako ustoji i užiri, postane zadovoljan, misli da je važan, potreban... I onda, posle nekoliko meseci muvanja po svetu, vratim se u Beograd, kad tamo – potpuno me zaboravili! U modi su „neki novi klinci“. Onda stvar počne ispočetka.
OD ISTOG PISCA, Momo Kapor
 
Buket sa Kalenića pijace. Video sam u životu bezbroj naslikanih buketa; od onih koje je slikao Brojgel Cvetni, preko čitave impresionističke cvećare francuskog slikarstva, do mnoštva divljih božura i lepih kata naplatnima naših slikara, i sve to cveće se nalazilo u vazama. Zanimalo me je kako ga niko nije naslikao onako kako se najčešće prodaje po pijacama – zavijeno u novine.

OD ISTOG PISCA, Momo Kapor
 
Lepotu stvaramo mi sami. Svojom ljubavlju, beznačajnoj bankarskoj službenici poklanjamo tajanstvenost i suštinu koju ona obično i ne poseduje. Možemo smrtno da budemo zaljubljeni u neku sličnu osobu, da ona za nas predstavlja Lauru ili Izabelu d`Este, svejedno, i da je kroz malo vremena njen način života, njena psiha i sve njene osobine vrate tamo gde je zaista i pripadala. Postoje fantastične lepotice koje jedne godine vidjamo u autobusu ili tramvaju i u koje se izmedju dve stanice smrtno zaljubljujemo iz daleka, ali koje glupi i sivi život, na koji su osudjene, pretvara posle nekoliko godina u debele, prosečne matrone. To je, naravno, posledica kancelarijskih doručaka, pogačica s čvarcima i pašteta, bureka i škembića, vremena provedenog pred televizorom, glupog života na koji su osudjene, tako da kristalizacija ljubavi, o kojoj je govorio Stendal, išćezava – ostaju lepa glava i telo, ali više nema misterije koja nas je osvojila.

OD ISTOG PISCA, Momo Kapor
 
Šta je, inače, umetnost? Zamena za život, surogat, pokušaj da iz haosa i ružnoće življenja izvučemo sklad i lepotu, najčešće žensku.

A ženska lepota je verovoatno najtajanstvenija pod kapom nebeskom. Lepota je ljubav, a o ljubavi je najpouzdanije pisao Stendal u svojoj velikoj knjizi „O ljubavi“. Ukratko, Stendal piše da ako se suva, ružna i sasušena grana baci i provede izvesno vreme u rudnicima soli u blizini Grenobla (gde je Stendal rodjen) i ako se posle mesec dana izvuče iz tame, ona je sva prekrivena najlepšim kristalima i liči na najdragoceniji nakit. Stendal taj proces naziva „kristalizacija ljubavi“. Posle izvesnog vremena, kada kristali iščeznu, to je ponovo ružna crna grana.
 
Lepota se mora negovati. Nju ne neguju šminka, plivanje, teretane, moda i liftinzi, nego isključivo ljubav koja joj se poklanja, koja je pokretač sveta. Postoje, naravno, imućne i bogate žene koje sve to sebi mogu da priušte, ali to ih ne spasava od odsustva lepote. One su, uglavnom, samo ljušture nekadašnjeg sna o njima. Oči ih odaju – hladne su, nemilosrdne, proračunate i u njima nema više starog sjaja.

OD ISTOG PISCA, Momo Kapor
 
Pred Trojeručicom, u crkvi Vavedenja Bogorodičinog na Hilandaru, tom najvećom relikvijom, samim duhom te vere, nema nijednog čuvara, alarmnih uredjaja, konopaca. Za vreme noćnog bdenja, svi koji se u molitvi zateknu u toj crkvi kralja Milutina, u jednom trenutku, prilaze Trojeručici i ljube je u zlatnu oplatu. U tome jeste lepota pravoslavlja koje pred svojim svetinjama ne pali reflektore iz automata u koji se ubacuje pet stotina lira, pa se za to vreme osvetle i čuje se metalni glas, poput onih iz metroa ali sa aerodroma, koji objašnjava sliku po principu – koliko para, toliko i umetnosti. Ne, ovde je, kao i u svim pravoslavnim bogomoljama, susret sa svetinjom i sa umetnošću, prisan. Kao što deca vole da dodiruju stvari, dodiruju ih i odrasli, jer se jedno umetničko delo upoznaje očima, ali i dodirom vrhovima prstiju. Zato u svim muzejima piše: Zabranjeno je dodirivati prstima! To kao da kažu: Zabranjeno je do kraja shvatiti remek-delo. Kako da ga shvatite ako ga niste opipali? Govorim o delima koja se dodiruju prstima – Trojeručica se dodiruje usnama, što čini taj susret još prisnijim i bližim.

Prilikom slikanja ikone, majstori se ispod svojih dela ne potpisuju i mi još uvek retko znamo ko su i odakle su bili. To je, ustvari, priča o oslobadjanju od gordosti i odricanju od taštine.

OD ISTOG PISCA, Momo Kapor
 
Tako neki postariji tip, pričaju, ušao u apoteku i kupio sve kondome koje su imali.
Bacio ih je na patos i počeo da gazi po njima.
Na pitanje zaprepašćene apotekarke zašto to čini, odgovorio je: “Tako sam ostavio i duvan!”

Momo Kapor
 
Što smo stariji, lekari nam zabranjuju sve više stvari u kojima uživamo. Najpre, počinju sa “tri bele smrti”, a to su, navodno, so, mast i šećer. Kokaina se nisu setili. Zatim moramo da prestanemo s pićem. Kada se moj pokojni prijatelj Zuko Džumhur, vratio sa lečenja od šloga, popio je na naše oči sedam vinjaka. Sledili smo se. “Zar ti nije doktor dozvolio samo jedan, zbog cirkulacije?” – upitali smo ga. “Jeste – kazao je – ali bio sam kod sedam doktora i svaki mi je dozvolio po jedan!” Na kraju, kada nam ne preostane više ništa od srećnih trenutaka, zabranjuju nam da pušimo. Budući da sve lošije vidim (a nema se bogzna šta ni videti), otišao sam kod očnog lekara, čuvenog doktora Zografa, u Kantonalnoj klinici u Lozani, siguran da će mi istog časa zabraniti da pušim. “Pušite li?”, bilo je zaista njegovo prvo pitanje. Potvrdio sam sa strahom i osećanjem krivice. “Imate li cigarete?”. Pomislio sam da hoće da mu ih pokažem i da ih bacim pred njim u korpu za otpatke, ali on mi zatraži jednu, objašnjavajući da nije stigao da ih kupi pre posla.

Divan čovek!

Momo Kapor, OD ISTOG PISCA
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Momo Kapor - Provincijalka
Odgovora
0
Pregleda
145
Nina
Nina
Baudrillard
ZATON 2024: V Međunarodni festival kratke književne forme
Odgovora
0
Pregleda
142
Baudrillard
Baudrillard

Back
Top