MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Postojala si, zivo i modro, trenutak i nestala si.
I nista od sebe nisi ostavila. Ni dah u vazduhu.
Ni miris u liscu. Ni oblik svoj u vetru.
Nista.
Tvoj trzaj je bio bez i odlucan.
A ja evo mucim sva cula da ozivim ovaj uzavreli cas.
Onaj ostri blesak tvoje prisutnosti.
Gledam more i nebo i trazim boju tvojih zenica.
Slusam lahor (s juga dolazi) i lovim u njemu
talasl tvoga glasa. Pipam vrske svojih prstiju,
nije li mozda bar malo, na njima ostalo
leda od tvoje vatre, pepela tvoje ljubavi?
Trazim dusu tvoju u dusi tisine,
krv tvoju u svojoj krvi, prisutnost tvoju
u svojoj odsutnosti. Ali nista. I nigde.
I secanje je nemocno pred tvojim
modrim letom. Ni ono nije moglo
zadrzati nista od tvoje plahe pojave,
od tvog toplog plavetnila.
I more sumi modro. A tebe nema.
I dan umori modrinom daljine i neba.
I vedro je. I toplo. A mene nema.
I ne znam gde si, ni gde sam. Niko te
vise ne poznje. I nema te nigde.
Ni na nebu. Ni u moru. Ni u ovoj
modroj elegiji, koja te uzalud trazi.
N.Milicevic

golazena2de.jpg
 
BARBARA

"Secas li se Barbara,

padala je kisa neprestana

nad Brestom toga dana

a ti si isla nasmejana

pokisla ozarena ocarana

pod krupnim kapima kise

seti se Barbara-

sretoh te u ulici Sijama

smejala si se

i ja sam se smejao

secas li se Barbara

nisam te poznavao

a nisi ni ti mene

secas li se

secas li se toga dana

i ne zaboravi ga

jedan covek ispod kapije

zaklonjen

viknuo je tvoje ime

Barbara

a ti si potrcala ka njemu po kisi

pokisla ozarena ocarana

i bacila si mu se u zagrljaj

secas li se Barbara

ne ljuti se sto ti kazem TI

jer TI kazem svakom koga volim

pa makar ga samo jednom video u zivotu

jer TI kazem svakom koga volim

pa cak i ako ga ne poznajem

secas li se Barbara

i ne zaboravi nikad

tu kisu tako blagu i srecnu

na tvome licu srecnom

nad tim gradom srecnim

tu kisu nad morem

nad arsenalom

nad brodom iz Cesana

oh Barbara

velika je svinjarija taj rat

i sta je sa tobom sada

pod kisom od gvozdja

vatre celika krvi

a onaj ko te je stezao u zagrljaju

zaljubljeno

da li je umro nestao ili je jos ziv

oh Barbara

jos uvek pada kisa nad Brestom

kao sto je padala nekad

ali nije to isto jer sve je poruseno

to su samo posmrtne kapi kise

uzasne i ocajne

a nije ni onaj potop vise

gvozdja celika krvi

vec prosto kisa iz oblaka

koji nestaju kao psi

kao psi koje odnosi

vodena struja iz Bresta

da istrule negde daleko

vrlo daleko od Bresta

od koga nije ostalo nista....


Zak Prever

ali je lepo chuti i ovako


Rappelle-toi Barbara
Il pleuvait sans cesse sur Brest ce jour-là
Et tu marchais souriante
Épanouie ravie ruisselante
Sous la pluie
Rappelle-toi Barbara
Il pleuvait sans cesse sur Brest
Et je t'ai croisée rue de Siam
Tu souriais
Et moi je souriais de même
Rappelle-toi Barbara
Toi que je ne connaissais pas
Toi qui ne me connaissais pas
Rappelle-toi
Rappelle-toi quand même ce jour-là
N'oublie pas
Un homme sous un porche s'abritait
Et il a crié ton nom
Barbara
Et tu as couru vers lui sous la pluie
Ruisselante ravie épanouie
Et tu t'es jetée dans ses bras
Rappelle-toi cela Barbara
Et ne m'en veux pas si je te tutoie
Je dis tu à tous ceux que j'aime
Même si je ne les ai vus qu'une seule fois
Je dis tu à tous ceux qui s'aiment
Même si je ne les connais pas
Rappelle-toi Barbara
N'oublie pas
Cette pluie sage et heureuse
Sur ton visage heureux
Sur cette ville heureuse
Cette pluie sur la mer
Sur l'arsenal
Sur le bateau d'Ouessant
Oh Barbara
Quelle connerie la guerre
Qu'es-tu devenue maintenant
Sous cette pluie de fer
De feu d'acier de sang
Et celui qui te serrait dans ses bras
Amoureusement
Est-il mort disparu ou bien encore vivant
Oh Barbara
Il pleut sans cesse sur Brest
Comme il pleuvait avant
Mais ce n'est plus pareil et tout est abimé
C'est une pluie de deuil terrible et désolée
Ce n'est même plus l'orage
De fer d'acier de sang
Tout simplement des nuages
Qui crèvent comme des chiens
Des chiens qui disparaissent
Au fil de l'eau sur Brest
Et vont pourrir au loin
Au loin très loin de Brest
Dont il ne reste rien.
 
PLAMEN USNULE ZORE


Pramen usnule zore
Naslonio se na moje trepavice
I uz titraj dogorele svece
Ona silazi sa mog ramena
I zaplice kose u moje trepavice,
Pretvara nebo u obe ruke
I grli me njenim nebom
Dok iz mojih ociju teku reke
Koje oticu sve brze i gusce
U njena usta-moje usce!
Ona ispija sve moje reke
I postaje moj okean ljubavi
Na kojem svako dozivi brodolom
Dok se pramen usnule zore
Naslanja na moje trepavice.

(Petar Milatovic Ostroski)
 
Volim te

Sjedni.
Ne tu.
Preko puta.
Moram te vidjeti.

Ne, ne prekidaj me.

Suti.

Pusti me da kazem
ono sto sam vec trebala reci.

Kad trebas doci,bojim se dolazka.
Zbog nedolaska.
Jer,
ako kasnis samo pet minuta
srce mi na dlanu
i moja me ljubav ili mozda strah
boli.
I zato ne smjem kasniti.
Vec sutra moze biti kasno.
A nisam ti jos rekla
kako i koliko te volim.

Volim te tijelom, pokretima, pogledom, dodirima, rijecima.
Volim te smijehom i suzama.
Volim te tugom i brigama.
Ne. Ne gledaj me zastraseno.
Ljubav, ma kakva bila;
neispunjena, sretna, lakomislena i povrshna
prava i zauvjek...

Boli.

Isakara Tanodi
 
Gdje si bio?
Ovde je sve bilo dosadno ,pusto ,polumrtvo .
Nista se nije desavalo,cak ni smrt nije stizala.
Poslednjih hiljadu godina .
Poslednje vecnosti .

Dolazis nakon nase ljubavi koja se nije odigrala .
Dolazis nakon spajanja ,nakon kraja ,nakon svakog nakon .
Dolazis kao da bih te jos jedino trebala mrzeti .

delfiniizena0bi.jpg
 




TAMO GDJE JE SVE PO MOM

Tko je kralj, tko pleše sam?
Sve tajne ovog karnevala znam,
Muci me samo da li tu sam gost,
Možda i moje lice krije lica još...
Al', cemu strah i cemu sram?
Ja necu više cekati ni dan,
galama zove, ali necu s njom:
idem tamo gdje je sve po mom!

Da ne poludim, da ne mislim,
da ne cujem i ne vidim,
da ne izgorim u sjaju tom,
idem tamo gdje je sve po mom!

Tko je kralj, tko pleše sam?
Sve tajne ovog karnevala znam;
galama zove, ali necu s njom:
idem tamo gdje je sve po mom!

Da ne poludim, da ne mislim,
da ne cujem i ne vidim,
da ne izgorim u sjaju tom,
idem tamo gdje je sve po mom!

Tamo gdje je davno stao sat
i vrijeme broji se na bezbroj nacina,
tamo gdje još ima snova,
tamo gdje je parada ova
nema puno smisla vjeruj mi...
Cemu strah i cemu sram?
Ja necu više cekati ni dan,
galama zove, ali necu s njom:
idem tamo gdje je sve po mom!

Da ne poludim, da ne mislim,
da ne cujem i ne vidim,
da ne izgorim u sjaju tom,
idem tamo gdje je sve po mom!

Jinx
 
wesselmann_show.jpg

















- Viteže, ne čudi me ni najmanje što se sav svet žali na vas da ste veoma zli.

- Koji to svet? Možda onaj budući. Današnji svet i ja, slažemo se odlično.

- Svi moji poznanici tvrde da ste veoma zli!

- Strašno je kako danas ljudi blude i govore iza naših leđa, stvari koje su potpuno...istinite...
 
.Jedina razlika izmedju mene i ludaka je u tome sto ja nisam lud..rekao je covek ciji je zovot bio nestvaran kao i mnogo brojna njegova dela.Proglasen je ludiim samo zato sto je izabrao opticku iluziju kao nacin kritike stvarnosti i ziveo van svih drustvenih normi..Katalonski slikar Salvador Dali uvek je naglasavao svoju genijalnost i to ne bez razloga.Poznat po prodornom pogledu i siljatim brkovima po uzoru na Velaskeza..koji su mu navodno kako je govorio sluzili za komunikaciju sa vanmzemaljcima.I kada to izjavi neko ko pri tom i ima takve brkove,sta mozete o njemu mislite osim da je stvarno lud

galeri88uy.gif
.....
salvadordaliphoto5yg.jpg

Rodjen je 1904 god. u Figuerasu kraj Barcelone. u dobrostojecoj porodici,sklon od malih nogu ekscentricnosti vrlo brzo je stavio do znanja da se nece miriti niti piznavati bilo kakav autoritet i da je genijalnog uma sa talentom ka slikanju.nakon sto je itbacen sa fakulteta odlazi u Kadakes i potpuno se posvecuje slikanju.Za mladost mu se vezuje skandal prema seksualnim eksperimentisanjima i ljubav prema pesniku Garsiji Lorki.Kazu da svi genijalni ljudi spavaju malo pa je tako i Salvador Dali dremao u fotelji sa srebrnom kasikom u ruci.Cim bi zaspao kasika bi pala na pod i probudila ga.Ustao bi cio i oran. Za njegovu kasniju samokontrolu najzasluznija je zena koju je voleo,Gala.Susret sa njom je bio najvazniji trenutak u njegovom zivotu i odlucujuci za njegovu umetnicku karijeru.Bila je ruska emigrantkinja i 10 godina starija od njega i do njihovog susreta udata za pesnika Paula Eluarda.Odlucivsi da ostane sa Dalijem postala je njegov prijatelj, njegova muza, model na mnogim njegovim delima i poslovni agent.Za njega je ona bila sve, smisao njegovog zivota. Zbog Parkinsove bolesti bio je prisiljen da se povuce u penziju ne mogavsi vise da drzi cetkice u ruci.Dve godine nakon toga Gala umire a Dali zapada sam i bez njene ljubavi u depresiju. Posle njene smrti seli se u dvorac Pubol koji je kupio i uredio za Galu gde je ziveo sve do svoje smrti, januara 1989.god u 85.godini zivota.Kao predstavnik istinskog Nadrealizma fotografski tacno dodavao je detalje groteksnog i halucinantnog.Tako je nastanak njegovog poznatog dela Persistence of time kao inspiracija posluzio sir camambert koji je ugledao na kuhinjskom stolu dok je imao jaku migrenu.
raspadanjemala1ff.jpg

Pored Picassa,Miroa i ostalih umetnika par excellence na Dalija snazan utisak ostavio je i Sigmund Frojd,sto se moze i videti u skoro svim njegovim delima.Bio je prorok koji je odredio smernice ne samo u likovnoj umetnosti vec u modi,fotografiji, reklamama i filmu.Bunjelovi filmovi Andaluzijski pas i Zlatno doba radjeni su u saradnji sa Dalijem. Dali je jedan od ljudi koji su obelezili za uvek XX vek.i koji je voleo sebe i zivot znajuci da kaze: 'Svako jutro kad se probudim osećam neopisivo zadovoljstvo biti Salvador Dali i pitam se kakve ću danas predivne stvari napraviti?'
jajemalo0ou.jpg
..
leda4vv.jpg
...
zudnjamala4jt.jpg








https://img139.imageshack.us/img139/1003/raspadanjemala1ff.jpg
 
Glumila sam lutkicu

Krhku
Skupocjenu
Porculansku
lutkicu

Samo da bi me cijenio

Da me ne razbiješ
Spremio si me na visoko na polici
I budnim okom cuvao

Bila sam sretna
Zahvalna na pažnji i divljenju
Godinama

Dok nisam shvatila da me samo gledaš

Bacila sam se s police
U ocaju
Da nikad necu osjetiti tvoj dodir

Nisi me uhvatio
Samo si me gledao

 
Navuci tesan kaputić, tako da ne možeš dignuti ruke,
volim kad si nespretna, kad kasikom promašiš usta
i suze ti cure iz nosa, a u usta ulazi kosa.
Ne možeš u autobus takva, ljudi bi rekli da si luda,
spavaj kod mene, smiri se,popij čašu vina.
Imam jednu malu pidžamu u koju sestra oblači lutke.
U malom kaputu krije se neman, moja nada.
kada ga skine ne gine mi šamar, bumbar, požar, serenada.
Spavaš il´si od umora mrtva kao ptica bez zraka,
nalik ribi punoj gipsa, kroz kosti ti provučena žica,
kroz noć huuči, moja mala sova.
U malom kaputu krije se neman,moja nada,
kada ga skine ne gine mi šamar, bumbar, požar...
autor.nn
tnmeteyard29xf.jpg
 
DOK SAM TE IMAO


jezik sam ptica razaznavao
i tajne ptičije odgonetao
biljke sam razumeo, i u noćima
prepisivao razgovor trava
tolike sam pesme ispisao
prepisujući rukopis vetra
uz more, u noći,u planini
tolike navoljnike saslušati umeo
i činiti im male radosti
bez napora, bez sebičnosti imalo
tolike sam dobrote i plemenitosti
umeo u druge utkati
a da i preveć ostane u meni
san sam s radošću na oči nanosio
i buđenju se kao drveće radovao
dok sam te imao…



Pero Zubac
 


Kada razgovaram sa Tobom i običan pozdrav
postaje poezija, ili bar naslov pesme.
Beskrajni mir Tvoga bića pronalazi beskrajni mir
u meni i kao da se ta dva mira neprestano grle i ljube.
Da li smo to u razgovoru nas dvoje ili razgovaraju
šume, mora, polja, reke ?
Da li to jedno drugom saopštavamo šta radimo
i šta sanjamo ili trepere planete i u večnom krugovanju
pohode svoje zvezde ?
Kakav je to tok što mi od Tebe kreće,
noseći me u svetove daleke, u obilazak sopstvene duše
velike i nedogledne ?
Tek kada razgovaramo ja sam ona prava,
bezgranična, ničim omeđena, velika zemlja, veliko nebo, velika tajna.

Nevena Vitošević
 
kandinskyphoto8ap.jpg

Za Kandinskog kazu da se u svetu umetnosti veoma brzo istakao, pre svega zbog visokog nivoa obrazovanja, sirine vidika i posvecenosti svojoj viziji. Njegova vizija umetnosti je sintetizovala unutrasnji svet podsvesnog i emocije sa spoljnim svetom boja i vidljivog. I dok se unutrasnji i spoljasnji svet spajaju u formi slikarskog platna, oblik i sadrzaj se sjedinjuju na spiritualan ili cak transendentalan nacin. Kandinski je tezio da transformise ovu filozofiju iz sveta reci u svet slikarskih platna. Vecina kriticara bi se slozila da je on ostvario svoj cilj na velicanstven nacin. Smatran je ocem umetnickog pokreta nazvanog apstraktni ekspresionizam. Vasilij Vasiljevic Kandinski je rođen 4.decembra 1866.godine u Moskvi kao jedino dete trgovca cajem..Posle razvoda svojih roditelja detinjstvo je proveo u Odesi.Pored roditelja veliki uticaj ka umetnosti imala je njegova tetka Elizabeta Tihejev.Bio je veliki poklonik muzike.Kao mali ovladao je sviranjem na klaviru i celu.Muzika je kasnije imala velikog uticaja na njegova slikarska dela. 1886.godine, Kandinski se upisao na Univerzitet u Moskvi odabravsi da se bavi studijama prava i ekonomije. Nakon uspesno završenog fakulteta on je sa velikim uspehom predavao pravo na Univerzitetu u Moskvi.Zeni se Anom Cimnjakov.1895. godine na izlozbi franscuskih impresionista u Moskvi video je sliku Kloda Monea..Plastovi sena.-Kasnijue je izjavio da je tek prelistavajuci katalog saznao da je tema slike bio plast sena koji nije prepoznao na slici.Smatrao je da slikari nemaju prava da slikaju na tako neprecizan nacin.Ironija je da je slikarski put koji je Kandinski kasnije izabrao bio mnogo apstraktniji od francuskih impresionista.1896.god se preseljava u Minhen gde se posvecuje slikanju i postaje jedan od prvih kreatora potpune apstrakcije u modernom slikarstvu.Tu upoznaje Gabrijelu Minter koja ce imati odlucujuci uticaj na njegov emotivni zivot narednih 15 godina.Posle razvoda od prve zene i raskida sa G.Minter zeni se Ninom Andrejevom sa kojom dobija sina koji umire 1920 god. .Bio je osnivac i clan mnogih udruzenja od kojih je najpoznatije Plavi Jahac( plava boja je za Kandinskog bila odraz muskosti)Tada je zapoceo i rad na seriji platna nazvanih Kompozicije.Nakon Prvog svetskog rata prelazi u Pariz gde postaje predavac na cuvenom Bauhausu.
kandinsky024gg.jpg
...
kand9sx.jpg
...
kand29jc.jpg

U to pariskom periodu sve vise razvija geometrijski pravac u svom slikanju gde su krug,kvadrat i trougao bili naglaseni.Sve do 1920. on je koristio svetle, ciste boje i slobodne, spontane linije i forme. Kasnije je poceo da slika brizljivije osmisljene kompozicije geometrijskih oblika. Smatrao je da bi posmatrac njegovih slika trebalo da gleda na njih pre kao na odraz raspolozenja nego kao same objekte. Njegov nemiran, tragalacki i uvek inovativan umetnicki duh napustio je njegovo telo 13.juna 1944.godine. Toga dana se zavrsila njegova neumoljiva potraga za novim umetnickim formama koja ga je kroz ceo zivot vodila do same krajnosti geometrijske apstrakcije, a nama ostavila neuporedivu kolekciju apstraktne umetnosti da nas uvek iznova inspirise. Svojevremeno izgubljeno delo Kandinskog”Two riders and reclining figure” je od strane kuce Sotbri procenjena na 25 miliona dolara.To je jedno od dva dela koja je slikao sa obe strane kartona.Taj rad je poklonio negde oko 1914 god. slikaru Alekseju fon Javljenskom.Rad je bio razdvojen i jedan deo je bio izlozen u muzeju a drugi koji se pojavio na aukciji je skoro100 godina bio izvan ociju javnosti.
kand136ul.jpg
..
kand124gg.jpg
..
kand112rt.jpg
 
Where have all the good men gone
And where are all the gods?
Where's the street-wise Hercules
To fight the rising odds?
Isn't there a white knight upon a fiery steed?
Late at night I toss and turn and dream
of what I need

[Chorus]

I need a hero
I'm holding out for a hero 'til the end of the night
He's gotta be strong
And he's gotta be fast
And he's gotta be fresh from the fight
I need a hero
I'm holding out for a hero 'til the morning light
He's gotta be sure
And it's gotta be soon
And he's gotta be larger than life

Somewhere after midnight
In my wildest fantasy
Somewhere just beyond my reach
There's someone reaching back for me
Racing on the thunder end rising with the heat
It's gonna take a superman to sweep me off my feet

[Chorus]

Up where the mountains meet the heavens above
Out where the lightning splits the sea
I would swear that there's someone somewhere
Watching me

Through the wind end the chill and the rain
And the storm and the flood
I can feel his approach
Like the fire in my blood
 

Prilozi

  • Cover.jpg
    Cover.jpg
    37,2 KB · Pregleda: 15
Kakva je noć samo! Ne mogu.
Ne spava mi se. Kakva je mesečina!
Još kao da čuvam u duši
mladost izgubljenu.

Drugo moja godina sleđenih
igru ne nazivaju ljubavlju
Neka se bolje mesečina ova
lije na uzglavlju mome

Neka unakažene crte
ona opertava smelo
Da prestaneš da voliš ti nećeš moći
kao što umela da voliš nisi

Voleti može se jednom samo
Eto zašto si mi tuđa
Lipe nas badava pozivaju
u paperje noge nam tonu

Jer znam ja i znaš to i ti
da u modroj mesečini ovoj
na lipama više cvetova nema
Na lipama tim je sneg i inje

Da voleli smo davno
ti nisi mene, a ja sam drugu
i nama je sve jedno
što igramo se ljubavi prozaične.


Sergej Jesenjin
 
....I lije na uglu petrolejska lampa
Svetlost crvenkastožutu
Na debelo blato kraj staroga plota
I dve, tri cigle na putu.
I uvek ista sirotinja uđe
U njenu svetlost iz mraka,
I s licem na kojem su obično brige
Pređe je u par koraka.
A jedne večeri nekoga nema,
A moro bi proći;
I lampa gori,
I gori u magli,
I već je noć.
I nema ga sutra, ni prekosutra ne,
I kazu da bolestan leži,
I nema ga mesec,
I nema ga dva,
I zima je već,
I sneži...
A prolaze kao i dosada ljudi
I maj već miriše
A njega nema, i nema, i nema ,
I nema ga više
I lije na uglu petrolejska lampa
Svetlost crvenkastožutu
Na debelo blato kraj staroga plota
I dve, tri cigle na putu.

molaronda450molinacamposlarond.gif
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top