Mokrenje, problem

[Radovan Četvrti]

Odeš lepo ispred urološke ambulante i posmatraš. Tu ti je uvek jako velika gužva. Uglavnom starija populacija. Ali primetićeš sigurno jednog ili dvojicu mladića koji se muvaju ispred. Ne sede tik do vrata, već onako malo dalje stoje naslonjeni na zid, kao čekaju nekog svog matorca kog su dopratili do ambulante. U stvari budno osluškuju sestru koja proziva pacijente. Ako ih upitaš šta ih muči, reći će ti "ma bubreg me nešto zeza".

Uvek, kada sam odlazio na pregled nalazio sam barem jednog sapatnika sličnih godina. Naravno, nismo jedan drugog zavlačili već otvoreno pričali o zajedničkom problemu.

Ima nas dosta, bratiću, nisam ja nikako usamljen slučaj. Retko ko međutim otvoreno u društvu govori o ovom problemu. Zašto?
Prostatitis aktivno utiče na libido. Stvara osećaj nesigurnosti, koji se dalje manifestuje kroz inferiornost.
Imaš ponekad osećaj da ti na licu piše da imaš prostatitis, da nisi siguran da li će ti se podići sistem, da će se održati dovoljno dugo ili da će opaliti pre vremena. Osećaš se inferiorno, i normalno je da pokušavaš da to sakriješ. Kriješ ovu bolest kao zmija noge, od drugara, prijatelja, rođaka, pa čak i roditelja. Samo ti i urolog. Tako je najbolje.

 

[bRu zLi]

Trebaju ti medicinski tabui da prestanu vec jednom. To oslikava izmedju ostalog, i stanje jedne nacije, standard, obrazovanost, kulturu zivljenja.

Strasno je sto osobe pored organskog nekog stanja moraju i nepotrebno da trpe i psihicke probleme koji se javljaju sekundarno a ne bi se javili u nekoj drugoj sredini.

Eto, mladi a neugodno im. Razumem ih. Nije im neugodno da odu kod stomatologa i da se keze da ti nego nabije celu glavu u usta i popravlja pokvarene zube koji daju grozan zadah ali ovo i mnogo drugog je sramota.

Sve je to medicina, svi smo ljudi, nismo savrseni i nismo bezgresni, i necemo ziviti 500 godina skoro, svi se kvarimo kao i automobili, nekom ode motor, nekom auspuh, nekom vesanje itd.

 

[janjicdr]

Višak testosterona, konverzija u DHT. Pisao sam o tome na temi koju si postavio u vezi testosteronskog dopinga mislim.

Trajalo je mislim nešto više od 3 godine. Bezuspešno lečenje antibioticima. Brisevi, palpacije, antibiotici, brisevi, palpacije, antibiotici i tako u krug bez rezultata. Imao bakterije ili nemao simptomi su isti, nema nikakve razlike. Mikoplazme i hlamidiju nisam imao, ali ove druge uobičajene su se smenjivale. Bilo je perioda kada je antibiogram bio negativan i po dva tri meseca, ali je prostata i tada bila jako prisutna i fiziči i psihički.

Ovaj tup osećaj u zoni prostate nije klasičan bol, već nešto kao osećaš da imaš prostatu, osećaš kao vatru koja te peče, ne znam kako bih to opisao. Mora se doživeti.

Osećaj ubija seksualnu želju i praktično ti menja lični opis. Kada se pogledaš u ogledalu vidiš izobličenu facu, kao da si bolestan od ko zna koje teške boleštine.

Maksimalna osetljivost na hladnoću. Toplota dok si joj izložen smanjuje ove simptome, ali kad izađeš iz kade ili tople postelje opet krene da te tišti. Tokom leta je bilo lakše, simptomi su se smanjivali, ali jesen i proleće, najgore. Ne znam iz kog razloga, ali je famozni oktobar bio ubedljivo najgori što se pogoršanja simptoma tiče. Ima ona svoje faze i cikluse - bio je komentar jednog urologa.

Kao student sam uglavnom ispite spremao u krevetu sa flašom vruće vode između nogu.

Hronični prostatitis, braćo moja mila, bilo - ne ponovilo se.

To je i razlog mog upoznavanja sa Ruskim čajem. Da ne beše onog primarijusa sa VMA i njegove preporuke da naručim Epilobijum i krenem sa inhalacijom prostate, ko zna koliko dugo bih vukao prostatitis?

Druze jel moze neki kontakt tvoj, da te pitam nesto vise o tome, imam slican probem?