Момчило Перишић осуђен на три године затвора због шпијунаже

Није спрдња, него не читаш оно што напишеш.
читао сам два пута па сам заменио форумски потпис пошто сам првио пут написао ***** га али су ми то цензурисали звездицама
па сам место тога написао осуђујем
 
Kad će Jovica Stanišić na red?
То вероватно за живота нећемо сазнати. Френки и он знају превише, а у служби се, као што вероватно знаш, остаје до краја живота. То што знају њих двојица, отићи ће са њима.
 
А какав је то тип људи, навешћу ти пример из моје зграде. Мој покојни комшија, прави Информбировац, био је на Голом Отоку и никада није крио да је радио за Русе и то као hit man. Одробијао је и вратио се на посао. Чак се касније и дружио са полицајцем који га је ухапсио на железничкој станици пре него што је успео да побегне у Румунију.
Он је скочио са моста да испита службу за спасавање и интервјуисао спасиоце. Ушао је у кавез са лавовима и интервјуисао укротитеља. Мој отац и брат су били присутни и у шоку. Касније су укротитеља појели лавови. Не шалим се, сувише би то био црни хумор. Отишао је шездесетих у Харлем аутобусом и био једини белац на вероватно квадратном километру. Црнци су га дочекали и испратили као икону. Два месеца је био за време грађанског рата у Конгу и вратио се жив, а нико не зна како. И тако даље. Чека се режисер да од његове биографије направи филм и сви ће мислити да је тотална измишљотина. Мене је обожавао, као клинца, пошто није имао своју децу, свашта ми је причао, али неке ствари никада. Такви су то људи. Посебна сорта. Мораш да се родиш.
 
шта баљезгаш

Evo kako sam, ustvari još gore, pre desetak godina dočekan na forumu.

Tražio sam bio nešto o opsadi Smoludže i proboja pa sam našao ovaj forum.

Na drugoj temi sam naišao na zanimljiv razgovor (o mojoj zemlji, Americi) pa sam sagovorniku postavio spisak nekoliko knjiga relevantnih diskusiji i pitanjima.

Odmah su se sjatili engleski "gospodin" i njegov nemački trabant (sa kojima nisam imao razmene) uz još teže uvrede bez ikakve argumentacije.

Bio sam se iznenadio i pokušao lepo da bih dobio sve ružnije.
Kada sam počeo da uzvraćam istom merom sam naučio da postoje malogradjanske gradacije što znači da se moderacija ne vodi principima i standardima nego ima svoje miljenike kojima sve dopušta dok druge selektivno kažnjava.

To je protivrečno i kontraproduktivno u smislu diskusije kao u ovom slučaju i opšte zagađivanje od strane jaguara.
Valjda je manje važno izprovocirano psovanje od samih provokacija bez ikakve argumentacije.

Ja sam pre trideset godina izbacio tv (u sred epicentra) pa vas pitam zašto na forumu moram da trpim izopačenost razgovora na osnovama koje već ovde izbegavam.

Dužnost moderatora treba da bude održavanje toka diskusije a ne lažno moralisanje.

Ovom majmunu sam odgovorio sa nekim podatcima da bi mi ovako odgovorio bez sankcije.
Našta to liči i kako da se sa takvima razgovara?
 
Poslednja izmena:
А какав је то тип људи, навешћу ти пример из моје зграде. Мој покојни комшија, прави Информбировац, био је на Голом Отоку и никада није крио да је радио за Русе и то као hit man. Одробијао је и вратио се на посао. Чак се касније и дружио са полицајцем који га је ухапсио на железничкој станици пре него што је успео да побегне у Румунију.
Он је скочио са моста да испита службу за спасавање и интервјуисао спасиоце. Ушао је у кавез са лавовима и интервјуисао укротитеља. Мој отац и брат су били присутни и у шоку. Касније су укротитеља појели лавови. Не шалим се, сувише би то био црни хумор. Отишао је шездесетих у Харлем аутобусом и био једини белац на вероватно квадратном километру. Црнци су га дочекали и испратили као икону. Два месеца је био за време грађанског рата у Конгу и вратио се жив, а нико не зна како. И тако даље. Чека се режисер да од његове биографије направи филм и сви ће мислити да је тотална измишљотина. Мене је обожавао, као клинца, пошто није имао своју децу, свашта ми је причао, али неке ствари никада. Такви су то људи. Посебна сорта. Мораш да се родиш.
У ствари, без икакве потребе не износим имена. Ради се о покојном новинару "Политике" Александру Мишићу, мужу такође легендарне Бубе Мишић, дугогодишње уреднице "Практичне жене" (преко двеста хиљада тиража у то време), која ми је, на жалост, умрла на рукама док је стигла хитна помоћ. Такви су то били људи и новинари, а не Чарапе и остали портири.
 
Našta to liči i kako da se sa takvima razgovara?
На западну демократију, Мијаче... :think:
Причаш "јерес"; разоткриваш лицемерје и скидаш маске.
По инерцији поштеног човека- подразумеваш да ће се они придржавати правила, која су прописана.
Међутим, они навијају за једну "страну" у тим нашим свађама (ређе- расправама), са погрешном премисом- да ће тако потпомоћи "победу" своје опције у тим "дебатама"; но- и ту се ради о инерцији; временом, свако постане свестан тога да "судија" навија за једну страну, за један тим, и то почне да ствара отпор и осећање нелагодности (у почетку) а временом и згађеност над таквим приступом и третманом учесника разговора, када они то јесу.
И то је људски; нечасно и ружно, али- то је тако, кад ставиш толико народа у претис лонац, и куваш га више од три деценије; све оно, што треба избацити из лонца- исплива на површину...
Но, не секирај се око тога; Бог што шта пропусти, али- Ђаво увек дође по своје...:pivce:
Кад знаш да ти је савест чиста- то је сасвим довољна сатисфакција; а они- нека раде свој пос'о, што рече онај деда из Јасеновца...
 
На западну демократију, Мијаче... :think:
Причаш "јерес"; разоткриваш лицемерје и скидаш маске.
По инерцији поштеног човека- подразумеваш да ће се они придржавати правила, која су прописана.
Међутим, они навијају за једну "страну" у тим нашим свађама (ређе- расправама), са погрешном премисом- да ће тако потпомоћи "победу" своје опције у тим "дебатама"; но- и ту се ради о инерцији; временом, свако постане свестан тога да "судија" навија за једну страну, за један тим, и то почне да ствара отпор и осећање нелагодности (у почетку) а временом и згађеност над таквим приступом и третманом учесника разговора, када они то јесу.
И то је људски; нечасно и ружно, али- то је тако, кад ставиш толико народа у претис лонац, и куваш га више од три деценије; све оно, што треба избацити из лонца- исплива на површину...
Но, не секирај се око тога; Бог што шта пропусти, али- Ђаво увек дође по своје...:pivce:
Кад знаш да ти је савест чиста- то је сасвим довољна сатисфакција; а они- нека раде свој пос'о, што рече онај деда из Јасеновца...

I da se radi o nekim ideološkim motivima, ja bi to i razumeo....ali to su najobičniji prizemni motivi.....novac.
 
Poslednja izmena od moderatora:
I da se radi o nekim ideološkim motivima, ja bi to i razumeo....ali to su najobičniji prizemni motivi.....novac.
Колега, свака идеологија то има у својој основи...
Разликују се само по количини поштења у расподели.
А приземност њихове идеологије је у том непоштењу.
 
Мој пријатеаљ, бивши дописник из Москве, ми је испричао невероватну причу. Приметио је да његови саговорници из обавештајних структура говоре са искривљеним лицем. Када се заинтересовао, објашњено му је да то спречава "читање са усана на даљину". Дотле то иде. А овде се начелник напио, а овај прислушкивао. Ма поздрави тај "поуздани" извор.
 
На западну демократију, Мијаче... :think:
Причаш "јерес"; разоткриваш лицемерје и скидаш маске.
По инерцији поштеног човека- подразумеваш да ће се они придржавати правила, која су прописана.
Међутим, они навијају за једну "страну" у тим нашим свађама (ређе- расправама), са погрешном премисом- да ће тако потпомоћи "победу" своје опције у тим "дебатама"; но- и ту се ради о инерцији; временом, свако постане свестан тога да "судија" навија за једну страну, за један тим, и то почне да ствара отпор и осећање нелагодности (у почетку) а временом и згађеност над таквим приступом и третманом учесника разговора, када они то јесу.
И то је људски; нечасно и ружно, али- то је тако, кад ставиш толико народа у претис лонац, и куваш га више од три деценије; све оно, што треба избацити из лонца- исплива на површину...
Но, не секирај се око тога; Бог што шта пропусти, али- Ђаво увек дође по своје...:pivce:
Кад знаш да ти је савест чиста- то је сасвим довољна сатисфакција; а они- нека раде свој пос'о, што рече онај деда из Јасеновца...
kolko vidim djavo doso po velju
a po laznog djavola ce po istorijskom pravilu doci onaj jedan jedini jer samo on moze da mu sudi na nacin kako samo on to zna.
 

Back
Top