MODA KAO UMETNIČKI PERFORMANS

[Lada]

MODA KAO UMETNIČKI PERFORMANS

• Moda kao društveni fenomen prvi put se formira u 17. veku pojavom Marije Antonete, poslednje francuske kraljice. Još tada moda traga za onim lepim. Vremenom moda sve više postaje sredstvo kreativnog izražavanja identiteta, ujedno i način da se prezentuje svetu originalnost i autentičnost. Odevanje je danas prva slika koju dajemo o sebi. Odevni predmet otkriva o nama psihološke karakteristike i ističe naš karakter. Slika koju prezentujemo odevnom kombinacijom zadobija veliku moć, jer reflektuje naše emocionalne ili duhovne težnje.
  Modni dizajneri danas kreiraju umetnost koja potrebuje čoveka kako bi bila kompletna. U tom smislu, modni dizajn postoji onoliko koliko postoji model kao njegova inkarnacija. Model koji nosi određenu kreaciju uspostavlja nit između dizajnera i publike, a dizajniranje i moda postaju umetnički performans.
  Na modnim revijama se često ističe zaboravljeni koncept mode kao legitimne umetnosti. Poput lepih umetnosti i moda je izraz jednog vremena. Moda je način da se izraze kulturološke tendencije koje vladaju u društvu, ponekad i nesklad između onoga što želimo biti i onoga ko smo ustvari. Moda ruši predrasude i stereotipe, iskazuje bunt i stvara multikulturološki prostor za revolucionarnu promenu društva. U modi je sve moguće, sve boje i razlike se podjednako vrednuju. U tom smislu, različitost je vrlo cenjena i prihvatljiva pojava u modnom svetu. Ovakva umetnost poigravanja sa ljudskim izgledom zahteva neprekidan proces menjanje, kako na nivou fizičkog izgleda, tako i na psihološkoj razini.
  MODA KROZ VREME
  Koko Šanel (Gabrielle Coco Chanel) je inspirisana muškom garderobom svog doba, izrazila svoj buntovnički duh i pomirila različitosti muškog i ženskog odevanja. Ona je videla ženu kao jaku i sposobnu poput muškarca. Sa njom počinje period kada se žena odvažila da prvi put prošeta u pantalonama, što je do tada gotovo bilo nezamislivo.
  Aleksandar Mekvin (Alexander McQueen) uspeo je da svojim kreacijama dotakne najdublje delove ljudske duše. Svoj duh i svoju energiju integrisao je u stvaralaštvo. Tako su modeli koji su nosili Mekvinove kreacije postajali živi izraz umetnosti.
  Brend Guči (Gucci) je stvorio najveću listu proizvoda i najskuplji je modni brend na svetu.
  Urednica Vogue časopisa, Ana Vintur (Anna Wintour) je svojim zalaganjem i idejama pomerila granice mode. Zahvaljujući njenom angažovanju danas su mnogi kostimi svrstani u umetničku kolekciju i deo su postavke najvećeg muzeja umetnosti u Njujorku – Metropolitan Museum of Art.
  Moda kao umetnički performans je našla svoj prostor u pozorištu, na filmu i na televiziji. Danas se ni pozorište, ni film, ni televizija ne mogu zamisliti ni osmisliti bez kostima kao važnih vizuelnih i umetničkih elemenata.
  Zato je moda umetnost koja sama sebi stvara pozornicu na kojoj možemo igrati, a da ne moramo da izgovorimo ni reč.

 

[Lada]

NEZABORAVNI MODNI MOMENTI NA FILMU

U nameri da se prisetimo najvećih modnih momenata na filmu neizbežno moramo poći na uzbudljivo putovanje kroz filmsku istoriju.

Naravno, krećemo od perioda velikih klasika. Prvi u nizu, “Prohujalo sa vihorom” (Gone with the Wind, 1939) pamtimo po emotivnim scenama, impresivnim dijalozima i jednom od najsnažnijih ženskih likova, ponosnoj i neustrašivoj Skarlet O’Hari, ali i po fantastičnoj kostimografiji. Raskošne haljine koje je ova filmska heroina nosila vizuelno su dočaravale svu snagu ali i prikrivenu ranjivost njenog karaktera.
U kutku filmskih sećanja ljubitelja mode važno mesto zauzima i “Kazablanka” (Casablanca, 1942), očaravajuća romantična drama koja osim odličnih glumačkih ostvarenja i nezaboravnih replika obiluje i efektnim modnim momentima. Elegantni kostimi i luksuzni šeširi koji su savršeno isticali prirodnu ženstvenost Ingrid Bergman ostaju u senci kultne scene u kojoj je Hemfri Bogart nosio čuveni mantil modne kuće “Barberi”.
Neizbežna stanica na putovanju kroz istoriju mode na filmu nalazi se na adresi legendarne filmske i modne ikone, Merilin Monro. U jakoj konkurenciji upečatljivih modnih komada koje je ova plavuša proslavila ističe se tzv. “lebdeća” bela haljina. Filmski kadar u kome Merilin stoji iznad ventilacionog otvora u filmu “Sedam godina vernosti” (The Seven Year Itch, 1955) i pridržava svoju haljinu, postao je neuporedivo poznatiji od samog filma. U prilog važnosti ovog filmskog trenutka govori i činjenica da je ta čuvena haljina 2011. godine prodata na aukciji za neverovatnih 4.6 miliona dolara.

Ljubav mode i filma verovatno nikada nije bila lepše dočarana nego u Felinijevom “Slatkom životu” (La Dolce Vita, 1960). Savršeno skrojena odela koja je nosio Marčelo Mastrojani postala su simbol muške elegancije i najbolja demonstracija raskoši italijanske mode.
Jedna od najvećih modnih ikona u istoriji bez svake sumnje je legendarna Odri Hepbern, glumica koja je svojom urođenom elegancijom i damskim stavom postala sinonim prefinjenosti i besprekornog stila. Brojni su filmovi u kojima je Odri igrala perfektno stilizovane likove, ali je “Doručak kod Tifanija” (Breakfast at Tiffany’s, 1961) obeležio njenu karijeru. Scena u kojoj neodoljiva Holi Golajtli stoji ispred izloga u maloj crnoj haljini, sa šeširom i rukavicama, postala je antologijska.

Kad smo u tom period 60-tih, ne smemo nikako zaboraviti “Boni i Klajdai” (Bonnie and Clyde, 1967), najbolje stilizovan tandem lopova u filmskoj istoriji. Fej Danavej u kratkom džemperu, sa maramom oko vrata i beretkom na glavi predstavlja jedan od najefektnjih modnih prizora ikada zabeleženih na filmskoj traci.

Ako su filmovi do 70-ih prikazivali lepotu klasične mode, onda su oni, nastali decenijama kasnije, jasno demonstrirali svu lepotu slobode i različitosti, kako životne tako i modne. Kada pomislite na glumicu Dajen Kiton verovatno vam je prva asocijacija “Eni Holi” (Annie Hall, 1977), čuvena junakinja istoimenog filma Vudija Alena. Ova vrcava Njujorčanka, u muškim odelima i, za to doba vrlo neobičnoj androgenoj estetici, odudarala je od konzervativnih modnih trendova i postala neiscrpna inspiracija za stvaranje novih.

Krajem 70-tih stupaju na snagu mjuzikli, “Groznica subotnje večeri” (Saturday Night Fever, 1977) i “Briljantin” (Grease, 1978), i modni sledbenici padaju pod uticaj disko ritmova, a Džon Travolta i Olivia Njutn Džon postaju najveće modne ikone toga vremena.

Šarenolike i neumerene 80-e će i u filmskom svetu ostati upamćene po najvećim modnim promašajima i ludostima. Komedije sa tematikom tinejdžerskih odnosa i avantura, kao najpopularnije u toj deceniji, savršeno su se uklapale u ovu veselu estetiku. “Jutarnji klub” (The Breakfast Club, 1985) i “Lepotica u ružičastom” (Pretty in Pink, 1986) samo su neki od filmova čije su junake tinejdžeri širom sveta kopirali. “Flešdens” (Flashdance, 1983), “Futluz” (Footloose, 1984) i “Prljavi ples” (Dirty Dancing, 1987) su nastavili niz mjuzikala sa jakim uticajem na modne trendove, a grejači i pocepane majice su postali obavezni komadi u ormanu svake moderne devojke.

Malo svedenije 90-e nastavile su u smeru mešanja stilova i spajanja naizgled nespojivih komada garderobe. Muzička industija uzima primat nad diktiranjem trendova, a filmovi značajni u modnom smislu postaju retkost. Džulija Robers u crvenoj haljini u filmu “Zgodna žena” (Pretty Woman, 1991), i komplet koji je nosila Uma Turman u “Pretparačkim pričama” (Pulp Fiction, 1994), izdvajaju se u mnoštvu neupečatljivih filmskih kostima iz tog vremena.

Pri kraju ovog putovanja ulazimo u novi milenijum i dve decenije koje obiluju filmskim ostvarenjima sa basnoslovnim budžetima i impresivnom kostimografijom. Iako to više nisu veliki filmovi koji će jednog dana postati klasici, niti je njihov uticaj na modne trendove značajan kao nekada, vizuelni efekat koji ostavljaju je neosporan. “Đavo nosi Pradu” (The Devil wears Prada, 2005), “Sex i Grad” (Sex and the City, 2008), “Koko pre Šanel”(Coco Before Chanel, 2009), “Veliki Getsbi” (The Great Gatsby, 2015), samo su neki od filmova koje ćemo pamtiti po veličanstvenim kostimima.

 

[Lada]

GUFO WEAR ILI SNOLIKA STVARNOST

• MODNA KUĆA: GUFO WEAR
  Modna kuća Gufo Wear iz Čačka, zahvaljujući jedinstvenom stilu svojih kreacija, polako ali sigurno pronalazi svoje mesto u modnoj industriji. Spajajući originalnost sa svakodnevicom, impulsivnu maštu sa motivima realnog, neobične kreacije ovog modnog brenda postaju sve traženije na domaćem, ali i na stranom tržištu. Bilo da su u pitanju odevni predmeti, njihovi prateći modni detalji – torbe i torbice, novčanici, ešarpe, šalovi, kravate, šeširi, cipele, nakit i slično, ili kućni dekor, jednostavno, svaka stvar je osmišljena i dizajnirana tako da posmatrača ne ostavi ravnodušnim. Fantazmagorične vizije Gufo modela nedvosmisleno nam ukazuju da je čovek, pored onih osnovnih sedam umetničkih grana, svoj unutrašnji svet uspeo da materijalizuje i preko svog ličnog modnog stila. Tako je ono što nosimo u istinskoj vezi sa onim što stvarno, iznutra posedujemo. Sudeći po kreativnoj razbarušenosti Gufo modela, nismo mogli a da ne zavirimo u ličnost Maje Pantović (32), vlasnice i, ujedno, kreatorke Gufo Wear-a.
  
  
  
  Za početak reci nam kako si došla na ideju za naziv brenda: Gufo (ital. sova)?
  Sova je simbol mudrosti i mističnosti. Na sam pomen sove ljudi osete nešto spiritualno što je vezano za ovu pticu i prostore kojima se ona kreće, čime sam želela da inkorporiram delić ovog fenomena u svoje radove. Ipak, da budem sasvim iskrena, svidelo mi se i kako sova zvuči na italijanskom.
  Da li je dizajn tvoja prava struka?
  Da, apsolutno. Završila sam politehničke studije, odsek grafički dizajn. Premda sam se u međuvremenu bavila nekim drugim zanimanjima, shvatila sam da je dizajn poziv koji me najviše ispunjava. Čovek uvek treba da radi ono što ga najviše privlači i u čemu se oseća slobodnim.
  Odakle crpiš inspiraciju za svoje kreacije?
  Inspiraciju nalazim svuda, najčešće na putovanjima, obilascima različitih zemalja i upoznavanju drugačijih kultura. Uvek se trudim da obraćam pažnju na detalje, a detalja je mnogo oko nas. Jedan prizor u prirodi može izazvati bujicu najrazličitijih ideja. Stvar je u percepciji. Tako i jedan detalj koji se pojavi na šahti, u nekoj repeticiji može biti interesantan.
  Koje materijale pri izradi koristiš i da li su oni u nekom odnosu sa printom?
  Najčešće koristim veštačke materijale, kao i kombinaciju veštačkih i prirodnih sirovina. Ipak, najbolji efekti se postižu na materijalima koji imaju što manje prirodnog sastava, zbog prelivanja boja. Ali koristim po potrebi i jedne i druge.
  Omiljeni materijali i boje?
  Volim lepršave materijale, koji dišu, koji su živi, laganije strukture, kao što su muslin, žožet, neki teži saten. Od boja volim jarke, efektne boje. Ne volim mrtve tonove. Imam faze sa omiljenim bojama. Svake godine me prati jedna boja i njen ton, ali u poslednje tri-četiri godine opsedaju me plava i tirkizna.
  Šta je batik tehnika kojom se služiš?
  To je tehnika oslikavanje tekstila uz korišćenje voska. Prvo se istopi vosak ili parafin, pa se vrlo brzo nanosi na tkaninu, čime se stvara neka kompozicija. Na primer, ako radim pticu u batik tehnici, prvo se oslikaju konture parafinom, a zatim, kada se vosak osuši, nanosi se boja koja se raspoređuje spolja i unutar slike. Batik tehnikom se dobijaju veoma lepi efekti u senčenju i prelazima boja. Vosak može na nekim mestima da se izlomi i u te pore zađu boje koje izazivaju impresivne efekte koji ne mogu ni na jedan drugi način da se dobiju. Kada prođe 24 sata pređe se peglom preko običnih, dnevnih novina. Na taj način se skida vosak, a boja ostaje fiksirana. Efekti su neverovatni. Mada, lično slabo koristim batik tehniku, osim po narudžbini, jer iziskuje mnogo vremena.
  
  
  
  Kako bi okarakterisala svoj stil?
  Kao spoj nespojivog. Obožavam da stavljam neke motive na odevne komade koji na prvi pogled deluju nespojivo. Trudim se da zadovoljim ukuse svih doba i uzrasta. Tako radim kolekcije za bebe, za mališane, za devojke, tinejdžere, starije gospođe, penzionere, kao i grupne, porodične kolekcije.
  Šta je najzahtevnije u tvom radu i čemu poklanjaš posebnu pažnju?
  Najzahtevnije je samo oslikavanje, jer kada se pomešaju boje nema se vremena za pauzu. Boje se brzo suše i tačno unapred moram znati gde ću koji potez da povučem. Ne postoji neko određeno skiciranje, sve se radi instant, iz ruke. Posebnu pažnju poklanjam detaljima. Kada završim sa tehničkim delom moram uvek da osiguram da komad bude ispeglan, lepo upakovan i spreman za mušteriju.
  Postoji li neka „tajna veza“ između tvog rada i drugih umetnosti: muzike, književnosti…?
  Postoji neraskidiva veza između muzike i slikanja. Ne mogu da radim bez muzike, to mi je nazamislivo, nikad nisam radila u tišini. Muzika me inspiriše i motiviše da radim.
  Koliko je bitna slikarska tehnika?
  Vrlo je bitna. Međutim, potpuno se razlikuje tehnika slikanja na platnu – bilo uljem, akrilom ili pastelom – jer tu imaš prostora da sačekaš, da po potrebi prepraviš, da oduzmeš ili dodaš, dok tekstil ne trpi nikakvu grešku. U oba slučaja se mora znati šta želiš da nacrtaš i kako to planiraš da nacrtaš da bi se došlo do konačnog cilja.
  Da li pre ulaska u sam proces rada imaš celokupno osmišljen model u glavi ili tokom rada dobijaš ideje? Vuku li ideje tebe ili ti vučeš ideje?
  
  
  
  Pre rada obavezno moram da imam jasno definisanu skicu, mada to nikada ne može da se poredi sa konačnim proizvodom. Ako radim po narudžbini, pravim skice na papiru, ali tokom samog procesa rada dolazi do mnoštva zaokreta i korekcija. Moram da imam smernice: gde će biti postavljen crtež, koji će se tonovi koristiti, itd.
  Imaš li neke modne uzore i sa kim bi, eventualno, volela da sarađuješ od domaćih, a sa kim od stranih dizajnera?
  Nemam nekog određenog uzora, ali jako poštujem rad kreatorke Meri Katrancou. Za nju bih volela da odradim neku limitiranu kolekciju. Od domaćih modnih dizajnera sa Anom Trajković: nju i lično poznajem, interesantan je lik i pravi lepe komade, izdvaja se od većine.
  Koje su po tvom mišljenju najveće modne pogreške? Šta te izludi kada vidiš na nekome?
  Oh, imam podugačak spisak šta me izluđuje (smeh), ali ću se potruditi da to svedem na minimum. Ne podnosim mrežaste čarape, ugg čizme, ne volim kombinaciju teget i crno, ne volim kombinaciju crveno i crno… Zadržaću se na ovome, da ne preteram.
  Čiji radovi te intrigiraju sa domaće modne scene?
  Malo šta me intrigira; intrigira me to što je sve copy paste. Na žalost, malo je istinski autentičnih stvari.
  Većina ljudi mašta da hobi pretvori u posao. Ti si od svog hobija napravila životni poziv, ali šta onda radiš u slobodno vreme?
  Slobodno vreme uglavnom provodim sa decom, ali ako me pitaš za dodatni hobi upravo ga stičem. Krećem na kurs keramike. To me ceo život zanima i konačno sam naterala sebe da se ozbiljnije posvetim tome.
  Da li, po tvom mišljenju, modni stil utiče na unutrašnji svet čoveka?
  Modni stil oslikava unutrašnji svet čoveka. To kako je neko obučen meni dosta govori o njegovim emocijama, kakav je po prirodi, kako se u datom trenutku oseća. Neko je jednom rekao: „Stil je čovek, sam“, i ja se slažem sa tom konstatacijom.
  U kojoj meri je detalj bitan za estetski izraz tvojih kreacija?
  Vrlo je bitan. Iza cele slike se često krije nešto mnogo više, baš zbog tog sitnog detalja. Detalj dodatno upotpunjuje celinu.
  Kada je u pitanju tvoja strast (dizajn), čemu se nadaš a od čega strepiš?
  Nadam se da ću ispuniti očekivanja kod mušterija, a strepim da li ću ja biti zadovoljna, jer nekad mi se desi da mušterija bude zadovoljna a ja ne budem, ali trudim se da to što radim prvo meni bude savršeno.
  U kom pravcu se kreću tvoje misli tokom rada?
  Ne kreću se. Ne postoje. Potpuno sam isključena. Samo razmišljam u tom momentu o potezima četke, samo sam na to fokusirana. Klasična meditacija – isključena iz svih tokova.
  Da li kod svojih kreacija (mislim na finalni proizvod) težiš više apstraktnosti ili praktičnosti?
  Trudim se da spojim i jedno i drugo, mada, nije zanimljivo ako nije apstraktno, onda je… svakidašnje.
  
  
  
  Da li su ljudi u tvojim očima lepši kada su obučeni ili goli?
  (Smeh) Lepi su mi obučeni i goli. Ako ih crtam i ako su ti crteži apstraktni, zanimljivije mi je da ih crtam gole. Ne znam, teško mi je da se odlučim.
  Veruješ li u Boga? Kako zamišljaš da je Bog obučen?
  (Smeh) Teško pitanje. Verujem da postoji neka sila, neka energija i da postoji neki kreator koji je sve ovo osmislio. Zamišljam ga u nekoj beloj odori.
  Kada planiraš da se penzionišeš?
  U knjizi „Život Japanaca“ od Ikagaja saznala sam da reč „penzija“ u japanskom jeziku ne postoji. Kod njih nema penzije. Sve što radiš radiš do kraja. Znači nikad.
  • 
    
    
  • 
    
  • 
  • 
  • 
  • 
  • 
  • 
  • 

 

[FataMorgen]

Većina ljudi danaśnjice modu smatra hirom onih bogatih. Nažalost zbog te etikete kao “površne” delatnosti, ljudi ne zalaze u dubinu, lepotu i emociju koju nam moda nudi
Prosečan čovek ne uviđa da je moda podjednako umetnost kao i slikarstvo, muzika, ili film. Ljudi danas modu posmatraju isključivo kroz predrasude o snobizmu i površnosti. Zašto je to tako?


Svaki umetnik ima svoju ideju i alat kojim tu ideju sprovodi u umetničko delo. Tako slikar ima četkicu i boje, muzičar akorde i instrumente, pesnik reči i rimu ali isto tako kreator ima makaze i tkaninu. Svi ovi primeri su ustaljeni kao umetnosti od svog postanka, osim mode. Zašto modu ignorišemo i ne dajemo joj status umetnosti?


Mnogi ljudi na to pitanje imaju slične odgovore poput: Odeća je samo potrepština , Visoka moda je samo preskupi hir i tome slično. Međutim i ostala umetnička remek dela su izuzetno skupa i pristupačna samo nekolicini ljudi za posedovanje, ali to ih ne čini manje vrednim u umetničkom smislu - naprotiv.

Prema mom mišljenju, moda je u rangu sa ostalim umetnostina, samim tim su dizajenri ravnopravni umetnici.


Dizajner je za mene najveći umetnik. On od nečega prostog kao što je tkanina pravi nosiva remek dela. On mora da zna kako će se kreacija ponašati u svim uslovima i prilikama. Uz sve to on mora tkanini da podari “život”.


Kao i ostali umetnici, dizajneri inspiraciju crpe iz svih sfera života. I isto tako na svoju publiku prenose emocije, impresije, doživljaje…


Bez mode, teško da bi ostale umetnosti bile ovo što danas jesu. Sliku neke grofice u raskošnoj odeći refleksno prihvatamo kao umetnost, dok tu samu odeću koju ona nosi nazivamo površnom. Kako bi režiser nekog filma verodostojno prikazao neki period prošlosti, ako nema pravog kostimografa koji je opet modni dizajner. Da ne govorimo o muzičkoj industriji, operi i pozorištu koje se u mnogome oslanjaju na modu da bi svoju delatnost upotpunili.

Sve u svemu, moda jeste umetnost hteli mi to ili ne, a modni dizajneri su neki od najvećih umetnika koji su šetali našom planetom. Pojedinci poput kao što su : Alexander McQueen i Gianni Versace su donijeli dašak svežine u sferu umetnosti i zauvek će ostati upamćeni kao jedni od najvećih umetnika.


Ukoliko sve ovo nije dovoljno da se razbiju predrasude o modi kao površnoj delatnosti, samo vas savetujem da pogledate neke od izložbi u Njujorškom muzeju MET u kome se svake godine održava gala povodom slavljenja mode kao umetnosti.

 

[Lada]

Gabrijela Koko Šanel je bila francuska modna kreatorka, jedna od najvećih 20.veka, koja je vladala modnom scenom gotovo 60 godina. Njeni modeli definisali su žensku eleganciju 20.veka. Smatrala je da je jednostavnost ključ elegancije i dokazala je da možete imati i modu i udobnost. Njena ideja je bila da odeća prati liniju tela, upotrebljavala je svetle boje i dodavala detalje iz muške garderobe, koja je tada bila neuporedivo udobnija od ženske. Mala crna haljina i Šanelov kostim postali su modni klasici, koji opstaju gotovo nepromenjeni, sve do danas. Vremenom je Koko svoju kompaniju proširila na polje aksesoara, kozmetike i parfema gde je Šanel 5 već godinama lider.

Odri Hepbern

 

[Lada]

Filmska diva koja je ponela titulu najlepše žene 20.veka. Kao i Koko, i ona smatra da jednostavnost određuje eleganciju. Mala crna haljina, se vezuje za njeno ime jer je upravo ona i proslavila. Volela je baletanke i nosila ih je gotovo uz sve – uz haljine, suknje, kapri pantalone…Bela košulja, često u kombinaciji sa ešarpom, je takođe nešto po čemu je njen stil prepoznatljiv. Ne smemo zaboraviti ni ženstvene haljine sa naglašenim strukom, bisere, tijare i dugačke rukavice bez kojih ne možemo zamisliti Odri.

Merilin Monro

 

[Lada]

Seks simbol 20.veka. Ono po čemu je bila prepoznatljiva je svakako crveni karmin i platinasto plava kosa. Imala je obline koje je znala da istakne tesnim haljinama, koje su joj savršeno stajale. Obožavala je belu boju i tzv.pencil suknje. Njen stil se može okarakterisati kao seksi i provokativan.

Sofija Loren

 

[Lada]

Italijanka izuzetne lepote koja ne bledi ni dan danas. Njeni glavni aduti su bile njene obline i duge izvajane noge. Upravo zbog toga volela je da nosi ultra kratke suknje i tesne haljine. Njen stil karakteriše crvena boja koja definitivno privlači poglede i čini da zračite seksipilom.

Grejs Keli

 

[Lada]

Smatrala je da ceo izgled treba da bude takav kao da ste u njega uložili minimalno napora, a da ipak izgledate zapanjujuće i privlačno. Uvek je imala sjajnu kosu, ne previše šminke i diskretan nakit. Smatrala je da za dobru frizuru ne treba provoditi sate sređujući kosu, već da je dovoljno da bude čista i oblikovana. Volela je balske haljine, šešire, jednostavnije krojeve.

Džeki O. (Džeki Kenedi)

 

[Lada]

Žena čiji je stil najprepoznatljiviji i najpopularniji. Njen stil se vezuje za velike crne naočare, neutralne boje, biserne minđuše. Nikada nije nosila previsoke štikle, volela je šešire i kapute koje su krasila velika dugmad. Bila je prva supruga predsednika koja je postala modna ikona i čiji su stil pratile i kopirale žene širom sveta.

 

[FataMorgen]

“Moda je prolazna, stil je večan”: Najbolji CITATI o stilu!
Suštinska razlika između trendova i stila je činjenica da su trendovi prolazni i predstavljaju aktuelne talase koji sezonski zapljuskuju veliki broj ljudi. Stil je trajan, i ne odnosi se samo na odevanje, već je duboko povezan sa identitetom i imidžom jednog pojedinca. Ovoga su bili svesni i velikani mode, ali i brojne stare ikone stila.

foto:wannabemagazine.com


Ovo su citati o stilu koji na najsveobuhvatniji način šalju široku poruku o značaju stila, ne samo zbog onoga kako nas percipiraju drugi, već i zbog toga kako doživljavamo sami sebe.


“Uvek hodaj kao da troje ljudi ide iza tebe”. Oskar De La Renta


“Daj devojci prave cipele, i ona će osvojiti svet”. Merilin Monro


“Da biste bili nezamenljivi, mroate biti drugačiji od svih”. Koko Šanel


“Ako ne možeš da budeš bolji od svoje konkurencije, bar se obuci bolje”. Ana Vintur


“Moda je prolazna, stil je večan” Iv Sen Loren


“U maloj crnoj haljini žena nikada nije ni premalo, ni previše obučena”. Karl Lagerfild


“Kogod da je rekao da novac ne kupuje sreću, sigurno nikada nije išao u kupovinu”. Bo Derek


“Srećna sam što sam žena, čak i u muškom svetu. Na kraju krajeva, muškarci ne mogu da nose haljine, a žene mogu da nose i pantalone!” Vitni Hjuston


“Razlika između stila i mode je u kvalitetu”. Đorđo Armani


“Moda treba da bude način bega, a ne zatvaranja u nove okove”. Aleksandar Mekvin


“Ne prepuštajte se trendovima. Ne dozvolite da vas moda poseduje, već odlučite ko ste vi, i šta želite da istaknete načinom na koji živite i na koji se odevate”. Đani Versaće


“Ne možete lažirati da ste šik, ali možete biti šik i nositi lažno krzno”. Karl Lagerfild


“Ja ne dizajniram odeću. Ja dizajniram snove”. Ralf Loren


“Moda je oblik ružnoće, toliko nepodnošljive, da moramo da je menjamo na svakih šest meseci”. Oskar Vajld

“Ne mogu da se skoncentrišem kad sam u ravnim cipelama”. Viktorija Bekam


Nadamo se da su vas ove britke misli stilskih velikana još jednom podsetile da je stil umetnost, i da svako od nas može biti umetnik, ako mu pristupi na pravi način.

 

[Lada]

CORNELIANI ELEGANCIJA ZA SEZONU JESEN/ZIMA

Corneliani brend se po svemu sudeći raduje toploj i udobnoj sezoni, lansirajući svoju jesen/zima 2020 kolekciju…
Modni brend angažovao je fotografa Oskara Cecerea za izradu novog lookbooka. Kao opčinjavajuća vizija u šik Corneliani komadima, Tilo Muler pozirao je u stajlinzima koje je osmislio Emil Rebek. Ciljajući prema prefinjenom stilu sa ukorenjenim osećajem komfora, Corneliani nam je ponudio “dodir prefinjene, sartorijalne, elegancije”. Svetle i tamne jesenje nijanse komplementiraju liniji uglađenih komada za muškarce. Ključni komadi iz novog Corneliani asortimana idu od teksturnih pletenih komada, preko jakni sa dvoredim kopčanjem, pa sve do rolki.

 

[Lada]

POLITIČKI OSVEŠĆENA LOUIS VUITTON KOLEKCIJA

Inspirisana idejom nijansiranja…
Louis Vuitton brend predstavio je prvi pogled na svoju pred-prolećnu kolekciju muške garderobe, koja ima za cilj otelotvoravanje ideje nijansiranja, što, sudeći po press objavi brenda, predstavlja način komunikacije vezan za ključne vrednosti brenda, kroz stil i gracioznost.
“Nijansa, poput sarkazma, može biti teška za razumevanje. Kroz svaki odevni komad i aksesoar koji Virdžil Ablo kreira u Louis Vuitton brendu, on kroz kanale nijansi prenosi ključne vrednosti diverziteta, zajednice i inkluzivnosti”.
Objašnjenje ovog brenda svakako je suptilni omaž debati o Abloovom odgovoru na Black Lives Matter proteste koji se i dalje odvijaju u Sjedinjenim Državama, i nastavlja svoj život kao referenca “reaproprijacije” elitističkih simbola u simbole inkluzivnosti, uključujući radnu odeću i bele šešire, dekorisane metalnim LV detaljima.
Francuska kuća takođe planira da predstavi nove patike sa poluprozirnim đonom, zajedno sa novim Derby i Chelsea čizmama. Monogram tašne će biti osvežene pastelnim i sasvim crnim varijantama. Prema navodima, celokupni lookbook nove kolekcije će biti lansiran krajem meseca, dok će komadi bizi dostupni za kupovinu između novembra ove i februara sledeće godine.

 

[FataMorgen]

Mišljenja su podeljena oko teze da moda pre svega mora biti umetnost.





Da li je važno nazvati se umetnikom, a od svog rada ne zaraditi ništa?


Veoma je zanimljivo, ali podjednako i nehumano, posmatrati kako sav trud i sati šivenja propadnu sa lakoćom. Sunovrat počinje kliše zabludom kojom se moda bezuslovno vezuje za umetnost, a takođe i stavom kako po svaku cenu treba osmisliti nešto novo da bi se masa zadivila.


Potrebna je velika hrabrost da se kreira avangardni komad garderobe koji po inerciji izaziva apsolutno oduševljenje Međutim, budimo iskreni, ista ta kreacija u najboljem slučaju doživljava svoj zenit na filmu čija je radnja smeštena u dalekoj budućnosti, kao kostim glavne glumice. Obično pozajmljen, ili što bi se u modnom svetu stručnije reklo, na revers. Novčana nagrada u većini slučajeva, shodno naizgled epohalnom podvigu, za dizajnera ne postoji. O budžetu koji je utrošen najbezbolnije je ne govoriti. Da li je to pametno utrošena hrabrost?


Vreme kada su umetnici trošili svoje vreme uporno praveći nešto za šta će dobiti samo aplauz i na kraju umreti u nemaštini je prošlo. Pre nekoliko vekova. Danas se nemaština naziva duhovnom bolešću.


Potrošačko društvo veoma jasno zna šta želi, a to ne podrazumeva „instalaciju“ koju čine tri rukava i dva para nogavica od kojih se jedan ničim izazvano vezuje oko struka. Svi su zadivljeni inovacijom, ali niko je nije kupio.


Autor, obično razočaran nakon nekoliko pokušaja da prikaže svoju uistinu kreativnu sposobnost, u suzama odlučuje da traži „normalan“ posao od koga će konačno početi da živi isto tako „normalan“ život. Na revijama Balmain modne kuće defiluju odela od hologramskih materijala, ali na sajtu i dalje stoje klasični i prepoznatljivi sakoi u najtraženijim bojama - crnoj, beloj, crvenoj i bež, koji se uredno prodaju po prosečnoj ceni oko 1.600 evra.


Kako sve ne bi zvučalo depresivno i obeshrabrujuće, ponajmanje kao lekcija u školi, dovoljno je samo osvrnuti se na neke mudre ljude koji već decenijama rade ovaj kreativan posao i ne samo da opstaju, nego rapidnom brzinom rastu i razvijaju se.


Belgijski dizajner Dries Van Noten, inače vlasnik preko 400 butika širom sveta sa zaradom na godišnjem nivou od nekoliko desetina miliona evra, živi je primer čoveka koji je pre svega biznismen, a onda dizajner i umetnik koji kreira i zarađuje.


Kad god ugrabi priliku, Van Noten voli da istakne kako ne razume svoje kolege koji prave garderobu koja se ne prodaje. Uz blagu dozu sarkazma voli da kaže: „Ja pravim odeću koju će ljudi nositi, a ne umetnine.“ Za sve one kojima će ovo biti strela u srce, sledi objašnjenje. Da, umetnost treba da bude pokretač u dizajniranju, ali sve to nema svoju svrhu ako se ne nađe na telima kupaca.


Upravo ovaj dizajner dolazi iz porodice koja se već generacijama bavi krojačkim zanatom. Međutim, tajna koja evidentno izmiče svim kreativcima sa idejom da pokore svet i svojom etiketom uniformišu javno mnenje, skrivena je u velikom biznis znanju koje je Driesov otac imao i kojim ga je odmalena podučavao.


Neprikosnoveni genije i deklarisani modni revolucionar Yves Henri Donat Mathieu-Saint-Laurent, poznatiji pod imenom Yves Saint Laurent, znao je da samo svojim talentom neće daleko dogurati. To mu je bilo jasno pošto je dobio otkaz u legendarnoj modnoj kući Christian Dior, kojom je kratko upravljao, i završio u psihijatrijskoj bolnici. Yvesov partner preuzeo je ključnu ulogu bez koje priča koju sada ceo svet prepričava ne bi imala tu težinu.

Yves Saint Laurent 2020

 

[FataMorgen]

Pierre Bergé bio je koosnivač kuće YSL i neko ko je svojim preduzetničkim veštinama i nosem za biznis učinio da famozni francuski brend bude to što i danas, deset godina nakon smrti dizajnera jeste - institucija. Veliki deo karijere Saint Laurent posvetio je visokoj modi ili, kako je još u svetu nazivaju - haute coutureu.





Međutim, rastom apetita, a samim tim i trkom za slavom i novcem, u ovoj modnoj kući dolazi do promena. Broj klijenata spremnih da plate desetine hiljada bilo koje valute za jednu haljinu počeo je da se smanjuje. Tada biznismen Pierre predlaže Yvesu da osnuju prêt-à-porter liniju što se 16. septembra 1966. godine i dogodilo.


Gospodin Saint Laurent postaje prvi dizajner visoke mode koji otvara ready-to-wear radnju na Rive Gauche strani Sene, kojom asortiman svoje modne kuće približava srednjem i višem srednjem staležu koji i danas slovi za najmasovniju potrošačku snagu. To znači da unikat i ručni rad više nisu u igri, već je reč o masovnoj proizvodnji i eksploataciji robe širom sveta. Prava formula za više nego uspešan posao. Svoju teoriju za uspeh ovako je objasnio: „Dosta mi je da pravim haljine za zaleđene milionerke. YSL žena je žena iz harema, dvorca, čak i predgrađa, ona je na ulicama, u metrou, u prodavnicama i na berzi.“


Umetnost i biznis su prijatelji i jedno ne isključuje drugo.


Isključivost u bilo kom obliku nije mudra, štaviše može biti kontraproduktivna. Zanat za ovaj posao jeste nužan, samo je pitanje da li ga idejni kreator ima u rukavu ili to može biti i treće lice koje će sprovesti u delo ideju dizajnera.


Vreme je da se skinu rukavice i priča nazove pravim imenom bez lepog pakovanja sa šarenim mašnama. A svi oni najbučniji što im je umetnost u modi MUST i s punim pravom dizajnere ocenjuju kao više ili manje vredne, priznaju da na kraju dana odlaze u butik nekog popularnog brenda i kupuju običan par pantalona visokog struka, a ne „konzumiraju“ rad novog dizajnera koji pruža siguran kvalitet za nešto malo više novca od one količine koju su navikli da troše.


Uvek je glavno pitanje šta se prodaje i zašto?


O ovoj temi se nevoljno govori, a samo oni hrabriji daju poneki škrti savet ili mišljenje. Ali, upravo njih treba slušati i pažljivo čitati između redova. Danas na internetu postoji veliki broj masterclass radionica koje se pohađaju online, a vode ih Marc Jacobs, Victoria Beckham i mnogi drugi. Gospođa Posh je ove godine proslavila punu deceniju poslovanja svog brenda. Njene kreacije odišu jednostavnošću, čistom esencijom elegancije za svaki dan. Nema pretencioznosti ni ekstravagancije. Revije su svedene i bez pratećih naučnofantastičnih efekata. Sve je mirno i tačno. Umetnik ili biznismen? Oba. Jer danas definicija umetnika podrazumeva i znanje kojim će prodati tu kreativnost.

 

[Lada]

Pariz kao prestonica mode

Modni uticaj današnjih modnih prestonica poput Milana, Njujorka i Londona niko ne spori, ali je istorijska činjenica da je Pariz ne samo kolevka visoke mode još od sedamnaestog veka, već i da odeća koju danas nosimo, čak i ako nije dizajnirana i proizvedena u Francuskoj ima neraskidive veze sa njom.
Pariz je postao najveći i najbogatiji evropski grad 1648. godine, a njegov vladar Luj XIV modu je video kao potencijalno sredstvo kojim će se uspostaviti Francuska kulturna dominacija. Zahvaljujući kontroli koju je imao nad aristokratama, naredio je da svi u njegov sud uVersaju dolaze odeveni na određeni, prigodan način i na taj način je uveo neku vrstu uniforme. Istovremeno, ministar Žan Batist Kolber prepoznao je rastuću ekonomsku važnost tekstila i odeće uopšteno i preusmerio svu državnu moć i uticaj na ostvarivanje svoje zamisli o Francuskoj kao, ne samo kulturnoj prestonici, već i modnom lideru.
Do osamnaestog veka imućniji stranci su već uveliko putovali u Pariz radi izrade odeće, ili su zapošljavali njihove krojače da im sašiju odeću koja je kopirala poslednje pariske modne trendove koji su opisivani u novinama širom Evrope.

Već tada su počela da se javljaju oprečna mišljenja koja se vezuju za Pariz do dan danas. Sa jedne strane, mnogi su protestvovali što je moda postala tako promenljiva stvar, skupa i pompezna, dok su se sa druge strane, mnogi trudili da kopiraju upravo te najnovije trendove. Međutim, uskoro je, zahvaljujući modnom konkurentu Londonu, Pariz polako počeo da gubi prevlast nad muškim modnim imperativom zbog talentovanih londonskih krojača koji su pravili opušteniju, neformalniju odeću, za razliku od pariske formalnije, sudske varijante. Ubrzo, londonski uticaj na mušku modu počeo je da se širi kontinentom i usvojen je od strane velikog broja muškaraca.
Ipak, kada je u pitanju ženska moda, Pariz ne samo da nije imao konkurenciju, već je vek kasnije dožveo još veći uspon na tom polju zahvaljujući onome što nazivamo haute couture, odnosno, visokom modom u kojoj su mnogi videli umetnost u dizajniranju, beskrajno finom i pažljivom šivenju, izradi i kombinovanju mnogih tehnika.
Zahvaljujući njoj promenila se i sama modna industrija, a od malih krojačkih radionica razvio se pravi biznis. Na scenu su stupili i prvi dizajneri koji su zamenili stari princip po kome bi krojačice, uz pomoć kvalifikovanih radnika, sarađivale sa klijentima koji su sve vreme bili uključeni u proces nastanka kreacija. Umesto toga, dizajneri su sebe predstavljali kao arbitre ukusa i stila, a klijente su isključili iz procesa stvaranja.


Kao što smo u jednom od prvih brojeva pisali, prvi pravi dizajner bio je čovek engleskog porekla, po imenu Čarls Frederik Vort, majstor marketinga i samopromocije. Vort je bio pokretač, ali i jedan od mnogih dizajnera koji su došli posle njega i koji su preimenovali Pariz u centar visoke mode, vrhunac krojačke sposobnosti.
Modna industrija je istovremeno naginjala i ka proizvodnji ready to made odeće, odnosno konfekcije, koja se prodavala u robnim kućama, atraktivno prikazana u izlozima i sa istaknutim fiksnim cenama. Ovakva moda je bila dostupnija širim narodnim masama, te je šoping u Parizuubrzo postao oblik rekreacije prilikom koje ste mogli da kupite nešto što neodoljivo podseća nahaute couture stvari, ali po mnogo nižoj ceni.


Do kraja devetnaestog veka, tekstilna industrija je prihvatila i visoku modu i konfekciju, zajedno sa drugim oblicima modnog promovisanja kao što su novinarstvo i modne ilustracije i postala najrazvijenija francuska industrija koja je zapošljavala na desetine hiljada radnika i najviše doprinosila državnoj ekonomiji.


Na početku dvadesetog veka, Pol Poare bio je najuticajniji francuski modni dizajner, nakon koga je dvadesetih godina došla Gabrijel Koko Šanel čije su haljine redefinisale pojam elegancije tog vremena. Šanel je imala jaku konkurenciju, ne samo u rodnoj državi, već i širom Evrope, jer su mnogi danas poznati modni centri imali svoje dizajnere koji su takođe sprovodili modnu revoluciji, poput Elze Skjapareli, Medelin Vionet i Žan Lanvina. Ovi dizajneri su stvarali modne trendove koji su bili odgovor na potrebe ženstvenosti tog doba i kao takvi imitirani širom sveta. Novi izumi doprineli su ubrzanom svetskom širenju pariske mode.


Tokom devetnaestog veka dizajneri su svoje kreacije predstavljali šačici potencijalnih kupaca u privatnosti svog krojačkog salona, dok je vek kasnije zavladao fenomen modnih revija na kojima su manekenke nosile modele iz najnovijih kolekcija koje je mnogobrojna publika imala prilike da vidi. Modna fotografija, koja se naročito razvila 1930. godine, zamenila je modne ilustracije i postala omiljeni francuski kanal za širenje novih trendova.


Drugi svetski rat i nemačka okupacija Pariza ostavili su posledice na ovaj modni centar. Mnoge modne kuće zatvorile se su tokom rata, a one koje su nastavile sa radom našle su se u situaciji u kojoj je bio uspeh doći do neophodnog materijala, ali i mušterija. Na sve to, američko tržište pretilo je i da ugrozi francusku modnu dominaciju svojim sportskim kolekcijama i dizajnerima poput Kler Mekardel koja je jedna od zaslužnih za stvaranje takozvanog „američkog izgleda“.
Nakon završetka rata, jedan od glavnih prioriteta francuske vlade bio je vratiti nekadašnju moć i ugled ove modne prestonice. Sa Kristijan Diorom i njegovom kolekcijom New Look iz 1947. godine, ovaj zadatak je uspešno ispunjen. Dior i njegovi savremenici, poput Živanšija, predstavljali su prekretnicu u francuskom modnom biznisu. Nasuprot njihovim prethodnicima koji su uglavnom imali male kompanije, premda veoma uspešne, oni su izgradili neke od najboljih svetskih modnih imperija sposobnih da se takmiče u novom ekonomskom i modnom poretku. Osim toga, pored kolekcija visoke mode, oni su prodali licence američkim proizvođačima koji su proizvodili manje skupe odevne varijante, ali i modne dodatke, parfeme i slično.


Ipak, nije mnogo prošlo kada je dominacija Pariza ponovo postala ugrožena. Tokom šezdesetih godina sve oči bile su uprte u London zahvaljujući dizajnerki Meri Kvant i njenom izumu, mini suknji, posvećenoj mlađim generacijama. Kako je Francuskoj nedostajao mladalački pokret koji je odlikovao Ameriku i Englesku, oni su pokušali na svoj način da se izbore sa konkurencijom. Jedan od tih pokušaja jeste i čuvena kolekcija Pjer Kardena koja je bila inspirisana svemirom koji je bio određena metafora budućnosti za mlade. Ali, najuspeliji bili su projekti Iv Sen Lorana, koji je radio za Diora i koji je svoje kolekcije obogatio duhom popularne kulture i street style-a. Tokom narednih nekoliko godina predstavio je mnoge modne inovacije, poput odela za žene, pop art haljina, safari jakne i mnoge druge etno inspirisane komade za koje je kao inspiraciju imao modna shvatanja subkulture hipika. On je takođe prepoznao da su njegove kolekcije najpopularnije među mladim devojkama koje nisu imale sredstava da sebi priušte komade visoke mode, pa je uveo iready to wear kolekciju pod nazivom Rive Gauche i ponovo bacio svetlost reflektora na parisku modnu scenu.


Sedamdesetih godina uspinje se i francuski Vog, koji je postao naročito poznat po objavljivanju kontroverznih modnih fotografija Helmuta Njutna.
Istovremeno, London postaje žarište jedne nove subkutlure – panka i zajedno sa dizajnerkomVivijen Vestvud postaje novo „it“ modno mesto.


Italijanski dizajner Armani osvaja svet svojim opuštenim, sportskim kreacijama, a Pariz postaje nešto poput prošlogodišnjeg modnog trenda. Ne bi bilo pogrešno kada bi rekli da su stranci ti koji su u decenijama koje su sledile obnovili modnu prevlast Pariza.
Tokom osamdesetih i devedesetih godina došlo je do oživljavanja ugleda mnogih poznatih francuskih modnih brendova, poput House of Chanel za koju je 1983. godine počeo da radi dizajner nemačkog porekla Karl Lagerfild koji se momentalno prihvatio posla da ovoj kući vrati staru slavu. Poznat po preterivanju sa detaljima, uveo je i nove materijale poput teksasa i šifona i na taj način napravio odstupnicu od imidža strogih kompleta od tvida po kojima je kuća Šanel bila najpoznatija.

Slična stvar dogodila se i sa kućama kao što su Dior i Živanši koje su uposlile britanske dizajnere. Tako je Džon Galijanotranformisao imidž kuće Dior sa svojom riskantnom, ali komercijalno izuzetno uspešnom kolekcijom. Aleksandar Mekvin je pak napustio modnu kuću Živenši, ali je uvek birao Pariz kao grad u kome će prikazati svoju kolekciju, jer su pariske modne revije oduvek privlačile više novinara od onih u Londonu ili Njujorku. Tu dolazimo do drugog glavnog faktora u vraćanju stare slave Parizu – upravo u odluci mnogih stranih kreatora da u ovom gradu prezentuju svoje modele. Na taj način, u Parizu su mnogi prisustvovali i rađanju avangarde viđene kroz stvaralaštvo japanskog dizajnera Joši Jamamotoa, koji je javnost upoznao sa potpuno novimfuturističkim stilom, sa crnom bojom koja preovladava i preširokim komadima odeće.

Globalizacija je uticala na čitavu modnu industriju, ali ono što se nije promenilo jeste činjenica da visoka moda, u svom izvornom obliku i dalje postoji jedino u Parizu i da ostatak sveta snabdeva luksuznim dobrima poput torbi, parfema, ali iready to wear kolekcija. I dan danas, nastavlja se tradicija uspostavljena pre mnogo decenija, da najistaknutija modna imena koja se povezuju sa Parizom, zapravo nisu uopšte francuskog porekla, poput osnivača visoke mode, engleza Čarlsa Vorta. Ali, na stranu njihovo poreklo, ti ljudi su živeli u Parizu, tamo stvarali i svojim radom doprineli uspostavljanju i održavanju ovog grada kao modne imperije koja je promenila tok modnog stvaralaštva.


Izvor: Plezir magazin

 

[Andrej Bolkonski]

Slazem se,da je Pariz centar visoke mode,ali nije samo visoke.On je i centar takozvane ulicne mode.Ja sam pre cetiri godine,bio mesec dana u parizu
zdrazavao se,kada sam video na ulicama devojke i mladice,u iscepanim farmerkama,i dronjavim majicama.Pomislio sam,da je ta ludost,posledicae
koriscenja droga. Kad ne lezi vraze,posle nekoliko godina,i beogradske ulice preplavljene mladim devojkama i mladim muskarcima,sa ispalim kolenima
na iscepanim farmerkama.Ne mogu da kazem,da imam neko opravdanje,za takve neukusne ludosti,ali.......dobili smo generacije,takve,kakve su.....

 

[FataMorgen]

Milanski modni kvart: epicentar svetske mode

Milano (prestonica pokrajine Lombardija) je, ujedno, i prestonica italijanske mode i dizajna i jedan od središta svetske mode. Većina italijanskih modnih marki: Valentino, Gucci, Versace, Prada, Armani, Dolce & Gabbana, imaju svoja sedišta baš u ovom gradu. Ali, nisu samo prodavnice italijanskih brendova ono što možete obilaziti duž ulica Milana, jer vam ovde i mnogobrojni drugi svetski brendovi nude svoje proizvode. U Milanu se dva puta godišnje održava i čuvena „nedelja mode“, gde se prikazuju najnoviji modeli prestižnih modnih kuća. Glavna trgovačka četvr "kvadrilaterala de la moda" je mesto najprestižnijih brendova. Pre polaska u šoping, pitajte na recepciji hotela za kartu kao vodič kroz ovaj kvart. Za one koji vole modu, to je vodič za najluđe snove!

Moderno obučeni muškarci, elegantne dame sa upečtaljivim torbama, poznate ličnosti, mlade devojke potpuno šik obučene, koje se vešto kreću na ogromnim štiklama, svakodnevnica su u Milanu.

Milano je definitivno pravo mesto za ljubitelje mode, ali nije, kako se obično smatra, namenjen samo onima sa „dubokim džepom“. Ovde se može naći sve - od lowcost do luxury brendova, a u nekoliko ulica svako će pronaći nešto za sebe.

Najpoznatija ulica za kupovinu je Via Montenapoleone, u kojoj su skoncentrisani mnogi vodeći dizajneri. Montenapo, kako je zovu Milanezi, predstavlja centar italijanske mode, a mnogi je smatraju najvažnijom modnom ulicom na svetu. Veliki broj najpoznatijih dizajnera ovde ima svoja sedišta i butike.

Bogatu ponudu nude vam i ulice Via della Spiga, Via Sant'Andrea, Via Manzoni i Corso Venezia. Dobro mesto za kupovinu je i Galerija Vittorio Emanuele II, a i ako se prilikom šetnje nađete u ulicama Via Dante, Corso Buenos Aires, Piazza del Duomo, sigurno je da ćete se uhvatiti za novčanik, jer se i ovde nalazi veliki broj prodavnica sa interesantnom ponudom.

Imate sklonost ka visokoj modi? Proverite Corso Buenos Aires. Sa više od tri stotine i pedeset brendova zastupljenih ovde, ova ulica ima najveću koncentraciju trgovina u Europi.

Ako ste u potrazi za italijanskom modom, ali ne želite ići kući bez prebijene pare, vintage trgovine poput Mercantino Michela, Superfly nude dizajnerske etikete poput Ferragamo, Versace i Dolce & Gabbana za do 75% manje u odnosu na maloprodajne cene. Rasprodaje se takođe mogu naći na prodajnim mestima kao što su D Magazine, Corso Como i Il Salvagente.

Nezaobilazni deo grada je Corso Como, kvart u znaku mode. Za sve ljubitelje Vogue stila života, mode, stilista, fotografa i modela, šetnja 'The Italian Way' ulicom će vas podsetiti na celu istoriju i nastanak modne scene u Milanu. Nakon toga posetiti CorsoComo 10, gde ćete dobiti pravu dozu mode od svih alternativnih, poznatih i nepoznatih brendova, sve neobično i drugačije na jednom mestu! Ovde je uvek dobro kupiti brendiran odevni predmet na popustu, koji je vanvremenski i neće biti moderan samo jednu sezonu. CC10 je najpoznatiji concept store u Milanu gde nakon razgledanja i šopinga možete uživati u prelepoj bašti i aperitivu.

Interesantno mesto gde biste mogli provesti deo dana jesu milanski pazari. Na ovim mestima često se organizuju rasprodaje, oni su dosta posećeni, pa se pripremite za čekanje u redu.



Milan ima iznenađujući noćni život usmeren oko mode, u istinskom italijanskom stilu. Ovde će vam sigurno trebati udobna, ali šik, obuća za modnu avanturu.



Osim mode, Milano je dom za neke impresivne umetničke i istorijske znamenitosti.