MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nocas me snovi dugo nisu hteli
stanje u kojem sam prevrce me po postelji
upijam reci kada dodiri izostaju
lezim na njima i sa njima vodim ljubav
dodirujem ih..ljubim..mazim se sa njima i osecam
upijam..dolaze do mene i drze me na dlanovima svojim..a
toliko je malo potrebno da osetim tvoj dah na svom ramenu
dok se penjes svojom zeljom po meni
pa me uzimas malo po malo
i spustas umesto reci na postelju
nadvijas se nadamnom
pratis pogledom izraz moga lica
na kome citas.koliko te zelim i sve tvoje.
Strast
drzi me budnom do duboko u noc.
Zelim
zavuci svoje prste u tvoju kosu
ostaviti pogled kojim te skidam i
svlacim sve sa tvog tela..polako..
Diram te pogledom i trazim da citas sa usana mojih
Zelim te
sve tvoje
zelim da vodim ljubav sa tobom..dugo .nezno..strastveno
zelim tebe
u pogledu svom


tumblr_l2ci7e0hCt1qb1jlmo1_500.jpg
 
Ne boj se,
ne sklanjaj pogled
niti ja neću
nije s nama desilo ništa
samo na pogrešnom putu
tražismo sreću.
Ti slobodno idi
i ja ću nekuda poći
možda na nas čeka neko
i nada se da ćemo
odnekud doći.
Od zabluda
da pokušamo
da stvorimo javu
a znaćemo oboje
da opet ne nadjosmo
ljubav pravu.


shogunwise-specific-Couple-my-album-Paare-wow-friend-fhotos-Pashion-love-pics-amore-me-Mary_large.jpg
 
Poslednja izmena:

Pusticu ovaj san da ode… Neka odleprsa nosen mirisima vremena koje samo oni najiskusniji mogu osetiti u vazduhu…
Nosim ga vec dugo….kroz nekoliko postojanja… Dugo mi je i trebalo da shvatim da on ipak mora ostati samo san nedosanjani…To mu daje caroliju.. to ga je cinilo divnim svo ovo vreme….To sto je nemoguce odsanjati ga sasvim..
Sto samo pocne.. pa me zagolica.. evo upravo tu ispod grla.. stvarajuci osecaj srece od koje se moze rasplinuti.. ako se pustimo… Ja sam jedna od odabranih i povlascenih sto sam ga uopste i uspevala osetiti mnogo puta.. Nekad krace.. nekad duze ali uvek sa neizmernom strascu uzivala u njegovim mirisima.. bojama.. ukusima i oblicima… To je san.. ptica.. koji slece samo na otvoreno srce i dlan.. Cim ga pokusamo zarobiti medju prstima i linijama zivota..on nestaje..Nestaje..jer zapravo i nije za nas. Nije to nas san.. ma koliko ga mi zeleli zadrzati.. Dugo sam cuvala kapi nektara na dlanovima.. samo za njega.. Vreme je da ga pustim da ode. Da ode iz mojih misli...u kojima je stanovao dugo…predugo.. Taj san… Cudno. Pustih ga.. i nema u meni prazno mesto.. nema osecaja gubitka. Opet me golica ispod grla.. osmeh se kotrlja iz utrobe.. i razliva celim bicem.. On je onaj pravi... San uz koji se zauvek sanja…


mojsan.jpg

 
Selice moja mala,
odnese te oluja,ali
ti se uvijek vratiš pod strehu moga srca.
Ništa te ne može uplašiti i
i nitko te ne može utješiti.
Selice moja,
sada je kraj ,ali
ti ne želiš kraj...
Ti ne želiš zaborav,ti
samo letiš,letiš slomljena krila.
​
 
Poslednja izmena:
Postao mi je jasan onaj iritantni zagonetni osmijeh svakog covjeka koji je srecan .Nije da ih znam ,pisu o njima u knjigama,najcesce lice na Budhu koji odgovara u prostim recenicama ,koje uglavnom nikom nista ne objasnjavaju nego samo pokrecu domino novih upitnika.E sad,onaj koji je dovoljno znatizeljan da ih slijedi ,taj moze jedino da stigne u stanje srece.Tome i sluze takvi odgovori.Ne moze se sreca opisati.
Docarati.Predociti.
Sreca je puno srecnija nego sam mogla zamisliti.I potpunija.
I njeguje se.
Valja je ne zaboraviti njegovati . ;)

 
Opet se vracam na pocetak..kolena odranih od puzanja..ociju crvenih od potisnutih suza..
ruku ispucalih od vetra i srca koje jos kuca u istom ritmu i ostaje jedino koje se jos nije predalo.
Jesam li uopste imala pravo bilo sta da ocekujem.. Zar me zivot makar tome nije bio naucio..
Nista se ne menja..povlaci se samo tanka..mala linija izmedju proslosti i ovog trenutka..
ko zna koja po redu koju cu preskociti hitajuci ka buducnosti..ziveci linearno vreme.
Koliko samo uzaludno potrosenih reci..Mizernih pokusaja da svoj krug ispunim kvadratima..
a da ne puknem i ne pokidam kruznicu..rascepim je na parcice i prisilim da se oblikuje prema mojoj volji.
Ako je kocka..gubim..ako je krug..pustam ga da kruzi.Tamo gde prestaje noc..nastupa iluzija..jer dan je zapravo.
noc u boji.A meni se svetlost lomi kroz veliku prizmu elemenata..osecanja i trenutaka da bi u spektru boja ispisala
jednu istinu..od ljubavi do tuge postoji samo mala linija..opet mala linija..koju je lako preskociti kao i svaku drugu.
Volim te.. ali..nisam spremna da ne budem srecna..ne vise....

tainted-dream.jpg
 
S mesecom sam te varala noćas
dok sam u tami osećala
da me treba neko
osetih dodir,
neko mi spušta poljupce
na usne
nežno i meko.
A onda
na moje grudi
naslanja se senka
u mraku nazirem
siluetu dragu
i potrčah joj u susret
kad ono mesec
spava na mom pragu.

sms_ljubav_kisa.jpg
 

Na moja vrata kucali su neznanci, nekada bucno, nekada tiho
Dozivali su me umiljato i nezno, nekada lukavo, uvek nekako strano...
Prilazila sam vratima i otvarala ih. Bilo mi je svejedno hoce li me pokrasti,
ubiti ili darivati cvecem ...
Bilo mi je svejedno jer sam znala da niko ne moze u istinu uci.

I ceznja za Tobom je lepsa od zivota sa nekim drugim....


attachment.php



:heart2:
 
da ,secam se: Bila je prašnjava i ružna i aukcionar je mislio da prosto ne vredi, gubiti vreme na staru violinu, ali ju je ipak podigao sa smeškom.
“Koliko nudite dobri ljudi”-viknuo je.
“Ko će početi da licitira”?
“Jedan dolar, zatim dva. Samo dva?”
“Dva dolara, a ko će ponuditi tri?”

“Tri dolara, prvi put; tri dolara drugi put; ide za tri… ali ne…”
Iz neke prostorije otpozadi došao je sedokosi čovek i poklonio se.
Onda je, pošto je obrisao prašinu sa stare violine i zategao opuštene strune, zasvirao jednostavnu i prijatnu melodiju kao kad anđeo peva božićnu pesmu.

Muzika je prestala, a aukcionar je tihim i mirnim glasom pitao:

“Koliko nudite za ovu staru violinu?”
I držao ju je sa naklonom.
“Hiljadu dolara”

“Ko daje dve hiljade? “Dve hiljade. Ko nudi tri?”
“Tri hiljade prvi put, tri hiljade drugi put”

“Prodato!” rekao je
Ljudi su se veselili, ali su neki viknuli:

“Ne shvatamo baš najbolje šta je promenilo njenu vrednost?”
Brzo je stigao odgovor:

“Dodir maestrove ruke.”

I čovek neurednog života uprljan grehom, jeftino se nudi gomili koja ne razmišlja.
Isto kao ta stara violina.
Tanjir potaža, čaša vina, jedna igra i on nastavlja put.
Odlazi jednom, i odlazi drugi put, odlazi i za malo da ode.
Ali dolazi Gospod i glupa gomila nikada ne može u potpunosti da shvati vrednost duše i promenu koju je izazvao dodir Gospodove Ruke.

Majra Velč -Maestrov dodir


 

Razmisljam veceras..koliko je ljudi bas u ovom trenutku ..
negde samo ili sa svojim problemima..pod rukom mi tastatura..
pokusavam da pisem a krajickom svojih misli..besumno listam sve
ono sto smo trebali a nismo..Kazu da je za odlicno pisanje potreban
sumoran pogled..na svet..U ovom trenutku i u ovakvom raspolozenju..
slozila bih se sa bilo cim.. a narocito da je ovo u cemu sam trenutno..
dobro za bilo sta..a najvise za ljubav..za neznost..za dodire..za poljupce..
za sve od Tebe..


cvet444.jpg
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top