MOJE RAZOTKRIVENO SRCE by DIVLJA

... ono što se ne može objasniti samome sebi, treba govoriti drugome. Sebe možes obmanuti nekim dijelom slike koji se nametne, teško izrecivim osjećanjem, jer se skriva pred mukom saznavanja i bježi u omaglicu, u opijenost koja ne traži smisao. Drugome je neophodna tačna riječ, zato je i tražiš, osjećaš da je negde u tebi, i loviš je, nju ili njenu sjenku, prepoznaješ je na tuđem licu, u tuđem pogledu, kad počne da shvata....
 
Ljubav je nada sto u srcu vlada
Ljubav je sreca najveca
Ljubav je ponos koji srcem vlada
Ljubav ne umire nikada
U ljubavi se zna i da pogijesi
Ali sve se na kraju rijesi
Ljubav cini cuda
Ljubav je najveca pobuda

Ljubav je bol
ljubav je bol
andele andele andele moj

ljubav je najslada bol
ljubav je bol na srcu mom
jer ti si me ranila s njom
I pjevam ljubav
ljubav je bol
andele andele moj
ljubav je bol
andele andele andele moj.

Ljubav se ne prosi
ljubav se ne daje
ljubav se samo
za ljubav daje...

Ljubav je nesto strasno,
Ljubav je nesto krasno,
Ljubav je nesto lijepo,
Pazite sta sam rekla.

Ljubav je cvijet,
Na sredini polja,
Ljubav je sreca,
Tvoja i moja.

Ljubav je zvijezda,
Koja kroz mrak ide,
Ta ljubav putuje,
a nikad tamo da stigne.

Ljubav je mjesec,
Koji mirno spava.
Ljubav je dusa,
koja neobecava.

Ljubav je dijete,
koje u snu place.
Ljubav je nesto njezno.
Kao malo mace.

Ljubav je dusa,
koja sporo dise,
ljubav je ljubav
I nista vise.

:) :)
 
Jedno se prolece rodilo sa nama.
Poljima smo kupili makove
kidali pupoljke sa grana
i voleli se ceznjom mladih ljubavnika.
Leto smo krstili zavetom nase mladosti.
Na moru smo ostavili nevine duse
plesali do jutra
i voleli se ceznjom mladih ljubavnika.
Jesen smo obukli u tajne.
Kapi kise su bili svedoci jednog trenutka
u kome su nase sudbine postale
i ostale vecnost
i u kome smo se voleli ceznjom
mladih ljubavnika.
Zima nas probudila.
Posejala je suze na nasa lica
donela bol nasim srcima.
Zima je ostavila tisinu
kao poslednji
svecani cin
nase uzburkane strasti.
 


Pokvarena je mala pokvarena !

Sokovi su se u njoj zgrcili

ko senka oparena

zavivsi joj kicmu salovima bledim

u ljubicastoj sili

toplog glasa;

cesljevima zlim – u supi

punoj pasa, raskrvavljenih klavira

skoljki sto bleje,opojnih rasa

ko kuvane leje..!

Aperkatom suvi

mesec slozivsi,nokautiranog prasca

u jele polozivsi

mala-snagom uljane slike

bikovski naherene

uz paklene urlike,objavljuje:

da bokove zelene,sto pljuste

u oci zamagljene
 
Jutro je. Budim se. Pogledam na jastuk kraj sebe, nadam se da cu kraj sebe ugledati tebe. Nema te...
Izlazim iz kuce. Hodam ulicom. srce mi snažno kuca, nada se da ce ugledati tvoje oci,dok srce, lagano, pocinje da puca. Nema te...
Dolazi vece. Noc se spušta. Stojim na balkonu i nadam se, da ceš doci ti,iskrsnuti iznenada iza ugla. Nema te...
Legnem u krevet. Ne spava mi se, ali duševni nemir, lagano sklapa mi oci, terame nešto u san, ali bojim se. Hocu li docekati novi dan.
Zaklopim oci. Vidim tvoje oci. Vidim kako me zoveš k sebi. Potrcim, jer žarko želim k tebi.
Svetlost. Sve oko mene postaje belo. A ti. Nestaješ. Nema te...
Sad shvacam. Ovo je raj, ja više nikada necu, docekati novi dan. Nema te...
 
Neka tvoji beli labudi kristalna jezera sanjaju,
ali ne veruj moru koje nas vreba i mam.
Prostore nevidljiva snaga sanja
kojoj sesuncokreti klanjaju
vidiš li okrenuta zaboravljenim danima utami?
Tebe tri sveta vole tri te vatre prže.
A miidemo ispred nade koju lutajuće pustinje proganjaju.
Oni smo što su sve izmislili i ostali sami,
ženo od svetog mermera bela uteho kojoj se priklanjaju.
Na zvučnim obalama gde drevno završava
more kamenim srcem slutiš:
vazduh je veliko čudo.
Nek traje lepota sunca do poslednjeg sna,
goreprema vrhovima koji zagubiše nam trag.
Al ludone veruj tome moru koje nas vreba i mami.
Kristalna jezera sanjaj u tami.
 
Budi to sto jesi uz mene
nemoj masku stavljati na lice
volim vidjeti bas sve
volim buku i pjesmu ptice.
Budi sve ono sta si oduvik tio
sve o cemu si sanjao nocu
probaj sve sta do sad nisi smio
u cilom sijaju vidjeti te hocu.
Pomoci cu ti naci tvoj pravi ja
uz mene mozes biti manji ili veci
bit ce suza i puno smijeha
al izgubit ces me samo ako ces me se odreci...
 
Ljubav ne prestaje nikada, ako i prestane sve oprasta, ako i umuknu jezici, ako i nestane znanje.
Samo u casovima rastanka, i sastanka uvidjaju ljudi koliku moc ljubavi jedno srce krije i samo u tim casovima ne mogu da odole a da im ne bi provalile reci na vrele usne i zasuzile oci.
Prava ljubav je strpljiva, blagotvorna, ljubav ne zavidi, ne hvali se, ne cezne za cascu, ne trazi svoje, ne uzrujava se, ne misli zlo, ne veseli se nepravdi, a raduje se istini, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.
Nema nista opasnije nego se zamisljati zaljubljenim, jer se odmah i takvim postaje.
Zivot je zivot dok ga LJUBAV krasi.
 
Volim te uvijek, i kad se budis
I kad na licu sminke nemas
I kad si ljuta, i kad se cudis
I kad bez mene na ples se spremas
Uvijek te volim, hocu da znas
Volim te, ne znam kako da odolim
U svakom slucaju te volim

Volim te kad si blijeda i sjetna
I kada bore imas na licu
Volim te kad si divlja i sretna
I kad u ruci drzis pticu
Kad nista neces da mi das
Volim te, ne znam kako da odolim
U svakom slucaju te volim..

Volim te uvijek, i kada sanjas
Kad ne pises mi, kad te nema
Kada od mene stalno se sklanjas
Volim te kad si posve nijema
Kad sutis poput ribe bas
Volim te, ne znam kako da odolim
U svakom slucaju te volim
Volim te uvijek, cak i tada
Kad ne volim te, kad si sama
Kad vecer pada iznad grada
Volim te kad se pravis dama
Kad ne volis me, kao sada
U tome i jest zivot nas
U svakom slucaju te volim
 
Ja odsecam sebi radost
Kao monah kosu

Uspomena sam na sebe
Sklop nesvestice i ravnodusja

Koracam protivno srcu
Ne verujem nogama da idu
Ne verujem da je dan

I lazem
Lazem
Da me ne boli…

***

Nisam mrtav koliko izgledam
Samo tuzan
Plasim se kao covek
Koji sanja
Da je sam
Poput oborene greske
Letim. Jecim i cekam
Da mi oko snese jaje
E da bi imalo se
Gledati sa kime

U oskudici iceg
cekam da krovovi okrilate…
 
Hoću da znam
jednu stvar.


Znaš kako je to
ako gledam
kristalni mesec, crvenu granu
spore jeseni u mom prozoru,
ako dotaknem
uz vatru neopipljiv pepeo
ili izborano telo klade,
sve me odvodi tebi
kao da je sve sto postoji,
mirisi, svetlost, metali
poput barčica što plove
ka ostrvima tvojim koja me čekaju.


E, pa dobro,
ako malo-pomalo prestaneš da me voliš
i ja ću prestati tebe da volim
malo-pomalo.


Ako me odjednom zaboraviš
ne traži me
jer bih te ja već zaboravio.


Ako smatraš dugim i ludim
vetar zastava
što prolazi kroz moj život
i odlučiš
da me ostaviš na obali
srca u kome imam korena
zapamti
da ću toga dana,
toga časa
dići ruke
iščupati svoje korene
u potrazi za drugim tlom.


Ali
ako svaki dan,
svaki sat,
pristaneš da mi budeš sudbina
s neumoljivom slašću,
ako se svakoga dana popne
jedan cvet do tvojih usana tražeći me
o ljubavi moja, o moja
u meni se sva ta vatra ponavlja,
u meni ništa nije ugašeno ni zaboravljeno,
moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,
i sve dok živiš biće u tvojim rukama
ne napuštajući moje.
 
Gazeći travu na stazi začuh: "Poznaješ li me? "
Osvrnuh se, pogledah i rekoh: " Ne mogu vezati ni jedno ime za tvoje lice."
Ona odgovori: " Ja sam prva velika ljubav tvoje mladosti."
Njene oči su blistale kao rosno jutro.
Zacutah na trenutak, a zatim zapitah: " jesi li iscrpla sav teret suza?"
Osmehnu se i ne odgovori.

Razumedoh da je njen plač imao vremena
da nauči govor osmeha.
Nekada prošapta ona: "Govorio si da ćeš uvek voleti svoju tugu."
Zbunjen rekoh:" Istina je, ali prošle su godine, i došao je zaborav."
Uzimajući njenu ruku u svoju, dodadoh:"I ti si se promenila, nekadašnji bol postao je vedrina."

To je samo dete gospodaru.
Ono trči oko tvog dvora, zaboravlja se, pokušava da i od tebe napravi igračku.

Ne pazi na neuređenu kosu ni na nemarnu odeću koju vuče po prašini.

Zaspi i ne odgovori ti kad joj govoriš -
cvet koji joj daješ ujutru, iz njenih ruku pada u prašinu.

Kad se podigne oluja i kad se nebo smrači,
ona više ne spava, ostavljajući lutke rasturene po tlu, ona se priljubljuje
tebi, iz straha.

Boji se da ti dobro ne služi.
Ali ti posmatraš njenu igru smešeći se.

Ti je poznaješ.
Dete koje sedi u prašini tvoja je žena;
njene igre će se smiriti,
postaće ozbiljnije,
pretvoriće se u ljubav…
 
Uh, dobro si me podsetio da ga duuugo nisam čitala. :) On mi je bio mnogo naporan, mračan, mučan... težak. Baš me zanima kako će mi sada izgledati! :P
Evo jedna njegova, koju volim:

SERENADE

So sweet the hour, so calm the time,
I feel it more than half a crime,
When Nature sleeps and stars are mute,
To mar the silence ev'n with lute.
At rest on ocean's brilliant dyes
An image of Elysium lies:
Seven Pleiades entranced in Heaven,
Form in the deep another seven:
Endymion nodding from above
Sees in the sea a second love.
Within the valleys dim and brown,
And on the spectral mountain's crown,
The wearied light is dying down,
And earth, and stars, and sea, and sky
Are redolent of sleep, as I
Am redolent of thee and thine
Enthralling love, my Adeline.
But list, O list,- so soft and low
Thy lover's voice tonight shall flow,
That, scarce awake, thy soul shall deem
My words the music of a dream.
Thus, while no single sound too rude
Upon thy slumber shall intrude,
Our thoughts, our souls- O God above!
In every deed shall mingle, love.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Što se bore misli moje - Mihailo Obrenović
Odgovora
2
Pregleda
219
safon
S

Back
Top