Troubleshooter
Veoma poznat
- Poruka
- 13.663
Није спрдња, него не читаш оно што напишеш.Али пише да је спрдња
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Није спрдња, него не читаш оно што напишеш.Али пише да је спрдња
Испод ког камена ти испуза?. Хајде мало лекићи, па лаку ноћ.Misliš naprednjak
U tome i jeste sprdnja, ime mu je glupo ko noć
читао сам два пута па сам заменио форумски потпис пошто сам првио пут написао ***** га али су ми то цензурисали звездицамаНије спрдња, него не читаш оно што напишеш.
То вероватно за живота нећемо сазнати. Френки и он знају превише, а у служби се, као што вероватно знаш, остаје до краја живота. То што знају њих двојица, отићи ће са њима.Kad će Jovica Stanišić na red?
шта баљезгаш
У ствари, без икакве потребе не износим имена. Ради се о покојном новинару "Политике" Александру Мишићу, мужу такође легендарне Бубе Мишић, дугогодишње уреднице "Практичне жене" (преко двеста хиљада тиража у то време), која ми је, на жалост, умрла на рукама док је стигла хитна помоћ. Такви су то били људи и новинари, а не Чарапе и остали портири.А какав је то тип људи, навешћу ти пример из моје зграде. Мој покојни комшија, прави Информбировац, био је на Голом Отоку и никада није крио да је радио за Русе и то као hit man. Одробијао је и вратио се на посао. Чак се касније и дружио са полицајцем који га је ухапсио на железничкој станици пре него што је успео да побегне у Румунију.
Он је скочио са моста да испита службу за спасавање и интервјуисао спасиоце. Ушао је у кавез са лавовима и интервјуисао укротитеља. Мој отац и брат су били присутни и у шоку. Касније су укротитеља појели лавови. Не шалим се, сувише би то био црни хумор. Отишао је шездесетих у Харлем аутобусом и био једини белац на вероватно квадратном километру. Црнци су га дочекали и испратили као икону. Два месеца је био за време грађанског рата у Конгу и вратио се жив, а нико не зна како. И тако даље. Чека се режисер да од његове биографије направи филм и сви ће мислити да је тотална измишљотина. Мене је обожавао, као клинца, пошто није имао своју децу, свашта ми је причао, али неке ствари никада. Такви су то људи. Посебна сорта. Мораш да се родиш.
А да заборавимо Вршац и определимо се за Топоницу?Lifestyles of the rich and famous
На западну демократију, Мијаче...Našta to liči i kako da se sa takvima razgovara?
На западну демократију, Мијаче...
Причаш "јерес"; разоткриваш лицемерје и скидаш маске.
По инерцији поштеног човека- подразумеваш да ће се они придржавати правила, која су прописана.
Међутим, они навијају за једну "страну" у тим нашим свађама (ређе- расправама), са погрешном премисом- да ће тако потпомоћи "победу" своје опције у тим "дебатама"; но- и ту се ради о инерцији; временом, свако постане свестан тога да "судија" навија за једну страну, за један тим, и то почне да ствара отпор и осећање нелагодности (у почетку) а временом и згађеност над таквим приступом и третманом учесника разговора, када они то јесу.
И то је људски; нечасно и ружно, али- то је тако, кад ставиш толико народа у претис лонац, и куваш га више од три деценије; све оно, што треба избацити из лонца- исплива на површину...
Но, не секирај се око тога; Бог што шта пропусти, али- Ђаво увек дође по своје...
Кад знаш да ти је савест чиста- то је сасвим довољна сатисфакција; а они- нека раде свој пос'о, што рече онај деда из Јасеновца...
Колега, свака идеологија то има у својој основи...I da se radi o nekim ideološkim motivima, ja bi to i razumeo....ali to su najobičniji prizemni motivi.....novac.
kolko vidim djavo doso po veljuНа западну демократију, Мијаче...
Причаш "јерес"; разоткриваш лицемерје и скидаш маске.
По инерцији поштеног човека- подразумеваш да ће се они придржавати правила, која су прописана.
Међутим, они навијају за једну "страну" у тим нашим свађама (ређе- расправама), са погрешном премисом- да ће тако потпомоћи "победу" своје опције у тим "дебатама"; но- и ту се ради о инерцији; временом, свако постане свестан тога да "судија" навија за једну страну, за један тим, и то почне да ствара отпор и осећање нелагодности (у почетку) а временом и згађеност над таквим приступом и третманом учесника разговора, када они то јесу.
И то је људски; нечасно и ружно, али- то је тако, кад ставиш толико народа у претис лонац, и куваш га више од три деценије; све оно, што треба избацити из лонца- исплива на површину...
Но, не секирај се око тога; Бог што шта пропусти, али- Ђаво увек дође по своје...
Кад знаш да ти је савест чиста- то је сасвим довољна сатисфакција; а они- нека раде свој пос'о, што рече онај деда из Јасеновца...