Милунка Савић
Buduća legenda
- Poruka
- 35.890
Мислим да добре књиге и писце увек треба истицати. Зато отварам као посебну тему.
Приказ романа "Моја љубав Никола Тесла", Ане Атанасковић
Свака тема везана за Николу Теслу је привлачна и интригантна сама по себи.
Али, потом, у обради и разради, није чест случај да оправда (очекивани?) ниво.
Роман Ане Атанасковић, „Моја љубав Никола Тесла“ пак, спада у те ређе примере. Пријатно изненађење... Или заправо, и није изненађење, с обзиром да сам већ раније прочитала њене изврсне романе „Дует душа“ и „Јелена Анжујска“ .
Ово је, дакле, само потврда да је Ана Атанасковић надасве оригинална и занимљива књижевница.
Из овога романа сам сазнала више о самоме Тесли као тзв. „обичном“ човеку, него из многих других извора.
И не само чињенично.
О Тесли, који оплемењује све и свакога с ким дође у додир, и који, самим тим, и узбурка сваки осетљиви дух. Тесли, дубоко осећајном и осетљивом човеку, и Тесли истовремено с особинама божанства. О тој племенитој моћи коју је носила његова снажна и сложена личност...
Посебна вредност романа Ане Атанасковић је њен особени стил приповедања.
Скоро свака реченица, чак и наизглед обична, оригинална је, звучи свеже и као да први пут читате, неке „старе“ мисли, донете су на нов, свеж начин.
Лако. Наизглед. А заправо, уопште није.
И лик Катарине Џонсон. У односу на Теслу, не ретко делује „лако“, безбрижно...
А у ствари није. Ни близу тога. То је жена, у свој својој пуноћи и комплексности. Она је вредна, марљива, добра, верна супруга и брижна мајка, пуна љубави, честита... Интелигентна, начитана, осетљива... Која би заправо – хтела да је мање „озбиљна“, наизглед парадоксално, управо у неким аспектима личности Николе Тесле види узор за то. За њу је Тесла и пријатељ, и (не)обичан мушкарац, самим тим привлачан но, и много више од тога. Он је њено друго ја, које представља симбол слободе, не само „слободе од“, већ „слободе за“.
У роману је дат и упечатљив приказ тадашњих општих прилика, једна уверљива слика САД, друге половине 19. и прве половине 20. века, пуна и вишеслојна... Сво оно светло и тамно што је тада доносила светска сила у најави и успону, и зашто је касније то и постала...
Умети „тешке“ ствари на лак начин донети, може само добар писац, а Ана Атанасковић је то.
Овај роман има и посебну вредност као озбиљан наративни историографски извор за даље проучаваоце живота и рада Николе Тесле и његових савременика.
Неда Ковачевић, књижевница и истраживач историје Београда
Приказ романа "Моја љубав Никола Тесла", Ане Атанасковић
Свака тема везана за Николу Теслу је привлачна и интригантна сама по себи.
Али, потом, у обради и разради, није чест случај да оправда (очекивани?) ниво.
Роман Ане Атанасковић, „Моја љубав Никола Тесла“ пак, спада у те ређе примере. Пријатно изненађење... Или заправо, и није изненађење, с обзиром да сам већ раније прочитала њене изврсне романе „Дует душа“ и „Јелена Анжујска“ .
Ово је, дакле, само потврда да је Ана Атанасковић надасве оригинална и занимљива књижевница.
Из овога романа сам сазнала више о самоме Тесли као тзв. „обичном“ човеку, него из многих других извора.
И не само чињенично.
О Тесли, који оплемењује све и свакога с ким дође у додир, и који, самим тим, и узбурка сваки осетљиви дух. Тесли, дубоко осећајном и осетљивом човеку, и Тесли истовремено с особинама божанства. О тој племенитој моћи коју је носила његова снажна и сложена личност...
Посебна вредност романа Ане Атанасковић је њен особени стил приповедања.
Скоро свака реченица, чак и наизглед обична, оригинална је, звучи свеже и као да први пут читате, неке „старе“ мисли, донете су на нов, свеж начин.
Лако. Наизглед. А заправо, уопште није.
И лик Катарине Џонсон. У односу на Теслу, не ретко делује „лако“, безбрижно...
А у ствари није. Ни близу тога. То је жена, у свој својој пуноћи и комплексности. Она је вредна, марљива, добра, верна супруга и брижна мајка, пуна љубави, честита... Интелигентна, начитана, осетљива... Која би заправо – хтела да је мање „озбиљна“, наизглед парадоксално, управо у неким аспектима личности Николе Тесле види узор за то. За њу је Тесла и пријатељ, и (не)обичан мушкарац, самим тим привлачан но, и много више од тога. Он је њено друго ја, које представља симбол слободе, не само „слободе од“, већ „слободе за“.
У роману је дат и упечатљив приказ тадашњих општих прилика, једна уверљива слика САД, друге половине 19. и прве половине 20. века, пуна и вишеслојна... Сво оно светло и тамно што је тада доносила светска сила у најави и успону, и зашто је касније то и постала...
Умети „тешке“ ствари на лак начин донети, може само добар писац, а Ана Атанасковић је то.
Овај роман има и посебну вредност као озбиљан наративни историографски извор за даље проучаваоце живота и рада Николе Тесле и његових савременика.
Неда Ковачевић, књижевница и истраживач историје Београда
?
