MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

[Dusan0605991]

Pada kisa,
rastu sise,
udacu se,
**** mi se.... romanticno zar ne?

 

[SANDRINAbg]

 

[Daringo]

NAJ TI POLJUB NARISE USTNICE

Tri dni si daleč. Sama.
Tri dni je strašno daleč stran.
Jutro me čaka zunaj.
Zdaj več ne upam sanjat sam.

Veš, zdaj ti rišem lice.
Po rosni šipi vlečem prst.
Z lasmi odkrivaš strehe.
Mogoče Zagreb? Jutri Trst?

Naj ti poljub nariše ustnice!
Žametne.
Naj vampir zbudi ciganko!
Ugrizni vanje!
Naj ti poljub nariše ustnice!

Na licih prvo sonce
Zbuja ledene dimnike.
Žalostne ladje, skrite
Med dolge sive ulice.

Naj imaš oči odprte?
Spet hočem slišat, kakšna si!
Še polna zvezd na vekah,
Čakaš na lastovke.

(L. Franz)

 

[Nemir]

Isakm da ti kaja neshto, mnogo otdavna...
neshto, koeto iskam da izkreshtya na celiya svyat,
iskam da ti kaja, che te obicham do bolka.

malina:
i az te obicham, obicham te do bolka,
obicham te bezkraino mnogo,ne znaeshkolko mnogo...

azis:
zashto si sama,
kakvo ti storih, nyamam vina...
s greha se borih, nyamam vina,
a ti ne razbra... (?

ne znaesh, kolko mnogo sym te chakal az,
kolko v noshtite sym plakal az,ti ne znaesh... (?

malina:
padah sama...
v jivota buren padah sama,
v jivota truden padah sama
i byah na ryba...(?

ne znaesh, ti ne znaesh kak sym chakala,
kolko v noshtite sym plakala, ti ne znaesh... (?

azis & malina:
ne znaesh, ti ne znaesh kak te chakah az,
ti ne znaesh kolko plakah az, ti ne znaesh... (

A_M

 

[mawetzka]

LJUBAV je tajna skrivena u nasim dusama i LJUBAV je tajanstvena moc koja pokrece dusu coveka, svet, planetu i kosmos. Srecni su Oni koji svet oko sebe posmatraju zaljubljenim pogledom ili ocima ljubavi. Srecni su Oni koji svoju srecu poklanjaju i dele sa drugima. Uvek postoje "zvezde padalice" i "zvezde radosnice", ali Vi nemojte dozvoliti da se svetlost ugasi u Vasim ocima. Zagledajte se u Ljubavno nebo, u osobu koju volite, u svoju dusu ... i videcete svoj svetlosni put!

 

[mawetzka]

Kad prodje sve

Prolece se okrece da me pozove,
dve suze kazu da su tebe videle.
ljubio sma otrovne slatke pijane
sve one nikad nisu pomogle.

U moru kapi bila je jedna
za moja usta koju je neko popio.
devojke nove prolaze gradom
te divlje ruze nisu za moj san.

Kad prodje sve,
kad mi zelje pobegnu,
kad odu svi
samo ti ces biti tu.

 

[VolimSunce]

NAZVAO ME! Mica moja, nije zaboravio, iako je noćas u Ljuboviji! :razz:

Ovo uliva nadu.... Jao zvuci tako jako ....

 

[Nina]

Gde si?

Razgolicena klizim ivicom

bez tebe i privlacim

neke sive duse,opasne

a opet preslabe za mene.

Imaju nadu a nemaju

snagu tvoju i dah tvoj

kojim ledio si

kosti moje i meso moje

I oci moje sada slepe

kojima te ne vidim vise.

Gde si ?

Plasim se One u meni

koju si stvorio odlazeci.

Kojoj si dao moc

da dan pretvori u noc

i zaljenje jedno kojim

ozidava zidove kuce

bez krova i dimnjaka

bez dovratka i vrata

bez prozora i muskatla

bez stubista kojima se

niko popeti ne moze.

 

[kojote]

Naposletku

Ti si dobro znala ko sam ja

Otkud sad te suze moja mila?

Rekla si da se za točak bršljan ne hvata

Zalud izgužvana svila

To je tako

Ne pravi od tuge nauku

Mami svetlo na sledećem bregu

Okopniće moj otisak na tvom jastuku

Kao jezuška u snegu

Razbiću gitaru

Crn je mrak ispunjava

Odavno se svoje pesme bojim

Pomera u meni one gene Dunava

Pa ja tečem

I kad stojim

Ali opet

Da li bi ikad bila moja ti

Da sam vojnik u armiji ljudi?

Rekla si da baš ne umem novce brojati

I da je ništa sve što nudim

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac

Brošić što se teško pribada

Da me može oduvati najblaži Nemirac

Da ću u po reči stati

Da se neću osvrtati

Nikada

Ređaš po vitrini

Fini porculanski svet

Al' ja sam figurica bez žiga

Pazi

To je bajka što ti pada na pamet

Fali ti baš ovaj cigan?

Ne, mila

Tek u jesen otkriju se boje krošanja

Sve su slične u leto zelene

Naposletku

Ti si dobro znala ko sam ja

Čemu suze lepa ženo?

Draga moja, ti si navek znala da sam pajac

Moj je šešir šatra pomična

Usne tice-rugalice

A u oku tajac

Da sam kaput sa dva lica

Da sam Gospo'n Propalica

Obična

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac

I da je nebo moja livada

Da me može oduvati najblaži Nemirac

Da ću u po reči stati

Da se neću osvrtati

Nikada

 

[zainteresovana]

Ovo uliva nadu.... Jao zvuci tako jako ....

Suunce, brrre, kome, i kakvu nadu? :shock: Ma, nada, i vera, i ljubav, u svima su nama. Može da nam je uliva ko god hoće, kad god hoćeš, nema efekta ako za njega nismo spremni. Mogu da nam 'tupe' o emocijama kol'ko god hoće, ako ih sami ne osetimo - džaba!
Treba hteti, treba smeti..! - što reče Mika Antić. I još reče: - I odrasti treba znati!

 

[zainteresovana]

Pada kisa,
rastu sise,
udacu se,
**** mi se.... romanticno zar ne?

Stvarno? Brak je tvoj vrhunski domet romantike? Lepo.

 

[Zena s greskom]

SVE DRUGO MORAM ZAUSTAVITI…

Kad zelim do Tebe stici, sve drugo moram zaustaviti.
Moje oci ne vide svjetlost sunca i slijep sam za boje svijetla.
Usi su moje gluhe i prsti ne osjecaju nista. Postojis samo Ti.

Tvoj je dom tih i miran. Ispunila si ga prozirnim mjehuricima
blazenstva. U njima se odmaras i cekas kad cu doci. Ali kad Te
ugledam, u oku tvom nazirem igru. Znam da ove tisine ne bi
bile kad bi tvoje vatre ugasle. Cijeli svijet samo je Tvoja sjena,
samo san kojeg si sanjala poradi mene i moje ljubavi.

Pokrenula si zvijezde i glaksije, pokrenula si svjetove da bi ih
meni pokazala. Ti jesi taj pokret, ta silina i snaga onog sto
postoji i onog sto je zamisljeno. To je izraz Tvoje ljubavi.
Stvaras usporene krugove objesene poput lampiona na nebu
plave vjecnosti. Nemoj zastati. Nemoj nikad stati - moja ljubav o tome ovisi.

Kad zelim do Tebe stici, sve drugo moram zaustaviti. Moje oci ne
vide svjetlost sunca i slijep sam za treptaje zvijezda. Prsti ne
osjecaju nista, a zvuk u mojim usima nista vise ne znaci. Tamo,
gdje svaki pokret staje, gdje prestaju slike i rijeci, gdje utihnu
cak i misli, tamo si Ti, moja ljubavi. Tamo postojis samo Ti.

Adrian Predrag Kezele

 

[Zena s greskom]

ljubila je
smijala se
kurvinski zagledavala u oci
djecje izmicala

da bi jednom pala

ne sluteci na dobro
nije bilo lose
godina kao i svaka druga
govorila je jasno
prizivala slike
pravdala se da je svemu kriva
neka tuga
neki zanos
sto li
a ljubila je
boze moj
kao da je nekakvo divlje stvorenje
podbadala nogom pod stolom
o seksu mislila sve s nekim bolom
i nekim osjecajem strave
pusila cigaretu za cigaretom
vani je bila zima
a u tijelu vatra
hiljadu stupnjeva strasti
od koje se ludi
i htjela ne htjela


znala je da mora pasti

a kad se pada nek se pada slavno
nek se zavijore zastave
od haljine i rublja
sve sto je sporedno postalo je glavno

pa ljubila je

usnom od vinjaka mokrom
smijala se
zubima cvokotala
pod nekim ustima tudjim
kurvinski u zjene strpala sebe cijelu
i tepala malim andjelima
pijanim vragovima
ostavljala pecat na tragovima

i nije bilo lose

godina kao svaka sto se nize
zima bez snijega
i smrt neka blize

a ona se smijala
sretno se ljubila
malo se tako protegla i grijala
i u malo magle
na minus deset

polako se negdje izgubila..

Zelko Krznaric

 

[Zena s greskom]

Sve te vodilo k meni
iz daljine, iz mraka ...
Sve te vodilo k meni
vec od prvih koraka ...

Mada nista nisi rekla
ja sam znao, ja sam znao ...
istih kretnji i porijekla
sve je isto, sve je kao ...
Sve te vodilo k meni,
sve sto rode samoce ...
mala primorska mjesta
isti pisci i ploce ...
Kad te baci kao ladju
nocni val do moga praga
nije bilo tesko znati
da mi moras biti draga ...

Da mi moras biti draga
Sve te vodilo k meni
tvoje oci i usta,
tvoje ljubavi mrtve,
moja losa iskustva.

Mi smo bili na pocetku
istim vinom opijeni ...
i kad si isla krivim putem,
sve te vodilo k meni ...


Sve te vodilo k meni.

Arsen Dedic

 

[Zena s greskom]

Ovaj je dan
kao otkinut list,
samo tisina
i zrak i ti,
on je zarobljen
u velikoj krletki sunca
koju si nosio kroz ulice,
ovaj je dan uhvacen
u mrezu tvog lica
i ne moze izici iz tebe,
ne moze se otkotrljati
poput lopte
natrag do mojih nogu,
on je ptica
koja ne dise,
koja se ne cuje,
njega naprosto nema.
Ovaj sam dan izgubila
kao sto se gube kljucevi,
kao sto se topi snijeg,
ili zaboravljaju prijatelji,
i ja se vise ne sjecam
njegova okusa
njegove obline,
ti si iz njega sve izbacio,
sasvim si ga ocistio,
ispraznio, prozracio,
taj dan zbog toga lagan,
poletio je poput balona
nekamo izvan mene,
da bi postao oblak ili kap kise,
taj dan,
bez mirisa, trajanja i boje
potpuno se osamostalio
i ostavio je za sobom
samo tebe. ..

 

[Zena s greskom]

Hej ti
Da bas ti
Vrati se
Zaboravio si
Svoj lik
U mojim mislima
Svoje oci
U mojim zjenicama
Svoj dah
Na mojim usnama

Hej ti
Zalutao si
U mojim snovima...

 

[Zena s greskom]

Sjedni.
Ne tu.
Preko puta.
Moram te vidjeti.

Ne, ne prekidaj me.

Suti.

Pusti me da ti kazem
ono sto sam vec trebala reci.

Kad trebas doci, bojim se tvog dolaska.
Zbog nedolaska.
Jer,
ako kasnis samo pet minuta
srce mi je u dlanu
i moja me ljubav ili mozda strah
boli.

I zato ne smijem kasniti.
Vec sutra moze biti kasno.
A nisam ti jos rekla
kako i koliko te volim.

Volim te tijelom, pokretima, pogledom, dodirima, rijecima.
Volim te smijehom i suzama.
Volim te tugom i brigama.

Ne. Ne gledaj me zastraseno.
Ljubav, ma kakva bila:
neispunjena, sretna, lakomislena i povrsna
prava i zauvijek...

Boli.
Kad dolazim, pitam se cekas li me.

Bojim se da jednog dana vise ne otvoris vrata.

Bojim se praznog stubista bez mirisa, bez zvuka,
svjetla.


A nisam ti rekla:
najvise se bojim vremena koje ne ceka.

A ja kasnim.


Volim te.
I volim sve sto si ti.


Tvoje oci pitajuce.
Tvoj smjesak oprastajuci.
Tvoj korak ohrabrujuci.


Volim tvoju nesigurnost.
I moja je najcesca.


Bore na tvom licu i moje su.


I u tom trajanju ne znam da li sam ucinila sve za tebe

ljubavi moja...

 

[Zena s greskom]

Zagrli
U mene se stopi
S usana mi popij
Prve proljetne kiše
I smiri to srce
Što za tebe diše
Taj nemirni pogled
Na mome tijelu
Razvuci od ruke do ruke
I samo me voli
Po svijetu me vodi
Da s tobom se budim
Gdje zvijezde se roje
Mazno i ljubljeno moje
Važno je samo
Da te imam tamo
Gdje ljubav priča
Svoje najljepše priče
Da progledam jednom
I očima tvojim
Da budeš sretan
A ja da se ne bojim...

 

[Nemir]

Imam li ja emocije .. ma da
momentalno su zatajile,
hoce to s vremena na vreme
necu vise nista napisati ... odoh da se ususkam -

 

[Nemir]

Mislima te pozdravljam

 

[Zena s greskom]

Duboko u meni živi djevojčica koja te je zavoljela ...
Koja je hrabro brisala svoje suze ...
Koja nije trpjela, ništa protiv sebe ...
Koja te je zavoljela onako duboko ...
Čisto ...
nevino i dječije ...
koja je krhotine svoga srca hrabro skupljala ...
Koja nije dopuštala da se slomi ...
I ta je djevojčica dopustila da mi se on svidi ...
ta djevojčica zamrljala mi je oči ...
i kad sam pomislila da ću biti sretna u njegovom naručju ...
ta djevojčica probudila me je iz sna ...
čvrsto u svom naručju, čuvala je ljubav za tebe ...
da ću iza sebe ostavljati slomljena srca, kao što si ti ostavio moje ...
ta djevojčica me je naučila životu ...
pokazala mi je da prividna sreća, nije ona prava sreća ...
pokazala mi je da postaneš sretan kad nekoga voliš ...
kad shvatiš da ga voliš ...
nakon svih suza ...
nakon podizanja sa dna ...
jer ljubav je izgrađena na suzama ...
ako voliš onda i patiš ...
jer ljubav je dio tebe ...
ono je živo ...
jer ono što je živo boli ...
kada ga sretnu putevi života ...
žao mi je, ako sam ga povrijedila ...
žao mi je što je on bio žrtva ...
na mom putu oporavka ...
pomirena počela sam živjeti sa svojom sudbinom ...
prestala sam žaliti za danom kada te ne ugledam ...
prestala sam oplakivati dane, nakon slučajnog susreta sa tobom ...
jer ova ljubav me spašava ...
djevojčica me spasila ...
svojom nevinom ljubavi ...
djevojčica koja u meni živi ...
djevojčica koja sam ja ...
u srcu ...
u ljubavi ...

 

[Nina]

Da bih s tobom prosla pustos ovog sveta
Da bismo se zajedno suocili s uzasnom smrti
Da bi videla istinu, da bi izgubila strah
Posla sam usporedo s tvojim koracima.

Zbog tebe ostavih svoje carstvo, svoju tajnu..
Svoju hitru noc, svoju tisinu..
Svoj biser okrugli i njegovu belinu..
Svoje ogledalo, svoj zivot, svoju sliku..
I napustih perivoje raja.

Tako bijah na svetu bez koprene tvrdog dana
Bez ogledala videh da sam gola
A pustinja se zvala vreme.

Zbog toga si me svojim kretnjama odenuo
I naucih ziveti u punome vetru.


Sophia de Mello Breyner Anderson

 

[kojote]

Sve reči sveta koje bih ti dao u isti mah

Sve šume Amerike i sve noćne žetve neba

I sve što sija i ono što oko ne može da vidi

Sav oganj zemlje sa jednom čašom suza

Plodno seme prepotopskih vrsta

I ruku malog deteta

Ali i kada bih ti mogao dati sav kaleidoskop bolova

Srce na krstu razuzdanih udova

Ogromnu prostirku mučenih ljudi

Živih odranih u toku pogubljenja

Izrovana groblja nepoznatih ljubavi

Sve što prelazi preko podzemnih voda i Kumove Slame

Veliku zvezdu uživanja u nekom najbednijem maloumniku

Kad bih slikao za tebe taj nejasni pejzaž

U kome bih slikao za tebe taj nejasni pejzaž

U kome se parovi fotografišu na vašarima

I za tebe plaču opevani vetrovi koji moje žice kidaju

Đavolja služba večnog obožavanja

Prokletstvo moga tela s mojim duhom

Koje vređa budućnost i proklinje prošlost

Stvara od svih jecaja automatsku muziku

Koju ćeš zaboraviti u ormanu

Kada ne bude bilo više slavuja po drveću zbog silnog im bacanja pred

Tvoje noge

Kada ne bude bilo više dovoljno metafora u jednoj ludoj glavi

Da se od njih može načiniti pritiskivač za hartiju

Kada ti budeš bila toliko umorna da već umireš od mog čudovišnog

Obožavanja tebe

Da više neću imati ni glasa ni stomaka ni lice ni mesta na rukama i

Nogama

Za klince da ih zakuješ

Kada ljudski glasovi budu u mojim prstima polomili njihovu čašu

I moj jezik i moje mastilo budu usahli kao neka eksperimentalna stanica

Za međuplanetarne rakete

A mora za sobom budu ostavila samo zaslepljujuću belinu soli

I to tako dobro da samo Sunce bude žedno i svetlost zaigrala po dnu

Vodeničnog jaza

A i ugašeni škriljac i tamni nebeski svod i sva bića za svagda budu

Iscrpljeni od preobražavanja

Izmisliću za tebe ružu

 

[Nesi]

Ko izvadjen fetus na mom dlanu stojis,
nedonosce, rascvetalih misli,
i gledam ti otkucaje zatamnjenog srca,
kroz prozirnu opnu poput paucine,
gledam nemo oko kako grca.

Razlivene zile u plavo se zare,
nema misli samo prazna duplja,
zivot jos se u tebi koprca,
kroz trzave udisaje teske,
samo jedan damar u dubini vrca.

Kazi oko moje raznobojno,
kome beres latice i rosu,
dok snovima usamljenim jezdis?
Kome svijas jastuke i perje,
u cijim se nedrima sad gnjezdis?

Jeli ptica ili rajsko voce,
sto ti vuce misli bestezinske?
Il je somot od bedara rujnih?
Ili kolo upletene kose
ili rosni nektar iz nedara bujnih?

Grlo skripi jecaj ukrocenog vetra
zaboravom dojis svoja zedna pluca,
i bez daha zuris u zudnu prazninu,
I dok blazen sanjas lepotu i pohot,
taj varljivi spokoj...umrtvljeno tones u nistinu.

 

[zainteresovana]

Bila juče na kontroli kod neurologa (imala uklještenje vratnog nerva, muke Tantalove! :| ), a ona meni kaže - Mene i dalje brine što se Vi smejete, a nije Vam dobro!
Toliko je normalno da smo svi stalno namrgođeni?? Ovo je opšte prihvaćeni i uobičajen izraz lica - ? Ili ovo - :x ? U najboljem slučaju - :-? ovako?
:shock:

Tz, tz, tz!