Probacu sto preciznije da odgovorim na tvoja pitanja.
1. Prostorni egocentrizam javlja se u ranim fazama razvoja i period njegovog razvoja traje do 8,10 godine. U tom periodu deca predstavljaju prostor egocentricno, ne uzimajuci u obzir prostorne odnose, tj. posmatrajuci iskljucivo iz svog ugla. Ili drugacije receno pod pojmom prostornog egocentrizma smatra se mogucnost procesuiranja vizuelnih informaciju o prostornim odnosima izmedju objekata ili njihovih delova, i obavljanje mentalnih prostornih transformacija i manipulacija, ne uzimajuci u obzir drugu perspektivu. Dozivljaji dece su razliciti pa se egocentrizam moze manifestovati i kao realizam, animizam, artificijelizam.
2. Sto se tice razvojnog perioda u zivotu coveka postoje: prenatalni period, period novorodjenceta, rano detinjstvo, srednje detinjstvo, adolescencija, rano odraslo doba, srednje odraslo doba i starost (za svaki razvojni period karakteristican je uzrast na kome se javlja). Postoje razlicita objasnjenja od cega razvoj zavisi (bioloskih faktora, iskustva ili sadejstva izmedju nasledja, sredine i aktivnosti same osobe). Ako si konkretno mislio na odredjene faze razvoja, tj stadiume psihofizickog razvoja karakteristicne za pojednica, postoji: maturacija (proces bioloskog sazrevanja organizma koji se odigrava po odredjenim pravilnostima: dete samostalno hoda u periodu od 11. do 14. meseca, pocinje da govori oko 2. godine zivota...), fizicki razvoj (telesni rast, razvoj refleksa, motorike, opazanja), socijalan i emocijonalan razvoj, razvoj samosvesti, telesni i seksualni razvoj, formiranje identiteta... Zakonitosti po kojima se odvija razvoj najuocljivije su u ranom periodu razvoja. Ako te nesto posebno intersuje, preciznije me pitaj, jer je oblast razvojne psihologije jako siroka.
3. Razlika izmedju situaciong i kontekstnog govora je u tome sto je prvi karakteristican za decu mladjeg uzrasta i razumljiv je samo u okviru te situacije, dok drugi je karakteristican za stariju decu i odrasle ljude i razumljiv je na osnovu sopstvenog konteksta.
4. Egocentrizam se javlja u razlicitim periodima zivot i na razlicit se nacin ispoljava, kako u ranim fazama razvoja tako i u adolescenciji. Ovaj period karakterise adolescentski egocentrizam. Tada ne moze da se napravi razlika izmedju tudjih misljenja i nasih preokupacija, takodje tada nama vlada misljenje da smo svemocni (David Elkind) . To je prelazni period izmedju detinjstva i odraslog doba, kada osoba postaje samostalna i spremna za preuzimanje odgovornosti i gde nastupaju odredjene promene u svakom smislu. Ovaj proces dovodi do odredjenih izmena u ponasanju, i sve je to evoluativno uskladjeno. Pitanje postojanja egocentrizma u adolescenciji, onda dovodi u pitanje i postojanje egocentrizma u ranim fazama razvoja!? To su samo razliciti stupnjevi u razvoju.
5. Licni mit je u psiholosku terminologiju uveo David Elkind u svom radu "Egocentrizam u adolescenciji" 1967. godine. Po definiciji ovog fenomena, adolescenti veruju da su fokus svih ostalih, paznje i brige. Smatraju da su njihove misli i iskustva nova i jedinstvena u odnosu na druge. Ovakvo ponasanje smatra se da proizilazi iz adolescentske egocentricnosti. Stavljaju sebe u centar smatrajuci da su razliciti od svih i da izazivaju fasciniranost. Kao takvi smatraju sebe neranjivim i veruju da im se nista lose ne moze desiti. Takvo misljenje cesto je povezano sa rizicnim ponasanjem poput upotrebe alkohola i droge, voznje bez vozacke dozvole... Licni mit treba razlikovati od visokog samopostovanja.
6. Socijalni osmeh (osmeh bebe na pojavu drugih) se javlja na uzrastu 2-3 meseca zivota. Mozda preciznije izmedju 4. i 6. nedelje zivota ( ili prema nekima od 3. do 8. ), premda sve zavisi.
