Moja prica..

Ne, oko toga nismo nikad bile suprotstavljene, jer ja imam predrasudu (priznajem to i vise puta sam to rekla) oko toga da li treba podrzati prokreaciju u homoseksualnim brakovima; naucne studije radjene u tom smislu kazu da je to ok, ja sam rekla sta studije kazu i da ja nisam sigurna da je to ok za dete ali da se prosto nalazim u novoj netradicionalnoj podeli uloga i ne znam sta da mislim tacno o tome.
Mislim da poredje nije adekvatno, prosto se stalno vracam na pricu o odluci sa predumisljajem da se detetu uskrati jedan roditelj (i po broju i po ulozi ako zelis). Naravno da se slazem da sve u zivotu nije idealno. Ovde se radi o zeni koja VEC ima dete od 7 godina koje raste bez oca; sada je napravila i drugo koje ce da raste u rsturenoj porodici s amnogim komplikacijama zbog vanbracnog statusa i pravnog statusa, i emotivnog statusa - ko ima pravo da detetu sa predumisljajem vec u startu oduzme sve to? O tome ja pricam, a ne o moralnosti i nemoralnosti ili homoseksualnim brakovima: govorim o ovom, specificnom, vrlo konkretnom ovde iznetom slucaju.
 
P.s I da ,mislim da je broj vazan. Ne broj sam po sebi vec PAr, odnosno da je vazno da postoji roditeljski par. ne radi dva roditelja vec zato sto dete usvaja koncept pertnerskog para, roditeljskog para - zajednistva para, podela uloga u paru i mnogo toga jos o cemu sad ne bih elaborirala, ali sa psiholoskog aspekta PAR jeste vazan. Ne umiru deca koja nemaju par roditelja, ali je svakako bolje da taj par postoji i da je funkcionalan, nego da postoji i da je nefnkcionalan ili da ga nema. Pa cak i ako se radi o homoseksualnom paru.
 
Могуће да сам онда нешто помешала...да сам се спорила са неким другим.

У сваком случају, хтедох да кажем ако је већ у питању да дете добија љубав од више особа: ту могу бити укључени и баба и деда, ујак, очух...
Идеално би било да свако дете расте поред биолошког оца који ће бити ПРАВИ отац, али пошто не живимо у идеалном свету, ја мислим да је важно да то дете буде поштовано и вољено и да само физичко присуство неког родитеља није никакав гарант да ће оно бити срећније од неког ко не расте уз физичко присуство једног родитеља.

И још: ако је тај предумишљај нешто негативно, ок. Али детету ће бити исто, па расло без оца са предумишљајем или без предумишљаја, зар не?

И понављам: начин на који о свом животу размишља ова жена је јако, јако далеко од мог начина, мада су нам животне ситуације донекле сличне.
 
Mislim da ta zena nije svesno uskratila detetu roditelja,ona se jos uvek nada da ce taj covek biti uz nju.
Mozda je iz gluposti pokusala da manipulise njim i ostala trudna.Sebicno,da sebicnije ne moze biti.
Sto je najgore,niko ne misli o tom detetu.
 
Mislim da ta zena nije svesno uskratila detetu roditelja,ona se jos uvek nada da ce taj covek biti uz nju.
Kliknite za proširenje...

Искрено, и ја се бојим да је то у питању...
Некако, већ сама подиже једно дете...мало ми је чудно да у таквим околностима толико чезне за још једним....:roll:
Но, њен живот, њене одлуке.
 
Ja mislim da ne postoje ti argumenti koji će tom detetu jednog dana biti dovoljno validni za situaciju u kojoj su očeva deca "zaslužila" kompletnu porodicu, a ono nije. Da taj čovek nema još jednu porodicu bilo bi jednostavnije, a ovako su vrata širom otvorena za komplekse.

I mamino starije dete je nekada bilo najvažnije svom ocu i verovatno je još uvek, a samo je ono od samog starta predodređeno da bude inferiorno.

Mislim da je posle fizičkog zdravlja najvažnije da mlada osoba ima dovoljno samopouzdanja da bi se pravilno razvila i izbegla razne opasne situacije u kojima bi mogla da "dokazuje" da vredi. Ovo dete bi se moralo odgajati sa naročitom pažnjom u tom smislu.
 
mirabel:
Tesko ce biti. Uzasno tesko. Ali ces imati dete ljubavi. Voli ga najvise na svetu koliko god sve oko tebe bude bilo tesko. Sa njim ili bez njega. Tvoj zivot ce biti jako, jako bogat. Svaka cast!
Kliknite za proširenje...

Е овај термин дете љубави, ми уопште није јасан?! :roll: Како онда назвати децу рођену у браку, жељену и
планирану од оба родитеља?!

Што се тиче саме теме, више њих је овде изнело неке ставове који се подударају са мојим, али чини ми се да је
становиште WW, најприближније мом схватању ове ситуације.
 
Nije mi jasno iz kog razloga neki na forumu podrzavaju ovu zenu... koja je u vezi sa OZENJENIM muskarcem, i jos ce da rodi dete-sebi, njemu... ne zna ni ona kome, vec ima jedno... i da li iko razmislja o toj deci?
Podrzavam WW
 
Вероватно из разлога што неке ствари доживљавају другачије, и то је сасвим легитимно.

(Иначе, ја немам шта да је подржавам, она је већ одлучила да ће родити, али је и не осуђујем...само се малко чудим...)
 
Evo iskreno - ja je ne osudjujem jer sam videla puno osoba koje same odgajaju zdravu i srecnu decu. Ne znam ko je ona ali nadam se da je pre odluke razmislila i da finansijski moze da izdrzi dvoje dece bez da im ista uskrati i da isto tako ima dovoljno slobodnog vremena za njih i da im emotivno nece nista nedostajati.

U celoj prici meni je najvise zao njegove dece. Nekako kad podjem od sebe ne bi me toliko pogadjalo da budem dete samohrane majke ukoliko je ona dovoljno posvecena i odgovorna ali bilo bi mi neprihvatljivo da saznam da moj otac ima jos jednu zenu i decu koju navodno tretira kao i nas rodjene u braku. Mislim da je ovo egoizam ne prema tom detetu koje ce se roditi (ona najbolje zna da proceni kako ce toj bebi biti) vec prema deci tog coveka uz koju ona nece biti i nece moci da vidi koliko ce njima biti tesko. Naravno to su njegova deca i on treba da brine o njima ali nije ni ona naivna u celoj prici.
 
Apsolutno se ne slazem sa gornjim - sta ima da mi bude zao njegove dece, njima je otac svrljao sa strane (zapravo zao mi je zbog toga sto to moze da bude ali i ne mora velika konfuzija za njegovu decu), njegova deca su odrasla uz oca i dalje ce rasti uz oca; i nije tacno da ce imati jos jednu zenu i decu koju ce tretirati isto kao i njih: ima ljubavnicu, kojoj s enije nicim obavezao, ima dete, kome se raduje ali mu se nicim nije obavezao, i nikakvu odgovornost za bilo ljubavnicu bilo vanbracno dete. A ovamo ima porodicu, kojoj je veoma obavezan i posvecen i sa kojom zivi i od koje s enece odseliti niti razvesti niti ce ih ostaviti. I ne razumem kako to nije egoizam prema detetu koje se radja vec osudjeno na nemanje porodice, i kako to 'ona zna najbolje da proceni" kad joj je ocigledno procena uzasna, i ispada da briga majku kako ce tom detetu biti a briga i oca - on brine o svojoj porodici, ona o svom moralnom stavu da je abortus neprihvatljiv (iako vanbracni seks nije) ili pak ako ne o tome onda o tome da dete zeli pa zeli, a dete ko pita - ono nema moc da odlucuje i onako?!
Ocigledno da pre odluke ni o cemu nije razmisljala jer da je o icemu realnom razmisljala (napr da li ima PRAVO da donosi za dete odluku da nema kompletnu porodicu, da se nosi sa misljau da tata ima drugu porodicu i drugu decu sa kojom zivi a da sa njim ne zivi zasto je to tako, i sta to u stvari znaci, i zabog cega je ono manje vredno i sta njemu fali kad tata zivi sa nekom drugom decom itd)

I da se razumemo, ja uopste ne osudjujem nju; osudjujem njenu nezrelost prokreacje u situaciji u kojoj se ona nalazi: dva deteta, od razlicitih oceva, oba bez oceva rastu...Nije li malo premnogo?

Da li ce ona da spava sa ozenjenim covekom, da pristane na seks i vezu bez obaveza, sve je to nebitno. Sve dok se u pricu ne uplete neko ni kriv ni duzan za koga valja biti odgovoran (ako ne ceo zivot ono bar 18 godina, sto i nije malo)
 
Najgore od svega je sto se nisi pazila da ne zaglavis...sta si mislila kad cuje da nosis dete ostavice porodicu? Glupost...al kad se vec desilo desilo se...Rodi to dete i gaji ga ono jeste bogatstvo pa ma u kakvoj vezi zaceto, a jednom ce ti biti svega dosta, kad shvatis da ti je cekanje na njega uzaludno...sto se pre pomiris sa tim brze ces se prilagoditi novom zivotu...Pa sta dvoje dece iz dva pokusaja...ko kaze da u zivotu nemamo vise sansi...Moja poznanica ih ima cetvoro, dva iz braka dva iz iluzije da ce biti njen kad mu rodi decu...sad posle 5 godina ona je opet zaljubljena pa valjda vise nece radjati...ali za ljubav ima uvek mesta...
 
dejadejka:
Ne znam... Mozda sam ja luda... Ali neke stvari se jednostavno ne rade...
Nijedna tajna se sakriti ne moze... A pogotovo ne tajna u obliku deteta... Ej... A da ne pricam o tome da se sreca ne gradi na tudjoj nesreci...
Kliknite za proširenje...

Dejadejka nisi ti luda nego je situacija u najmanju ruku izvitoperena.
Mimi hrabra si zena i rodi dete ali da si tako dopustila da nisko padnesh. Kazesh da ga volish, to je prevelika zrtva sa tvoje strane.
Izvini, reagujem i pishem ono shto mi je na srcu posle chitanja ove priche IZABRALA SI U JEDNOG POKVARENOG LICEMERA KOJI NEMA HRABROSTI NI ZENI DA KAZE SHTA SE DOGADJA, SPANDJAO SE I SADA SE VRACA LAZNOJ FASADI OD BRAKA.
Ne razmishljaj sada o sebi, gde si tu si, sama si to izabrala. Glavu gore i bori se za sebe i dete.SRECNO
 
maričičak:
Nije mi jasno iz kog razloga neki na forumu podrzavaju ovu zenu... koja je u vezi sa OZENJENIM muskarcem, i jos ce da rodi dete-sebi, njemu... ne zna ni ona kome, vec ima jedno... i da li iko razmislja o toj deci?
Podrzavam WW
Kliknite za proširenje...

Nije ni ona kriva ON JE ***** KOJE TREBA DA BUDE OSTAVLJENO OD SVIH I OD ZENE I OD DECE I NJE I BUDUCEG DETETA.
Kod nas uvek postoji tendencija da se napadne treca osoba.
 
ne, ona je prava...i maloumna, pa joj je kriv on, sto se ona sa njim spetljala..a sto je pa on kriv (njoj, mislim) - posteno joj je rekao kakva je situacija, nista je nije lagao, nista joj nije obecao? I sad - on je skot a ona nije kriva?! Ej, svasta ce covek da cuje?! Pa nije kriva, ali odgovorna jeste. Za sebe samu (valjda je zato punoletna i nije retardirana, da moze da bude za sebe i svoje izbore odgovorna) a prvenstveno za dete koje je napravila!
 
WWW овде је било речи да је она крива што није размишљала о његовој жени и његовој деци, да је она крива и неморална што се петљала са ожењеним (класична прича о томе да неко трећи растура бракове). Нас неколико је рекло да је ОН тај који треба да мисли на те ствари, и да ако ОН не чува свој брак и своју породицу нико не може очекивати да то чини нека трећа особа.

Значи, било је речи о одговорности за ЊЕГОВУ породицу, а не за њихову везу и њену трудноћу... То је већ нешто друго.
 
Nemam ja dovoljno godina ni iskustva da bilo sta kazem na ovu temu...ali opet zelim da se umesam:D
Mislim da je potpuno u redu sto ti zelis da rodis to dete.Ako imas uslova,volje i vremena za to,samo napred.
Nadam se da u pitanju nije tvoja ideja da ce ti to dete `dovesti` voljenog,jer bi to bilo pomalo sebicno sa tvoje strane.Radjati,ali samo i iskljucivo zbog ostvarenja tvog licnog cilja.
Ovde se raspravljalo o tome da li dete koje raste sa jednim roditeljom moze biti srecno.Sigurna sam da moze.Ja sam recimo u nekim momentima svog detinjstva zalila sto ne zivim sa mamom samo.Mislila sam da je bolje da se moji razvedu.I bila sam jako srecna kada mi otac nije tu.Nekako mi je bilo lakse i lepse bez njega.
Mislim da u tvom slucaju problem moze nastati kasnije.Sta ako se tvoje dete jednog dana zapita zasto njegov/njen tata ne zivi sa njim i sa tobom,nego sa bratom/sestrom i njihovom mamom?U cemu je razlika?Sta,oni su kao bolji?
kako ces objasniti?Ne verujem da ce tako lako shvatiti pricu o losem braku i drugoj zeni.
Za to treba vremena i zrelosti.
Ne kazem da je nemoguce objasniti to,ali budi spremna da ce do takvih problema pre ili kasnije doci.
I da ce ti biti postavljena neka ne bas tako lepa i laka pitanja.
I da na neka od njih mozda neces znati odgovor.
na sve se to spremi.
U svakom slucaju,svaka ti cast na hrabrosti i zelim ti srecu.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top