ZILOT IZ CACKA:
Da li imamo svoj unutrasnji svet.....i da li se nekad molimo,mada to svodimo i pod rec NADA.....Nadamo se boljem...Razgovaramo li sa Bogom kroz molitvu......ili odbijamo takvu potrebu.......Traži li naša duša molitvbu i duhovnu hranu,da li osjetimo taj impuls ili sa sigurnošću moyemo reći da smo potpuni kontrolori naših osećanja........i da čovek ne poseduje vezu sa Božanskim.....ili možda poseduje.........???
Ево једне лепе молитве.
МОЛИТВА ЗА СПАСЕЊЕ ОД СТРАХА
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Спаси ме, Боже мој, од страха који ме понижава и срамоти као твоје створење. Нека ме не уплаши ни дан ни ноћ; јер, твој је дан и твоја је ноћ. Нека ме не уплаши ни гора ни вода; јер, горе си ти саздао и водама ти си поставио међе. Нека ме не уплаши ни сан у ноћи ни привиђење на дану; јер анђео твој стоји ми с десне стране. Нека ме не уплаши ни невидљиви противник твој, Боже вечни; јер, Ти си га победио Крстом Твојим Часним. И смрт нека ме не уплаши, Христе мој Свесилни, јер ти си смрт смрћу попрао, и Васкрсењем цео свет као седмоструком светлошћу обасјао.
Страх ме прати као сенка. У подне сенка од дрвета се губи. Кад се Сунце дигне високо изнад свих предмета на земљи, онда се сенка губи. Кад је Сунце на свом Истоку или Западу, ниже од високих планина, тада су сенке најдуже. И Ти, Господе мој, кад си нижи у виду моме, од ма каквих висина земаљских, сенке се купе око мене, дуге и мрачнем и плаше срце моје. А кад Те сагледам узвишена изнад свих висина, сенке се губе и страх ме оставља.
О, Свеци Божји, узнесите молитве ваше за мене грешнога, да се спасем од страха безумнога. Ангеле Божји, милостиви молитвениче, стави много тамјана у златну кадилницу твоју, и окади молитве за све богобојажљиве, и за мене грешног.
Слава Ономе који седи на престолу Славе, Славу Му навек. Амин