Mitropolit David uporedio studente sa ustašama: Traži se reakcija Porfirija

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
blooser:
Mislis na Profitija?
Kliknite za proširenje...
tu su i ostale glavesine,,,nikada nisu osudili ni jedan izdajnicki ili lopovski akt bilo koje vlasti...daju neodredjen izjave, ne talasaju, jednostavno se prave Englezi...glavesine ostalih religija u srpskom okruzenju, daleko su opasniji od nasih biznismena..ako, znas bar jedan primer, gde su osudili bilo kakav neljudski postupak bilo koje srpske vlasti, zamolio bih Te, da to navedes
 
Zlatko 01:
tu su i ostale glavesine,,,nikada nisu osudili ni jedan izdajnicki ili lopovski akt bilo koje vlasti...daju neodredjen izjave, ne talasaju, jednostavno se prave Englezi...glavesine ostalih religija u srpskom okruzenju, daleko su opasniji od nasih biznismena..ako, znas bar jedan primer, gde su osudili bilo kakav neljudski postupak bilo koje srpske vlasti, zamolio bih Te, da to navedes
Kliknite za proširenje...

Na zalost ne znam, i potpuno se slazem sa tobom.

Ja sam sa zenom posetio pre 10-tak godina Ovcarsko-kablarsku klisuru, poznatu i kao Srpska sveta gora. Konkretno bili smo u Ovcar Banji pa smo posetili i vecinu tamosnjih manastira. U jednom od njih popricamo sa crkvenjakom koji nam kaze kako je crkva jako izbusena UDBA-skim kadrom, da su poceli da menjaju i crkvene ceremonije (nije dobar izraz ceremonije, ali shvatate o cemu se radi) i da je proces poprilicno zahvatio maha.

Bojim se da ce morati i zestoka cistka u SPC da se napravi zajedno sa cistkom u politici. Zapravo ici ce to prirodnim putem paralelno jer ih sve povezuje KRIMINAL, citaj PLJACKA. Ali ne sme se ispustiti iz vida i taj religiozni aspekt koji zapravo ima za cilj da pravoslavlje ili iskrivi ili priblizi katolicanstvu, to sad mora da objasni neko ko se dobra razume u crkvena pitanja i u crkvene ceremonije.
 
Inace vezano za naziv teme, koliko znam to se u psihologiji zove refleksija, kad osoba od druge ocekuje da uradi ono sto bi ona uradila, odnosno kad joj prisiva svoje karakteristike.

Znaci kad otpadnik David nazove studente ustasama, on zapravo ukazuje da je ON ustasa, sto i sami vidimo - predaja srpskih crkava tzv. makedonskoj crkvi, uimanjivanje zrtava ustaskog genocida, cutanje na izdaju KiM, ekumenizam tj vodjenje SPC u pravcu ujedinjenja sa Katolickom crkvom...

Ako to nije ustastvo, onda ne znam sta jeste. I on se usudjuje nekom da kaze da je ustasa.

Mnogo toga mi u Srbiji moramo da pocistimo, u pravu je MIla Aleckovic. I ne sme biti milosti pri tom.
 
Како се константно користи подваљена лаж како би србофобична грла на крсти упорно пљувала по Српској Цркви да поновимо градиво.
Текст и посебно наслов Mitropolit David uporedio studente sa ustašama: Traži se reakcija Porfirija у антисрпском смећу од медија "Нова" као и твит дежурног клеветника по СПЦ неког Благоја Пантелића, одвратна су маниопулација и конструкција.

Ево тог текста Здухачи, манитоши и људи од вересије који се нашао на удару.
И у спојлеру (због ограничења карактера издвојене странице текста, гдје сам болдовао дијелове који су злоупотребљени у овим манипулацијама, као и оне који су важни за разумијевање написаног.
Здухачи, манитоши и људи од вересије​

У периодима снажних превирања код појединаца и целих заједница на површинуизлазе све нијансе људских карактера и етоса. Све оно што се покаже на сцени агорејесте реалан одраз нечијег испољеног штаства, и не може се ублажавати одузимањемпроцената одговорности зато што су у питању неки млађи људи, или слабијесналажење, зато што су у питању неки старији или посустали људи. Ако на пример неко, будући хришћанин, има обавезу да и у седмој годиници свога живота исповеда грехе, то ће значити да он има и јеванђелске и моралне дужности, и да преузима одговорност за своје поступке пред Самим Богом; притом сазнање да Господа никаконе треба одвајати од Цркве, и Цркву не одвајати од Господа.

Када су нереди, буне и револуције разних боја у току, на њиховом крају ипак преовлада она црвена, или боја крви, и тада сви учесници параде постају одговорни за далекосежне историјске последице, и то знају како бескрупулозни мајстори заплета, тако и наивни пијуни. То учини ситуацију таквом да вулгарни тип политике, умешен унекој од домаћих и страних кухиња, изнесе свима на кусање дилитириона или отрова.Такав тип политике доноси са собом „велику секиру која људе одваја од молитве и једне од других“. Таква политика нема расуђивање за претходницу, нити је у споју самирним, истрајним изношењем ставова, те и са решењима која се у једном тренутку изнађу?!

За очекивати је да Православни хришћани не могу стајати између пластова незарађеног туђег новца као између пластова сена, и притом зверати унаоколо погледом тражећи највећи пласт коме би се приклонили. У позадини свега стоје старе ушанчене теме и теореме: уклонити тиранију да би се донекле слободно дисало;олабавити централизам да би се слободније дисало; увести економски либерализам даби у такмичењу доминирали најспособнији; допуштати и анархизам еда би свачијаправа била максимално истакнута и уважена; омогућити страначкој и опозиционојвртешки да се окреће до трансгресије зарад угодности свих; данас се опијати изаносити благодетима глобализма, а у блиској будућности стењати у технолошким крлеткама и кавезима дефинитивног поретка ствари; данас пак апстраховати и изокретати критеријуме основних вредности да би свако био неприкосновен у наступима изригавања свога селфа; својих заблуда и својих страсти; својих теорија ипсема или лажи, својих прелести и јереси..., и за то добијати вравиа или награде,односно витешка звања и титуле.

Као што ниједна смрт није лишена процента самоубиства, тако нити једнарежија стварног догађаја није лишена реализма. Најновији и ретко импресиван примерза речено нека буде прво изнедравање Пасије двојице ветерана у области америчког светлописа и кинематографије Гибсон-Кавизел. Још старији пример за речено некабуде житијска прича о глумцу Порфирију, који је интерпретирајући на сцени лик хришћанског мученика одједанпут стварно и сам постао мученик за Христа. Треба приметити како две категорије – усличавања и уподобљавања – постају нераскидивоповезане са нашим самовласним ергоном или делом.

Зато је на овоме месту вредно подсећања да је свака власт допуштена одБожје стране, и да се власт итекако налази под моћном Десницом Господњом.Једноставно, Господ узвисује, а када је потребно, Он и обара; извесне управитеље Онпоставља, и опет их замењује другима. Но Њему су при свему томе најмилијимиротворци, па се они и синовима Његовим, синовима Божјим називају!

**​

Наши горски „здухачи“ или другде „стуваћи“ данас, наводно, имају натприроднасвојства. Наравно, имају их, али их показују за трпезама, у механама, при колутањудимова, хазардерству, при спавању и у сновима. Док спавају из њих излази дух и водиветрове, гони облаке, доноси и односи град, и туче се сам са другим „здухачима истуваћима“. Они су митски инсани који живе по планинама, швапским котлинама и зашанковима пабова, и највише подсећају на шумске панове и прорицатеље упропаштенебудућности ближњих; чине добро свом крају, али наносе зло другом обору и земљи, итако претрајавају; они имају својства да предвиде сопствену смрт, али се радије клонесвоје, и окрећу се онима које су од себе отуђили или се на њих намерачили. Да би томедали тон свечаности и спектакла, они их нападају и киње само о великим празницима иголемим народним дешавањима.
*​
Да их подсетиш на Антифон 1. Степенах гласа 8.: Који ненавиде Сион неказаиста буду, пре него што се ишчупају, као трава, јер ће Христос сасећи вратовењихове (...); они ће радије пасти под сечиво страсти или се запетљати у јерес, неголи теелементарно уважити.

*​
Од младости њихове враг их искушава, сладостима их пали, но се они не уздајуу Господа, те зато ни не желе победу над непомеником. А и зашто би се борили противњега када им је овако драже: бити пашом и субашом, илити „стуваћем“, и толикихнаргила „пуваћeм“.

*​
Сви из њихове околине који би хтели да живе побожно у Христу Исусу, гоњенису управо од њих – „стуваћа“ – злих људи и опсенара који напредују од зла на горе,варајући и варајући се (2. Тим 3, 12-13).

*​
Њихова јатаковања сличе Линчовим енергетским порталима и нагазнимгаталицама, док њихови скупови опет, личе на годишња саветовања илумината итомболе Давоса. Сусрет са појединцима, или са целом групом „стуваћа“, увек је трауматичан, па тако и када ови дођу као пацифисти, доносећи добре гласе и прогласе.Дарове међутим, они никада не доносе.

*​
Наопослен инсан чува језик да му девет речи не прође кроз девет зуба, јер акопрођу, оне ће и кроз девет села проћи, па када му се врну у ушеса, нити ће оне битињегове, нити ће бити оне првобитне. Наопак инсан дочим, не мари за то, већ мари самоза кажи ми да ти кажем, и још, кажи му да ћу му доћ` и казат` му. А биће ипак самото да он говори себи: Хвалите ме уста моја! Тако су настали манитоши (маниташи)наших дана, а заједно са њима и сваштомислећи и свашточинитељи. Божидари пак,навијачи њихови, погубили су своје дарове и у међувремену постали врагодари, па ихулигани.

*​
Господар и власник својих речи јесте само онај који није изговорио реч, док онајкоји је ову пропустио кроз девет зуба више не влада њом, него она влада њиме, те јетако сва околина у немирима. Неко такав слови за манитоша; таквоме је порекло изнедођије; о таквом се, ако је на високоме месту говори: Пала кућа на мрзана. Мрзан опет, сваку своју кућу најпре урнише, па на највећу почне да кидише; дотад је он и имеманитоша удвојио, и ево ти њега сада пред нама, спремног и орног и својом руком данас коље. Но онај који би да убије другог, себе убија; он би катедре, највиша места ипрестоља да отима, те на крају представе као галиот у прчевљу завршава. Није ли отоме бар двапут ваљано речено: Ко се мача лати, од мача ће погинути, и још: Здравомесе не даду помамит`!

*​
Нигде тако као код људске вересије нису развијени ниски нагони зла. Људскавересија и у унутрашњости и у спољашњости јесте средина која не зна за милост, већпрља, руши и увек мучки убија. Човек вересија је кукавица као и сваки тиранин... У тимнападима ништа се не штеди: руше се породице, убија срећа девојака, прља семладост, срамоти старост, омаловажавају се, псују и ликвидирају живи светитељи ипастири, док се за леђима жертава вуче поруга и стид. (Стојан ЖивадиновићСoкобањанин 1889-1942). По њима рецимо непожељне свештенике и епископе паки,народне даскале и васпитаче треба меркати, вагати и на крају у септичке јаме и клоаке одашиљати.

*​
Митопоетичари нам се загубљују на путу и обољевају од дупле експозиције.Нашавши се у магновењу, они више не владају нормалном оптиком, а ипак се„стваралаштва“ не одричу. И не маре што им светлост непогрешиво тежи ка тами;само да им се не дира у ласкаве одреднице, само да их медији даље ките бизарностима.Они фиксацијама објављују своје мутације; само што ће нешто заустити, ето белаја, паи понеког јеретичког жалца; наступи ли празник, или којекаква претумбација са светлогна сиво и тамно, неко од њихове ловине одмах мора бити жртвован – и тако годинама!

*​
Ухваћени чином, они оплакују своје копије зато што ниједна није оригинал; и познато је да оне никада неће достићи оригиналност. Зато су ту огледалца..., не за душе него за бакаруше. Они дрежде по улицама, сабирају консензусе, чак имају своје ајванли-паше који их обучавају како да постану „српске усташе“ и нови злодуси Лубјанке.

*​
У јеку полома, српска Славонија и Барања су се испразниле, а опет, оне сунеиспражњиве због светиња које у себи садрже, баш као и наша Буковица која се димии праши, но се не празни и не страши. Бар да су молитвене осмине од некакве вајде, паи да нас макар једна од њих не мимоиђе. Али не! Овако нам се само уплиће и спочитавасав наук туђ изворима, па се тако провлачи и потура и само filioque. Срби се простокатапултирају горе ка небесима, и доле ка преисподњи, а између тога се броје њиховеХипер-баричне Коморе у којима ће лежати запечаћени. Тамо леже и приложницинебеса мучеништвом, рођаци из Ћипуљића: њих дванаесторо утамањених и ујамљених.То итекако обара теорију јуноша који се песниче и рипљу, но не и нумеришу. Крв јељудска храна наопака; што је више затураш, она све обилнијом бива. Сакрит` се не да,записат` се не може, забранит` се неће, сахранити недопустиво јест... Христова је тоКрв; увир јој у Путиру, извор на Небесима
Огавна је лаж да је митрополит Давид било гдје у тексту назвао, упоредио, или на било који начин довео у везу студенте који протестују са усташама. Нити се то на било који начин може из писанија извести.. И читајући пасус у којем се спомињу "српске усташе" (што је митрополит ставио у наводнике чиме је дао до знања да је у питању фигуративно изражавање), пасус испред и иза, те контекст садржаја никако се не може наћи повезница са данашњом студентском популацијоим што сугеришу аутори у србомрзилачком порталу "Нова". Напротив, у питању је проницљив осврт на штетна и погубна кретања и појаве и у временима минулим и у времену данашњем.
 
https://mitropolija.com/2025/02/28/...denata-odgovorno-izrazavanje-i-izvjestavanje/
Позив на поштовање студената, одговорно изражавање и извјештавање
феб 28, 2025 у 16:00


Будући да су се претходних дана у јавности појављивале различите оптужбе на рачун студената, те да су неке од њих изнесене од стране црквених великодостојника и пренесене путем званичних гласила СПЦ, осјећамо потребу и дужност да изнесемо и свој став и позив на поштовање студената и њихове праведне и достојанствене борбе, као и на одговорно изражавање и извјештавање:

ПОЗИВ НА ПОШТОВАЊЕ СТУДЕНАТА, ОДГОВОРНО ИЗРАЖАВАЊЕ И ИЗВЈЕШТАВАЊЕ

Као архијереји Српске Православне Цркве осјећамо дужност да јавно изразимо неслагање и ограђивање од било каквог говора који дехуманизује другог човјека, а посебно од говора који младе људе, студенте, ниподаштава као фактор изградње друштва, фактор који доприноси будућности истог, или их понижава као оне који су позвани да мисле и траже истину.

Црква Христова, као изабрани народ и дом Бога Живога, постоји у сваком времену да љубављу приводи све људе спасењу. Историја нас учи да сваки говор који поништава достојанство другог води ка великим друштвеним трагедијама, а ми као пастири не смијемо дозволити да таква реторика узме маха у нашем народу и Цркви. Ријеч служи за споразумјевање. Она је сила и темељ промјена, и мора бити аутентична, да би била вјерна сама себи. А ми као хришћани живимо свједочећи Ријеч која је сами Бог.

У ове дане припреме пред Велики Пост, Митрополит крушевачки Давид у свом најновијем тексту, који је пренио и званични сајт Српске Православне Цркве, студенте ставља у контекст „обојене револуције“, обиљежавајући их на такав начин да буду перципирани као „српске усташе“, што је и увредљиво и неприхватљиво. Вјерујемо да данас није оправдано бити епископ Српске Православне Цркве, а ћутати на овакве ријечи – ријечи које показују неосјетљивост и небригу за Тијело Цркве. Њихова дехуманизујућа природа захтјева да више не ћутимо. Српски народ који је преживио голготу усташког терора, свјестан је да се ова идентификација било кога са једним таквим монструозним покретом не смије никада више спроводити, првенствено из пијетета и поштовања према жртвама. Али, исто тако – одређивати нашу младост оваквим ријечима више је од бруке – то је срамотни печат на Тијелу Цркве. Студенти су наша будућност, а наша дужност је да их с љубављу и разумјевањем, чак и у случају да негдје гријеше, упућујемо ка Истини, а не да их одбацујемо и омаловажавамо. Једино таквим приступом можемо очувати јединство, слободу и достојанство сваког човјека, што је суштина православне вјере и етоса наше Цркве и светосавске аксиологије.

Због свега овога, више не смијемо мирно стајати са стране, него послије оваквих изјава, које су се нашле и на званичном сајту Српске Православне Цркве, желимо јасно и недвосмислено да саопштимо да наша Црква не мисли да су наши студенти „српске усташе“. Јер управо је овакав рјечник, укидањем притом слободе да се чују и другачији гласови са званичног гласила Српске Православне Цркве, довео до тираније бахатих и увредљивих ријечи, изговорених без одговорности. Сваки слободан човјек се бори за оно у шта вјерује да је истинито, бори се тако као да његово дјеловање може утицати на ток догађаја, макар можда не буде тако, али увијек ношен правилом да не објављује или не изговара ништа што би могло потакнути на мржњу. Ту нам лекцију студенти држе ових дана.

Не можемо више бити равнодушни или не примјећивати патњу другог, попут Јовових пријатеља, живећи у замислима и реторици о космичкој праведности, већ морамо бити покретачи и пратиоци доброте и правде за сваког појединца, нарочито за нашу младост.

Обраћамо се и браћи архијерејима молбом да не дозволе да овакав језик постане нешто нормално и устаљено. Молимо и да се напослетку преиспита уређивачка политика званичне интернет странице Српске Православне Цркве, јер је неопходно да она изражава саборност наше Цркве, њен глас и њену мајчинску бригу.

Коначно, неопходно је да се сјетимо Христових ријечи да не живи човјек само о хљебу, „него од сваке ријечи која излази из уста Божијих“, дакле: уста Христових, који је сушта Љубав и Милосрђе. Улазимо у Велики Пост у нади да ће нас овај нежељени догађај пробудити да заједно сачувамо Цркву као Тијело Христово – не за тиранију, већ за спасење свих нас.
Kliknite za proširenje...

Pozdravi iz Crne Gore.
 
https://twitter.com/x/status/1895505485937418697

Gk4wMS-WYAAoxFt
 
Позив на поштовање студената, одговорно изражавање и извјештавање​

viber_slika_2025-02-28_15-40-42-127-1024x675.jpg


Будући да су се претходних дана у јавности појављивале различите оптужбе на рачун студената, те да су неке од њих изнесене од стране црквених великодостојника и пренесене путем званичних гласила СПЦ, осјећамо потребу и дужност да изнесемо и свој став и позив на поштовање студената и њихове праведне и достојанствене борбе, као и на одговорно изражавање и извјештавање:

ПОЗИВ НА ПОШТОВАЊЕ СТУДЕНАТА, ОДГОВОРНО ИЗРАЖАВАЊЕ И ИЗВЈЕШТАВАЊЕ

Као архијереји Српске Православне Цркве осјећамо дужност да јавно изразимо неслагање и ограђивање од било каквог говора који дехуманизује другог човјека, а посебно од говора који младе људе, студенте, ниподаштава као фактор изградње друштва, фактор који доприноси будућности истог, или их понижава као оне који су позвани да мисле и траже истину.

Црква Христова, као изабрани народ и дом Бога Живога, постоји у сваком времену да љубављу приводи све људе спасењу. Историја нас учи да сваки говор који поништава достојанство другог води ка великим друштвеним трагедијама, а ми као пастири не смијемо дозволити да таква реторика узме маха у нашем народу и Цркви. Ријеч служи за споразумјевање. Она је сила и темељ промјена, и мора бити аутентична, да би била вјерна сама себи. А ми као хришћани живимо свједочећи Ријеч која је сами Бог.

У ове дане припреме пред Велики Пост, Митрополит крушевачки Давид у свом најновијем тексту, који је пренио и званични сајт Српске Православне Цркве, студенте ставља у контекст „обојене револуције“, обиљежавајући их на такав начин да буду перципирани као „српске усташе“, што је и увредљиво и неприхватљиво. Вјерујемо да данас није оправдано бити епископ Српске Православне Цркве, а ћутати на овакве ријечи – ријечи које показују неосјетљивост и небригу за Тијело Цркве. Њихова дехуманизујућа природа захтјева да више не ћутимо. Српски народ који је преживио голготу усташког терора, свјестан је да се ова идентификација било кога са једним таквим монструозним покретом не смије никада више спроводити, првенствено из пијетета и поштовања према жртвама. Али, исто тако – одређивати нашу младост оваквим ријечима више је од бруке – то је срамотни печат на Тијелу Цркве. Студенти су наша будућност, а наша дужност је да их с љубављу и разумјевањем, чак и у случају да негдје гријеше, упућујемо ка Истини, а не да их одбацујемо и омаловажавамо. Једино таквим приступом можемо очувати јединство, слободу и достојанство сваког човјека, што је суштина православне вјере и етоса наше Цркве и светосавске аксиологије.

Због свега овога, више не смијемо мирно стајати са стране, него послије оваквих изјава, које су се нашле и на званичном сајту Српске Православне Цркве, желимо јасно и недвосмислено да саопштимо да наша Црква не мисли да су наши студенти „српске усташе“. Јер управо је овакав рјечник, укидањем притом слободе да се чују и другачији гласови са званичног гласила Српске Православне Цркве, довео до тираније бахатих и увредљивих ријечи, изговорених без одговорности. Сваки слободан човјек се бори за оно у шта вјерује да је истинито, бори се тако као да његово дјеловање може утицати на ток догађаја, макар можда не буде тако, али увијек ношен правилом да не објављује или не изговара ништа што би могло потакнути на мржњу. Ту нам лекцију студенти држе ових дана.

Не можемо више бити равнодушни или не примјећивати патњу другог, попут Јовових пријатеља, живећи у замислима и реторици о космичкој праведности, већ морамо бити покретачи и пратиоци доброте и правде за сваког појединца, нарочито за нашу младост.

Обраћамо се и браћи архијерејима молбом да не дозволе да овакав језик постане нешто нормално и устаљено. Молимо и да се напослетку преиспита уређивачка политика званичне интернет странице Српске Православне Цркве, јер је неопходно да она изражава саборност наше Цркве, њен глас и њену мајчинску бригу.

Коначно, неопходно је да се сјетимо Христових ријечи да не живи човјек само о хљебу, „него од сваке ријечи која излази из уста Божијих“, дакле: уста Христових, који је сушта Љубав и Милосрђе. Улазимо у Велики Пост у нади да ће нас овај нежељени догађај пробудити да заједно сачувамо Цркву као Тијело Христово – не за тиранију, већ за спасење свих нас.

Митрополит њемачки Григорије

Митрополит црногорско-приморски Јоаникије

Митрополит жички Јустин

Митрополит захумско-херцеговачки и приморски Димитрије

Архиепископ западноамерички Максим

Епископ источноамерички Иринеј

https://mitropolija.com/2025/02/28/...denata-odgovorno-izrazavanje-i-izvjestavanje/
 
Dе Sisti:
У једном од прошлих текстова је људе који протестују изједначио са аријанцима
Kliknite za proširenje...
Сергијанска (властолизна) јерес сама против себе разобличава... Пројекцијоно, ко и свака прелест

Нико није био ближи државним властима од аријанаца... Све се деди Давиду побркло у лудој глави...

Дефинитивно позне године поједу већини и то мало мозга и обзира што је младост добавила...
 
Dе Sisti:
занимљиво је да је СПЦ селективно осетљива на увреде.
Кад вређају Григорија или Максима , СПЦ естаблишмент се не тангира превише.

С друге стране, ако нас Давид назива усташама, Бачки, Сергије, Фотије, онај Осјечки и ко већ све не ко зна каквим нееванђелским именима, онда се страшно зачуде кад им неко на не одговори "амин".

То што носе мантију не чини их имуним на критику њихових политичких ставова, нити их претплаћује на безусловну послушност
Kliknite za proširenje...
Слепа послушност је јеретички вајб из екуменизма...

Зато су се и слизали са католицима, јер су иста дијагноза
 
Велики Комбинатор:
Па...цео текст је хришћански, тако мени делује не усуђујем се баш да анализирам овде, зато те питам шта је спорно па да погледамо детаљно?
Kliknite za proširenje...
Нема ово везе се Хришћанством...

Хришћанство гаси и избегава страсти, а не да пумпа и долива ко Давид...

Не би ме чудило да и нешто опипљивије од страст Давид долива, мирише на алко озлобљеност...
 
Велики Комбинатор:
Имаш форум, па читај. Овде а и на другим темама износе се, по мени недопустиви коментари о СПЦ патријарху Порфирију итд. крајње злонамерно. Такви коментари потичу од размишљања Кесића, Јова Бакића и других лузера. Ако то подржаваш, твоја ствар имаш право на то, ми смо демократска земља...Пумпаааај!
Kliknite za proširenje...
Свако ко има мало мозга зове ствари прави именом...

Штета што се теби не мили да збориш истину... Кукавичлук није сила, већ срамота...
 
Stojkov Menidjer:
Tako su onomad pozivali Srbe na Kosovu da ne glasaju pa posle optrt nismo mi to reko onaj...
Kliknite za proširenje...
Кад већ цитирамо мртваце, рекло би се да су се нализали попљуваног за све паре...

Час " за и против" оштрина и дебилизми, час деманти и претумачења накнадне памети...

Место црквеном политиком да се баве, гурају се у секуларно де им није место
 
ИПХ ЗИЛОТ:
Кад већ цитирамо мртваце, рекло би се да су се нализали попљуваног за све паре...

Час " за и против" оштрина и дебилизми, час деманти и претумачења накнадне памети...

Место црквеном политиком да се баве, гурају се у секуларно де им није место
Kliknite za proširenje...
nisu nadležni al vole :lol:
 
blooser:
Inace vezano za naziv teme, koliko znam to se u psihologiji zove refleksija, kad osoba od druge ocekuje da uradi ono sto bi ona uradila, odnosno kad joj prisiva svoje karakteristike.

Znaci kad otpadnik David nazove studente ustasama, on zapravo ukazuje da je ON ustasa, sto i sami vidimo - predaja srpskih crkava tzv. makedonskoj crkvi, uimanjivanje zrtava ustaskog genocida, cutanje na izdaju KiM, ekumenizam tj vodjenje SPC u pravcu ujedinjenja sa Katolickom crkvom...

Ako to nije ustastvo, onda ne znam sta jeste. I on se usudjuje nekom da kaze da je ustasa.

Mnogo toga mi u Srbiji moramo da pocistimo, u pravu je MIla Aleckovic. I ne sme biti milosti pri tom.
Kliknite za proširenje...
Одличан пост...

За издају православне вере и правде, традиционално су свештеници увек плаћали главом... Јер је грех велеиздаје несагледиве тежине у поређењу са другим мањим...

Наравно, не убија Црква, већ је то домен и задатак секуларне државне власти...

Баш би било корисно да се на оваквим дехуманизаторима обнови стара православна традиција "на букви", јер се не кити само бадњак у Срба
 
Stojkov Menidjer:
nisu nadležni al vole :lol:
Kliknite za proširenje...
bicikleta2:
Tko je -onaj- koji je to rekao?
Kliknite za proširenje...
Артемије је био против гласања у терористичкој квази државу, ал је Павле улетео непозван у његову епархију, и позвао Србе на капитулацију...

За узврат, Америка је кренула да пумпа паре за обнове манастира, тако да су сви праваши и контраши "усагласили политику"
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

anajade
Mitropolit Fotije jezivo uvredio studente: Um im je postao satanski, njihov bunt je demonski
11 12 13
Odgovora
300
Pregleda
4.201
kapetanmark
K
Тихи
Mitropolit Fotije se ne zaustavlja: Studenti su pod uticajem magije
4 5 6
Odgovora
131
Pregleda
1.631
Обилић
Обилић
Frederick_
Novi Pazar docekao studente
2
Odgovora
27
Pregleda
712
S1MCRO
S1MCRO

Back
Top